Svemirski junak ili lopov? Jedan čovjek se borio da probudi starog prijatelja

Prije više od 30 godina, Robert W. Farquhar je ukrao jednu svemirsku letjelicu. Sada pokušava da je vrati.

Robert W. Farquhar ima plan za staru letjelicu ISEE-3.
Članak
0Komentari
Broj otvaranja2918

Zeleni satelit, prekriven ćelijama solarnog panela, treba da se vrati u blizinu Zemlje, nakon skoro tri decenije krstarenja po velikoj orbiti oko Sunca.Ako bi Farquhar, bivši stručnjak za dizajniranje misija u NASA-i, uspeo u svojoj nameri, agencija bi mogla da naredi sondi da uključi svoje motore, okrene se oko Meseca, i odleti nazad ka tački u kojoj je i planirano da bude kada je 1987. godine lansirana - i odakle su je Farquhar i njegova ekipa "pozajmili".


Fotografija ISEE-3 tokom testiranja i montaže u Nasinom Godardovom kosmičkom centru u Merilendu.
Početkom osamdesetih, sve vodeće svemirske agencije sveta su se bavile trkom za Halejevom kometom. Ali ne i NASA - zvaničnici su tada smatrali da bi to bio skup projekat. Ali to nije zadovoljavalo Farquhara, koji je sanjao da bude prvi koji će posetiti jednu kometu.

ISEE-3 je bio deo međunarodnog programa za proučavanje dinamičkog međudejstva
Zemljinog magnetnog polja i solarnog vetra, koji su u to vreme udruženo sprovodili
NASA i ESA. U programu su učestvovala tri principijelno skoro identična aparata.
Zato je počeo da mozga kako bi iskoristio jedan od postojećih satelita, nazvan "Međunarodni istraživač Sunca-Zemlje" (ISEE-3), a koji se već nalazio između Zemlje i Sunca na inovativnoj halo orbiti koju je u svom doktoratu upravo on osmislio.
Harquhar je započeo sa komplikovanom trajektorijom koja je trebala da septembra 1985. godine dovede njegovu letilicu do jedne druge komete, nazvane Giacobini-Zinner, mesecima pre nego što bi armada drugih sondi stigla do Halejeve komete[1].

"Pretekli smo sve ostale zemlje na svetu," priseća se Farquhar. "Evropsku kosmičku agenciju. Sovjete, Japance."
Čak im je i tadašnji predsednik Regan poslao čestitku za to dostignuće.


[1] Da, to je stvarno bila svojevrsna armada, danas prosto nezamisliva. U kosmosu se u jednom trenutku, sa jednim ciljem, našlo mnoštvo kosmičkih sondi: dve sovjetske ("Vega-1" i "Vega-2"), dve japanske ("Sakigake" i "Suisei") i jedna evropska ("Giotto"). Pored navedenih, i par drugih je posredno učestvovalo u trci za znanjem sa Halejevom kometom: ISEE-3, "Pioneer Venus Orbiter" i "Pioneer-7". Dolazak komete su pratili i ljudi sa orbitne stanice "Mir" i dve posade američkih spejs šatlova.

Ali neki od naučnika koji su koristili ISEE-3 za proučavanje stvari kao što je solarni vetar nisu bili oduševljeni ovom kometskom avanturom.

"Tada se mislilo - to je čak pisalo i u novinama - da smo im mi ukrali letilicu," priseća se Farquhar. "Nismo je ukrali, samo smo je pozajmili na izvesno vreme. To je ono što sam pokušavao i tada da im objasnim".
Uostalom, primećuje ovaj stručnjak, letilica je bila postavljena na takav kurs da je u svakom trenutku mogla biti vraćena.
"OK, maznuli smo je 1983. i vraćamo je 2014. Koliko je to godina?" pita Farquhar, brzo računajući. "Uh, to je oko 31. godina."

Danas Farquhar ima 81 godinu. Smatraju ga za majstora da dovede neku letilicu tamo gde treba. Njegov genije je (is)korišćen za osmišljavanje ezoteričnog plana leta koji treba da iskoristi gravitaciono ubrzanje Meseca i proletanje kraj Zemlje i na neverovatan način pošalje sondu odakle bi ponovo bila korišćena.
Toliko je uspešan u proračunavanju takvih egzotičnih trajektorija da često, iz čiste zabave, može da neke ključne događaje tokom misije tako podesi da padnu na nečiji rođendan ili na neku godišnjicu.

Podvig sa ISEE-3 je prvi koji će pokazati šta Farquhar stvarno može da uradi. "Verovatno svi ljudi u kosmičkom biznisu smatraju da je to moja sonda. To je za mene nešto vrlo lično," kaže Farquhar.
Njegovi memoari objašnjavaju na šta je mislio. Naprimer, piše da kada je odnešen na kliniku nakon srčanog udara, sonda iznenada doživela kvar na akumulatorima - nagoneći ga da poveruje da dele "natprirodnu sudbinu".
"To je moje čedo," kaže Farquhar. "Radi se o nečemu na čemu sam radio godinama i što bih sada hteo da prodam NASA-i i drugim ljudima na svetu".
Ono sa čim je Farquhar trgovao bila je ideja da probudi stari satelit, a onda uradi ono što je od ranije obećavao.

Robert Farquhar sa ćerkom Patrišom i suprugom Boni ispred satelita koji uskoro treba da bude lansiran.
Postoji samo još malo vremena u sledećih mesec i nešto dana, pre avgusta, kada će biti moguće poslati ka ISEE-3 komandu da uspori i prati putanju koja bi ga vratila u tačku u kojoj je bio stacioniran pre nego što je krenuo u lov na komete.

