AstroForum

[- ASTRONOMIJA -] => PRAKTIČNA ASTRONOMIJA => Autor teme: Danijel - 07.01.2012. u 10:13:03 sati

Naslov: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 07.01.2012. u 10:13:03 sati
Renato, dok Zvjezdarnica opet ne proradi, evo ti link na članak (http://static.astronomija.co.rs/instrumenti/simfonija_svemira/radio_teleskop_zvuci.htm) kojega smo Nele i ja napisali, objavljen je i na Astronomskom magazinu. Tamo imaš sve na jednome mjestu, možda ti pomogne za početak. Skini si softver i priložene datoteke pa se malo igraj :wink:

Link na DL4YHF's Audio Spectrum Analyser se izgleda promijenio, imaš ga za skinuti ovdje (http://www.qsl.net/dl4yhf/spectra1.html) [71*
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 07.01.2012. u 11:02:09 sati
Hvala ti puno!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 07.01.2012. u 11:17:55 sati
Drago mi je da ti mogu pomoći :sesir:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 07.01.2012. u 19:43:53 sati
Valjda sam dobro smjestio temu.... :)
No da počnem.
Jako sam zagrijan za radio astronomiju i imam pumo pitanja i nadam se da če doči neko da mi pomogne(ustvari uvjeren sam).
Ovako prvo me zanima dali se za slušanje može koristiti širokopojasni prijemnika na koji bi spojio bolju antenu?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 07.01.2012. u 19:48:38 sati
Zna ovaj nas Foton imati i pozitivan utjecaj :). Tako me je potaknuo na istrazivanje o radio astronomiji. Naisao sam jedan zanimljiv projekt, nazvan SID monitor (Solar Sudden Ionospheric Disturbance Monitor), kojeg sam se odlucio prihvatiti. Posto smatram da imam dovoljno znanja iz elektronike, ne bi trebalo biti tesko. No, tek na pocetku i vec sam naisao na jedan problem. Naime zaista banalan problem, no opet je prijeko potrebno ga razrijesiti: rijec je o nabavci materijala.

Zasada, imam sve potrebne dijelove za izradu elektronike, no jos mi preostaje antena. Odlucio sam se za loop tip antene:
(http://solar-center.stanford.edu/SID/images/antennas2-sm.jpg)

Dakle, moje pitanje jest: gdje nabaviti AWG zicu, PVC cijevi i konektore? Za cijevi pretpostavljam da imaju u Bauhausu i slicnima? Za AWG sam pogledao stranicu i od Chipoteke i od Electronic-centra, no nista ne nalazim.

Pozdrav :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 07.01.2012. u 19:53:07 sati
U isto vrijeme smo pokrenuli dvije teme :lol:

Moras tocnije postaviti pitanje (sto zelis promatrati, koja je to bolja antena...). Sve ovisi o milion faktora. Ukoliko imas vecu povrsinu za iskoristiti (ogromna antena :mrgreen:), mozes probati s Jupiterom:
http://radiojove.gsfc.nasa.gov/help/
U tom slucaju, neces moci koristiti taj prijamnik, vec ces morati izraditi svoj. Imas na vec prilozenom linku detaljne upute.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Bacač - 07.01.2012. u 20:00:58 sati
PVC cijevi i konektore kupiš gdje god se prodaje vodoinstalaterski materijal. :wink: A što je to AWG žica?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 07.01.2012. u 20:04:37 sati
Od ove vaše dvije teme sam napravio jednu :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lonewolf21 - 07.01.2012. u 20:06:26 sati
AWG stands for "American Wire Gauge" and is a standard unit of measure for the diameter of the wire.

http://en.wikipedia.org/wiki/American_wire_gauge
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 07.01.2012. u 20:22:08 sati
Joj moja greska. Htio sam pitati za izoliranu jednozilnu punu zicu te kako preracunavati AWG u mm2. Rijesi sam ovaj drugi problem, pa mi jos ostaje problem nabavke.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: foton - 07.01.2012. u 20:28:38 sati
Taj krst je ustvari vlf(very low fre.)veooma niska frekfencija vrlo je lagano napraviti i materijal je vrlo lagano nači imaš dvije vrste antena loop i yagi a prijemnik možeš izraditi još ti treba računar,amp(pojačalo) i software za analizu podataka.
http://home.pon.net/785/equipment/build_your_own.htm-evo ti za prijemnik

http://library.thinkquest.org/2784/-evo što možeš slušati


Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: foton - 07.01.2012. u 20:29:33 sati
EVO I KORISNI LINKOVA

http://www.mtmscientific.com/radiotelescope.html
http://www.mtmscientific.com/tuner.html
http://www.mtmscientific.com/picproject.html
http://www.mtmscientific.com/yagi.pdf
http://www.mtmscientific.com/atod.html
http://setiitalia.altervista.org/interferometri_amatoriali_microonde.html
http://home.comcast.net/~prutchi/index_files/astronomy.htm
http://www.nastro.org.uk/how-to-build-a-radio-telescope.html
http://www.radio-assa.org.au/book/export/html/14
http://www.qsl.net/dl4yhf/vlf_reception/VLF_Receivers.html
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 07.01.2012. u 21:50:15 sati
Sad mi je nešto palo na pamet.
Može li se  iskoristit tv tjuner (izvadio bi ga iz tv-a)?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Steblaj - 07.01.2012. u 23:53:57 sati
dario, gdje si nabavio žicu? I ja sam pred sličnim problemom, doduše nevezanim za radioastronomiju...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 07.01.2012. u 23:59:24 sati
Nisam nabavio zicu, zato i pitam gdje ima za nabaviti :?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Filip Lolic - 08.01.2012. u 00:25:37 sati
Pa zar je žica problem? Za dipol antenu se može koristiti bilo kakva izolirana žica, recimo ona crna ili plava za električne kućne instalacije.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 08.01.2012. u 11:08:14 sati
Pa, pise da je najbolje koristiti punu zicu (znaci ona koja nije napravljena od milion tankih zicica) i da je bolje ne koristiti magnetnu. Nigdje ne uspijevam naci ovu punu :/
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Steblaj - 08.01.2012. u 14:54:00 sati
Imaš jednožilnih sa izolacijom recimo u centrima kao što je Briccostore. Ja pokušavam pronaći mjesto gdje prodaju bakrenu žicu na kolutove, samo prelakiranu.  :?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 08.01.2012. u 15:04:15 sati
E ovako jel mi može neko pomoć tako da mi kaže koje frekfencije se koriste slušanje?
Zanimaju me planeti,sunce i neki jaki izvori zračenja koje bih možda mogao uhvatiti bez antene od 10m! :mrgreen:


Probajte vidjeti u trgovinama sa elektro materijalima(možda baumks,bauhaus...)
EDIT:Ups sad sam našao odgovor! :mrgreen:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 08.01.2012. u 17:04:13 sati
Postovanje,

kako me je Danijel ponovo posetio i ljubazno zamolio da se javim povodom ove teme, evo me nakon dosta dugo vremena. Naime, nakon pisanja teksta zajedno sa Danijelom vezano za radio astronomiju, radio sam na usavrsavanju aparature vezane za sve ovo i sada je ona presla u kombinovan sistem tehnike koja omogucava (naravno amaterski), detektovanje nekih od objekata u nasoj najblizoj kosmickoj sredini, kao i one zemaljske.
Radioastronomijom se bavim vec skoro 15 godina i mogao bih reci (da nije zalosnog izraza lica koji nastaje zbog nedostatka materijala za dalje usavrsavanje), da sam probao skoro sve sto se amaterskog bavljenja ovim tice.
Tako, ukoliko mogu pomoci kakvim savetom, stojim na raspolaganju, jer sam iskreno odusevljen idejom da se jos ljudi bavim ovakvim nacinom osluskivanja neba.

Naravno, vredelo bi dati "upozorenje" o tome na sta mozete naici. Ne treba imati zabludu o tome da je lako. Daleko je teze od opticke astronomije. Prevashodno ne treba odustati, jer je lako naici na negativne rezultate. Ovo je slicno kao kada mi dodju astronomi amateri kao "zelim da  kupim oooooogroman teleskop, da gledam marsovce" Naravno, ljudi se nadaju da ce gledajuci kroz okular, videti nesto sto vide na ekranu racunara kada gledaju slike sa Hubble-a. Kada jednom zaista zavire kroz teleskop, ostaju isprva razocarani postignutim.

Nemojte misliti ni da je rad sa niskim frekvencijama jednostavan. Cak naprotiv! Eto, kao da sam znao, ovih dana sam gradio jedan prijemnik za primanje Sumanove rezonance (ili bolje receno Tesline), na frekvenciji od 7,8Hz.

No, da ne duzim, bicu tu da vam pomognem ako ikako mogu sa opremom, nacinima za snimanje itd. Prvo da pregledam vase reci i da vidim kako ubaciti slike ovde, jer svakako, slika govori hiljadu reci, pa... da krenemo redom.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 08.01.2012. u 17:41:02 sati
Postovanje,

drago mi je da se netko s tolikim iskustvom prikljuci u raspravu, definitivno ce biti od koristi. Zahvaljujem i tebi i Danijelu. Posto ne znam tocno sto zelim, najbolje da se raspisem pa cemo doci do toga. :mrgreen:

Dakle, vec sam vise godina clan AAD-a Rijeka i svake godine s AAD-om idemo na promatranje perzeida na Platak te rezultate saljemo na IMO. Jedan clan ima dvije kamere Hrvatske Meteorske Mreze. Pred par godina, netko je dosao na ideju kako bismo osim vizualno i video metodom, mogli pokusati pokriti meteore i radio metodom. Svake godine su vukli opremu za to na Platak (iako ne kuzim zasto, nije bas pretjerano vazna lokacija). Nazalost, to nije bas izrodilo plodom. Malo prije ovog ljeta pojedini clanovi AAD-a su odlucili se ozbiljnije prihvatiti problematike.

Tek pred par dana sam se i sam jako zainteresirao za tu temu. Imas li za predloziti neki pocetnicki projekt? Bitno mi je da je shema za elektroniku jasna i s relativno lako dostupnim komponentama, da su napisane specifikacije za antenu (najbolje neki tip antene koji ne mora biti ogroman - yagi ili tako nesto) i da se software za kompjuter moze skinuti s interneta (ili barem da je opisano kako ga napraviti s obzirom da mi programiranje nije strano). Vec sam napisao da imam iskustva s elektronikom, tako da jednostavnos prijamnika nije nuzna.

Hvala puno,
Dario


PS. Za slike, ispod okvira za pisanje teksta nalazi se link "Privitci i ostale opcije"  :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 08.01.2012. u 19:43:45 sati
Odlicno!

Detekcija meteora je mozda najbolji nacin da se pocne, posto zahteva vrlo jednostavnu aparaturu, koju vecina vec ima u svom domu.

Prvo, zahteva se prijemnik na difuznom opsegu od 88-108 MHz. To je klasican prijemnik za FM, na kojem slusamo nase okolne radio stanice. Oni vise nisu popularni zbog interneta, ali verujem da ih vecina jos uvek poseduje. Zasto bas ovaj opseg? Meteori se mogu slusati na dosta sirokom opsegu. On seze, po mojim merenjima, od priblizno 35 do preko 400 MHz. Medjutim, razlog je kao sto vec napomenuh, lako dostupan materijal.

Radio operatori koji citaju ovo, naci ce da oni vec poseduju uredjaje za tako nesto, a valja navesti i to da su meteore vec culi bezbroj puta, narocito na 2m i 70cm bandu, a da toga uopste nisu bili ni svesni.

Princip je jednostavan. Koristi se tuner za 88-108 MHz, sa usmerenom antenom. Ovo ne treba da plasi, posto se ovakve antene proizvode gotove (mogu se graditi ako nema druge), recimo yagi od 3 do 5 elemenata. I njih mozemo naci dosta na kucama, kako danas sluze uglavnom za odmor ptica...pa ponudite nekome da ih skinete sa krova...ljudi ce se mozda oduseviti). Nije lose naciniti i malo antensko predpojacalo. Razvio sam jedno koje jako dobro radi u ovu svrhu, pa cu postaviti i semu sa slikama i testovima naravno. Sa delovima koji su dostupni, jeftini, a nema posebno kriticnog podesavanja, visokofrekventnih kalemova itd.

Prijemnik se postavlja zajedno sa antenom u smislu pronalazenja mesta na radio skali na kojem nema prijema ni jedne stanice. Ovde usmerena antena igra znacajnu ulogu, posto ona slabo prima popularno receno "s boka". Potrebno je usmeriti je ka pravcu u kojem mozemo pronaci mesto na skali bez stanica. Zasto? Upravo zato sto mi ciljamo stanicu koja je i vise hiljada kilometara udaljena od nas (otud potreba za viseelementnim antenama, kao i predpojacanjem). Poznato je da se na ovim frekvencijama to dosta tesko postize i najverovatnije cemo zato imati prazan prostor sa slobodnom frekvencijom negde na bandu. Da bismo primili udaljenu stanicu....pa, recimo da nam meteori upravo u tome pomazu. Naime, kada stanica odasilja svoje signale, oni prelaze preko nas, odlaze u vise slojeve atmosfere, ali ih atmosfera ne odbija, jer su relativno visoke frekvencije. Da bi se odbili, potreban je relej. Taj relej jeste upravo meteor. Sveki meteor ostavlja jonizovan trag u visokim slojevima atmosfere. Ta jonizacija cini nesto slicno ogledalu za elektromeganetske talase i talas nase stanice se odbija od njega i sada, stize do nas. Mi ga detektujemo tako sto na trenutak cujemo udaljenu stanicu (najverovatnije na stranom jeziku). U zavisnosti od velicine meteora, odnosno stepena degradacije osobina slojeva atmosfere kroz koje je prosao, mi cemo cuti tu stanicu duze ili krace, ali cemo je u svakom slucaju detektovati.
Ovo se moze uciniti i samo zvucno, ali je najbolje koristiti neki od softvera za to. Na sajtu: radio.meteor.free.fr/us/main.htm mozete pronaci sve detalje oko gradnje vrlo jednostavnog interfejsa, kao i preuzeti softver za snimanje, kako ne biste morali sedeti pored racunara. Moze se koristiti i neki od audio analizatora spektra koji se mogu pronaci na internetu i na popularnom "watefall"-u pratiti meteore, ali mislim da ni ovo nije komplikacija.

Potrebno je sakupiti malo iskustva... ali na ekranu se obicno vidi sum, ako smo usmereni sa antenom i podeseni sa frekvencijom tako, da ne cujemo niti jednu stanicu. Medjutim, kada detektujemo meteor, dijagram analizatora spektra se menja i ostaje trag koji je zapisan na ekranu i koji mozete kasnije analizirati. On je veoma jasan i povremeno pokazuje kako nastaje promena u frekvenciji primljene stanice, tj dilatacija od osnovne frekvencije na kojoj je stanica odasiljala.

Kao sto se moze videti, stvar je vrlo jednostavna. Klasican tuner, usmerena antena, konekcija sa PC i mali softver za logovanje podataka. To je sve.

Napominjem da se u ovu svrhu (kao i bilo koju drugu radioastronomsku), jednostavno MORA koristiti usmerena antena, jer vertikalne ili aktivne antene nece dati zeljene rezultate. Nazalost, tehnika u tom smlislu ne prasta.

Mesto sa kojeg se snima nije bitno (lokacija), ali je najbolje da ne bude iz grada, jer grad je po sebi izvor vrlo velikih smetnji protiv koji je tesko izboriti se.

E sad. Semu za predpojacalo vec imam razradjenu, ona savrseno funkcionise sa svega nekoliko nekriticnih komponenata, pa cu je nacrtati i postaviti ovde sa slikama. Takodje, ako antena bude bas problem, mogu i nju nacrtati, jer ja sam svoje uglavnom gradio. Tada ostaje pitanje dostupnosti materijala, ali ima vremena do tada.

Ako ti programiranje nije problem, onda ces interface sa interneta vrlo lako sagraditi i mozda i sam naciniti neki softver za detekciju i slicno. Stvar je nagadjanja koliko se moze uciniti da se doprinese, a vrlo je interesantno, jer ovako, detektujemo meteore koji su daleko van naseg vidokruga. Moze se voditi statistika o njima, deliti info na netu i time sudelovati u globalnom istrazivanju ovih fenomena. Tek sa ovim uredjajem, shvatite koliko ih prodje nama iznad glava za svega jedan sat.

Tomepodseti: takodje, nezaobilazan deo vrlo jednostavne opreme za one koji se zele baviti radio astronomijom, jeste i mionski detektor. Njega takodje posedujem i vrlo lepo radi. Ali o detaljima toga u nekom od narednih postova. lako se raspisem :)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 08.01.2012. u 20:18:59 sati
Ok znači to je najjednostavnije. :hopla:
Fm prijemnik na koji ćemo spojiti usmjerenu antenu i usmjerit je u zenit ili pod nekim kutom spojit prijemnik sa računalom pomoću kabla(aux)ostavit da se snima i to je to.
E da a na kojoj frekfenciji bi se mogao slušati mjesec ako je moguće i kad nađem meteor kako ču znat da je to meteor?
Hvala
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 08.01.2012. u 20:24:08 sati
Dakle, ako sam dobro shvatio:

yagi antena->predpojacalo->prijamnik(88-108 MHz)->kompjuter

Kako putuje signal od prijamnika do kompjutera? Treba li napraviti/kupiti ADC (Analogno/digitalni konverter)? Ili se mozda usteka u utor za mikrofon na kompjuteru?

Mislim da ce biti najlakse izraditi yagi antenu, no koje su specifikacije tocno? Pretpostavljam da je najbolje koristiti 5 elemenata? Koji razmak i duljina svakog od njih? Pod kojim kutem u odnosu na horizont postaviti antenu?

Sto se tice tunera... Kako znati je li pogodan za nase zahtjeve?


Sry sto gnjavim s milijardu upitnika, no od neizmjerive si nam pomoci. :hopla: :hopla:

PS. Link koji si dao ne radi:
radio.meteor.free.fr/us/main.htm
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Mario - 08.01.2012. u 20:41:01 sati
Imam i ja jedno pitanje
Zanima me nešto više od meteora - znači ovaj prijemnik http://www.universal-radio.com/catalog/portable/icf7600d.html
piše da ima raspon frekvencija od 150-30000 kHz. Znači i za taj instrument kožemo koristiti yagi antenu? A što je sa satelitima - ako bi napravio paraboličnu antenu recimo 3, 4 metra da li ima nekih većih komplikacija u odnosu na korištenje yagi antene?
U smislu radioastronomije, da li postoje neki zanimljivi objekti za pratiti na frekvencijama koje ovaj prijemnik ne pokriva? Oprosti ako su pitanja već odgovorena u tekstu, nisam detaljno pročitao tekst nego samo proletio.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 08.01.2012. u 20:46:42 sati
Da spojiš prijemnik i računalo moraš imati kabel kao za slušalice koji i na početku i na kraju ima muški nastavak jedan kraj ide u izlaz na prijemniku(tamo di uštekaš slušalice)a drugi kraj na zvučnoj kartici ide na audio in.
Malo promijeniš postavke na računalu i stvar radi.

Mario:
Ovaj prijemnik bi ti bio jako dobar za sunce i Jupiter.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 08.01.2012. u 20:57:58 sati
Mogu li koristiti ovaj prijamnik?
(http://electronics-diy.com/schematics/TDA7000_FM_Receiver.jpg)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 08.01.2012. u 21:13:08 sati
Ovako: da je u pitanju meteor, zna se otud sto se odjednom u sumu na prijemniku, cuje na nekoliko sekundi (zavisi od velicine meteora), stanica koje nije bilo pre toga i zatim ponovo nestaje, jer se trag meteora u atmosferi izgubio i vise nema refleksije.
Mesec se moze"slusati" na dosta visokim frekvencijama, no to je u osnovi ono sto se odbija od sunca najvise. On sam nema nikakve posebne elektromagnetske talase koje odasilja. O tome cemo kada budemo pricali o detekciji sunca.

Signal od prijemnika do kompjutera moze putovati preko audio ulaza u komp kako je Renato objasnio. Dakle, audio izlaz iz tjunera (ili audio pojacala), do ulaza u PC (mikrofon ili audio in). Medjutim, bolja je verzija neka vrsta ADC-a, kao sto sam predlozio u prethodnom postu, odnosno dao link ka sajtu gde se moze videti sema tog adaptera (interface). Vrlo je jednostavan za napraviti, koristi klasicna operaciona pojacala...nista posebno. Ako se to nema, bukvalno najjednostavnije je spojiti se na prethodno opisani nacini koristiti audio spektralni analizator. Tih analizatora ima za skinuti na raznim mestima, ali je najbolji koliko sam video "Spectrum Lab": www.qsl.net/dl4yhf/spectra1.htm    Sto je najvaznije, besplatan je i uz malo podesavanja, spreman za koriscenje. Najvise je namenjen niskim frekvencijama, ali moze posluziti i ovde. U njemu mozete snimati audio vaseg merenja, kao i podesiti da ostavlja slike svakih recimo 15min itd.

Gradnja antena nije problem. Problem su cevi, koje su obicno precnika 5 ili 6...redje 7mm. Ove antene nisu velike. Sumnjam da neko nema uslova za postavljanje iste, narocito ako stanuje u kuci. Najsiri elemenat je oko 1,6m (za precizno moram pogledati u podatke). Duzina zavisi od broja elemenata naravno, moze biti do 3m recimo. Namerio sam napraviti i popularnu "kvad"antenu za sve ovo od 7 elemenata, ali na zalost, vreme ne dozvoljava...previse hobija :) Ali, stavicemo i dimenzije svakako.

Vazno vam je sledece: nemojte se hvatati jos uvek ni za jedan projekat, dok ne izdefinisemo sve ostalo, jer cete samo tako moci odabrati onu vrstu prijema koja vama najvise odgovara (po budzetu, mestu gde zivite, vrsti opreme koju imate itd itd). Dakle ideja je da dam sve informacije potrebne za sve ovo. Detalji ce se razlikovati od slucaja do slucaja. Znam pouzdano da je internet mesto gde se"brzo uci", tj dolazi do informacija na najkraci moguci nacin. I to je OK, ali moramo ispostovati minimum. Otud ni jedno pitanje nije suvisno. Jedino imajte razumevanja ako se odmah ne javim, jer sam samo vikendom slobodan.

Sony 7600 je pravo malo cudo. I za njega mozemo koristiti yagi svakako. Njega sam i koristio nekoliko puta, ali on radi do 30MHz, sto znaci da je pogodan za Jupiter i Sunce, kao i ovo o cemu trenutno pricamo. Mada mislim da je za meteore pogodniji neki klasican HiFi Tuner.
Tuner bi trebalo da je sto bolji moguc. Osetljivost i selektivnost su vrlo bitni. Ali ovo se donekle nadomesti predpojacanjem koje sam spominjao. Licno sam koristio dosta los prijemnik. U pitanju je stari RIZ T4130. Ako je moglo sa njime, moci ce i sa drugim. E sad, osetljivost i selektivnost se dobijaju merenjem, a to iziskuje mernu opremu koja je vrlo skupa. U svakom slucaju, skoro svaki ce raditi, narocito ako je datuma kasnih osamdesetih ili devedesetih godina. Novi su suvise digitalizovani. Ako vec posedujete neki tuner, pogledajte da li imate neke papire za njega i stoji li podatak o sirini filtera koje koristi. To bi moglo pomoci u ocenjivanju kvaliteta.

Parabolicne antene su najbolje od svih, ali ne za ove frekvencije. One su tek za preko 1GHz. Za ove frekvencije, morale bi biti nekoliko desetina metara u precniku, a potrebna je i vrlo velika preciznost izrade, tako da...bolje je igrati lutriju, veca je sansa da se dobije, nego da se bez ogromnih sredstava upusti u gradnju parabole.

Sto se tice Sony, kao sto rekoh, pogodan je za neke stvari, ali za recimo slusanje dubljih radio izvora nije. Iskljucivo sunce, jupiter ili meteori. Nista vise od toga. I za ovo se treba potruditi.

Idemo dalje.





Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 08.01.2012. u 21:15:01 sati
TDA7000 moze, vecina standardnih tunera je gradjena oko njega. Ali graditi samo i samo onda kada se nema drugog nacina. Jer se ne isplati i gotovo nikada ne mozemo naciniti uredjaj tako dobro kao neka od fabrika. Moze, ali je potrebno imati mernu opremu vredniju od svega toga...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 08.01.2012. u 21:18:06 sati
Evo seme predpojacala koju sam malocas nacrtao. Vrlo jednostavno. Klasican pristup po standardnoj aplikacionoj semi za ovaj tranzistor. Ako nemate promenljivi kondenzator od 6p, moze se koristiti i klasican fiksni od nekoliko pf. Mislim da sam dao sve podatke, ali ako nesto nije jasno, pitajte. Idemo na slike...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 08.01.2012. u 21:24:41 sati
Izgled predpojacala. Kutija treba da je metalna naravno. Koristio sam ono sto sam imao oko sebe. Najprostije je napraviti kutiju od pertinaksa (od kojeg se pravi stampa za elektroniku).
Struja potrosnje je toliko mala, da se jako dugo moze napajati baterijom od 9V.
Elementi su lemljeni u vazduhu, bez stampe. Ovo koristite kao princip, jer se pokazalo kao daleko bolje. Gradnjom plocice, busenjem rupa u njoj itd, dobijate da sve jako lepo izgleda, ali...promena kapacitivnosti i induktivnosti u vodovima, moze dovesti do velikih gresaka.
Mereno je pojacanje sa Rohde&Schwarz signal generatorom i ono je pokazalo pojacanje od citavih 16,9dB, sto je jednako propozicijama za ovaj tranzistor, uz sum od oko 1,5dB, sto je sasvim solidno i ne smeta necemu kao sto je detekcija meteora. Odmah pri ukljucenju, oseti se kako u prvi plan izbacuje stanice kojih inace bez njega nema, narocito ako imate prijemnik slabe osetljivosti.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 08.01.2012. u 21:43:51 sati
Koliko predpojacalo moze/smije biti udaljeno od antene?

Gdje mogu nabaviti promjenjive zavojnice? Ima li to nekakvo posebno ime na nasem jeziku, pa ih zato ne mogu naci?

Hvala puno!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 08.01.2012. u 21:50:01 sati
Predpojacalo treba da stoji ili kod antene, ili kod prijemnika. Kod mene je konektovano direktno na ulaz prijemnika sa zadnje strane, dakle u prostoriji u kojoj je uredjaj. Bilo bi dobro imati dva, jedan na anteni, drugi na prijemniku. I treba gledati da kabel za antenu ne bude predugacak. Sto krace, to bolje.

Zavojnice nisu promenljive. Promenljiv je jedino kondenzator koji vidis, spojen za bazu tranzistora. Ako ga nemas, nije problem, stavi nekoliko pikofarada kapaciteta, keramicki ili slicno, radice bez problema, provereno.

Zavojnice sam dao na semi...nekoliko namotaja zice precnika 0,5mm, na telu precnika 5mm. Uzmes olovku ili neki drugi predmet precnika 5mm i namotas oko njega 8 zavoja zice precnika 0,5mm. Mislim da se zavojnice vide na slici...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Steblaj - 08.01.2012. u 22:21:18 sati
@nebojsa: Samo par pitanja, ako nije problem.

Potrebno je sakupiti malo iskustva... ali na ekranu se obicno vidi sum, ako smo usmereni sa antenom i podeseni sa frekvencijom tako, da ne cujemo niti jednu stanicu. Medjutim, kada detektujemo meteor, dijagram analizatora spektra se menja i ostaje trag koji je zapisan na ekranu i koji mozete kasnije analizirati. On je veoma jasan i povremeno pokazuje kako nastaje promena u frekvenciji primljene stanice, tj dilatacija od osnovne frekvencije na kojoj je stanica odasiljala.

Čitajući o detekciji meteora, mislio sam da kod odbitka radio signala dobijamo signal koji se od šuma izdvaja većom amplitudom samog signala, a ne promjenom frekvencije? Može malo pojašnjenje?

Također jedno pitanje koje pretpostavljam da je uobičajeno od bilo koga tko je pogledao bilo što o radioastronomiji: kažete da je za parabolične antene potrebna velika površina, da li je projekt BAMBI to kompenzirao kvalitetnijom elektronikom? Ako se ne varam njihova je antena oko 3 m promjera, pa zato pitam. To je veličina koju je realno moguće negdje uglaviti. Desetine metara nisu.  :P

Također, ako imate bilo kakve informacije o radioastronomiji po LOFAR principu (za nas amatere) bio bih zahvalan.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 08.01.2012. u 22:26:26 sati
Ma pitao sam zbog TDA7000, kod kojeg je promjenjiva zavojnica za grubi odabir frekvencije.

Sada me najvise zanima antena. Nasao sam neke programe za izracun, no koriste meni jos nepoznate nazive. Takodjer sto da unesem kao frekvenciju za antenu: 88MHz? 108MHz? Neku sredinu?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 08.01.2012. u 22:43:15 sati
Drago mi je da se Nele odazvao na moju zamolbu i uključio u ovu raspravu :hopla:

Iskoristite ga i upijte što više njegovih znanja i iskustava oko radio astronomije, ako itko ovdje zna što i kako treba raditi, onda je to Nebojša [47*
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Steblaj - 08.01.2012. u 23:03:05 sati
Dario, probaj ovu (http://www.csgnetwork.com/antennae3ycalc.html) stranicu za kalkulaciju mjera yagi antene, možda je jasnija?

Koliko sam shvatio čitajući frekvenciju odabireš tako što uzmeš radio, vrtiš kanale i tražiš "rupe" između stanica, pa pogledaš da li negdje na 1000km+ udaljenosti ima neka dovoljno jaka radio stanica koja emitira u frekvenciji gdje ti je "rupa". Po tome onda napraviš antenu.

Btw, pogledaj i ovo (http://www.meteorscan.com/meteor-live.html) ako već nisi. Prvi put vidim, i baš mi je žao što nisam pratio prije par dana za vrijeme kvarantida.  :(

Također, ako netko zna kolika mora biti snaga odašiljaća pomoglo bi.

Evo ispravio sam link.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 08.01.2012. u 23:15:57 sati
Ne radi drugi link.

A sto ukoliko stanica prestane s emitiranjem zbog radova ili neceg drugog? U tom vremenu necemo moci detektirati meteore...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.01.2012. u 00:02:05 sati
Naravno, amplituda signala varira kada se pojavi meteor, to je tacno. Medjutim, na spektralnom analizatoru cete cesto videti da se pojavljuje kriva koja govori da je poremecaj nastao na jednoj frekvenciji, a zaustavio se na nekoj drugoj. Emitovani signal je i dalje na istoj frekvenciji, ali njenim odbijanjem nastaje mala dilatacija koja se ne cuje uhom, ali se vidi (ne uvek), na analizatoru. Medjutim, ovo nije bitno za detekciju, samo sam naveo kao osobinu koja ce se mozda prepoznati i po njoj moci odrediti koji je poremecaj u pitanju, gledano elektromagnetski. Ovo je slicno munjama koje se mogu slusati na niskim frekvencijama. Takodje ostavljaju slicne tragove.
Kod elektromagnetskih talasa, nije u pitanju samo frekvencija koja se prima, vec i sam predajnik salje odredjen spektar. Sta ce od svega toga proci, vidi se na analizatoru. No kazem, ovo nije toliko bitno. Vazno je pratiti plot i beleziti podatke. Ostalo moze vremenom.

Stanica koju slusamo ne mora biti 1000km daleko. Ovde nema pravila. Daljina ce zavisiti od uslova prijema, od stanja atmosfere (odnosno visine njenih slojeva od koje ce se odbiti talas), od velicine meteora i visine jonizacije koju ostavlja za sobom. Dakle, iskustvo pokazuje da to moze biti od nekoliko stotina do nekoliko hiljada km.

Parabola je prica za sebe i stvarno zahteva dosta iskustva. Prvo, bitno je na kojoj se frekvenciji zeli raditi. "Bambi" radi na dosta visokim frekvencijama. Tanjir od 3m precnika je OK za sve preko 1GHz. Sve ispod toga, nije iskorisceno kako treba. Sto je veca talasna duzina, to i tanjir treba da je veci. Recimo, za 400MHz radio astronomski opseg, tanjir bi trebalo da bude bar 10m u precniku. Tanjiri od 3m se koriste kod frekvencija od 1,4GHz i 3,2GHz (C-band).
Problem je sledeci: ako u fokus postavimo LNB (Low Noise Block Converter-sfericna kutija u fokusu parabole), tako da on "vidi" iza rubova tanjira, onda nismo dobili nista, jer nas fokusni LNB vidi sve iza antene, a samim tim je i procenat refleksije potpuno degradiran. Ako pak LNB stoji tako, da ne vidi citavu povrsinu antene, onda opet nismo dobili nista, jer smo iskoristili samo mali deo njega.
Dakle, antenski LNB se gradi tako, da "vidi" povrsinu do samih njenih rubova. Ovo se precizno proracunava, kako ne bi doslo do greske, jer ako greska postoji, ova antena radi isto tako dobro kao i prost dipol.
Sledeci problem jeste preciznost izrade. Ona mora biti milimetarska. A to je jako tesko postici samogradnjom. Ukoliko vec neko poseduje antenu od 3m precnika, najbolje je koristiti je za 1,4GHz ili jos bolje, 3,2GHz (zato sto se za ovu drugu frekvenciju moze lakse pronaci odgovarajuc LNB). Opet, nastaje problem mikrotalasa, odnosno gradnje ostatka aparata, jer postaje znacajno kritican za amatersku upotrebu.
Dakle parabola se moze koristiti, ali nije samo parabola u pitanju, vec i ostatak teleskopa. Sto niza frekvencija, to su antene vece, pa sve postaje mnogo komplikovanije.

U Americi postoje redovne parabole za C band od 3,2GHz, znaci i parabola i LNB. To je vec dobro, jer je vec proizvedeno kao gotov sistem. Graditi tako nesto je utopija. Amaterski praviti konverore na mikrotalasima....veeeelika komplikacija.

Sto se TDA tice, to je feritni loncic i namotava se u zavisnosti od induktiviteta. Ne daje se bas tacna vrednost, posto ona zavisi od zeljene frekvencije...odredjuje se u zavisnosti od onoga sta se zeli.

Yagi antene su dosta uskopojasne. Medjutim, mogu raditi dovoljno siroko, bar za ovu upotrebu. Treba je proracunati za sredinu FM banda. Obicno sam radio za 100MHz. Nece znaciti ako nije udesena bas za odredjenu frekvenciju. Daleko je bolji kvad, jer je on mnogo siri od yagi i ima neka druga preimuctva zbog kojih se radije koristi, ali sve zavisi od toga koliko ko ima strpljenja za gradnju.
Mislim da gotovih yagi antena ima u prodaji za FM band, treba pogledati. Sasvim su dovoljne za ovo sto se ovde zahteva.

Stanice imaju zakonski limit snage od nekoliko vati, koliko se secam. Ovo zavisi od zemlje u kojoj je odasiljac. Nije bitno ako on nije u funkciji, postoje mnogi drugi koji rade u istom pravcu, a nas prijemnik nije strogo orijentisan na jednu stanicu, tako da to nije problem (yagi ima dovoljno sirok ugao zracenja).
Snaga predajnika nije problem. I nekoliko vati snage se dobro cuje, ako postoje uslovi za to. Uslovi su na nizim frekvencijama: odbijanje talasa od jonosfere, a kod visokih, ili radiorelejni uredjaji, ili sateliti, ili...meteor. Radio operatori cak rade veze sa signalima odbijanim od meseca, ili meteorske kise, koliko uslovi dozvole. To su kratke veze, ali govore u prilog detekcije meteora skoro svakodnevno.

Stavicu i nacrte antene, cim vreme dozvoli.



Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.01.2012. u 00:09:38 sati
Link za software za yagi antene koji koristim...

http://www.softpedia.com/get/Science-CAD/Yagi-calculator.shtml
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 09.01.2012. u 10:19:38 sati
DIRECTORS
Dir   Length   Spaced   Boom position   IT   Gain   Gain
(no.)   (mm)   (mm)   (mm)      (mm)   (dBd)   (dBi)
1   1361   225   854      668,0   4,6   6,8
2   1349   540   1394      662,0   6,4   8,6
3   1338   645   2039      656,5   7,7   9,9
4   1327   749   2788      651,0   8,8   11,0
5   1317   839   3628      646,0   9,7   11,9
Jel to znači da bi od 5 direktora prvi (odma do savijenog dipola) trebao bit dug 1,36m i svaki slijedeći krači za cca 1 cm
I pojačanje antene je cca 11dB
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 09.01.2012. u 13:32:07 sati
http://www.antene.com/antene/index.php?option=com_content&view=article&id=260:yagi-mini-antena-infinity-mx-2&catid=3:blic-vijest

- jel' ovakva antena zadovoljava za snimanje meteora ??

lp.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 09.01.2012. u 14:31:35 sati
To!
E hvala ti puno na shemi jako je jednostavna bez problema ču ju napraviti! :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 09.01.2012. u 14:42:08 sati
- koja 'šema'  [09* ja pitao za tip antene  :shock: (vidi link gore ...)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 09.01.2012. u 14:46:39 sati
Vjerojatno misli na shemu za predpojacalo...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 09.01.2012. u 14:49:46 sati
Da mislim na predpojačalo! :)
Sori nisam citirao a trebao sam!
Nije mi se dalo!
 :mrgreen:
Uh vidim da su svi napeti kao i ja i samo vise na netu i svakih 10min pregledavjau forum i čekaju odgovore.
To je dobar znak!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 09.01.2012. u 14:57:32 sati
 :mrgreen: zna li tko za antenu ?? i na kojim je 'ferkvama' onda najbolje slušat  8)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 09.01.2012. u 15:01:18 sati
Nisam stručnjak ali mislim da ti to neće valjat jer je to tv antena i ako se ne varam radi na drugom bandu.
Ali nemoj me držat za riječ čekaj stručnjaka.
Frekfencija je 80-108Mhz
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 09.01.2012. u 15:19:23 sati
Nisam stručnjak ali mislim da ti to neće valjat jer je to tv antena i ako se ne varam radi na drugom bandu.
Ali nemoj me držat za riječ čekaj stručnjaka.
Frekfencija je 80-108Mhz
- thnx. na odgovoru; čekam ...  :) ako će netko odgovarati neka mi onda predloži koja bi antena odgovarala od ovih gotovih ??
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.01.2012. u 18:13:56 sati
U pravu si za antenu Renato, kako si i rekao. Yagi se sastoji od reflektora (poslednji element), zračećeg elementa (na koji se spaja koax) i direktora za usmerenje. Sto se tice kačenja koaksa na antenu, on može da se izradi kao petlja (savijeni dipol), ili kao klasičan dipol. Savijeni je nešto bolji za ovo, jer je antena malo šira na prijemu. Svaki element prema vrhu antene jeste sve kraći i kraći. Sa dužinom treba ići u zavisnosti od toga koliko prostora imamo i koliko materijala. Što veća antena, to bolje. A što se meteora tiče, vidim da to ljudi rade i sa tri elementa. Dakle, može i tako. Mislim da je verzija sa 5 sasvim dovoljna, naročito uz predpojačalo.
Dobit u dB je malo kritčna, odnosno ne bude baš toliko, jer se teško može izraditi antena matematički toliko tačna koliko i račun. No, nije ni bitno, mala odstupanja su logična i neće uticati.

Prilikom izrade, treba obratiti pažnju da je neophodno izraditi i balun za antenu. Prevedeno, ovo znači - prilagođenje. Verovatno su neki već videli to u radio i TV antenama. Mali feritni prsten na kojem je namotana žica. Ovo je neophodno, iz razloga što se sve u VF (visokim frekvencijama), mora po impedanci prilagoditi. Ako je prijemnik 75 Ohm, mora biti i antena. Ovakve klasične šeme za yagi su oko 300 Ohm, što zavisi od puno faktora, pa kako bi najbolje radila, prilagođava se na 75 Ohm (obično, iako može biti i 50 Ohm).
Ili, umesto toga, koristiti klasičan dipol, dakle ne savijeni, nego dve jednake polovine od cevi i konektovati koax za njih (jedna strana koaxa za jednu cev, druga za drugu.

Predložena antena od strane Isvemir je za TV prijem i nije pogodna za ovo što nama treba nikako. Prvo, to su jako širokopojasne antene (nešto slično logaritamskim), tako da im je pojačanje vrlo malo. To što piše na papirima je u najvećem broju slučajeva laž, jer se proizvođači trude da prodaju svoje proizvode naravno, a to znači preterivanje.

Da ne biste lutali i trošili se tamo gde ne treba, evo vaše antene: http://www.prijem.hr/antene.php  U pitanju je Iskra FM-50. Kliknuti na "Iskra radio antena FM-50.
Ovo je gotova stvar, najverovatnije da kada uračunate trud, nabavku materijala i mučenje, dolazite do računice da se gradnja ne isplati (sem ko voli da eksperimentiše, kao ja :)).
Tako da, ovde nema improvizacije, radi sigurno.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Mario - 09.01.2012. u 18:28:40 sati
Ima jedna stvar koju ne razumijem baš - kada primamo signale recimo sa Sunca, da li su oni modulirani frekvencijski ili amplitudno? Ili obadvoje pošto to nije umjetan signal?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 09.01.2012. u 19:32:18 sati
"1475 mm long at boom position = 30 mm  (IT = 725,0 mm)"
To znaći da reflektor mora biti 1.4 m od aktivnog dipola!? :shock:

"Boom positions" je udaljenost direktora od aktivnog dipola ili?


RADIATOR
Single dipole 1424 mm tip to tip, spaced 600 mm from reflector at boom posn 630 mm (IT = 699,5 mm)
Folded dipole 1461 mm tip to tip, spaced 600 mm from reflector at boom posn 630 mm (IT = 718,0 mm)
Što bi to značilo?

The beam's estimated 3dB beamwidth is 65 deg
To je vjerojatno kut zračenja.

Hvala unaprijed Nebojsa na odgovorima,znam da sam dosadan ali nezamjenjiv si. :wink:
I molim te ako uspiješ stavi nacrt stvarno sam se izgubio. :?
Hvala!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 09.01.2012. u 19:42:08 sati

....cut...

Predložena antena od strane Isvemir je za TV prijem i nije pogodna za ovo što nama treba nikako. Prvo, to su jako širokopojasne antene (nešto slično logaritamskim), tako da im je pojačanje vrlo malo. To što piše na papirima je u najvećem broju slučajeva laž, jer se proizvođači trude da prodaju svoje proizvode naravno, a to znači preterivanje.

Da ne biste lutali i trošili se tamo gde ne treba, evo vaše antene: http://www.prijem.hr/antene.php  U pitanju je Iskra FM-50. Kliknuti na "Iskra radio antena FM-50.
Ovo je gotova stvar, najverovatnije da kada uračunate trud, nabavku materijala i mučenje, dolazite do računice da se gradnja ne isplati (sem ko voli da eksperimentiše, kao ja :)).
Tako da, ovde nema improvizacije, radi sigurno.

- zahvaljujem na odgovoru; i možda još samo mala smjernica; sa tom antenom mogu koliko vidim od 88-108Mhz pretraživari tj. odabrati ferkvenciju za slušanje pa i onako kao i vi na 100MhZ  :) i čekati prelet meteora ??
- koji bi tuner bio bolji Philips tuner F2224 ili Pioneer TX-950
- i zadnje pitanje; ako je najveći prelet meteora od istoka prema jugu npr. onda antenu usmjerim s 'vrhom' prema jugo-istoku tako da pokriva najveći dio neba jer kolko se sjećam napisali ste negdje da antena 'sastrane' manje lovi ??

lp.

ls.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.01.2012. u 19:42:41 sati
Oni nisu ni jedno, ni drugo, odnosno sve zajedno su, ali ne na način na koji to poznajemo iz tehnike radio talasa. Iz razloga što ne nastaju veštački. To je čista energija, ili "sirov" elektromagnetski talas, čestice ili nešto sasvim treće, stvar je odakle dolazi i kojim povodom.
Naravno, zbog prirode nastanka, oni mogu biti modulisani, prosto prirodnom promenom frekvencije ili snage, pa ćemo ono što čujemo moći povremeno čuti kao neku vrstu melodije, odnosno nama će se činiti da je tako. Sunce na primer zrači vrlo širok radio spektar. Može se detektovati od vrlo niskih frekvencija, do mikrotalasa. Dakle, ono ne odašilja ni jednu frekvenciju posebno, već sve odjednom! Jedino su naši uređaji takvi, da se mi obično podesimo na samo jednu frekvenciju. Međutim, postoji način da ih slušamo/vidimo sve odjednom, upotrebnom najidealnijeg instrumenta za ovo - analizatora spektra. O njemu malo kasnije.
 Sve ove eventualne promene nastaju zbog nestabilnosti frekvencije i snage.
Recimo pulsari se čuju baš kao pulsacije i deluje kao da je neko uključio radio far. Međutim, zbog brzih promena koje nastaju na njemu usled rotacije, elektromagnetska energija se odasilje "u etapama" čije razlike čujemo. Sve je ovo daleko od veštački generisanih talasa. Upravo otud, radio astronomi koriste redovno nešto što se u nauci zna kao "radio interferometar". Ovaj uređaj pravi razliku između prirodnih i veštakih signala, tako da nikako ne možemo pogrešiti u ocenjivanju jesu li ili nisu u našoj blizini. Po paternu koji dobijamo, možemo zaključiti kada je signal prirodan. Ovo je nezaobilazan deo radio opservatorija (pogledajmo samo "Very Large Array" - New Mexico).

Sve je ovo nauka za sebe. Mi idemo prečicom i prelazimo na dela. Naravno, da spomenem da sve ovo što sam rekao nije potrebno kod detekcije meteora...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 09.01.2012. u 19:56:18 sati
Evo nešto od pomoći
http://radio.meteor.free.fr/us/yagi_fm.html
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 09.01.2012. u 20:00:13 sati
Evo nešto od pomoći
http://radio.meteor.free.fr/us/yagi_fm.html

- ovo je Nebojsa vec ponudio par postova prije i dobar je primjer izrade antene u domacoj radinosti ...

lp.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 09.01.2012. u 20:02:45 sati
Stvarno nisam primjetio. :wink:
Napredujem! :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 09.01.2012. u 20:04:08 sati
 :mrgreen: Nebojsa javi se -- odgovori mi još na zadnji post   :99:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.01.2012. u 20:11:35 sati
Imam nekih problema sa postavljanjem teksta, ne znam zašto. Idemo dalje.

1475mm je širina reflektora, na daljini od početka booma od 3cm. 725,5mm je pola širine reflektora. Dakle ovo je dimenzija reflektora. On je najširi i na zadnjoj strani antene je. Nekoliko desetina mm iza kraja cevi, zato kaže 30mm.

Boom position je udaljenost svakog narednog elementa od reflektora. Na primer, direktor broj 1 je širine 1368mm, na razmaku između najbližeg elelmenta od 225mm, a udaljen je od reflektora 854mm.
Boom position je dakle dimenzija o početka cevi na kojoj stoje element (kod reflektora), do tog dotičnog elementa.

IT je jedinica koju unose u software, a vezana je za debljinu svakog elementa, pa program računa sredinu cevi itd.

Single dipole je dipol napravljen od dve cevi, jednake, na sredini izolovane od ostatka antene i povezani za koax. Folded je savijeni dipol.

Hajd sad cu nacrtati, biće jasnije.

Što se usmerenja tiče, upravo tako. Usmeriti antenu u željenom pravcu i pronaći "praznu" stanicu. Što se tiče ugla (elevacije) antene, tu treba experimentisati. Prvo je treba postaviti horizontalno, pa probati. Ugao zračenja će dozvoliti da radi tako, ali to zavisi od uslova. Dalje je potrebno naoružati se strpljenjem i sačekati da se na toj frekvenciji pojavi na kratko udaljena stanica, koju je odbio trag meteora i on je detektovan. Nije loše informisati se šta od radio predajnika postoji u našoj okolini, na udaljenostima od nekoliko stotina km, pa pokušati čuti određenu stanicu, odnosno usmeriti se u tom pravcu i čekati odbijanje.
Jednom kada ovo proradi, sistem je stabilan i radiće uvek.
I tako je, antena najbolje "čuje" napred. Reflektor se postavlja kako bi se uništilo što više signala koji joj dolaze sa zadnje strane, pa zato postoji parametar koji se zove "front to back ratio". Odnos pojačanja napred-nazad. Sa strane je još gore, odnosno vrlo slabo radi ako signali dolaze sa strane, zato i ima preimućstvo u odnosu na sve druge antene.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 09.01.2012. u 20:14:10 sati
:mrgreen: Nebojsa javi se -- odgovori mi još na zadnji post   :99:

Iako nemam skoro nikakvo iskustvo, zasada sam shvatio da u radio astronomiji je vrlo bitno strpljenje. :wink:

Zato se strpi malo, siguran sam da ce ti odgovoriti.