"Ne radi sa samo o pukoj radoznalosti. Ta sonda će predstavljati i vrlo korisno naučno oruđe," smatra dr Daniel Baker, direktor Laboratorije za Atmosfersku i Kosmičku fiziku univerziteta u Koloradu[2].
Trenutno, nekoliko drugih satelita nadgledaju kosmički prostor između Zemlje i Sunca, podseća nas Baker. Ali je ipak ubeđen da će ISEE-3 moći da obezbedi dodatna merenja koja bi nam mogla biti od koristi.


[2] LASP je jedini istraživački institut na svetu koji je do sada poslao svoje instrumente na svih osam planeta solarnog sistema, plus Pluton.

"Ne pruža nam se često mogućnost da nešto što smo praktički poslali u zaborav vratimo nazad," kaže Baker, koji je radio na podacima sa ISEE-3 dok je bio mlađi. "Za mene je fascinantno da možemo čak i da sanjamo o ponovnom sastavljanju slagalice i obnovimo je kao što je bila nekada - pre nego što je Bob ukrao kosmičku letilicu."

Ali revitalizovati staru sondu nije lak posao.
"Nijedan kosmički brod do sada nije probuđen posle toliko dugog vremenskog perioda," kaže Edward Smith, jedan od naučnika koji je u kalifornijskoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) radio na ovoj misiji. "Poverovaću u to tek kad vidim rezultate, ali ovo je velika šansa i shvatam je ozbiljno."
Deo putanje kojom se solarna opservatorija kretala tokom prelaska sa solarne misije na program
istraživanja dve komete.

Grupa mladih entuzijasta je morala da brzo dela i vidi šta je uopšte moguće uraditi. Morali su da riju po NASA-inim arhivama i iskopaju stvari kao što je, naprimer, kojim uopšte jezikom govori uspavana mašina?
James Green je danas direktor sektora za planetna istraživanja u NASA-inom štabu. U vreme dok je bio još mladić, konstruisao je računarsku mrežu pomoću koje su naučnici brzo dobijali naučne podatke tokom kometne misije sonde. Pre par meseci je seo i napravio spisak naučnih instrumenata na sondi i naučnika koji su tada radili na njima.

"Keith Oglivie je ovde, ali sam siguran da se penzionisao[3] … Smith je u penziji[4]… Jean-Louis Steinberg, mislim da je i on u penziji[5]," mrmljao je Green, analizirajući spisak. "Bonnard Teerarden - otišao u penziju pre mnogo godina … ko zna da li je i živ."



Još jedan problem predstavlja činjenica da su delovi opreme neophodne za razgovor sa sondom jednostavno… nestali. NASA ih se otarasila kada su sistemi modernizovani, kaže Green, objašnjavajući da se "način komunikacije u kosmosu radikalno promenio tokom poslednjih 25 godina."
Ali ispostavilo se da 18-metarski satelitski tanjir u Johns Hopkinsovoj Laboratoriji za Primenjenu Fiziku još uvek poseduje odgovarajući hardver. "A NASA im je dala odobrenje da pokušaju da je upotrebe," kaže Green.

Kao što znamo - i pisali smo o tome - veza sa sondom je uspešno uspostavljena, ali to nije proteklo glatko, jer NASA nije želela da jasno prepusti svoju letilicu - uprkos neumornom Farquharovom lobiranju.
"Znate, Bob Farquhar je čovek u svom svetu. Kada je govorio da će uraditi sve što može - jer je on i ukrao ljudima sondu - da povrati letilicu, značilo je da će to i uraditi," kaže Green.

Na simpozijumu organizovanom 2010. povodom četvrt veka od otkrića kometa,
R. Farquhar je vodio dug razgovor sa Jamesom L. Greenom,
Nasinim direktorom za planetno istraživanje.
On je podsetio da je Farquhar jedan od NASA-inih legendi[6]. "Mnogo ćemo dugovati Bobovoj kreativnosti ako uspemo da vratimo sondu na lokaciju na kojoj je nekad bila," kaže on. "I sa te pozicije on je nezamenjiv, stvarno bitan u našoj branši."
Zanimljivo je da je sve do pred samo uspostavljanje veze krajem maja, Farquhar bio prilično skeptičan po tom pitanju - smatrao je da su šanse 50-50.


[6] U svom doktoratu 1968. godinu prvi je predložio tzv. halo orbitu. Letilica na toj orbiti može u isto vreme da vidi i Zemlju i drugu stranu Meseca, te se Farquhar zalagao da se tu smesti relejni komunikacioni satelit tokom "Apollo" misija.

"Po pitanju troškova, biće to najrentabilnija letilica koju smo ikada imali i drago mi je da sam je učinio još efikasnijom. Imaće ona još misija," smatra već ostareli Farquhar.
Ostaje nam da iščekujemo i vidimo da li će posle razmene telemetrijskih podataka sa Zemljom sonda biti u stanju da prihvati i realizuje komande koje treba da budu poslate u njene računare tokom sledećih par nedelja.

Ako propustimo šansu da izmenimo putanju ISEE-3, sonda će da proleti pored Zemlje i Meseca u avgustu. David Dunham iz "KinetX Aerospace, Inc.", jedan od dugogodišnjih Farquharovih saradnika, smatra da će taj prolet izmeniti orbitu sonde. Letilica će ponovo doći u naš komšiluk za oko 15 godina, ali neće biti dovoljno blizu da bi je uhvatili.

"Ako je promašimo ovog puta, sledeći put će biti previše daleko od Zemlje," kaže Dunham. "Nisam baš gledao - možda će proći dva stoleća od danas kada sonda ponovo bude dovoljno blizu Zemlji kao sada."
Ali do tada, kako kaže Dunham, ko zna da li će letilica uopšte biti živa.

Bez komentara
Želiš komentirati? Klikni!