Nego, imam i ja jedno pitanje:
Koju frekvenciju biramo s tunerom? Istu kao i u izracunu za antenu ili onu na kojoj nam je "cist okolni zrak"?

Hvala puno...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.01.2012. u 20:45:05 sati
Frekvencija se ne bira sa onom koju je dao račun za antenu, već se traži u opsegu 88-108MHz čist prostor za slušanje. Povremeno je ovo veoma teško, jer kada imate dobar radio, sa predpojačalom i usmerenom antenom koja je lepo udešena, dešavaće se da čujete vrlo daleke stanice, na vaše čuđenje. Otud povremeno izgleda skoro beznadežno tragati za čistim prostorom, ali ima ga.
Zato je bolje koristiti prijemnike koji imaju uske filtere (oko 150kHz). Stanice na ovim opsezima su širine oko 200kHz, pa se i filteri prave za više od toga, obično 250 ili još češće 280kHz. Ako su široki, više okolnih stanica ću ulaziti u "fron end" vašeg prijemnika i imaćete problem sa ulaskom neželjenih stanica, koje će praviti smetnje. Kod uskih filtera, ovo se ne događa, jer je bolje takozvano "razdvajanje" stanica ili selektivnost. Mada i bez ikakvih izmena, sistem radi i ovako, samo je potrebno pronaći prazno mesto na skali, to je presudno.

Evo slike antene. Nije u skali. Dimenzije su za frekvenciju od 100MHz. Imajte razumevanja za loš crtež, sve je na brzinu, više da bi se videlo koji podatak dolazi na koje mesto, koristeći "Yagi Calculator" software. Nadam se da će pomoći.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.01.2012. u 21:20:45 sati
Ah da, zaboravih: cev, nosač elemenata je kvadratna, sa stranicama 25mm, ili okrugla odgovarajućeg prečnika.

Što se tiče spomenutih prijemnika, pogledaću karakteristike na netu ako ih ima i javiti se.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 09.01.2012. u 21:22:13 sati
thnx. a ova (Iskra radio antena FM 50) je isto za 100MhZ ili za čitav raspon 88-108 ??
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Steblaj - 09.01.2012. u 22:17:54 sati
Frekvencija se ne bira sa onom koju je dao račun za antenu, već se traži u opsegu 88-108MHz čist prostor za slušanje.

Ovo me zbunilo. Mislio sam da prvo pronađemo čist prostor, pa prema tome izrađujemo antenu po toj frekvenciji?

Nebojša, hvala još jednom na svim ovim informacijama.  :sesir:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.01.2012. u 22:18:16 sati
Ona je isto za 88-108MHz, dakle za sve. Mnogo bolja solucija, nego bez iskustva ili mernih uređaja graditi antenu.

Inače, radio astronomija je vrlo, vrlo interesantna oblast. Ne samo sa tehničkog aspekta gledano, već i mnogo šire od toga. Da bismo stekli predstavu o značajnosti, zakačio sam jedan tekst vezan za sve to.

Koliko će se puko interesovanje pretvoriti u pravi naučni rad, uvek zavisi samo od nas.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.01.2012. u 22:24:21 sati
Dobro si mislio svakako. Tako bi bilo idealno. Ali mi nikada ne možemo znati na kojoj ćemo tačno frekvenciji imati najbolje rezultate. Tako, da bismo mogli eksperimentisati, potrebno je graditi uređaje sa što širim performansama. Tako je, razumljivo, daleko lakše...i logično.

Jer da bismo pronašli slobodan prostor na bandu, potrebno ga je prvo skenirati. A kako to uraditi ako nemamo dobru usmerenu antenu? Shodno tome, solucija je već širokopojasna antena i sve je završeno. Svakako, detekcija meteora nije prevelik zalogaj za amatera, pa se ne mora baš ići u tančine, tako da je stvar još više olakšana.

I nema na čemu, drago mi je ako sam bio od pomoći. Jer informacija ima na internetu o svemu ovome, ali je mnogo lakše kada nekoga možete pitati. Direktnije od toga bi bilo da budete ovde pored mene kada se igram :)

Čujemo se!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 09.01.2012. u 23:46:28 sati
I nema na čemu, drago mi je ako sam bio od pomoći. Jer informacija ima na internetu o svemu ovome, ali je mnogo lakše kada nekoga možete pitati. Direktnije od toga bi bilo da budete ovde pored mene kada se igram :)

Takodjer se puno zahvaljujem. Ako se ikada upoznamo, donosim :cslj:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 10.01.2012. u 00:02:38 sati
S obzirom da je ova tema izazvala veliki interes, odlučio sam ju "zalijepiti" u Praktičnu astronomiju kako ju ne bi trebali tražiti, a i olakšali ju za pronaći onima koji se naknadno budu uključili :D

Još jednom ću podsjetiti, kako zvuči Sunce, planeti, pulsari možete poslušati u članku Simfonije iz svemira (http://static.astronomija.co.rs/instrumenti/simfonija_svemira/radio_teleskop_zvuci.htm), kao i skinuti Nebojšine zapise koje trebate "provući" kroz softvere koji su također navedeni pa uz zvukove možete vidjeti i krivulje i sve ono o čemu će ovdje kasnije biti riječi :106: [71*

Dakle, to je ono što ćete raditi sami kada si osposobite svoje radio teleskope, odnosno priključite ih na računala...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 10.01.2012. u 09:49:39 sati
Hvala ti Neboša na pomoći i na svim iformacijima danas počinjem izgradnju yagi antene.
Hvala što si odvoio vrijemei pomogao nam.

@Danijel:Super ideja! [71*
A što bi mi bez Danijela? :wink:

Evo nakon jedno sat i po rada gotova je motka na koju če biti stavljeni dipoli.  :hopla:
Sastavio sam ju iz 5 dijelova ali je ravna(koliko tolko),bit će dobra za test.
Što se tiče dipola, reflektor i direktora imam 9m al žice promjera 4,75 mm jel to dosta?

Edit:E da.Imam jeno pitanje:
(sve što ču reč izmišljam zato da objasnim pitanje)
Imam odašiljač koji zrači određenom snagom antena pojačava taj signal i podiže ga na 50db zatim imam pojačalo koje jačinu signala podiže na 70db.Može li prijemnik izgoriti ili da nešto drugo rikne zbog pre jakog ulaznog signala.
Pitam zato što sam mislio u voki-toki ugradit predpojačalo. :wink:
Hvala!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 10.01.2012. u 20:12:47 sati
Evo slika!
O preciznosti izrade ne moram govoriti! :mrgreen:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 10.01.2012. u 20:33:13 sati
Uh, izgleda dosta klimavo. Ja mislim da cu sutra izraditi svoju, ali ne yagi niti za meteore. Vec pomocu VLF-a cu pokusati pratiti SID-ove. Antena je loop. Javim sutra rezultate ;)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 10.01.2012. u 20:41:52 sati
Pa zapravo je dosta stabilna.Više nego o što izgleda.Ima tu još posla ali glavnina je napravljena.
Jedino što se klima je onaj savijeni aktivni dipol.
Kad ga učvrstim bit će to ok.
Iako ne znam di ču stavit toliku antenu,znao sam dimenzije ali ne znaš koliko je to dok ne napraviš i onda shvatiš da je to ogromna grdosija! :shock:
Ogromna je!Višlja od mene(185cm sam visok).
Može me ubit! :mrgreen:
E da nije označena vrijednost jednog kondenzatora na shemi za pred pojačalo.
Ako je negdje rečeno ispravite me ali nisam vidio.

Ovo je taj dipol.Učvršćen samo da stoji. :lol:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 10.01.2012. u 21:13:35 sati
Na svima je oznacena vrijednost.  :?:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 10.01.2012. u 21:19:26 sati
Onaj što ide od ulaza na bazu nije označen.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Bacač - 10.01.2012. u 21:24:02 sati
Bravo Renato i Dario!

Odlično je to da se netko bavi i ATM radio astronomijom.Zapravo, ispravna kratica bi bila ARTM. :D Puno uspjeha u radu vam želim. :)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 10.01.2012. u 21:33:26 sati
Hvala!

Renato predlazem da na google earthu ucrtas dva kruga. Jedan radiusa 800km od tvoje lokacije, drugi 1600km. Zatim odaberi nekoliko velikih gradova izmedju ta dva kruga. Unutar tih gradova nadji radio stanice koje se emitiraju i njihove frekvencije. Najbolje da te frekvencije ispises na papir i zatim pretrazis koja ti je slobodna u okolini, odnosno na kojoj ne cujes nista obicnim radijem.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 10.01.2012. u 22:03:34 sati
Ok ja sm mislio okrenit antenu 45* na zapad pa probat uhvatit antenu zagreb(refleksiju)
Probat ću to.
Šta čemo s kondenzatorom Nebojša je otišo.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 10.01.2012. u 22:49:24 sati
Ovako probao asm:
Radio Paris,Rim,Waršava,Istambul,Berlin,Munchen,Skoplje i London
Sve puno. :evil:
Osim Berlina 300khz ispod hr1 :?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 10.01.2012. u 23:14:14 sati
100pF

Mora biti neka frekvencija prazna...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 01:32:10 sati
Uh bre Renato, brz si, to mi se sviđa :)

Antena izgleda OK zaista. Ne mora to da bude lepo, samo da radi. Gledaj da zadržiš geometriju kooiko je god moguće, pa...videćemo. Valja se držati mera što je preciznije moguće, ili ukucaj mere onoga što imaš u program i vidi kraj kalkulacije.

Kondenzator kako je Dario već spomenuo je 100pf na ulazu, moguće je da sam zaboravio napisati, zbog brzine, izvinjavam se.

E sad, spomenuta je ugradnja predpojačala u toki voki...ne znam kod predpojačala i kog toki vokija? A da može izgoreti, može, ako je dovoljno blizu predajnika. Međutim, uglavnom se to jako teško može postići. Sve zavisi šta se poseduje od primopredajnika.

Danijele, hvala i tebi na linkovima, to svakako može pomoći :)

Ja sam još uvek tu, ali trenutno iz hotela, pošto sam na putu (priroda posla), ali verovatno sam sutra uveče tu, pa ćemo videti za d
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: watchmag - 11.01.2012. u 09:38:05 sati
kaj se tiče izgradnje antena pogledajte si malo i na radioamaterskim stranicama npr dxzone, tamo imate dosta savjeta i primjera izgradnje.Osim geometrije zbog čega vam preoručam da koristite al cjevi premda je teže smotati dipol bitan vam je dosta i SWR antene .Ako imate nekog radoamatera u blizini da ga izmjeri bilo bi dobro a sigurno će vam znati i dati koji dobar savjet.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 11.01.2012. u 13:15:44 sati
Hvala na informaciji za kondenzator.Nisam ni zamjerio. :wink:

Hvala ti Nebojša iskreno nisam očekivao pohvalu jer antena stvarno izgleda jadno. 8)
Maloprije sam ju testiro.Radi!Neke jake stanice tipa narodni radio,hr2 na originalnoj frekfenciji u bilo kojem položaju ali promjeniš frekfenciju nekih 100-250 khz ispod ili iznad i čuje se šum.E sad problem je što ne možeš baš odredit gdje je odašiljać zato što hvata signal otprilike iste snage(ne mogu razlikovati koji je jači)i kad je okrenut prema njemu i od njega(zrači u dva smjera) danas sam učvrstio aktivni dipol.Još je klimava ali radi.Ne kako sam očekivao ali šta je tu je.Našao sam jedu frkfenciju i kad okrenem antenu na jednu stranu čijem hr2 okrenem ju za nekih 150* i čujem bh radio ili tako nešto.

Da,brz sam kad me nešto zanima! 8)

E da i problem je što gotovo nema slobodnih frekfencija gdje god okreneš nešto a kad napravim pojačalo to če biti još gore.Očekuje me puno posla.

Što se tiće voki-tokija.To je PMR446 izlazne snage 0.5W testirano radi na nekih 1km u naseljeu 500-800m(visno o teranu).
I je bi onda na njega stavio to predpojačalo(ovo za koje si stavio shemu).Antena je dužine 4cm ali ja sam je porodužio unutar ređaja tako što sam nadovezo jednu žicu na nju.Prave je dužine ali domet se malo povećao. :?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Filip Lolic - 11.01.2012. u 13:19:27 sati
kaj se tiče izgradnje antena pogledajte si malo i na radioamaterskim stranicama npr dxzone, tamo imate dosta savjeta i primjera izgradnje.Osim geometrije zbog čega vam preoručam da koristite al cjevi premda je teže smotati dipol bitan vam je dosta i SWR antene .Ako imate nekog radoamatera u blizini da ga izmjeri bilo bi dobro a sigurno će vam znati i dati koji dobar savjet.

SWR je nebitan podatak kod prijemne antene.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Filip Lolic - 11.01.2012. u 13:54:15 sati

Što se tiće voki-tokija.To je PMR446 izlazne snage 0.5W testirano radi na nekih 1km u naseljeu 500-800m(visno o teranu).
I je bi onda na njega stavio to predpojačalo.Antena je dužine 4cm ali ja sam je porodužio unutar ređaja tako što sam nadovezo jednu žicu na nju.Prave je dužine ali domet se malo povećao. :?

Postoji jedna stara mudrost, a ta je da je antena najboje pojačalo  :wink:
Tako da je bolje da za taj vokac napraviš dobru antenu i onda ti pojačalo ne treba. Btw modifikacijom originalne antene na PMR uređaju, ili spajanjem druge, kršiš zakon. Maksimalna dozvoljena izračena snaga (ERP) je 500mW, spajanjem vanjske antene sa većim dobitkom prelaziš taj limit. Međutim pošto živimo tu gdje živimo, ne vjerujem da ćeš imati problema zbog toga, osim ako svjesno ili nesvjesno ometaš nekoga...

Antensko prijemno pretpojačalo se može napraviti, ali bi ono moralo biti uskopojasno i ugrađeno u sam uređaj. To pojačalo bi trebalo ubaciti između zaštitnih ulaznih elemenata prijemnog kruga i prvog stupnja prijemnika. Sve u svemu to je kao prvo neisplativo, a kao drugo trebaš imati instrumente za podesiti ga, da ne govorim o teoretskom i praktičkom znanju za napraviti to kako treba.

Može se napraviti i vanjsko prijemno pojačalo, samo ono mora imati bypass koji se uključuje za vrijeme predaje. I za ovo napraviti trebaš zadovoljiti uvjete iz prethodnog pasusa.

U svakom slučaju zaboravi na ove sheme sa samo jednim tranzistorom i bez induktiviteta.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 11.01.2012. u 13:59:31 sati
Znam za zakon! :mrgreen:
A što se tiće predpojačala ja ću ga probat napravit pa kako bude to što kažeš da je teško bez instrumneta stoji.
Ali ja sam tvrdoglav! :wink:

Šta kažete na ovkvu antan?
http://martybugs.net/wireless/biquad/images/complete.jpg
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 19:32:01 sati
Uh, dosta toga je napisano za kratko vreme.

Saveti radioamatera, ako ih imate u blizini su od neprocenjive pomoci svakako. To je dobar savet, kao i sve ostalo na internetu vezano za radio amaterstvo. Jedini je problem (po mom iskustvu), kada ljudima budete obasnili sta tacno zelite. Jer u radioastronomiji, gotovo da niko nema nikakvog iskustva. Naravno, ovo nije lose izostaviti i zatraziti samo savete koji su vam potrebni najdirektnije, jer za upotrebu u radioastronomiji, vecina radioamatera pada na ispitu.

Antene su kao i sve u visokim frekvencijama posebna prica i nauka za sebe. Ova oblast nije se promenila od Teslinog vremena do danas. Mi smanjujemo uredjaje, elektroniku, ali se epohalno nije nista promenilo. Sve i dalje radi na istom principu. Sta vise, jako daleko Teslinom prvobitnom principu (njegov rad sam proucavao desetak godina, a podrazumeva se i gradio uredjaje koje je i on gradio, kako bih najbolje shvatio sta je hteo).

SWR jeste bitan i za prijemnu antenu, ne bih se nikako slozio da nije. Jer ako nije dobar SWR, znaci da antena za to podrucje bas i nije rezonantna, a to bi bilo isto kao koristiti radio-stanice za komunikaciju, na potpuno razlicitim frekvencijama. Dakle, najbolje je sve izraditi sto je moguce preciznije. Na primer, pitao si za promenu debljine elemenata antene. Ovo je jako vazno, jer sa promenom se menjaju svi parametri. Ono sto je potrebno shvatiti, jeste da u VF-u "lep" uredjaj ne znaci nista. U ovoj oblasti, nema apsolutno nikakvih pravila. Tako da ne treba obracati paznju da li je nesto lepo ili ne. Najbolje konstrukcije (govorim iz iskustva), radile su kao prototipovi. Kasnije, projektujem sve kako treba, stampu, vodove...sastavim, i nista ne radi kao prvobitni "quick and dirty" uredjaj.

Merna oprema je od jako velikog znacaja, a ona kosta djavolski. U VF-u nema improvizacija. Marfijev zakon: "sagradis predpojacalo, radi kao oscilator....sagradis oscillator, radi kao pojacalo".
Internet je posebna prica. To sto je neko nesto izradio i postavio, ne znaci da ce raditi i kod vas. Ljudi daju samo smernice, ali kod ovih konstrukcija, u vasem specificnom slucaju, stvari se mogu znacajno razlikovati. Ne ocekujte da nesto proradi, samo zato sto je proradilo kod nekog drugog.

To sto si radio sa PMR ne moze raditi tako. Produzenjem antene mozes samo spaliti izlaz uredjaja. Jer ona mora biti rezonantna sa uredjajem. Upamti, antena je rezonantno kolo za rezonantno kolo koje imas u uredjaju. I otud je Filip potpuno u pravu. Jer antene koje se koriste na PMR uredjajima su jadne i nikako nisu u rezonansi. Ovo je namerno uradjeno. Jer u protivnom, njen domet bi se povecao visestruko. Izbaci tu antenu, zalemi umesto nje jedan BNC konektor za koaksijalni kabel i napravi za pocetak GP antenu. Vrlo je jednostavno, imam jednu zakacenu spolja, pa sa PMR uredjajem radim preko 15km bez problema, stim da i drugi imaju spoljnje antene.
Pre nekog vremena sam napravio jednu 12 elemenata yagi za PMR i sa njome sam radio 150km. Kada se uzme u obzir pojacanje i snaga predajnika, izlazi da se snaga od 500mW, pretvara u 10W sa tom antenom.

Ovo predpojacalo koje sam postavio na forum nece ti pomoci u tu svrhu, nije predvidjeno za sve to. Za difuzni FM je OK, ali za PMR nikako.

Jedno od prepojacala koje sam gradio za svoje analizatore spektra, koristilo je dobro poznati sirokopojasni predpojacivas "Minicircuits MAR-6". Medjutim, iako to sve deluje fino i krasno, imao sam muke da ga stabilizujem. Kada ga ukljucis na prijemnik, sve je OK. Kada ga pogledam na spektru, osciluje nekontrolisano.

Dakle, sto se ovoga tice, ako hoces, stavicu nacrt antene za PMR, vrlo je jednostavno. Treba ti RG-58 ili jos bolje RG-213 koax i to je to.

Eksperimenti su dobra stvar, ali preferiram vec gotove antene, narocito ko nema iskustva. Tvoja antena nema balun koliko sam video, a to ce ti degradirati prijem znacajno.

Sto se tice spominjanih tunera, pogledao sam, ali na netu nema nista o njihovim unutrasnjim karakteristikama, tako da tu slabo mogu pomoci. Jedino da ih imam ovde, da ih premerim na instrumentima.

Najbolji prijemnik jeste analizator spektra. Ovaj naziv je novost za vas verovatno, ali ovo je najsavrseniji uredjaj za VF koji postoji. Nazalost, cene su mu od minimum nekoliko hiljada Eura, do nekoliko stotina hiljada...gornje granice nema. No, ja sam izradio jedan koji zaista lepo radi i prilagodjen je amaterima. Ova konstrukcija stvara ozbiljnu masinu za ovaj posao. Sa njome, mozete bukvalno videti kompletan spektar koji odaberete, odabrati praznu frekvenciju, demodulisati, koristiti kao prijemnik, raditi podesavanja...sta god.
Semu postavljam uskoro, jer to je svakako sledeci korak. Za sada, mali tekst o njima. Zao mi je sto ce zvucati malo prestrucno, ali zaista ne moze drugacije. Mislim da cete steci utisak sta je u pitanju, sa vrlo malo predznanja.

Koristi na uredjaju, ako ga imas, S-metar, ili merac signala. Na njemu bi trebao da vidis nivoe signala. Bar dok ne napravis analizator spektra :) Tuner treba da ima digitalno ocitavanje frekvencije i po mogucnosti analogni (sa skazaljkom), merac signala.

Kazes da antena radi. To je dobar podstrek. Sve sto napravis ce raditi. Tvoja antena radi...ali je sada pitanje kako? Korak po korak i samo strpljivo.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 11.01.2012. u 20:28:00 sati
- hvala N. za trud oko tunera; istina je ni ja nisa uspio ništa pronaći ... no testirat ćemo jedan ...

lp.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 11.01.2012. u 20:31:02 sati
Evo upravo sam maknio produžetak antene!
Može nacrt antene za pmr ali nije hitno kad uhvatiš vremena bio bih ti zahvalan.
Ja vjerujem da antena oscilira daj eto za poludit!Sigurno zato što sigurno postoi grešaka u izardi(i to velikih)Osim toga sam sam dokazao da zrači u dva smjera.
Nedostatak znanja sigurno(apsolutno),a to da treba strpljenja to sam se već uvjerio.
Radi antenu i razmišljam kako neče radt i onda ti dođe da sve polomiš ali eto malo strpljena i ipak "radi"
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 11.01.2012. u 20:42:45 sati
To sad tražim na netu neku shemu za s-metar i sjetim se jednog starog radija koji skuplja prašini a ima analognu skalu od 1-10 i iznad piše podešenost. :hopla:
Ček jel to to?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 21:03:43 sati
Vazi, evo nacrta za PMR GP(Ground Plane) antenu. Radi savrseno kod mene (mozda se i cujemo haha...:)). Bice dobro za sakupljanje iskustva i oko radio astronomije. Saljem i slike preradjenog PMR uredjaja. Kupio sam najjeftiniji, kako bih mogao eksperimentisati. Prodavac mi rece, "znas, ovo radi par stotina metara...nista to nije" Nista se ne brini rekoh mu, to je moja briga :)
Bice to sve OK, samo sto je sve ovo sada brdo informacija za kratko vreme.
Analogna skala je jako dobra, iz razloga sto se lakse prate male promene. Na digitalnim (sa LED diodama recimo), to ne vidis precizno. Analogne skale su i dalje neprevazidjene za neke stvari.
Pokusaj sa tim radiom, ili posalji sliku, da ocenimo sta je u pitanju tacno. Postoji podesenost za stereo (ovo te ne zanima) i nivo signala, obicno oznaceno kao S skala ili nesto slicno.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 21:08:01 sati
A ovo je cudo od 12 elemenat yagi za 446MHz. Radi jakolepo nakon podesavanja i vrlo je "ostra". Naravno,zakonski je zabranjenopraviti usmerene antene za frekvencije zaslobodan rad,ali...tesko je zauzdati interesovanje :)

Sa njom sam radio do daljine od 150km, sa ljudima koji su pricali izmedju sebe sa klasicnim, ne preradjenim PMR uredjajima...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 21:09:02 sati
Slike su ipak najbolje...

Ovo je tvoja GP antena u kucnoj radinosti. Jos uvek je napolju i odoleva vremenu...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 21:09:58 sati
Nego, postoji limit za pdf do 400KB...postoji li mogucnost da se nekako postave veci tekstovi, jer tema se razvija, pa postajem limitiran...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 21:16:38 sati
Ovo je vec objavljivano negde, ali nije lose ponoviti...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 11.01.2012. u 21:17:12 sati
Nego, postoji limit za pdf do 400KB...postoji li mogucnost da se nekako postave veci tekstovi, jer tema se razvija, pa postajem limitiran...

Koliko ti treba?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 21:24:41 sati
Ubih se da konvertujem ovaj tekst vec pola sata...pdf velicine 842KB, drugi je vrlo vazan, vezan za analizatore spektra, ima dosta slika unutra itd...sve nezaobilazno, velicine 2,4MB. Ili da ti posaljem mailom, pa da vidis mozes li nesto uraditi oko konvertovanja ili slicno?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 11.01.2012. u 21:35:42 sati
Evo ti 4000KB, nadam se da će ti biti dovoljno.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: mark0 - 11.01.2012. u 21:36:15 sati
Možda netko ima svoj FTP server pa da okačite kod njega.
Moj je još u testnoj fazi ali ako nema drugog riješenja , na raspolaganju je ...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: mark0 - 11.01.2012. u 21:37:03 sati
Možda netko ima svoj FTP server pa da okačite kod njega.
Moj je još u testnoj fazi ali ako nema drugog riješenja , na raspolaganju je ...
Eto , Danijel riješio ..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 11.01.2012. u 21:38:13 sati
Evo to je taj instrument.
E rci ako sa dobro shvatio imaš shemu za analizator sprktra?
Sori mobtelom je slikano loše sa vidi ali to je najbolje. :?
To se traži!4mb! :mrgreen:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Filip Lolic - 11.01.2012. u 21:40:20 sati

SWR jeste bitan i za prijemnu antenu, ne bih se nikako slozio da nije. Jer ako nije dobar SWR, znaci da antena za to podrucje bas i nije rezonantna, a to bi bilo isto kao koristiti radio-stanice za komunikaciju, na potpuno razlicitim frekvencijama.

Ma naravno da je bitan, ali kad se priča o SWR-u obično to bude u kontekstu predaje, a ne prijema. Loš SWR je najočitija indikacija neodgovarajuće, loše ili nepodešene antene.
Samo, nije ga baš jednostavno izmjeriti ako imaš samo prijemnik  :D
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 21:43:22 sati
Da, svakako da imam semu analizatora. Posto sam u to vreme dosta patio za tom masinom, zablistala je ideja da napravim jedan. Naravno, shvatate da treba biti veliki mazohista za tako nesto, ali... :)

Svaka cast Danijele!! :)

Evo fajlova za koriscenje...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 21:47:37 sati
Da, merenje je problem. Zato onaj ko radi antenu, a nema mernu opremu, treba da se drzi podataka sto stroze...ili da kupi gotovu antenu.
Merenje antene zahteva antenski analizator, signal generator, spektralni analizator...sve kada se sabere, kosta bar 10.000E...

Mene ljudi cesto pitaju otkud toliki vremenski raskorak izmedju projekata? Upravo otud, sto ako zelis nesto sagraditi, treba da napravis jos gomilu stvarcica, koje ce obezbediti da to proradi. Onda shvatis da sve to ne vodi nikud i da jako puno vremena prolazi u radu koji vise uopste nije vezan za prvobitnu temu zbog koje je sve pocelo.
Ali, strpljenje (ili nestrpljenje :)),radi svoje...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 11.01.2012. u 21:50:00 sati
Uh izgleda jako složeno!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 11.01.2012. u 21:51:13 sati
Ubih se da konvertujem ovaj tekst vec pola sata...pdf velicine 842KB, drugi je vrlo vazan, vezan za analizatore spektra, ima dosta slika unutra itd...sve nezaobilazno, velicine 2,4MB. Ili da ti posaljem mailom, pa da vidis mozes li nesto uraditi oko konvertovanja ili slicno?
...

Skini si M$ dodatak za Word pod imenom Save as PDF (http://www.microsoft.com/download/en/details.aspx?id=9943), genijalan komad softvera za te stvari, Vodič za digitalnu astrofotografiju (http://www.zvjezdarnica.com/projekti/vodic/Vodic_kroz_digitalnu_astrofotografiju.pdf) od 138 stranica prepunih fotografija je spakirao u 6MB :274: :287:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.01.2012. u 21:59:27 sati
Hocu, skinucu svakako, hvala ti na savetu! Retko radim te stvari, pa mi ne treba cesto, ali...alat je neprocenjiv kada je potreban.

Analizator spektra je promenio svoj izgled malo, tako da sema u tom pdf-u ima izmena. Postavicu i trenutnu semu, samo da je doteram, za one koji bi da grade.
Potrebno je naprednije znanje elektronike za sve to i bar neki minimum instrumenata. Jednostavnije od ovoga je zaista tesko napraviti. Uzimajuci u obzir cene ovih aparata, trud se i te kako isplati.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 03:54:38 sati
Evo da se i ja umijesam .. uostalom, RF mi je struka :wink:

Uvijek sam pomalo ocijukao s radio-astronomijom, ali RF-a mi je bilo preko glave u svakodnevnom poslu, pa zapravo nikad nisam nista konkretno napravio u tom smislu (do sada).  Medjutim, kad dodje penzija, bit ce vremena i za te stvari :mrgreen:

Sto se tice Specrum Analyser-a, ima na ebay-u nekakvih Kineskih.. nemreju bit tako losi kao sto su jeftini  8)
http://www.ebay.com.au/itm/AT5011-A-Spectrum-Analyzer-Tracki-ng-Generator-1G-/330666762856?pt=UK_BOI_Electrical_Test_Measurement_Equipment_ET&hash=item4cfd466268
Ima i polovnih HP/Agilent modela...

Ja inace imam doma HP 8569B Spectrum Analyzer...  sa dobrom antenom i malosumnim sirokopojasnim pojacalom i Band-pass filterom na ulazu  (a toga isto ima koliko hocu u firmi u kojoj radim) trebao bi biti prava stvar za radio-astronomsku svrhu...

Jedno od tih malosumnih pojacala (50MHz ~ 1GHz) je ovdje:
https://estore.rfmd.com/RFMD_Onlinestore/Products.aspx?Catalog=RFMD+Parts&DetailsPage=yes&ProductID=P_CXE-2089Z&DC=25
Data sheet:
http://www.rfmd.com/CS/Documents/CXE-2089ZDS.pdf
U push-pull konfiguraciji se odnos S/N tog pojacala jos dodatno moze smanjiti, a bit ce i otporniji na intermodulaciju (zbog smetnji izvan banda - jer pretpojacalo mora biti montirano ODMAH do antene, da bi se NF odrzao na niskoj vrijednosti).

Mislim da cu to probati sloziti ovih dana... ali nista ne obecajem :wink:



Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 08:26:33 sati
Odlicno Bojane, tebi onda nije strano sve ovo.
Retki su srećnici koji imaju dostupne analizatore spektra. Na ovom prostoru gde ja živim, to je toliko retko, da se na prste jedne ruke može nabrojati. Ebay nam je nažalost nedostupan, ali sam testirao jedan od tih kineskih. Na moju sreću, radim sa Rohde Schwarz-om, pa mogu reći da kinezi nisu ni prineti njima ili HP-u, ali...cena je cena i vredi te pare.
Kod kuće imam jedan Marconi, čijom sam unutrašnjošću oduševljen. Sa tako jednostavnim komponenatama, toliko kvaliteta. Ali, to je bilo nekada. Današnji uređaji nemaju toliko kvaliteta u izradi kao nekadašnji.

Analizatori se koriste u radioastronomiji, ali se to ređe vidi na internetu. Razlog je njihova nedostupnost. Naravno, kod amaterskih konstrukcija se uvek ide na što jednostavniju i jeftiniju varijantu, koja bi svakom bila dostupna, a da opet na neki način zadovolji što se kvaliteta tiče. Naravno, što se više profi opreme poseduje, to se ne treba suzdržavati da se ona i koristi.

Tebi je svakako poznato da su predpojačala jedna zasebna i vrlo velika oblast u VF-u. Po mom iskustvu, nisu za amatere. Jer bez alata, nema šanse da se slučajno "ubode" dobro pojačalo.

Ako stigneš da nešto poradiš na konstrukcijama, bilo bi lepo videti. U Australiji poznajem nekoliko radioastronoma amatera...ustvari, ovo "amatera" je bolje staviti pod znake navoda :) pošto su ljudi napravili jako lepe rezultate.

Nadam se da će još kolega priključiti diskusiji i da će radioastronomska aktivnost postati sve aktivnija i u ovom delu sveta.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 08:40:53 sati
Sad mi jenešto palo napamet(malo je falilo da me ubije :mrgreen:) :118:
S-metar je ustvari ako sam dobro shvatio obićni voltmetar sa komadom elektronike koji jačinu signal pretvara u napon i što jači signal to veči napon.
E sad bi se tu moglo eksperimentirati.
Npr imam s-metar i taj izlaz sa elektronike koji ide na voltmetar spojiti na na nešto kao seizmogrf ali da se poluga pomiće proprcionlno s naponom i na papiru koji ce pomiće ocrtava jačinu signala na određenoj frekfenciji.
Sad neznam jesam li dobro objasnio? :? Analogni osciloskop nešto tako.
Ili još postio jedna šansa.
Čuo sam da postoi software koji instaliraš na kopjuter i onda komp radi kao osciloskop: :D
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 08:48:43 sati

Čuo sam da postoi software koji instaliraš na kopjuter i onda komp radi kao osciloskop: :D

Ima, ima.. ali to nije ono sto tebi treba.

Taj software koristi audio karticu za ulaz.. i taj ulaz ima ogranicen frekvencijski opseg (od nekoliko desetaka Hz pa do par desetaka kHz).
Medjutim, audio signal iz radio-teleskopa mozes uvesti u audio karticu i onda to analizirati software-om.. potrazit cu na webu tu aplikaciju, sad se ne sjecam gdje sam je vidio....
 
S-metar je voltmetar, i to DC, sa ispravljacem na ulazu (recomo ovako nesto: http://www.google.com.au/imgres?q=s-meter&hl=en&client=firefox-a&hs=k7a&sa=X&rls=org.mozilla:en-GB:official&biw=1819&bih=791&tbm=isch&prmd=imvns&tbnid=G5Y-Ql51IhRYtM:&imgrefurl=http://www.southgatearc.org/qrp/audiometer.htm&docid=0dvTeL1aoNYeLM&imgurl=http://www.southgatearc.org/images/qrp/s-meter.gif&w=780&h=326&ei=BJAOT5HtOc2YmQXEobTSAw&zoom=1)

Vidi tu za jos primjera (inace to je rezultat guglanja: http://www.google.com.au/search?q=s-meter&hl=en&client=firefox-a&hs=ISG&rls=org.mozilla:en-GB:official&prmd=imvns&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=-48OT5S_F4mTiAerzcws&ved=0CFgQsAQ&biw=1819&bih=791 )

Tebi treba ovo:
http://en.wikipedia.org/wiki/Chart_recorder

PC verzija bi trebala imati ADC (Analogno - Digitalni Converter), a rezultat se sprema u memoriju, odakle se moze eksportirati u Excel spreadcheet ili nekako drugacije... Ima nacina koliko hoces.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 08:59:36 sati

Kod kuće imam jedan Marconi, čijom sam unutrašnjošću oduševljen. Sa tako jednostavnim komponenatama, toliko kvaliteta. Ali, to je bilo nekada. Današnji uređaji nemaju toliko kvaliteta u izradi kao nekadašnji.
Jest, Marconi Instruments je isto bila dobra firma, ja imam radiocommunication test set 2955B - vrlo dobra stvar :-)
Dok sam radio u NEC Australia, kad se je zatvarala proizvodnja, sve te instrumente su nam dali da nosimo kuci, koliko ih je bilo... Pravi Eldorado :-)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 09:11:21 sati
Čuo sam da postoi software koji instaliraš na kopjuter i onda komp radi kao osciloskop: :D
Evo ga tu je nesto nalik onom na sto sam mislio:
http://www.af9y.com/radio10.htm
http://radiosky.com/skypipeishere.html
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: watchmag - 12.01.2012. u 09:21:02 sati
http://www.dxzone.com/cgi-bin/dir/jump2.cgi?ID=19033
link samo da orentaciono vidite kak izgledaju swr metar i antena analizator koji se često koriste u radioamaterstvu pri izradi i radu sa antenama
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 09:35:14 sati
http://www.dxzone.com/cgi-bin/dir/jump2.cgi?ID=19033
link samo da orentaciono vidite kak izgledaju swr metar i antena analizator koji se često koriste u radioamaterstvu pri izradi i radu sa antenama

Ovaj je bolji  :wink:
http://en.wikipedia.org/wiki/SWR_meter
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 09:48:28 sati
Malo bolji instrument za podesavane antena je Return Loss Bridge:
http://www.qsl.net/n9zia/rlb/rlb.png
http://www.vk2zay.net/article/179

Moze se jednostavno napraviti....
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 10:24:11 sati
Evo jedan pokušaj spektralne analize 87.9-92.75MHz
Ali je problem što je teško odredit gdje je koja frekfencija.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 10:38:26 sati
To je audio spektar dakle ono sto ulazi u audio karticu (iliti baseband, ako je na ulaz prikljucen, recimo, prijemnik sa FM detektorom. Prijemnik mora biti podesen na neku od frekvencija u 87.9-92.75MHz bandu).
Taj program mozes skinuti odavde: http://dl4yhf.ssl7.com/speclab/install_speclab.zip
Home website : http://www.qsl.net/dl4yhf/spectra1.html

 
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 10:50:24 sati
Za radio astronomiju je medjutim, porteban AM detektor.
Osim toga, problem je u tome sto audio kartica ne propusta DC komponentu - a upravo je ona taj  korisni  podatak koji nam treba (to je intenzitet radio signala).
Doduse, tome se dade doskociti - treba upotrijebiti SSB prijemnik (ovi su uobicajeni na KV - kratkom valu, u podrucju 1 ~30MHz iako ih ima koji rade i na visim bandovima).. tada audio kartica (i taj software)  moze postati korisna kao back-end radio teleskopa.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 10:59:27 sati
Pa ja imam taj program ovo što sam stavio tu sam ja snimio.
Točno se vidi gdje prima nki jači signal a gdje je šum.

Ok i što mi treba da to riješim?
SSB prijemnik i što još?
Malo detalja. :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 11:02:49 sati
Pa ja imam taj program ovo što sam stavio tu sam ja snimio.
Točno se vidi gdje prima nki jači signal a gdje je šum.

Ok i što mi treba da to riješim?
SSB prijemnik i što još?
Malo detalja. :wink:

I antena  :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 11:06:17 sati
Pa ja imam taj program ovo što sam stavio tu sam ja snimio.
Točno se vidi gdje prima nki jači signal a gdje je šum.

aha.. znaci, ti si polako mijenjao frekvenciju od 87 do 92MHz...
To je OK, ali nema indikacije gdje je koja frekvencija (sto si sam spomenuo).
I naravno to je  bio FM prijemnik, koji nije dobar kao radio-teleskop.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 11:11:04 sati
O antenama (i pretpojacalima te band-filterima ) je bilo govora ranije..
To su najvazniji detalji, o njima ce ovisiti osjetljivost pijemnika.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 11:14:47 sati
Inace, FM detektor tog tvog prijemika bi se mogao "rastimati" i prepraviti tako da postane AM prijemnik (nece biti SSB ali i to je bolje od FM detekcije).
To medjutim treba znati napraviti.. 
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 11:17:42 sati
aha.. znaci, ti si polako mijenjao frekvenciju od 87 do 92MHz...
Toćno!
I antena  :wink:
A da! :mrgreen:
Inace, FM detektor tog tvog prijemika bi se mogao "rastimati" i prepraviti tako da postane AM prijemnik (nece biti SSB ali i to je bolje od FM detekcije).
To medjutim treba znati napraviti.. 
Naravno da ja ne znam.
Znam samo razliku između AM i FM :wink:

E je se možda može za nešto od tih stvari koristit vu metar?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 11:38:39 sati
Naravno da ja ne znam.

Morat ces nauciti  8)
Pa kakav je to prijemnik? Daj slikicu... (bez poklopca ako moze)


E je se možda može za nešto od tih stvari koristit vu metar?

Moze, ali samo sa SSB (ili AM) demodulacijom. Ne s FM...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 11:46:12 sati
Ovako ovaj snimak sa slike je napravljen sa mobtelom(fm radio) e sad imam tu jednu liniju(JVC)Staru jeno 17 godina(cca) mogo bi nju preradit ali je problem dobra ja a poslje modifikacije više nebih mogao slušati fm ili?
JA ću stavit sliku ali rekao sam u čemu je problem.
I mam jedan strai prijemnik kojemu neradi onaj promjenjivi kodenzator za promjenu frekfencije pa je vječno namješten na hr2 ali to se može popravit valda neznam nisam ga otvarao.Pa možda bi bilo bolje da njega preradim.
Ove linije mi je žao.Njega mogu pokidat.  :D

Morat ces nauciti  8)
Na zapovjed! :mrgreen:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 11:55:53 sati
 Nadji na buvljoj pijaci nekav stari radio s KV podrucjem... za pocetak. Moze bit i cijevni  8)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 12:04:51 sati
Evo slika pa sad koliko se vidi nemože bolje. :?
Koliko će ti to pomoć ne znam.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 12:07:39 sati
Čak ček!
Kažeš kratkovalnim!
144-1600khz AM?To imam! 8)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 12:17:38 sati
Pomoglo je..
Ona dupla spula je FM detektor, tu treba intervenirati.
Ali, 80MHz band nije dobar za Jupiter (ali moze bit dobar za Sunce, uz 3m Yagicu).
Ovako, ako se natjunas izmedju stanica i  vrtis feritnu jezgru (pazljivo, i sa plasticnim srafcigerom), primijetit ces da u jednom polozaju imas minimum suma - tada je FM detektor nastiman. Okreni je tako lijevo ili desno da dobijes maksimumum suma u zvucniku, to ce onda otprilike biti AM detektor.

Usmjeri yagicu na Sunce a izlaz prijemnika  prikjuci u audio ulaz na kompjuteru.. i neka ti je sa srecom  :mrgreen:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 12:19:53 sati
Čak ček!
Kažeš kratkovalnim!
144-1600khz AM?To imam! 8)

To je dugi i srednji val (i za to treba jako velika antena).

Treba ti zapravo 10 - 30MHz (za Jupiter)
http://www.radio-astronomy.org/pdf/qex/radio-jove-proof.pdf
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 12:28:24 sati
Ok!
Probat ću pa kud puklo puklo usput jel mogu šta s ovim?
To je jedan radio iz auta.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 12:29:56 sati
Ona dupla spula je FM detektor, tu treba intervenirati.
Koja?Na kojoj slici?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 12:32:02 sati
Koja?Na kojoj slici?

tu:
http://www.zvjezdarnica.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=6630.0;attach=13925;image
dolje lijevo (bar se nadam da je to to.. probaj... zapamti kako je bilo da mozes vratiti u pocetno stanje)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 12:35:21 sati
Ok!
Probat ću pa kud puklo puklo usput jel mogu šta s ovim?
To je jedan radio iz auta.

Ne vidim tu nista korisno..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: watchmag - 12.01.2012. u 12:41:44 sati
Bojan može li poslikati opremu sa kojom radiš?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 12:44:39 sati
Bojan može li poslikati opremu sa kojom radiš?

E ne moze  :mrgreen:
Ja sve ovo teoretiziram  :wink: (temeljeno na iskustvu iz prakse jer mi je to struka)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 12:52:09 sati
Ja sam i jednu i drugu vrtio i ljevo i desno(i brojao okretaje)do kraja bez promjene u zvuku.
Ništa se nije mjenjalo.:?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 12:55:11 sati
Ne vidim tu nista korisno..
To je tjuner kao što vidiš pa te pitam mogu li ga nekako spojit pa napravct neki prijemnik?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 13:00:55 sati
Ja sam i jednu i drugu vrtio i ljevo i desno(i brojao okretaje)do kraja bez promjene u zvuku.
Ništa se nije mjenjalo.:?
Onda je to spula za neko drugo podrucje.. AM ?... (probaj vrtit dok je na AM da to potvrdimo).
FM obicno ima tri spule, kodirane su sa bojama (mislim da su bijela, zuta i crna - bijela je za FM detektor.. ?? )
Da imam taj prijemnik tu, zacas bi to bilo gotovo...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 13:02:19 sati
Ok!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 13:03:58 sati
To je tjuner kao što vidiš pa te pitam mogu li ga nekako spojit pa napravct neki prijemnik?

Slabo se vidi.. vjerojatno moze, ali treba pronac gdje su ulaz, izlaz, napajanje...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 13:06:15 sati
Idem sad spat, kasno je a sutra se radi...
Javi ak si nesto uspio napravit.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Filip Lolic - 12.01.2012. u 13:08:26 sati
Onda je to spula za neko drugo podrucje.. AM ?... (probaj vrtit dok je na AM da to potvrdimo).
FM obicno ima tri spule, kodirane su sa bojama (mislim da su bijela, zuta i crna - bijela je za FM detektor.. ?? )
Da imam taj prijemnik tu, zacas bi to bilo gotovo...

Te špule su kraj MF dijela, vidim da je tu 455kHz keramički filter od srednjeg vala i ako nisam u krivu vide se dva 10.7MHz keramička filtera od FM-a. Sad, od čega su točno teško je reći, pogotovo iz ove mutne slike.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 13:33:15 sati
Idem sad spat, kasno je a sutra se radi...
Javi ak si nesto uspio napravit.
Pih ja gledam šta je a zaboravio na vremensku razliku! :mrgreen:

Ovako ja sam sve izvrto Baš sve do čega sam mogao doć i ne primječujem nikakvu razliku osim kod dva.
Na jednom kad ga okrenem u jednu stranu nema  čujne promjene ali kad ga okrenem na drugu stranu dok pjesma traje više nema teksta(ne čuje se glas pjevača samo melodija) a na drugom koji je u ovom zatvorenom tjuneru(ali ima rupica koja vodi do njega) počne krčat kad priđem blizu.
Na AM svaka zavojnica koja se vidi na slici djeluje(čuje se razlika kad ju vrtim.
Mislim da sam upravo povećao osjetljivost tog AM prijemnika.

Moguće je da su zavojnice za FM unutar ovog tjunera(kućišta). :83:

ako nisam u krivu vide se dva 10.7MHz keramička filtera od FM-a. Sad, od čega su točno teško je reći, pogotovo iz ove mutne slike.
Kako misliš 10 mhz?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 12.01.2012. u 13:55:03 sati
Moja VLF antena sporo napreduje... Lose pilim [02* :mrgreen:

I ne mogu pronaci zicu... Ne mogu se sjetiti di sam stavio 200m zice  :lol: :lol:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Filip Lolic - 12.01.2012. u 13:57:11 sati
Moguće je da su zavojnice za FM unutar ovog tjunera(kućišta). :83:
Ne diraj ništa u tuneru, tamo nije to što tražiš.

Kako misliš 10 mhz?
Međufrekvencija standardnog FM prijemnika je 10.7MHz.

Predlažem ti da malo proučiš kako radi prijemnik jer vidim da ti sve stvari nisu jasne. Na internetu ima gomila materijala,
za početak baci oko na http://en.wikipedia.org/wiki/Radio_receiver_design  :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 14:03:20 sati
Uh...čekaj...nije dobro tek tako vrteti kalemove...kada ih jednom razdesiš, gotovo je nemoguće vratiti ih u prvobitno stanje bez opreme. Kod uređaja tog kvaliteta može, ali teško.

To što si poslao je zaista klasično, ali ne razumem čemu prerada? To prvo. Jer ako hoćeš juriti meteore, onda je to što već imaš OK. Ako ćeš na Sunce i Jupiter, ovo ti slabo može pomoći, odnosno prerada je tolika, da se ne isplati igrati se kada nemaš sa čime. Tu bi bio dobar neki drugi prijemnik. Valja da stvari budu jednostavne, ali ne preterivati.

Prva stvar je da odlučiš šta hoćeš od svog sistema, odnosno šta želiš da slušaš. Jer ako se šetaš tamo amo, napravićeš sebi zbrku u glavi. To je samo savet.
10,7MHz u tvoj tjuneru je međufrekvencija. Negde na međufrekvenciju bi bilo dobro zakačiti merač signala, ali... treba poznavati stvari.

Osetljivost teško da si mogao podići. To može da se učini uhom tako, ali si možda podigao samo šum, odnosno poremetio S/N odnos...ne znam, ali uređaji su već optimalno podešeni. Sve što uradiš preko toga, može samo pogoršati stvari.

Nabroj šta sve imaš od radio uređaja oko sebe.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 14:30:25 sati
Ma sve je u prvobitnom stanju zato što sam brojao okretaje i jedino što sam dirao bilo je AM područje koje nikad ne koristim tako da nije važno.

Ovako imam 3 FM prijemnika,2 AM prijemnika 1 KT Prijemnik(6-7.3MHz) 1 strari FM/AM prijemiki iz auta(analogni(ima kazaljku za frekfenciju)) To je to ako se čaga sjetim još ću nadopisat.

Mislio sam slušat meteore ali me Bojan zbunio sa AM modulacijom.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Filip Lolic - 12.01.2012. u 14:41:43 sati
(analogni(ima kazaljku za frekfenciju

Vidim nitko te ne ispravlja, a meni stalno bode oči jer se ponavlja od početka ove teme. Nije frekfencija nego frekvencija  :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 14:42:52 sati
FM se generalno ne koristi za radioastronomiju. Uglavnom je to neka vrsta amplitudne modulacije. Da li čist AM ili SSB. Ali kod detekcije meteora, ovo ne igra ulogu, zato što je tebi bitno da detektuješ neku stanicu daleko od tvoje lokacije, odnosno da dobiješ signal odbijen od traga meteora. Upravo zato nije ni potrebno prerađivati sam radio, već samo uključiti dobru usmerenu antenu i malo predpojačalo. Ne bi bilo loše kada bi propusni opseg bio nešto niži od uobičajenog, ali mislim da i ovako može sve to lepo raditi, jedino što bi lakše našao čistu frekvenciju.

Jer cilj nam je da pojednostavimo koliko je god moguće. Kasnije se može malo i rastegnuti sve ovo.

Kada pređemo na rad sa Suncem i nekim drugim objektima, tada ćeš morati preći na AM i po mogućnosti nabaviti neki radio-amaterski prijemnik. Oni nisu skupi, odnosno za isti novac nemaš šanse da napraviš isto tako kvalitetan prijemnik. Ići ćemo uskoro (samo da nacram sve šeme), na pokazivanje radio teleskopa koji nema nikakvu antenu (u nekom smislu je ipak ima), niti se mora koristiti VF, niti ima zavojnica, niti ti je potrebna silna merna oprema za sve njegovo podešavanje. Jedino što su neki delovi možda problem, ali...mislim da se i to može prenebregnuti.

Dakle od najjednostavnijeg, ka komplikovanijem. Zato smo i počeli od meteora, koji zahtevaju zaista minimum. A nakon toga...čovek se uči, dok je živ :)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 14:43:33 sati
A sori zeznio sam se više nisam bio siguran kako se piše.
Hvala! :mrgreen:

Točno u prvu si treba ići redom.
Znaći da ovo što "imam " je dovoljno?

I samo mi reci ako je moguće da mi kažeš kako poboljšati antenu i usmjrit ju.

Edit:Imam jedan fm predajnik 87-108MHz
Njega bih možda mogao koristiti kao generator signala(100mhz)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 12.01.2012. u 15:11:00 sati
************** Ići ćemo uskoro (samo da nacram sve šeme), na pokazivanje radio teleskopa koji nema nikakvu antenu (u nekom smislu je ipak ima), niti se mora koristiti VF, niti ima zavojnica, niti ti je potrebna silna merna oprema za sve njegovo podešavanje. Jedino što su neki delovi možda problem ***********

- taj dio je zanimljiv, ali me zanima koliko je to 'teško' i glede nabave i glede financija :)

lp.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 15:12:25 sati
Napravi još predpojačalo i poboljšaj antenu. Predpojačalo imaš na šemi, a što se antene tiče, unesi podatke dimenzija koje imaš u softver, pošto vidim da si koristio tanje elemente itd.

Sledeće, napravi balun za prilagođenje. Evo ti step by step kako da to uradiš, baš za to što ti treba: http://homepage.mac.com/kenwetzel/Low_Loss_Balun.htm

Usmerenje će zavisiti od eksperimentisanja...ja je nisam usmeravao prilikom detekcije. Ali to je moj slučaj i činjenica da radim sa visine i sa sela, a da su stanice za prijem sasvim drugačije nego sa neke druge lokacije. Kod tebe će biti izmenjeno.
 
Antena mora biti napolju naravno, to se podrazumeva.

Predajnik će ti možda pomoći kasnije, za sada ne.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 15:22:06 sati
Dario, spominjao si SID prijem. Na kojoj si lokaciji? U gradu, ili negde van njega?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 12.01.2012. u 15:23:11 sati
Napravi još predpojačalo i poboljšaj antenu. Predpojačalo imaš na šemi, a što se antene tiče, unesi podatke dimenzija koje imaš u softver, pošto vidim da si koristio tanje elemente itd.

Sledeće, napravi balun za prilagođenje. Evo ti step by step kako da to uradiš, baš za to što ti treba: http://homepage.mac.com/kenwetzel/Low_Loss_Balun.htm

Usmerenje će zavisiti od eksperimentisanja...ja je nisam usmeravao prilikom detekcije. Ali to je moj slučaj i činjenica da radim sa visine i sa sela, a da su stanice za prijem sasvim drugačije nego sa neke druge lokacije. Kod tebe će biti izmenjeno.
 
Antena mora biti napolju naravno, to se podrazumeva.

Predajnik će ti možda pomoći kasnije, za sada ne.

- a taj 'balun' imaju gotove antene kupljene npr. u trgovinama antenskog pribora i opreme ?? npr. Iskra radio antena FM 50
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 15:45:23 sati
Ispada da je napravljena za 47 mhz.
Ali nisam mjerio nego od prilike zaokružio duljinu neda mi se sad van ići ću poslje.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 15:57:04 sati
Naredni radio teleskop je moj omiljeni. Konstatno je u upotrebi već nekoliko godina i prelepo radi. Za njega kako rekoh, nije potrebna antena, nije potrebno podešavanje, nije potrebno čak ni imati delove spolja, nema dugačkih kablova, radi u prostoriji, a kada proradi, nema bukvalno nikakve greške i vrlo je jednostavan.
Nabavka materijala može biti mali problem jedino oko elemenata za detekciju. Ali ovo će zavisiti od snalažljivosti, jer je recimo mene da izradim tako nešto, koštalo oko 30E. Ovo iz razloga štpo sam najvažnije elemente nabavio na vojnom otpadu u blizini, a ima ih i na internetu.

U pitanju je Mionski detektor. E sad, malo o ovim česticama, pre nego krenemo u gradnju.

U pitanju je teški elektron ili kako ga neki nazivaju i Mezon, ili jednostavno Mion. Mioni imaju naelektrisanje 1 (mogu biti i pozitivni i negativni), a život im je nešto više od mikrosekunde. Kada protoni i druge primarne čestice iz kosmosa sa zvezda uključujući i naše sunce, uđu u našu atmosferu, one proizvode sekundarne čestice, koje se zovu "pi mesoni" ili pioni. Pioni traju vrlo kratko, oko 0,01 mikrosekunde i u raspadu proizvode mione. Mioni, mnogi sa vrlo velikim energijama, "žive" dovoljno dugo da stignu do površine zemlje i predstavljaju visokoenergetsku komponentu sekundarne kosmičke radijacije na površini planete na kojoj živimo. Mioni opet, prelaze u elektrone i neutrine.
Ono što je zanimljivo za mione, jeste da neki imaju tolike energije, da mogu doslovce proći kroz planetu i nastaviti put dalje do završetka života.
U zavisnosti od aktivnosti u kosmosu, naročito aktivnosti sunca, nivo miona menja se iz sata u sat. Postoji način da se ove čestice uhvate, izbroje i zabeleže u toku nekog vremenskog perioda.
Detekcija teških elektrona je vrlo zanimljiva i zajedno sa drugim tipovima detekcije, čini nezaobilazan deo slagalice prilikom razumevanja kosmičkih zračenja.
Fascinantno je da se mogu čuti i videti čestice koje nastaju ko zna koliko daleko i koje i dok ovo pišemo, trenutno prolaze kroz nas i sve oko nas.
Kako ove čestice stižu do nas, ako im je život tako kratak? Setimo se samo Ajnštajnove teorije relativnosti i dilatacije vremena brzinom. Ovo je takođe zanimljiv podatak, u detekciji ovih čestica.

Oko gradnje će biti nešto više reči, a i praktičan rad dolazi uskoro.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 15:59:43 sati
Da, fabričke antene imaju balun naravno. Nikada se ne rade bez njih. Tako da kod fabričkih, o tome ne treba voditi računa. Obično su na dipolu, u maloj plastičnoj kutiji, jedna feritna perla, sa nekoliko zavoja žice. Jednostavno izgleda, ali nije jednostavno za napraviti, ako nema instrumenata.

Renato, treba da uzmeš tačne mere i elemenata, debljine booma, vrste materijala itd itd i onda vidiš tačno šta je i kako. Tada znaš šta da modifikuješ za svoju frekvenciju. Pokušaj.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 17:37:11 sati
Antenu sam doradio ali kad sam unjeo podatak da je debljina elemaenata 4mm ispada da su svi prekratki ali nema veze.
Sad sam ponovno unjeo točne podatke!
I ispada da je frekvencija po unsenim podatcima 100,9mhz :hopla:
Antena sad puno ljepše izgleda i sve one grbe i krivine na žicama su ispravljene i sad su žice ravne ko staklo.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: watchmag - 12.01.2012. u 19:28:15 sati
dvije napomene u vezi izrade antena
-dali su elementi izolirani od buma ili ne te dali prolaze kroz njega ili ne
- postoje  75 omski kablovi i 50 omski
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 20:01:46 sati
Odlicno watchmag, istina je, vrlo bitne stavke!

Nastavak price o mionskom detektoru/brojacu. Ovo je standardna sema ovog uredjaja. Instituti grade ovakve detektore pomocu takozvanih "sintilatora". Citava ta tehnologija je vrlo skupa naravno. Za nas amatere ipak, ostaje nacin da se isto ucini, jednako precizno i stabilno, jedino je sve manje povrsine. Pa ipak, najvise novosti vezano za detekciju ovih cestica, doslo je upravo od strane amatera.
Naime, umesto skupe elektronike, za detekciju koristimo Geiger Muller cevi, ili poznatije kao Gajgerove cevi iz brojaca ili meraca radijacije. Ovo je vec se moze shvatiti, jedini kritican deo konstrukcije. Medjutim, (bar u mojoj okolini), takvih radioloskih detektora uvek ima po oglasima i cene su za kompletan uredjaj oko desetak Eura, sto je ako uporedimo sa fabrickim, bukvalno poklonjeno (novi kostaju preko 1000E, a ni cevi nisu jeftine).
Samih cevi ima na Ebay-u, pa se i tamo mogu potraziti. Ostalo je vrlo jeftina i lako dostupna elektronika, bez kriticnih podesavanja. Uredjaj radi kakav jeste, bez ikakve antene, posto mionima nije bitan VF, nije bitno gde se nalazite... Oni svakako prolaze statisticki najcesce do 3km u zemlju, tako da im nista nece predstavljati prepreku detekciji (sem podebelog sloja olova jedino).
Semu sam negde pokupio pre nekog vremena, ne secam se vise gde, nije ni vazno. Ovo je testirano i radi veoma dobro. Za ostalo sam se morao snaci, a seme za to dolaze kasnije. Tice se niskonaponskog i visokonaponskog napajanja, brojaca sa LCD-om itd.
Nista posebno ne bih imao dodati za ovu shemu, sve je jasno. Princip rada vam verovatno ne igra nikakvu ulogu, pa cemo to preskociti, kako bismo uprostili stvari.

Idemo dalje...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 20:12:30 sati
Evo i slika naravno...

Prva slika je slika samih cevi. Veoma su male. U pitanju su Philips 18504 cevi, koje su izvadjene iz starih vojnih radioloskih detektora. Njih sam kupovao na vojnom otpadu za 2E po komadu. Na svu srecu, ljudi tamo nemaju blagog pojma sta imaju :)
Cevi su postavljene jedna iznad druge. Zasto? Zato sto se ocekuje da mion prodje i kroz jednu i kroz drugu. Sada sledi pitanje, zasto dve cevi? Zato sto nam jedna nece dati verifikaciju da je u pitanju mion.

Naime, ove cevi reaguju i na zracenje okoline. Da ne bismo bili u konfuziji da li je izlazni signal zaista mion, koristi se tehnika poznata kao "efekat koincidencije", odnosno ako dobijemo signal sa samo jedne cevi, uredjaj ne detektuje nista. Samo ako prodje kroz obe, imamo potvrdu da je u pitanju mion i to slicno onim principima kod koriscenja vise parabolicnih antena u radio astronomiji, kada kroz interferometar odredjujemo prirodu signala.
Tako, ako se ukljuci donja cev, nista od detekcije. Ako prodje kroz gornju, takodje. Ako prodje kroz obe, ukljucuje se LED indikator, koji nam govori da je u pitanju mion, a elektronika belezi njegov prolaz kao jednu cesticu. Na ovaj nacin, mozemo beleziti broj miona u toku jednog casa, za vreme promena na suncu itd. Vrlo zanimljivo i zarazno za pracenje.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 12.01.2012. u 20:47:08 sati
- ovo je genijalno  :)
- N. od kud tebi te sve ideje  :mrgreen:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 22:33:11 sati
Predlažem ti da malo proučiš kako radi prijemnik jer vidim da ti sve stvari nisu jasne. Na internetu ima gomila materijala,
za početak baci oko na http://en.wikipedia.org/wiki/Radio_receiver_design  :wink:

Tako, da, ... inace cu ja ispast krivac ako nesto za......š  :mrgreen:
BTW, kad nadjem malo vremena, probat cu napravit sve ovo na jednom starom transistorskom prijemniku o cemu sam teoretizirao.
Medjutim, kritican element ce svakako bit antena, jer ti komercijalni prijemnici nisu bog zna sta glede osjetljivosti (malosumnosti). Ali bar cu probat potvrdit tu teoriju o "rastimavanju" FM detektora i pretvaranju istog u AM detektor.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 22:37:06 sati
... U pitanju su Philips 18504 cevi, koje su izvadjene iz starih vojnih radioloskih detektora. Njih sam kupovao na vojnom otpadu za 2E po komadu. Na svu srecu, ljudi tamo nemaju blagog pojma sta imaju :)

Mirjana izgleda zna sta je to  :wink:...
http://www.ebay.com.au/itm/Quad-18504-ZP1400-MX147-PHILIPS-EINDHOVEN-NEDERLANDS-/230727244320?pt=Vintage_Electronics_R2&hash=item35b86a5a20
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.01.2012. u 22:39:12 sati
Ma sve je ok! :mrgreen:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 22:43:41 sati
Eto...ebay je cudo :)

Pretvaranje FM-a u AM...moguce, da. Radio sam to. Kao i obratno, kada sam radio veze sa cuvenim Collins PRC-515 kojeg jos uvek imam...neprevazidjen...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.01.2012. u 22:48:05 sati
Eto...ebay je cudo :)

Pretvaranje FM-a u AM...moguce, da. Radio sam to. Kao i obratno, kada sam radio veze sa cuvenim Collins PRC-515 kojeg jos uvek imam...neprevazidjen...
Collins? ?  PRC?
To sam ja radio u RIZ-u  '80-tih  :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 12.01.2012. u 22:51:32 sati
Uh, znaci ti si taj? :)

Znam ja kako je to radjeno...da je danas takve kontrole, sve bi bilo OK. I danas je zavidan za mnogo toga...jedino sto mi je zao sto se sistematski unistava ono sto je od njega preostalo, od strane vecine radio-amatera koji ne znaju ni sta je ispravljac...a jos manje da citaju uputstva... no comment...

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 13.01.2012. u 09:56:02 sati
Šta koristit za jezgru balun-a?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 13.01.2012. u 10:02:51 sati
Kupi TV uticnicu tamo ces naci feritnu jezgru.. ili kupi 3dB distributor (djelitelj?) TV signala...  ili jos bolje, kupi adapter s koaksijalnog  na twin-lead kabel.. to je zapravo balun.
Ovako nesto:
http://www.summitsource.com/product_thumb.php?img=images/products/CO3216.jpg&w=150&h=139

http://www.summitsource.com/philips-usa-ph61009-outdoor-matching-transformer-300-to-75-ohm-balun-coax-cable-with-weather-proof-boot-ph61009-offair-balum-antenna-signal-twin-lead-converter-connection-gold-part-61009-p-6494.html
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 13.01.2012. u 10:12:37 sati
Znam šta misliš i mislim da toga mora biti negdje u garaži zato što imam tog kabla.
Imam čak kraj sebe i jedan takav adapter ali se koristi za jedan jako stari radio tako da ču to danas riješit.
Što se tiče pojačala to ču riješit kad počne škola na praksi ili u ponedjeljak (mada sumljam) ili u četvrtak/petak tako da će to do kraja sljedećeg tjedna biti gotovo. :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 13.01.2012. u 10:16:22 sati
inace balun mozes napravit i od koaxialnog kabla.
http://www.odyseus.nildram.co.uk/RFMicrowave_Circuits_Files/Balun%20Design.pdf
(vidi coaxial balun)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 13.01.2012. u 12:52:01 sati
Dobro a kad to riješim kako ću znat da je dobro? :?:
Samo izmjerit otpor između opleta i žice u sredini ili? :idea:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 13.01.2012. u 12:54:04 sati
Dobro a kad to riješim kako ću znat da je dobro? :?:
Samo izmjerit otpor između opleta i žice u sredini ili? :idea:
Vizuelna inspekcija ...  i onda funkcionalni test  :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 13.01.2012. u 13:00:56 sati
jao sad kad se sjetim da sam jedan takav balun bacio! :evil:
Nego koliko sam shvatio srednju žicu uzemljim i problem riješen(gledao sam onaj 1:4coaxial balun)
 :97:
 [30*
Može li jedan od ovih sistema?
http://web.hamradio.hr/9a4zz/files/9A4ZZ_VF_transformatori_impedancije_5_dio.pdf
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: watchmag - 13.01.2012. u 18:35:53 sati
malo of topis ali veoma slično
icecube neutrin detektor
http://icecube.wisc.edu/
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 13.01.2012. u 20:54:52 sati
Ponovno sam testirao antenu i ustvrdio da još bolje radi! :hopla:
Sad puno manje zrači u kontra stranu!
Što se tiče baluna nema ga pa zato nisam spajao oplet od kabla.
Nebojša de reci jesi li ti možda u Beogradu?
Pitam zato što ako živiš u Beogradu onda smo udaljeni 140 km!
Rekao si da si sa PMR-om prićao na 150km.Pa smo teoretski u dometu. :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 13.01.2012. u 22:19:38 sati
jao sad kad se sjetim da sam jedan takav balun bacio! :evil:
Nego koliko sam shvatio srednju žicu uzemljim i problem riješen(gledao sam onaj 1:4coaxial balun)
 :97:
 [30*
Može li jedan od ovih sistema?
http://web.hamradio.hr/9a4zz/files/9A4ZZ_VF_transformatori_impedancije_5_dio.pdf

Moze.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 13.01.2012. u 22:59:23 sati
Izgleda Renato, da dobro napreduješ. Gledaj da ipak staviš balun kada budeš mogao, prijemnik će se mnogo bolje osećati.

Nisam u Beogradu. Novi Sad...tj još bolja pozicija, nedaleko do Novog Sada, na Fruškoj Gori. Moglo bi verovatno, kada bi i ti imao dobru usmerenu antenu.
Mada, mene ćeš verovatno lakše čuti negde na KT opsezima... Na slici je mašina koju koristim. U pitanju je Kenwood TS-940S. Malo stariji, ali i dalje, naklon reparacije, radi kao prvog dana. Neuništivi uređaji. Skoro sam ga nabavio, jer iskreno, ne verujem baš u ovu novu tehnologiju. Ispostavilo se već mnogo puta, da se uređaji ne prave tako kvalitetno kao nekada-to je činjenica.

No, ovo koristim i za radio astronomiju, pošto poseduje jako lepu AGC kontrolu (Automatic Gain Control). U svrhu snimanja sunca i jupitera, AGC još može i dobro doći, ali kada se siđe do VLF-a, već smeta. Prijem mu je od 30kHz do 30MHz. Na VLF-u je malo gluv pa ga tu pomažem dodacima, ali...nije loše, sve u svemu. Za sunce i jupiter je predivan. Poseduje antenski tjuner i sve filtere, kao i TCXO. Naravno, filteri se isključuju i uređaj se razdesi što je moguće više.
To je primopredajnik. Nama je za svrhu radio astronomije potreban samo prijemnik, a oni izgledaju slično i ima ih dosta u ponudi.

Na donji uređaj ne treba obraćati pažnju, to je EKG monitor srčanog ritma. Da, i ovo je bitno u radio astronomiji, iako može zvučati čudno. Naime, kod radio astronomije, nije važno samo pratiti jednu frekvenciju ili pojavu. Neophodno je raditi simultano istraživanje na više nivoa. Naša planeta i naročito naš organizam, često je pokazatelj vrlo čudnih anomalija.

Sa jednim radio astronomom amaterom iz Australije sam pre nekog vremena pričao nešto o niskošumnim predpojačalima. Kroz redovan razgovor, ja mu spomenuh da me sve ovo interesuje upravo zbog mozga. Jer kuda god se denuli, sve priče se uvek završavaju ispod lobanje.
On mi reče da u obližnjem institutu postoji jedan čovek iz ovih krajeva, koji se takođe interesuje za to i da će pokušati da učini koliko je moguće, da produbimo temu. U međuvremenu mi reče, nakon što je video da se dva čoveka iz ovih delova Evrope zanimaju za moždanu aktivnost: "šta je to sa vama balkancima i mozgom?" Haha.... :)

Ugalvnom, zanimale su me isprva površne stvari, kao što je pojava slabog sna u toku punog meseca. I kroz neko vreme, da skratim, došli smo do toga, da to nastaje zbog promene u nivou gravitacije, a ova promena uslovljava promenu nivoa seratonina u mozgu! Fascinantno! Istraga je uključivala rad radio teleskopa i EEG (elektroencefalograma), za snimanje moždane aktivnosti.

Dakle, visoka frekvencija, merenje nivoa kosmičkih čestica, VLF, seizmografija, magnetne promene zemlje, EKG, EEG...kada se sve to uključi u isto vreme i prati, dobijaju se vrlo korisne informacije.

Opet se raspisah...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 14.01.2012. u 10:11:12 sati
Ma dobro je ! :wink:
Ja volim kad se ti raspišeš. :mrgreen:
Sad nisam točno siguran ali onako po sluhu(kako okrećem antenu)ovo bi od prilike bio graf zračenja.
Što se tiče komunikacije mogao bih napraviti oni jednostavnu yagi antenu sa elementima u stiroporu i onda izmeđiu 1. direktora i reflektora zabit antenu PMR-a :hopla:
I još nešto jučer sam se iznenadio kad sam uhvatio jednu stanicu na 93.65MHz(350 KHz ispod prave) a na 93.40MHz je bh radio 1  :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 14.01.2012. u 12:22:51 sati
Kao što rekoh, uobičajeno su širine stanica na FM-u na ovim opsezima oko 200kHz. Dakle, ispod toga ne vredi ići mnogo, a obično su prijemnici iznad, odnosno filteri propusnici opsega su uglavnom 280kHz. Oni bolji tjuneri su ili 250kHz, ili 200kHz ili 180kHz. Zašto je ovo važno? Ako ti je stanica široka 200kHz, a tvoj prijemnik "čuje" recimo 300kHz, imaćeš problem sa više stanica koje se mešaju jedna sa drugom, tj ne možeš ih dobro razdvojiti.
Ovo se obično modifikuje, tako da se ubacuju uži filteri. Tebi ne treba mnogo veća osetljivost, odnosno tvoj prijemnik zadovoljava u tom smislu. Problem će biti filtracija, jer filteri su kod VF-a sve!

Probaj da uradiš neki DX...da se usmeriš tako da vidiš koliko daleko možeš čuti. Za ovo je dobro imati portabl prijemnik i u ruci držati antenu i okretati je, menjati joj elevaciju itd. Ja sam ovo radio čak sa antenom veličine 6m, držeći je u ruci. Jer uglovi mogu biti kritični. Dobro je zbog iskustva. Jedino što je vreme malo nezgodno da se napolju ovo radi...

Na šemi koju vidite na slici: feritni trafo je iskorišćen iz starog gajgeriovog brojača. Može se i napraviti ko ima jezgro. Potrebno je malo ekspertimentisanja. Diode mogu biti neke druge za visoki napon, kao i napon kondenzatora koji može biti viši itd. Tranzistzor takođe. Dakle, ovde se može igrati, samo da se dobije odgovarajući napon. Ne treba da plaši što je on tako visok. Struja je vrlo mala, a frekvencija visoka, tako da... Iako, ne treba se izlagati nikakvim naponima preko 20V, naročito kada znamo koliko je potrebno da zaustavi srce. Ali ovo je zaista bezopasno.
Čitav uređaj radi na bateriju 12V, tako da je zgodan za prenos. Ovo napajanje pretvara 2,4V u preko 500V pomoću visokofrekventnog transformatora i kaskade. Klasika, poput VN napajanja u televizorima...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 14.01.2012. u 12:29:07 sati
Mislim da me nisi dobro shvati moj prijemnik ima podjelu od 50KHz.Samo što sam ja namjerno spustio frekvenciju ispod prave zato da testiram usmjerenost.
Oba dvije stanice su se čule sa velikim(jakim)šumom ali su bile odvojene(Jug-bh radio1,Zapad-Narodni radio)
Htio sam reči da antena ne zrači toliko u dva smjera kao prije poboljšanja.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 14.01.2012. u 12:34:39 sati
Ako uspeva da ih razdvoji, onda je OK. Pravo stanje ćeš videti kada ubaciš predpojačalo i pojavi se još stanica na istovetnim frekvencijama. OK, ovo je dobro.

Što se tiče F/B-a ili "front to back ratio", odnosa prijema napred-nazad, ne možeš baš puno više uticati.
Antena koju trenutno projektujem je parabolična. Kod njih je situacija drugačija. Tu se iza antene više ne čuje ništa. A izrada je još lakša od yagi, pojačanje mnogostruko veće. Potrebno je postaviti dipol za datu frekvenciju u valjak napravljen od žičane mreže i to je sve. Naravno, zahtevana precitznost malo produžava vreme izrade, ali ništa bolje od fokusa.
Ovo ostaje da se testira, ali nikada nije bilo greške sa ovim tipom antena...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 14.01.2012. u 12:38:29 sati
Za šta bi točno koristilo ovo napajanje?
Spominjali smo KV prijemnike koji je to opseg frekvencija?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 14.01.2012. u 13:41:29 sati
Napajanje je za mionski detektor. Koristi se za gajgerove cevi.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 15.01.2012. u 12:50:24 sati
Jel se Balun može i kupit gotov.
Ako može onda ću to  napravit da se ne zezam ali me zanima kolika je impedancija moje antene(200 ili 300ohm) da znam kupit balun.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 15.01.2012. u 15:12:32 sati
Može. Uzmi 300 ohm, jer si bliži tome svakako...

Pogledaj i ovo: http://www.radiobrandy.com/dipole1.html
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 15.01.2012. u 16:16:30 sati
Kolika bi bila cjena baluna cca?

Onaj tjuner iz radija čiju sliku sam stavio nekoliko stranica prije sam izvadio i tražio podatke za jedan ic i našao ovo.
http://www.datasheetcatalog.com/datasheets_pdf/L/A/1/1/LA1140.shtml
Ima izlaz za s-metar.
E sad neda mi se objašnjavat to je jedan ic sa strane i mislim da ima konektor za s-metar ali nisam točno siguran sutra ću znat ako je to to onda imam sreće. :mrgreen:
Još samo moram pronaći ulaze i izlaze i to je to imat ću ručni signal metar.
Osim toga ima i AGC i još puno toga.
Sve informacije su na linku!
 :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 15.01.2012. u 19:43:31 sati
Kvadraturni detektor... nije loše. Ovaj IC ima RSSI (relative signal strenght indicator) i to je dobro. Ako ovaj IC imaš u radiju, možeš preraditi, jer opcija postoji. Sve neophodno je na aplikacionim podacima.

Mada za nivo signala možeš koristiti i nezaobilazni "RadioSkyPipe". To je softver koji beleži nivo signala i pokazuje ga kroz vreme. Ovo je nešto što se obavezno koristi u radio astronomiji, jer je on logger pravljen isključivo u ovu svrhu. Kada pronađeš signal koji te interesuje i usmeriš se, uključiš ga i posle nekog vremena snimanja, možeš videti pikove svojih meteora.
Audio ulaz/izlaz mu je dovoljan, mada može i ADC... Skini sa neta, besplatno je.

Za abalun ne znam. Pogledaj po stranim sajtovima, da vidiš bar koliko to tamo košta. Nisam nikada kupovao...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 16.01.2012. u 02:03:26 sati
Kad bi se ja bavio tim stvarima, upotrijebio bih ovo:
http://www.analog.com/static/imported-files/data_sheets/AD8310.pdf
i/ili ovo:
http://www.analog.com/static/imported-files/data_sheets/AD8314.pdf

To su logaritamska pojacala s detektorom, ciji DC izlaz ovisi o nivou ulaznog signala (spektralni analizatori koriste takva pojacala, btw).
Sve sto jos treba je antena, sirokopojasno pojacalo i dakako, pojasni filter na ulazu u chip.
DC-izlaz  se moze onda logirati s nekakvim ADC-om, pa u memoriju kompjutera... ili direktno na pisac s papirnatom trakom (ako se to jos uopce moze naci na otpadima  :wink: )
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 16.01.2012. u 07:52:01 sati
Eh da, naravno, ništa bolje od Analog Devices i MiniCircuits-a za ove stvari. Jedino je problem koliko su njihove komponente dostupne ovde. Kod mene recimo ne postoje. A nabavka je toliko komplikovana, da je moguća jedino da život visi o koncu.
Šteta...a tako dobre komponente...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 16.01.2012. u 08:52:52 sati
Analog Devices je slao uzorke besplatno.. vidi na njihovom website-u
http://www.analog.com/en/specialty-amplifiers/log-ampsdetectors/ad8314/products/product.html#ppa_print_table
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 16.01.2012. u 10:59:37 sati
Imam i ovaj tuner.
http://www.tectronelectronics.eu/tuner-ctf5510a-thomson.html?sl=EN
Sad sakupljam dijelove za analizator spektra. :lol:
Igram se!
Imam fm predajnik 88-108mhz.
I on na sebi ima titrajni krug(zavojnica i promjenjivi kondenzator),Dali bi mogao izmjeriti frekvenciju na kojoj on zrači tako da izmjerim na kojoj frekvenciji titra taj krug.
Mislim ako on titra na frekvenciji oko 90 MHz onda bi trebao na toj frekvenciji i zračit :idea:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 16.01.2012. u 11:05:56 sati
Mislim ako on titra na frekvenciji oko 90 MHz onda bi trebao na toj frekvenciji i zračit :idea:

To je otprilike tako.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 16.01.2012. u 11:30:42 sati
Ok.
Onda ću se poslužit tom tehnikom.
Mislio sam pravit anlizator spektra.
Po onome što je Nebojša dao.
Imam tunere te koje sam rekao.zanima me mogu li iskoristi ovaj TV tuner pošto si tamo rekao da je najbolji neki Samsongov a ja to nemam pa zato pitam. :wink:
I nabavio sam KV prijemnik(5.nešto-6.1 mhz nisam sad točno siguran ali piše da je to KV područje) :D
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 16.01.2012. u 19:29:19 sati
Analog Device salje besplatne uzorke...tj nekada je slao. U normalne zemlje, da. Medjutim, vise to nije slucaj. Naime, i ljudi su ovde bili jako bezobrazni, tako da su sada vrlo neugodni prema ovom delu sveta-razumljivo. Takodje i ovde su poostrene mere na carini, tako da...sta reci...nekolicina nas koji se bavimo ovim, zavrsavamo konstrukcije pomocu "stapa i kanapa", jer dugacije zaista ne ide. Zapecak sveta...
U pitanju je snalazenje najcesce...preko prijatelja, firmi...da se nabavi jedan deo je toliko tesko, da te najcesce prodje volja da radis. Povremeno mi pomognu prijatelji iz Amerike, inace ne bi bilo nista od toga.
Drago mi je da drugi imaju dostupan materijal. Jer to je velika sreca.

Sto se analizatora spektra sa TV tunerom tice, moze se koristiti bilo koji, ako je naravno "varicap tune", odnosno ako mu se frekvencija menja promenom napona na varikap diodama. Znaci ne digitalni. Moze i on, ali bi to znacilo i puno programiranja, sprezanja sa racunarom....opet bi postojalo pitanje brzine sweep-a...ovako je jednostavnije.
Znaci, moze bilo koji, stim da znas raspored kontakata na njemu, napon napajanja itd. Ja sam koristio taj koji jesam jer je bio dostupan, ali moze bilo koji.

Merenje frekvencije zahteva brojac. To je redovan deo alata nekoga ko se bavi RF-om, ali nije bas jeftino za amatere. No, ja sam se igrao i u nemastini gradio brojace, jer druge nije bilo (vezano opet za pocetak price). Sada sam nabavio gotove i drago mi je zbog toga, ali ovi amaterski jos uvek rade i to vrlo lepo. Naravno, preciznost nije kao kod onih sa TCXO-om, ali za primopredajnike koje obicno imamo u rukama, dovoljno. Mogu postaviti shemu, ako prostor dozvoli. Jako je lako za sagraditi...cak toliko, da je steta ne sagraditi ga. Naravno, nista bez mikrokontrolera, koji omogucava sve ovo. Cena izrade je dvadesetak eura...dakle islo se na opciju da radi sto bolje, sa sto dostupnijim materijalom (opet "quick and dirty").

KV podrucje je od 1,6MHz do 30MHz, tako da to sto imas spada u KV, iako sa tim frekvencijama ne mozes uraditi nista po pitanju radio astronomije na zalost. Potrebno je nesto preko 18MHz.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 16.01.2012. u 21:27:52 sati
- kako spojiti tuner na 'mic' od PC izlaza; sa ova dva činča ??
- da li postoji takav kabel ili ga treba napraviti ??
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 16.01.2012. u 21:39:33 sati
Ukoliko dobro vidim na slici, treba ti ovo:
http://www.electronic-center.hr/product_info.php?cPath=154_240&products_id=5782
http://www.electronic-center.hr/product_info.php?cPath=55_208&products_id=4124

Ili ukoliko imas doma konektore, mozes izraditi sam.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 16.01.2012. u 21:47:16 sati
 :mrgreen: tako je -- ovaj prvi mi treba, a drugog imam  :D thnx. puno  :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lonewolf21 - 16.01.2012. u 21:50:54 sati
A zašto ne odmah ovo u jednom?  :111:

http://www.electronic-center.hr/product_info.php?cPath=55_208&products_id=4116
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 16.01.2012. u 22:45:07 sati
Moze i ovo sto je Dario naveo, ali tebi ne treba stereo izlaz. Treba ti cinc sa te strane gde je tuner, a sa druge 3,5mm uticnica za mikrofonski ili "line in" od kompa. Jednostavno. Nivo signala direktno iz tunera je nizak, nece ostetiti karticu u PC-u.

Za kabel uzmi mikrofonski, odnosno audio kabel. Njih imas u prodavnicama elektronike....to su koax kablovi. Nemoj ici preko 2m recimo, da smanjis mogucnost suma, jer svaki kabel je antena...

Kako god da resisi, sa ovim neces imati problema (pod uslovom da nema kratkih spojeva itd, to dobro proveri i"vozi").

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 16.01.2012. u 22:53:27 sati
Ponovo se vracamo na kratko na antene. Ko zeli da gradi, moze probati i "cubical quad" antenu, vrlo popularnu. One imaju velika preimucstva u odnosu na yagi. Nema ih siroko rasprostranjenih u prodaji, a lako se mogu izraditi.

Pogledajte link i proucite malo: http://www.qsl.net/yt1vp/CUBICAL%20QUAD%20ANTENNA%20CALCULATOR.htm
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 17.01.2012. u 00:07:25 sati
A zašto ne odmah ovo u jednom?  :111:

http://www.electronic-center.hr/product_info.php?cPath=55_208&products_id=4116
:lol: Nisam to primjetio. :)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Human - 17.01.2012. u 00:35:50 sati
...

Ugalvnom, zanimale su me isprva površne stvari, kao što je pojava slabog sna u toku punog meseca. I kroz neko vreme, da skratim, došli smo do toga, da to nastaje zbog promene u nivou gravitacije, a ova promena uslovljava promenu nivoa seratonina u mozgu! Fascinantno! Istraga je uključivala rad radio teleskopa i EEG (elektroencefalograma), za snimanje moždane aktivnosti.

...

Nisam baš razumio ovo s gravitacijom. Kako misliš da kod punog mjeseca dolazi do promjene nivoa (jačine?) gravitacije?
Jel to znači da je drukčija gravitacija ako je pun mjesec, za razliku od one kad je vidljiva samo jedna četvrt?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Acheron - 17.01.2012. u 07:24:45 sati
Nisam baš razumio ovo s gravitacijom. Kako misliš da kod punog mjeseca dolazi do promjene nivoa (jačine?) gravitacije?
Jel to znači da je drukčija gravitacija ako je pun mjesec, za razliku od one kad je vidljiva samo jedna četvrt?


a kako nastaju plima i oseka ako to nije slučaj?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 17.01.2012. u 12:27:54 sati
a kako nastaju plima i oseka ako to nije slučaj?

Da, ali plima i oseka nastaju neovisno o tome koliki postotak mjeseca je osvjetljen... Nije mi bas jasno ovo.  :roll:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Human - 17.01.2012. u 12:29:34 sati
Da, ali plima i oseka nastaju neovisno o tome koliki postotak mjeseca je osvjetljen... Nije mi bas jasno ovo.  :roll:

Baš tako. Ni meni nije jasno. Mjesec je uvijek cijeli s kompletnom masom, bez obzira koliko je osvjetljen, a koliko u mraku.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Acheron - 17.01.2012. u 12:32:34 sati
Da, ali plima i oseka nastaju neovisno o tome koliki postotak mjeseca je osvjetljen... Nije mi bas jasno ovo.  :roll:

nije to u potpunosti istina, imaš amplitude plime i oseke koje su najveće u doba mladog ili punog mjeseca, a najmanje u kada je mjesec u četvrtinama. zašto je tako možete vidjeti kada zbrojite vektore sila za svaki pojedini položaj mjeseca.
nemojte zaboraviti i utjecaj sunca kao dominantnog gravitacijskog tijela. nisu stvari tako jednostavne da bi se mogao gledati samo sustav zemlja-mjesec.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 17.01.2012. u 14:25:37 sati
Osim toga Mjesec se oko Zemlje kreće po eliptičnoj stazi tako da nije uvijek jednako udaljen od Zemlje pa se tako i njegov gravitacijski utjecaj na plimne sile mijenja, rekli bismo da plimne sile "dišu".
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Human - 17.01.2012. u 14:45:31 sati
Osim toga Mjesec se oko Zemlje kreće po eliptičnoj stazi tako da nije uvijek jednako udaljen od Zemlje pa se tako i njegov gravitacijski utjecaj na plimne sile mijenja, rekli bismo da plimne sile "dišu".
To mi je potpuno jasno, jer gravitacija slabi s udaljenošću. No nije mi jasno kako se gravitacija mijenja ovisno o tome jeli objekt osvjetljen, jeli u mraku ili jeli djelomično (i koliko djelomično) osvjetljen.

To ne razumijem.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 17.01.2012. u 15:02:15 sati
Ma nema to veze s osvjetljenošću nego se Mjesec nalazi u određenoj poziciji (udaljenosti od Zemlje) zbog čega njegov utjecaj na Zemlju/plimne sile jača ili slabi. To što ga tog trenutka Sunce više ili manje obasjava samo je "vizualna" podudarnost zbog koje ju spominjemo :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Human - 17.01.2012. u 15:07:06 sati
Ma nema to veze s osvjetljenošću nego se Mjesec nalazi u određenoj poziciji (udaljenosti od Zemlje) zbog čega njegov utjecaj na Zemlju/plimne sile jača ili slabi. To što ga tog trenutka Sunce više ili manje obasjava samo je "vizualna" podudarnost zbog koje ju spominjemo :wink:

Dobro. Tako je to u redu. Svijet je opet na svojem mjestu. :)
Hvala..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 17.01.2012. u 15:10:08 sati
 :sesir:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 17.01.2012. u 18:49:14 sati
Podsetimo se kako je sve počelo. Nešto kratko, informativnog karaktera...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dario - 17.01.2012. u 19:52:50 sati
nije to u potpunosti istina, imaš amplitude plime i oseke koje su najveće u doba mladog ili punog mjeseca, a najmanje u kada je mjesec u četvrtinama. zašto je tako možete vidjeti kada zbrojite vektore sila za svaki pojedini položaj mjeseca.
nemojte zaboraviti i utjecaj sunca kao dominantnog gravitacijskog tijela. nisu stvari tako jednostavne da bi se mogao gledati samo sustav zemlja-mjesec.

Da, u potpunosti si u pravu. No, nazalost, ne mogu povjerovati u utjecaj punog mjeseca na san zbog toga sto uvijek spavam k'o zaklan  :lol: :228: :230:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 17.01.2012. u 21:02:27 sati
Na žalost (ili sreću), nije samo san u pitanju :)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 17.01.2012. u 22:25:54 sati
..... No, nazalost, ne mogu povjerovati u utjecaj punog mjeseca na san zbog toga sto uvijek spavam k'o zaklan  :lol: :228: :230:

To ti je zato jer nisi zensko  :wink:
Medicinski, totalno ne-radioastronomski fakt:  Menstrualni ciklus je sinkroniziran s sinodickim Mjesecom :
http://en.wikipedia.org/wiki/Menstrual_cycle
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 18.01.2012. u 10:10:49 sati
Treba ti RG-58 ili jos bolje RG-213 koax i to je to.
Zašto baš taj?
Postoji li neki posebni razlog?
Ja imam RG-6/U jedno 10m
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 18.01.2012. u 10:43:41 sati
To je 75-ohm-ski kabel.
RG-213 je 50-ohm-ski.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 18.01.2012. u 20:55:31 sati
A pa da! :mrgreen:
Nebojša spominjao si gp antenu za PMR trebali za nju balun ili ne?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 18.01.2012. u 22:53:09 sati
Kablovi zavise od toga koje uređaje posedujemo. Ako je uređaj 75 oma, onda 75 oma kabel. Ako je 50 oma, isti takav kabel. Ako je za FM tuner, neki od 75 oma je OK.

GP antene su antene bez pojačanja. Za njih ne treba balun. Rade tako kakve ih vidiš na skicama. Najprostije rešenje...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 19.01.2012. u 16:14:38 sati
Ok!
Hvala na informacijama.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 21.01.2012. u 14:23:00 sati
Danas sam dobio neke važne informacije o tv tuneru koji sam ranije naveo.
Znam gdje je napajanje gdje je IF izlaz, frekvencija se mjenja promjenom napona od 0-32v  i još neke ostale funkcije.
Međutim mene sad zanima šta ću ja s njim kad ga spojim na napajanje.
On će profiltrirat signal ali on će i dalje ostat moduliran ja ga moram demodulirat ali kako?
Sa SA605?
Imam jedan tuner procesor iz tv-a i mislio sam s njim ali postoji li još neki način?
Nabavio sam samsong tecc0949pg35a.Sad imam dva.
Nije onaj koji je korišten u izradi analizatora ali to je slično.



Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 21.01.2012. u 19:43:43 sati
Nisam te razumeo ovde...kako misliš, šta ćeš s njim...?

SA605 je detektor. On će takođe i demodulisati tvoj željeni signal, da. Prednost ovo čipa je i RSSI funkcija, koja umnogom uprošćava stvari, kao i mogućnost postavljanja dva međufrekventna filtera jedan za drugim.

Ako koristiš neke druge, pitanje je koliko će kvalitetno raditi. Jer ti u konstrukciji koju sam predložio nemaš IF filter na izlazu tjunera. Ovo je loše, ali sam to nadomestio sa SA605 i njegovim karakteristikama. Drugi detektori mogu, ali se pokazalo da je SA605, SA604 ili SA615 najbolje rešenje.
Ovo su vrlo osetljive stvari (upravo zato što ovde treba da vidiš signale, a ne da ih samo čuješ) i ,moguće je drugačije, ali je veliko pitanje kako bi radilo. Može, ali se treba igrati sa gomilom isntrumenata, da bi proradilo na drugačiji način kako valja.
Mislim da ti je najbolje držati se original šeme, jer ćeš se drugačije uplesti i neće to raditi kako treba.

Možeš staviti neki kvadraturni detektor na izlaz IF-a, ili neki AD, recimo AD8307, ali ne radi kako treba...nizak nivo signala na IF-u, potrebno predpojačanje, filteri, opet pojačanje...gomila čuda, koja se ovako eliminišu.
Ovde je jedino što treba dodati, različite međufrekventne filtere od 10,7MHz sa preklopnikom, kako bi se mogla podešavati širina filtera u kHz. To postoji kod fabričkih uređaja, a u ovoj konstrukciji svako može to dodati, ako različite filtere poseduje naravno.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 21.01.2012. u 20:52:24 sati
Mislio sam kako da ga demoduliram? :wink:
Što se tiče SA605 koristit ću njega.
Osciloskop imam u školi pa ću se poslužit(pošto kažeš da je potrebno gledati signal)  8)
Imam ovaj samsongov tuner koji je jako sličan ovome kojeg si ti koristio.
Za sve ostalo držim se originalne sheme.
Što se tiče međufrkventnih filter o tome ču se još malo informirat pa ću nešto riješit.
Što se tiče predpojačala znaš li možda gdje bih mogao tražiti onaj tranzistor da ne plačam 30kn poštarine zbog jednog tranzistora ja sam ga tražio u starim televizorima ali ništa.
Hvala!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 22.01.2012. u 19:12:35 sati
- da li mi netko može reći, da li neka od ovih antena odgovara za FM snimanje meteora preko receivera pošto se više Iskra FM 50 antena ne proizvodi:

http://www.sat-team.hr/index.php?page=shop.browse&category_id=15&vmcchk=1&option=com_virtuemart&Itemid=4
http://www.ekran-avc.hr/antenska-oprema-zemaljske-antene/c11_12/
http://www.prijem.hr/antene.php (napominjem tu piše FM50, ali je više nema ...)

- hvala na odgovorima ...

lp.

ls
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 22.01.2012. u 19:43:05 sati
Sve su ti ovo široko pojasne antene za prijem tv signala i nisu baš najbolje za fm radio prijemnik.
Ako je više ne proizvode ne preostaje ti ništa drugo nego samogradnja.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 23.01.2012. u 08:40:41 sati
Demodulisati tuner možeš jedino kada bi imao prijemnik koji radi na 38,9MHz (+/-nekoliko MHz), jer je to frekvencija međufrekvencije tunera. Onda sa prijemnika uzeti izlaz sa detektora i pojačati malo za "Y" osu na osciloskopu. Trebao bi skener, što je opet skuplje od ovoga, ali jeste jednostavnije.

Osciloskop je neophodan, jer najvažnije u svemu ovome i jeste da se signali vide na ekranu. To je upravo i prednost. A osciloskopa koji zadovoljavaju za ovo ima i u prodaji po oglasima, za maksimalno nekoliko desetina eura...jer analizator nije zahtevan...signali za scope su niske frekvencije...ovde, koliko se sećam oko 70Hz...bilo koji stari bi dobro došao.

Za predpojaćčao si mislio na ono antensko čiju šemu smo već pokazali? Možeš probati sa drugim tranzistorima tog tipa, sličnih karakteristika ako imaš. Bitno je da mu šum bude isti ili sličan (ili bolji), a što se TV-a tiče, takvih tranzistora ima i u antenskim predpojačalima za njih (zavisi od tipa).

Potreban ti je prvo spisak onih koje imaš oko sebe, pa se onda možda može odabrati.

Za Isvemira: antene koje si predložio ne mogu na žalost. Za FM tuner i prijem lokalnih stanica ako bi to želeo, mogle bi, zašto ne. Ali za ovo što nama treba, nisu zaista. Samo ćeš se trošiti nepotrebno.
Nisam znao da Iskra ne radi više FM50. Šteta. Oni su generalno imali dobrih antena. Da se razumemo, daleko je to od profesionalnog, ali su radile lepo. Sećam se nekoliko iz perioda kada radio stanica na FM-u nije bilo mnogo i kada su tuneri bili zaista popularni.

Onda samogradnja, ukoliko nema drugog načina. Treba da vidite u oglasima u vašem lokalu šta sve postoji. Malo prevrnuti internet. Siguran sam da ih ima, jer ima ih kod mene (baš jedna nova FM50). AKo baš nema ništa, onda napraviti jednu. Yagi ili još bolje Quad antenu, kako ko može.

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 23.01.2012. u 10:24:54 sati
Demodulisati tuner možeš jedino kada bi imao prijemnik koji radi na 38,9MHz (+/-nekoliko MHz), jer je to frekvencija međufrekvencije tunera. Onda sa prijemnika uzeti izlaz sa detektora i pojačati malo za "Y" osu na osciloskopu. Trebao bi skener, što je opet skuplje od ovoga, ali jeste jednostavnije.
Čekaj kako si ti onda to riješio?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 23.01.2012. u 19:11:40 sati
SA605 demodulise signale takodje. Jedino je na izlazu potrebno neko audio pojacalo i to je sve. Pogledaj pdf od SA605 ili nekog slicnog.
Na shemi je to "RX audio out", odnosno demodulisani signal prijema.
Kada se iskljuci analizator spektra (sweep), onda ovo postaje klasican radio prijemnik, gde je osciloskop u tom slucaju S-metar.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 24.01.2012. u 17:38:39 sati
Aha.
Ovako pošto mi je elektronika zanimanje pokazao sa tvoj pdf mom profesuru koji mi predaje praksu i rekao da će mi pomoći koliko bude mogao i da ćemo pokušat napravit. :hopla:
Što se tiče predpojačala(onoga za kojega si dao shemu)kroz nekoliko dana če biti napravljen.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 24.01.2012. u 20:24:01 sati
Odlicno, pomoc je uvek dobrodosla.

Evo je shema analizatora nakon ispravki. Ovo je vazeca konstrukcija, koja je naravno, od prvobitnog, poprimila male izmene itd, ali ovo radi besprekorno, nema greske. Odstampaj i srecno!

Svakako, ako bude problema, tu sam.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 28.01.2012. u 19:50:34 sati
Trebali bi mi podatci o o svim zavojnicama uključujući i trafo L1.
Da mogu počet skupljat dijelove.
i molim te reci kakvi su po integrirani krugovi ili šta je već to(U5a,U5b,U5c.....U6a,U6b,U6c)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 29.01.2012. u 12:36:57 sati
Verovatno nisi video na šemi, ali U5 je LM324, kao i U6. LM324 se sastoji iz više pojačala u jednom, otud oznake a,b,c...

Što se zavojnica tiče, njih nećeš naći gotove. One se moraju izraditi. Izuzetak je zavojnica na pin broj 6 ulaza za napajanje u kolo, koje može biti neka prigušnica (nije naročito kritično...ako se ne pretera).

Podaci sa kojima sam radio su sledeći. Kalemovi su namotavani na feritnim jezgrima koje se nalaze u plastičnom telu prečnika 4,85mm. To su oni kalemovi koje možeš videti u radio i TV prijemnicima (odatle ih i izvadi nekoliko komada), kao mali metalni zatvoreni tip, sa rupom odozgo, kroz koju možeš vrteti feritno jezgro i podešavati induktivitet. Oni imaju nekoliko (obično 6), kontakata na štampi.

L1 je sa jednim namotajem na primarnoj strani, a sekundar ima 8 namotaja, lakirane bakarne žice prečnika 0,5mm.

L2 ima 8 navoja iste žice,

L3, 20 navoja žice rečnika 0,25mm

Podešavanja se izvode kako je opisano u tekstu, tek kada se analizator pusti u pogon i kada se na ekranu osciloskopa može videti pik u naponu, odnosno podešavanje na najveći pik.

Nadam se da je ovo nešto pomoglo.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 29.01.2012. u 14:37:48 sati
Ok hvala ti ako di zapne ja ču tražit pomoć! 8)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 30.01.2012. u 11:00:01 sati
Znači sve zavojnice su 4.85mm.
Edit:
Mogu li umjesto LM 324 koristiti sličan LM 324 N
http://www.electronic-center.hr/product_info.php?products_id=6019
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 30.01.2012. u 19:25:10 sati
Da, sve zavojnice su iste. To je standard, zato sam ih i odabrao. Zavisi sta pronadjes. Nemoj uzeti one u najmanjim kucistima. Precnik tih je signifikantno manji od ovih, pa moze biti gresaka.

Moze LM324N bez problema.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 18.02.2012. u 18:34:27 sati
Pojačalo je gotovo i trenutno sam u fazi nabavljanja dijelova za analizator. :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: davor - 18.02.2012. u 19:21:11 sati
Pojačalo je gotovo i trenutno sam u fazi nabavljanja dijelova za analizator. :hopla:

Dobro to tebi ide Renato! Ako ima i kakvih fotki podjeli ih s nama. :D
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 18.02.2012. u 21:02:28 sati
Bit će fotki. :mrgreen:
Pojačalo je u faradejevom kavezu napravljenom od tiskane pločice.
Jedino imam problem sa nabavkom SA605 čipa ne mogu ga naći.
Treba mi da demoduliram signal.
za par dana ću ispitat pojačanje pojačala sa instrumentima iz škole.
Polako ali sigurno idem naprijed.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 20.02.2012. u 18:35:03 sati
Odlicno, drago mi je da si uporan :)

Pokusaj na Ebay-u pronaci SA605, jer istina je, tesko ga je pronaci. Ja sam ih nabavljao iz Amerike. Ali nije bas nesto cega ima kod svih dobavljaca elektronskih komponenata na zalost...

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 20.02.2012. u 21:14:24 sati
Da nema ga niko ali još ču potražit ako ne nađem onda ebay
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 03.03.2012. u 15:43:04 sati
Nebojša reci mi ja sam preradio svoj PMR i stavio sma konektorere.
I na SWR metru pokazuje(jedna stanica)Izlazna snaga 0.6w a povratna 0.2w.
To znači da zrači samo sa 0.4w ili?
I još jedno pitanje?
Za GP antenu si rekao duljina elemenata 16 cm.Ja imam jedan program za izračunavanje idealne duljine antene i on za 446mhz izbacuje 17.2cm a na nekoliko mjesta na netu sam vidio da ljudi pričaju o duljini antene od 15cm pa sam zbunjen. :219:
Koju duljinu da stavim za Gp antenu a koju za unipol na stanici?
Hvala!
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 09.03.2012. u 22:12:28 sati
SMA konektor je odlična stvar.

Kod merenja SWR-a, bitan je odnos napred/nazad. Jako se često govori o SWR terminu ili "Standing Wave Ratio", kao o "odnosu stojećeg talasa". Ustvari, pravo značenje jeste "Voltage Standing Wave Ratio", odnosno "odnos Napona stojećeg talasa". Dakle, napona na vrhu i dnu antene bi bilo idealno da bude isti. Jer ako on to nije, antena popularno rečeno "zrači u nebo". Ovo nije nešto što se u praksi i po udžbenicima često vidi, ali u istraživanju da.
SWR je mera efikasnosti visokofrekventnih provodnika. Najidealniji SWR je 1:1, odnosno da je sva energija izračena u antenu, bez povratne energije. Ovo se može dobiti lako, iako se nastoji vrlo retko, jer nije neophodno. Sa druge strane, veliki SWR ili beskonačan, označava kompletnu refleksiju energije u oscilator.

Što se tvoje snage tiče, tvoj SWR je daleko od idealnog. Prvo, trebao bi precizno izmeriti snagu uređaja sa takozvanom "veštačkom antenom". Nju možeš napraviti lako za ove snage, pomoću jednog ili više otpornika (neinduktivnih!!), vrednosti 50 Ohm na kraju uređaja, odnosno tvog vat-metra i izmeriti precizno snagu predajnika. Na anteni nikako nećeš moći izmeriti snagu precizno, jer antena, ukoliko joj je SWR loš, neće pokazivati prave vrednosti. U tvom slučaju, izračena snaga nikako ne može biti 0,6W, jer prvo: ti uređaji su deklarisani za maksimum zakonskog limita od 0,5W, a kada uzmeš u obzir da baterije nikada ne daju toliko energije koliko bi trebalo, ovo bude još znatno manje. No, svakako, trebalo bi da možeš verovati i preciznosti svog merača.

U svakom slučaju, pokušaj prvo izmeriti stvarnu snagu uređaja bez antene i onda porediti. Trebao bi dobiti svoj izmereni maksimum na anteni, sa skoro minimumom povratne snage.

I upamti zlatno pravilo: najbolji SWR metar je onaj koji pokazuje više! Taj uvek biraj za onaj sa kojim ćeš raditi, ako ih imaš više.

Dužina antene zavisi od puno faktora. Otud razlike. Kod VF-a uopšte, kada nešto vidiš na internetu, nemoj razmišljati u smislu da ćeš i ti dobiti isto. Visoka frekvencija je prava pravcijata magija i ono što radi kod nekoga, ne mora kod tebe i obratno. Ljudi daju samo svoja iskustva i smernice, ali na tebi je da izvedeš na svoj način.
Položaj antene, blizina okolnih objekata, dužina i kvalitet kabla, konektori (svaki konektor odseče dosta decibela samo zato što je tu gde jeste-najidealnije bi bilo zalemiti kabel...svaki kontakt spoj za VF je gubitak (sem ako nije zlato ili srebro, pa i onda retko).

Ti možeš napraviti antenu najidelanije tako da uradiš elemente kojima se može menjati dužina i onda eksperiemntisati. Ja sam isprva koristio teleskopske antene od starih radio aparata (one što se izvlače u segmentima), pa onda jednostavno produžavanjem i skraćivanjem dobio ono što želim. I debljina elemenata igra ulogu.
Ali nema mnogo greške, samo se nemoj hvatati tačnih dimenzija u milimetar. Napravi 18cm sve elemente, pa skraćuj po milimetar ili slično.

Kada se govori o svemu ovome, ne može se izbeći da se ne kaže ponešto o samim začecima rada na VF-u. Naime, VF je poznat od ranije, ali tek sa Nikolom Teslom, dobija svoj pravi smisao. I njegove mašine, ne rade baš poput ovih danas. U ono vreme, nauka se podelila na raskršću u dva pravca. Teslina nauka i današnja tehnika. Tek kroz istraživanje, može se videti koliko razlika postoji. Jer sve ovo što danas imamo vezano za komunikaciju, samo je preuzeti jedan segment njegovih oscilatora, koji su isprva građeni za sasvim drugu i drugačiju namenu.

Evo i slike mog novog takvog oscilatora. Ne deluje da je nešto naročito, ali ovaj upravo zakrivljuje munje pod uglom i mogu se kontrolisati po želji. Na ovome radim još uvek užurbano, jer nisam video da je neko dobio te rezultate, pa ne bi bilo loše unaprediti nauku nečim novim.
Kao što je poznato, zakriviti elektrone nije teško. To je tačno, ali u vakuumu. Ova zakrivljenja, rade se na normalnom vazdušnom pritisku i način na koji se dobijaju, potpuno je oprečan nauci. Objašnjenje svakako postoji, kao i za sve ostalo neobjašnjivo, samo treba pronaći odgovor  :)

Ovo je samo jedan primer koliko je VF moćan. I dobro je da je tako, da ne bismo pomislili, okruženi ovako modernom tehnologijom, kako više nema šta da se istražuje...

Izvinjavam se opet za raspisivanje...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 10.03.2012. u 12:14:23 sati
DA mislim da znam o čemu govoriš i oni rezultati su bili loši zato što je u mjerenju korištena antena od GSM-a.
Milimetar po milimetar sam skračivao antenu duljine 21cm(ne onu od gsm-a) i do bilo sljedeči rezultat.
Odašiljana snaga 0.4-0.45w(poboljšano nakon što sam promjenio baterije)Refleksija koja je izmjerena bila je manja od 0.01w što je najmanje što SWR može mjerit.Refleksija je bila manja buduči da je kazaljka bila ispod te vrijednosti.Važno je reči da SWR mjeren u ulici ispred kuče tako da je rezultat vjerojatno bolji na otvorenom.
Mislim da je to odlično a nakon toga test u praksi je pokazao komunikaciju na udaljenosti od 2.4km u gradu.bilo je šuma ali se razumio govor.
To je bilo jučer a jutros bez ikakvog šuma na 1.4 km.
Mislim da je dobro napomenuti da sam je jedan dan šetao po gradu(prije modifikacije)I napravio tadašnji rekord od 450m.I nakon mnogo pokušaja nisam uspio postići bolji rezultat.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 11.03.2012. u 20:21:40 sati
Odlično! To je već rezultat.

Da bi povećao domet, bilo bi potrebno da i sagovornik ima istu takvu antenu. Dakle da nekog koga znaš, sada uputiš u gradnju, pa da probate. Radiće na preko 10km bez problema. Naravno, za ove frekvencije, idealna je antena sa pojačanjem, ili još bolje, usmerena. Tada se postižu fantastični rezultati.

Lepo je za eksperimentisanje, ali vrlo često brzo dolazi do kulminacije, jer na tim opsezima nemaš sa kime razgovarati. Koriste ih uglavnom službe, a oni se ne obaziru na to što tebi treba radio raport zbog nove antene i što si sav ushićen što imaš poboljšanje.

Svakako, dobro je iskustvo; tako ćeš najbolje shvatiti šta je sve potrebno za slušanje neba.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 12.03.2012. u 09:37:18 sati
Stvar je u tome da je imam dva komada i oba su prerađena i za nekoliko dana na krov stavljam gp antenu i onda ide pravi test.
Mislim da je ovih cca 2.5km u gradu odlična stvar.
Što se tiće antena to su sada antene koje na dnu imaju magnet i stavljaju se na auto.
Kabel s kojim su povezane je rg174a/u.
A za krovnu ću najvjerojatnije koristit neki debeli kabel (tu je kraj mene imam ga oko 5m a nema oznaku) ali je problem što na 10m ne daje nikakvu snagu na izlaz tako da ču to vidit
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 12.03.2012. u 09:57:04 sati
...
A za krovnu ću najvjerojatnije koristit neki debeli kabel (tu je kraj mene imam ga oko 5m a nema oznaku)...

To je najvjerojatnije RG-213 :wink:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 13.03.2012. u 11:08:00 sati
Moguće ne mogu tvrdit kad nema oznake.Ali nabavio sam gr 58 c/u imam ga nekih 6-7 (možda i više ne znam) metara tako da ču još vidjet.
Svi konektori koje koristim su srebreni i nekoliko njih je pozlaćeno.
Danas najvjerojatnije ide novi test na veće udaljenosti. :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 14.03.2012. u 20:48:04 sati
Antene sa magnetom...ne znam, probaj.

RG 58 ima dosta gubitaka na tim frekvencijama. Kupi bolje RG213 koji je Danijel već spomenuo, ili H1000, H150itd...Manji gubici i kvalitetniji oplet hladnog kraja. Naravno, radiće sve, ali što je frekvencija viša, problemi su osetniji.

Gledaj takođe da imaš optičku vidljivost ako je moguće.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 15.03.2012. u 14:59:41 sati
Antene sa magnetom...ne znam, probaj.
Probano! :mrgreen:
Radi se o anteni koja se koristila za GSM.
Na starijim mobitelima je bio priključak za vanjski antenu i ja sam samo promijenio konektor(stavio SMA)
Skinio tu antenu i stavio šipku od mesinga.
Gp antena je gotova i SWR je 1:1 refleksija: 0W :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 17.03.2012. u 16:07:32 sati
Jeli moguće koristiti logaritamsku antenu(riblju kost) za PMR?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 19.03.2012. u 20:05:46 sati
Nakon nekoliko sati rada gotova je test verzija yagi antene za PMR. :hopla:
Tu su tri direktora "j" dipol i reflektor i sve to u 60 cm letvici.
Još samo ostaje kabel i test. 8)
Rađeno po nacrtima odavdje(sa malim izmjenama zbog druge frekvencije):[ftp]http://www.google.hr/url?sa=t&rct=j&q=jednostavne%20vhf&source=web&cd=1&sqi=2&ved=0CCIQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.rkp.hr%2Factive%2Findex.php%3Foption%3Dcom_docman%26task%3Ddoc_download%26gid%3D41%26Itemid%3D62&ei=44JnT-qRJojTtAaHnKHbBw&usg=AFQjCNEbDoUL9mjIKh6IAffoooLzxf7JdA&sig2=9sF9MjQouWV64PmnWHWCUw[/ftp]
Evo i slika :mrgreen:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 19.03.2012. u 20:06:26 sati
Sa zadnje stranice
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 19.03.2012. u 20:07:30 sati
"J" dipol
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 21.03.2012. u 07:31:44 sati
- ako ja spojim samo obični radio prijemnik na UKV valu (98-108Mhz) i njega spojim na laptop (s teleskopskom njegovom internom antenom ...) te nađem neku stanicu koja je prazna tj. na skali da nema nikakvog prijema; da li je moguće kod preleta meteora da se udaljeni val odbije od meteora i da ga moj radio-prijemnik registrira ?? ili za to mora biti baš usmjerena antena i to što veća ??

thnx. na odgovorima ...

lsvemir
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 22.03.2012. u 14:17:31 sati
Odlično Renato, svidja mi se što si koristio drvo za boom. Videćeš da će biti velike razlike u dometu. Kao i lakše potiskivanje neželjenih signala.
Logaritamska antena može, ali je ovo što si već napravio, bolja solucija.

Za Isvemir: Ukoliko sa teleskopskom antenom nađeš slobodnu frekvenciju, to znači da sam tom antenom ne primaš najbolje. Ako nema rupa u opsegu, onda je prijemna antena dobra, ali je potrebno da bude usmerena, kako bi se ugušili signali koji nam nisu potrebni i izbacila u prvi plan ona stanica sa veće udaljnosti koju želimo primati.
Male teleskop antene nemaju mogućnost da čuju tako daleke veze. Usmerena je druga priča i sa njom može. Zasto, mislim da nema nikakve šanse da se nešto na tom planu učini vertikalnim ili malim sobnim antenama.

Dakle na žalost, antena mora biti neka usmerenog tipa. Što veća, to bolje, iako ne treba preterivati...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Renato - 22.03.2012. u 21:21:38 sati
Samo mi reci dali je moguće koristiti "j" dipol za predaju ili ne zato što su mi neki ljudi govorili da dipol ne smije biti u kratkom spoju kao što je kod mene?
Za riblju kost pitam zato što sam čuo da je ona impendancije 75 ohm-a a ja imam izlaz 50 ohm-a.
Što se toga tiče dali stanicu mogu spajat na veću impendanciju ili kako to ide hvala na odgovorima. :sesir:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: nebojsa - 30.03.2012. u 21:38:48 sati
"J" antennu bolje ne, iako je moguće koristiti je.
Da je kvad u pitanju, još bi i moglo. Kod yagi je malko drugačija situacija.

Impedansa antene se dobija projektovanjem. Dužina elelmenata, razmak jednog od drugih... ukratko, promenom geometrije. Balunom se podešava impedansa, ako nije onakva kakvom je imaš u radio primopredajniku.

Prijemnik je bolje ako radi sa recimo većom impedansom. Kod predajnika je ovo kritično, jer može ti izgoreti izlazni stepen ako nije ista impedansa. Impedansa ne zavisi od tipa antene, već kako rekoh od drugih faktora.
Recimo, projektovao sam skoro kvad antenu za 88-108MHz, za slušanje meteora. I uradio sam je tako, da joj nije potrebno nikakvo prilagođenje, odnosno već je 75 ohm. Moglo je biti i 50 ohm, svejedno. Dakle može se napraviti da radi tako, ali mora biti proračunata za to.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: foton - 13.05.2012. u 14:38:53 sati
Oprostite sto ovako upadam ,ali zanima me :mogu li ovako napraviti yagi antenu http://www.mtmscientific.com/yagi.pdf
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Marcony - 23.09.2012. u 09:17:25 sati
Pozdrav svima na forumu!

Procitao sam svih 27 strana kako bih ispratio tok dogadjaja, ukljucio se u ovu raspravu i doprineo novim tehnickim saznanjima.

Naime, hobi su mi oduvek bili radio-amaterizam i klasicna astronomija.
Pre par meseci sam slucajno naleteo na prijemnik firme Icom, model R7000. Tada mi se javila ideja i za radio-astronomijom  :)

Kupio prijemnik, proveo 4 meseca popravljajuci ga i stelujuci, da bih sada presao na izradu antene za 1.4GHz i nabavku parabole.

Sto se tice spektralnog analizatora, danas je to jednostavno.
Postoje gotovi sklopovi koji se mogu naruciti iz inostranstva, za 20$, sa kojim mozete povezati svoj prijemnik na racunar i pratiti spektar.

http://dx.com/p/mini-dvb-t-digital-tv-usb-2-0-dongle-with-fm-dab-remote-controller-92096?utm_rid=NA&utm_sid=1&utm_source=affiliate&utm_medium=dealextreme&item=2

Bliza objasnjenja vezana za prakticnu upotrebu ovog uredjaja mozete procitati na:

http://mikikg.wordpress.com/2012/08/05/rtl-sdr-1-deo/
http://mikikg.wordpress.com/2012/08/22/prepravka-dvb-t-usb-prijemnika-sa-rtl2832u-za-hf-0-28mhz/
http://mikikg.wordpress.com/2012/09/22/rtl-sdr-2-deo/

Sam USB uredjaj se moze prvenstveno koristiti kao prijemnik (u zavisnosti od modela neki idu i do 1.7GHz), softverski se izabiraju sve vrste modulacija (AM, FM, SSB...),
a analiza spektra je slag na torti  :)

Znaci, dovoljno je povezati antenu na isti i slusati!

Pitao bih Nebojsu do kojeg stadijuma je stigao sa izradom antene (horne) za 1.4GHz?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Danijel - 23.09.2012. u 17:09:48 sati
Marcony, natipkaj koju riječ o sebi (http://www.zvjezdarnica.com/forum/index.php?board=16.0), ovdje je to običaj [10*
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 17.02.2013. u 21:59:59 sati
http://dx.com/p/mini-dvb-t-digital-tv-usb-2-0-dongle-with-fm-dab-remote-controller-92096?utm_rid=NA&utm_sid=1&utm_source=affiliate&utm_medium=dealextreme&item=2

Sam USB uredjaj se moze prvenstveno koristiti kao prijemnik (u zavisnosti od modela neki idu i do 1.7GHz), softverski se izabiraju sve vrste modulacija (AM, FM, SSB...),
a analiza spektra je slag na torti  :)


ovo je super kako mi je to promaklo, narucujem jednog pa da probam, mozda i radi
   ....mozda barem uz antensko pojacalo.....ako radi svasta bi se dalo probati,
     sunce, jupiter, meteori, meteoroloski sateliti ......  :265:
Soft izgleda dobro....http://sdrsharp.com/
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 17.02.2013. u 23:32:53 sati
Naruceno...  (http://www.ebay.com.au/itm/USB-TV-RTL-FM-DAB-USB-DVB-T-Dongle-DVB-T-STICK-Tuner-RTL2832U-R820T-CNCPVC001-/120975241706?pt=AU_Components&hash=item1c2aafb1ea)

Vec je krajnje vrijeme da se i ja malo ubacim u radio-astronomiju, na kraju krajeva RF-elektronika mi je profesija...

Nis ne pisete kako je to proslo kod vas ???? Radi ili ima problema?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 17.02.2013. u 23:41:24 sati
pa i ja sam sad tek narucio...btw bitno je koji je tuner

http://sdr.osmocom.org/trac/wiki/rtl-sdr
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 17.02.2013. u 23:50:42 sati
Hm za jupiter je potrebna frekvencija oko 20 MHz   
  tvoj ima od 22Mhz...sad koliko je to dobro...ali ovaj moj ne znam koji je tuner...
     mada mi kod tvojeg modela ima komplicirani utikac za RF.
..ne znam ima li kod nas za nabaviti..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 18.02.2013. u 00:01:49 sati
To je SMB connector (http://en.wikipedia.org/wiki/SMB_connector).
Moze se zamijeniti s nekim drugim ako je frka (btw, vise od tri godine sam radio za PBN na CATV sistemima, i jos mi 75 ohma nije sasvim uslo pod kapu  :111:...)
Mislim da je 22MHz OK...
Ako nije, bit ce dobar za gledat TV na lap-u :zubo:

Inace, sad sam se sjetio, imam u desktop-u nekakvu TV karticu (Video Mate), baziranu na Phillips-ovom chip-set-u..  mozda i to radi s nekim od tih software-a ??
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Mario - 18.02.2013. u 09:12:55 sati
Nis ne pisete kako je to proslo kod vas ???? Radi ili ima problema?

Ja sam napravio antenu i čekam da se otopi snjeg s krova da ju postavim :). A receiver još nisam naručio.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: mark0 - 18.02.2013. u 11:21:09 sati
A ništ onda , moram i ja u izradu antene kad već imam
prijamnik tamo negdje u brlogu , valjda uhvatim vremena . :sesir:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 18.02.2013. u 11:41:09 sati
za sto radis antenu i kakav prijemnik imas......mozda probamo nesto zajedno ?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: mark0 - 18.02.2013. u 11:44:04 sati
Nekakav dongle , moram ga prvo naći , a gdje su driveri za nj. ženo gdje si spremila :gah:
Javim kad ga očitam
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 18.02.2013. u 19:35:16 sati
jedva sam se ponovo sjetio programa za pracenje satelita
http://www.satsignal.eu/software/wxtrack.htmima jos i neki orbitron...ali ovaj mi je drazi....
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 27.02.2013. u 21:11:16 sati
Stikao stick..kao DVB radi ok....kod mene cak i na ovu malu antenicu sa pokojom kockicom..i desetak radio programa..
SDR je isto proradio no nemam vanjske antene ali sam pronasao nekoliko stanica FM.
..i probao sa rucnim primopredajnikom na 2m...u principu radi...no kako dobro vjerojatno ovisi o vanjskoj anteni...bude tu igrenja od meteoroloskih satelita, ADS-B, meteora.......ovaj model ide od 24 mhz ne znam koliko je to dobro za jupiter i sunce,
   naravno uz propisanu kvalitetnu antenu i zastitu od prenapona...ali ima FC0013 koji ide od 22 mhz...ili se mozda
   upustiti u onu igru sa modifikacijom navedenu na onim linkovima (naravno uz jos jedan stick)
....sve u svemu zgodna igracka za cca 100 kn....

ima li za kupiti takav konektor kod nas...da si napravim prikljucni kabel za vanjsku antenu ?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 02.03.2013. u 09:23:51 sati
Bojane, ti stigao stick ? ...ja nemrem najti konektor..a posto stvar radi narucit cu jos jedan I napraviti si kabel konvertor na f konektor.od kabela prilozene antene.....
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 02.03.2013. u 09:24:51 sati
A onda antena...prvo ona za 408 Mhz I skypipe....
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 02.03.2013. u 13:19:35 sati
Bojane, ti stigao stick ? ...ja nemrem najti konektor..a posto stvar radi narucit cu jos jedan I napraviti si kabel konvertor na f konektor.od kabela prilozene antene.....

jos nije... sad ce..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Marcony - 03.03.2013. u 12:43:05 sati
Meni je stick odavno stigao, ali sam ga u medjuvremenu nepaznjom sprzio  :)

U svakom slucaju, za te pare, zgodna stvarcica, ali za iole ozbiljniji rad (prijem) ne igra ulogu.
Ispred SDR-a je definitivno potrebno staviti filter propusnik opsega.

Sajt koji se ovom vrstom prijemnika intenzivno bavi... http://yu3ma.net/wp/
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 03.03.2013. u 14:11:37 sati
ali za iole ozbiljniji rad (prijem) ne igra ulogu.

hm...izgleda da je ovaj tip sa R820T dobro osjetljiv.....sa dobrom antenom i eventualno
     antenskim pojacalom i oklopljeno moglo bi postici solidan prijem ..meni na obicnu antenu lovi
   ADS-B emisije sa aviona preko 100 km...sad slijedi proba WFAX satelita...

A za sljedecu fazu testiranja trebam sklepati jace racunalo .... ovo moje racunalo za experimente sa celeronom 2.4Ghz je malo presporo ... vidi se da ne stigne obradijivati podatke pa ima ispade svakih par sekundi......probat cu na 408 Mhz dal mogu detektirati drift MW....a onda test odjeka meteora...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 04.03.2013. u 08:31:27 sati
Evo, doslo nekaj.. sad da vidim kaj je to....
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 04.03.2013. u 23:37:16 sati
Hmm.. doslo je s mini-CD, ali nema nis na njemu.. nema drivera... moram pitat vendora zakaj je to tak.
Imas ti drivere?



OK, no worries.. procitao sam CD na drugom kompu i prebacio na stick..



Evo, driveri su instalirani, ali SDRSharp javlja gresku "Cannot access RTL device".. imas li ti kakvu ideju?   
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 05.03.2013. u 04:08:14 sati
Ma ne instaliras to sa originalnim drajverima...sad sam na poslu..probat cu naci link jer sam sad na telefonu ..ak ne onda ti posaljem poslje jutarnjeg spavanja.....
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 05.03.2013. u 04:32:06 sati
http://rtlsdr.org/softwarewindows

Ima dolje automated instaler...pokrenes pa ce ti skiniti drajcer I sdr verziju koju trebas.....mislim da bi mogal trebati jus neke sitnice...ne sjecam se sad...najprije napravi po ovome
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 05.03.2013. u 06:47:20 sati
Odlicno, radi..

Sad treba izmjeriti osjetlivost/SNR.
A za to treba kabel s 75ohm MCX konnektorom na jednom kraju.. mozda nadjem nekaj u mojoj furdi..

Inace ima toga na ebay:
http://www.ebay.com.au/itm/MCX-male-plug-crimp-connector-right-angle-for-RG316-RG174-75ohm-RF-adapter-/130587082825?pt=AU_GPS_Accessories&hash=item1e6798c049
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Marcony - 06.03.2013. u 07:33:11 sati
Preporucujem da procitate knjigu "Radio Sky and how to observe it":

http://www.amazon.com/gp/aw/d/144190882X/ref=redir_mdp_mobile/181-6131642-2570157


Knjiga kroz teoriju i prakticne primere priblizava citaocu radio astronomiju.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 06.03.2013. u 10:44:51 sati
Hm...
nije bas nesto ovaj prijemnik..
Prvo, najniza frekvencija mu je 24.1MHz, sto je OK..

Medjutm ima dosta spurija, osobito jaka je na 30MHz (mozda od kompa?), kao i spuriozni odziv na centralnoj frekvenciji (artefakt od processiranja signala? To se vidi na ekranu.. i ne ovisi o gain-u).
Ta spurija nestane kad se ukljuci IQ korekcija.
Ona u centru je spurija, onaj odziv na 25.5MHz je CW iz mojeg signal generatora (@ -40dBm, RF gain je na max. Dosta tocno pokazuje signal nivo... iako kabel nije jos sasvim OK, jer nemam prelaz sa 50 na 75ohma - posudit cu to u bivsoj firmi za koji dan).

Interesantno je da odziv imam samo na Q.. nista na I (i naravno imam na quad sampling).

Hja, bit ce valjda OK.. ako nista, mjerenje i spremanje rezultata je lako jer sve ide na HD.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 06.03.2013. u 11:03:05 sati
Imas u opcijama neke korekcije koje to eliminiraju...I mozda bi bilo dobro oklopiti ga tj staviti u metalnu kutiju sa konektorima.....a onda probati sa predpojacalom I filterim.....itd...da na
 Nizim frekvencijama ima svasta....no na visokim radi ok......npr mene je bilo imteresantno probati ads-b.....
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Sitha241 - 06.03.2013. u 11:13:36 sati
Izvinite što upadam ovako iz vedra neba ali vidim da je riječ o sdr stickovima..
Pa samo malo upozorenje!
Ne naručujte sa NJUŠKALA jer ja sam sebi jedan neki dan naručio i ispalo je da je falši čipset unutra..
Umijesto sdr sam dobio ništa..a 100 kn sam izbrusio za stick...
Uglavnom pogledajte dobro što naručujete bilo bi poželjno sa ebaya.. :)
Konkretno u mom slucaju radi se o Ezcap usb sticku koji bas i nije jeftin a ako ima orginal chipset jako je osjetljiv i dobar za ove stvari..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 06.03.2013. u 11:21:57 sati
Imas u opcijama neke korekcije koje to eliminiraju...I mozda bi bilo dobro oklopiti ga tj staviti u metalnu kutiju sa konektorima.....a onda probati sa predpojacalom I filterim.....itd...da na
 Nizim frekvencijama ima svasta....no na visokim radi ok......npr mene je bilo imteresantno probati ads-b.....

Probat cu.. Ima korekcija, ali mi nije jasno kako on to kalibrira (jer je svaki IQ demodulator drukciji)

Treba osim toga imati u vidu da je to prijemnik s DC Baseband-om - dakle, spektrum analyser display nije ono sto bi pravi spektrum analizator pokazao, pa treba paziti kako se to interpretira.

A izgleda da i taj sofware ima bugova.. nekad se signal vidi, nekad ne.

Inace, za to treba imati malosumno pojacalo, tik uz antenu.. jedno 20dB ili vise (imam na furdi..) a ovo koristiti samo kao back-end i rekorder. Onda njegove spurije nece igrati veliku ulogu.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 06.03.2013. u 11:32:42 sati
... radi se o Ezcap usb sticku koji bas i nije jeftin a ako ima orginal chipset jako je osjetljiv i dobar za ove stvari..

I ovaj je ezcap USB 2.0 DVB-T/DAB/FM dongle.
Kupljen na ebay, ~AU$15 skup s postarinom
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Sitha241 - 06.03.2013. u 11:37:38 sati
I ovaj je ezcap USB 2.0 DVB-T/DAB/FM dongle.
Kupljen na ebay, ~AU$15 skup s postarinom

Znam da ih ima ebayu ali ja sam se htio pozuriti jer mi treba za ovogodisnji festival znanosti pa trebam složiti opremu za slučaj da od frenda krepa..On je isto naručio sa njuškala i došao original- pa sam rekao zašto da čekam 20 dana kad mi može doć odma sutra..
Još sam pitao lika jeli original-on rekao je je sve original na njemu..kad je došao skopčam ga u SDR sharp-neradi, reinstalirao drivere milijun puta prije nego sto sam se sijetio da otvorim stick- a unutra iznenađenje, ni r od rtl chipseta..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 06.03.2013. u 11:47:24 sati
.. a unutra iznenađenje, ni r od rtl chipseta..
Vrati pa nek ti posalje novi (ili sam ja sad naivcina  :mrgreen:)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 06.03.2013. u 12:03:03 sati
Mene prvenstveno muci komp u labu....vidi seda je celeron 2.4 prespor...jer "cuka" u demodulaciji....da treba mu dopeljati dobar signal pa ce raditi ok....probat cu 30 db pojscalo I antenu 408 mhz....ak uspijem detektirati MW drift ja zadovoljan :)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Sitha241 - 06.03.2013. u 13:36:58 sati
Vrati pa nek ti posalje novi (ili sam ja sad naivcina  :mrgreen:)

Hehe ta ti je dobra :)
Nist moram ga ja nekom utepiti sada iako necu lagati ako me neko pita jeli original ili ne..
I onda cu si naruciti drugi sa ebaya..  :106:

Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 06.03.2013. u 21:07:36 sati
Nist moram ga ja nekom utopiti sada iako necu lagati ako me neko pita jeli original ili ne..   :shock:  :shock:
Jesi ga probal vratit?
Tu kod nas prodavac moze bit banan s ebaya ako kupac nije zadovoljen 100%..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dubaba - 06.03.2013. u 23:18:16 sati
 :251: Hmmm... kaj se sluša i gde?

LP! Dubi-S51DU
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 07.03.2013. u 05:32:00 sati
:251: Hmmm... kaj se sluša i gde?

LP! Dubi-S51DU

Za sad samo 104.3FM Classic hits.. (lokalna stanica s hitovima iz 70. 80 i 90-tih).
Posle,  bumo vidli (odn. culi)....
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dubaba - 07.03.2013. u 06:44:48 sati
Za tu frekvenciju i to slušanje vam ne mogu pomoči.... :223:

LP! Dubi
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lsvemir - 07.03.2013. u 14:19:13 sati
Stikao stick..kao DVB radi ok....kod mene cak i na ovu malu antenicu sa pokojom kockicom..i desetak radio programa..
SDR je isto proradio no nemam vanjske antene ali sam pronasao nekoliko stanica FM.
..i probao sa rucnim primopredajnikom na 2m...u principu radi...no kako dobro vjerojatno ovisi o vanjskoj anteni...bude tu igrenja od meteoroloskih satelita, ADS-B, meteora.......ovaj model ide od 24 mhz ne znam koliko je to dobro za jupiter i sunce,
   naravno uz propisanu kvalitetnu antenu i zastitu od prenapona...ali ima FC0013 koji ide od 22 mhz...ili se mozda
   upustiti u onu igru sa modifikacijom navedenu na onim linkovima (naravno uz jos jedan stick)
....sve u svemu zgodna igracka za cca 100 kn....

ima li za kupiti takav konektor kod nas...da si napravim prikljucni kabel za vanjsku antenu ?

- jel' to može biti bilo koji DVB USB stick za primanje TV signala ili baš ovi koje ste vi kupovali radi ovih karakteristika
- i ako to proradi kako hvatati satelite ili meteore bez vanjske antene, mislim one na krovu ??  :zubo:

lp.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 07.03.2013. u 14:45:42 sati
 principu treba biti nesto od ovoga
http://sdr.osmocom.org/trac/wiki/rtl-sdr
bez antene nista....antena i antensko pojacalo bi trebalo biti..
jos nisam nis testirao jer nemam konektora i moram naci brzi pc
(sad imam u labaratoriju tek celeron 2.4 ghz i on pomalo posrce na sdr)...treba biti bar P4 oko 3ghz
  , mislim, da bi radilo glatko........planiram isprobati da li se i sto moze sa time...
za sad jedino mogu potvrditi da radi prijem radija kroz cijeli opseg
   , televizije, adsb avio sustava..........
   
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 07.03.2013. u 21:36:39 sati
Mene prvenstveno muci komp u labu....vidi seda je celeron 2.4 prespor...jer "cuka" u demodulaciji....da treba mu dopeljati dobar signal pa ce raditi ok....probat cu 30 db pojscalo I antenu 408 mhz....ak uspijem detektirati MW drift ja zadovoljan :)

To "cukanje" sam i ja primijetio kod mojeg Intel Pentium 4x 3GHz.
Medjutim ako smanjis sample rate (Configure, gumb gore lijevo.. recimo na 0.25MSPS, sto je kod spektrum analizatora  ekvivalentno smanjenju span-a, onda vise ne "cuka",  a i mozes raditi nesto drugo s Firefoxom na primjer, bez da se (jako) primijecuje da komp radi nesto drugo u pozadini)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 07.03.2013. u 22:07:14 sati
..... nemam konektora ........
 

Ni ja nisam nista nasao ali treba mozda probati s ovim da bi se doslo do "normalnijeg" kabla:
http://www.ebay.com.au/itm/MCX-male-Right-angle-to-BNC-female-bulkhead-O-ring-pigtail-cable-RG179-75ohm-/160861262716?pt=US_Radio_Comm_Coaxial_Cables_Connectors&hash=item257414137c
Alternativa je razoriti antenski kabel koji je dosao s donglom.

Inace, "posudio" sam iz firme 75-50ohmski pasivni adapter, tako da cu za koji dan kad stigne taj naruceni kabel moci tocnije izmjeriti SNR... a i spojiti nekakvu antenu pa probat ak se "cuje" Jupiter na donjem bandu.
Trebao sam u firmi pokupiti i par 75-ohmskih kablova s F konektorom na krajevima, bile su hrpe toga po kutijama (ostatak od proizvodnje)  kad sam jos radio tamo i nitko to nije dirao... drugi put...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 07.03.2013. u 22:25:54 sati
U principu ja bum kupil jos jedan stik I stavil ga u metalnu kutiju sa f konektorom.I usb...pa onda lako dalje dosrafljivam...fala za sample..nisam jos stigao ceprkati...radim nocne 12h........
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 08.03.2013. u 04:47:52 sati
Jos malo sam se igrao..
 
Probao sam  natunati na 1.36GHz maksimum (iznad toga display postaje nekak cudan.. software bio trebao pokazat da synth nije lokiran, ali toga nema.
Nazalost, moj siggen koji imam doma ne ide preko 1G, a drugi harmonik (od 650MHz) koji vidim na oko 1361MHz je zapravo generiran u pretpojacalu.. tako da ne znam kako se ovaj dongle ponasa iznad 1GHz.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 08.03.2013. u 07:04:33 sati
ok, sa minimalnom ratom radi i skypipe..... :286:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 08.03.2013. u 07:16:21 sati
ok, sa minimalnom ratom radi i skypipe..... :286:

Je, probal sam i to jucer, i isto radi.
E sad.. treba izmislit nekakvu antenu.. 
Ja bi na visoke frekve jer su antene manje.. nekakva baterija yagica ili helicoil-a.. pa na Centaurus-A..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 08.03.2013. u 07:22:13 sati
www.bambi.net/sara/AntDesg.pdfwww.astro.gla.ac.uk/honours/labs/.../galactic_temperature.pdfto i pojacalo 20dB..mada treba vidjeti koliki je uticaj temperature okoline...
sad sam narucil drugi stik a ovog pripasuje ...tj njegov kabel..jer nemam zifca traziti konektore...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 08.03.2013. u 07:42:19 sati
Interesantni linkovi..
(BTW, tvoj link nije dobar, ali sam nasao pravog, tu:
http://www.astro.gla.ac.uk/honours/labs/galactic_temperature/index.html
i tu:
http://www.astro.gla.ac.uk/honours/labs/galactic_temperature/galactic_temperature.pdf

Pretpojacalo je tu:
http://www.astro.gla.ac.uk/honours/labs/galactic_temperature/preamp.jpg

Inace, imam doma neke kolicine  malosumnih transistora (http://www.avagotech.com/docs/AV02-0796EN, vec montiranih  na plocicu) kao i nekih NEC WB pojacala (uPC2710 (http://www.alldatasheet.com/datasheet-pdf/pdf/90397/NEC/UPC2710T.html) i jos neke iz te familije), pa nece biti tesko sloziti nekaj (samo da je volje...

Nasao sam i bfp620 (http://www.google.com.au/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&ved=0CDQQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.infineon.com%2Fdgdl%2Fbfp620.pdf%3FfolderId%3Ddb3a30431400ef68011425b291f205c5%26fileId%3Ddb3a30431400ef680114274deb27072a&ei=-Zg5UbzzHYHsmAWNiIHACg&usg=AFQjCNEi6Du8fSeNHQRvAipIRrLHvrNwHg&sig2=B06-gEMU4QrfLB5qavGnCQ&bvm=bv.43287494,d.dGY)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Sitha241 - 08.03.2013. u 08:45:42 sati
- jel' to može biti bilo koji DVB USB stick za primanje TV signala ili baš ovi koje ste vi kupovali radi ovih karakteristika
- i ako to proradi kako hvatati satelite ili meteore bez vanjske antene, mislim one na krovu ??  :zubo:

lp.

Ne treba imati Realtek RTL2832U chipset u sebi da bi radilo..Evo imas i temu ovdije sa videom ako se nevaram (prosvljaj kroz postove) kako smo ja i frend sredili to za slke sa NOAA satelita..
http://www.youtube.com/watch?v=fopnIkYnFPI

:)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 08.03.2013. u 13:45:04 sati
tu ima neke osnovne smjernice...
http://www.astrosurf.com/luxorion/radioastronomy2.htm
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 08.03.2013. u 22:23:20 sati
Mozes mi pogledati koji ti je nivo suma na 408 mhz am bez antene...ja sam svojeg raskomadao I ugradio u metalno kuciste sa f koneltorom...da vidim da li ima kakvog uticaja...gain 48 db.....meni je sum na -47 db a sa prilozenom antenicom -31db
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 08.03.2013. u 23:44:37 sati
Koji sample rate?  Koji je ostali setup?

Ako je antenski ulaz otvoren (sto nije dobro, trebao bi biti zakljucen sa 75ohma - to sad nemrem probat jer mi onaj mali kabel jos nije stigao, a antenu jos ne mislim razorit), kod mene je oko -46dB.

Izgleda da imas puno smetnji u okolini gdje to radis (mozda od kompa? ili neonske rasvjete.. kod mene je ~-39, drugi screen capture)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 09.03.2013. u 00:25:04 sati
Ja sam razorio stik :) I sad nemam problema s antenom...da puno smetnji I rasvjete...na poslu sam...cca 150 kW trenutno vucemo :)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 09.03.2013. u 00:42:53 sati
Sad sam otvorio moj sample..
Ima RT820T tuner na ulazu (functional sheet je dole u privitku), i RTL2832U... jako lici na ovu plocicu (http://erewhon.superkuh.com/gnuradio/rtlsdr_QS_FSC_USB_DVB-T.jpg), ima sitne razlike u lokaciji pojedinih komponenti.

Prema tuner data sheet-u (http://superkuh.com/gnuradio/R820T_datasheet-Non_R-20111130_unlocked.pdf), to radi u fr. podrucju od  42 - 1002MHz, IF je izgleda par MHz (do 4.57) - kad dongle radi kao TV prijemnik...., ali IF moze biti dosta nisko (par kHz, i nicim izvana nije ogranicen s gornje strane, bar ako je suditi po RT820 data sheet (IF interference filter.. mozda ima on-chip IF filter?). IF filter je izgleda dio tunera, i bilo bi interesantno vidjeti kolika je frekvencija (prvo moram sastavit  Spektrum analizator (HP8569B), imao sam problema s preklopnicima za Span-Resolution)

Primijetio sam da neki ljudi zaobilaze tuner, i spajaju se direktno na RTL2832U ulaz, da bi dobili response na nizim freqvencijama (DC - 14MHz) (na ovoj stranici (http://superkuh.com/rtlsdr.html), High Frequency (0-30Mhz) Direct Sampling Mod).
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 09.03.2013. u 01:02:55 sati
BTW, sad mi je jasno zakaj kod SDR# nema odziva na I kanalu -  zato jer nema ulaza na I (koristi se samo Q- grana, gdje ulazi IF iz tunera)

Znaci, ovaj moj dongle nije bas naj-pravija stvar...  (iako se moze upotrijebiti za nasu svrhu)

Trebalo bi nabavit dongle sa E4000 tunerom (malo su skuplji).

Medjutim, za moju radio-astronomiju, to nije bas toliko vazno - za to ja ionako mislim koristit spektrum analizator kao prijemnik (moze se natunati na bilo kaj od 100Hz do 22GHz), sa malosumnim pretpojacalom i filterom na ulazu (kod antene), a za rekording imam video izlaz iz SA i SDR# sa audio karticom (i eventualno Radio-pipe). 
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 09.03.2013. u 01:40:55 sati
pa u principu nije e4000 bas skuplji, no cuo sam da je ovaj tuner osjetljiviji...
sad sam doma...bez antene je -58.74 dB .....sample 0.25
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 09.03.2013. u 01:48:58 sati
Ja to vidim kao -52dB :wink: (srednjak, odokativno).. izgleda da je sum kod tebe nizi, ali to ne znaci puno -  treba imati 75ohmski izvor na ulazu,  dovesti signal poznate amplitude i onda izmjeriti SNR.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 09.03.2013. u 01:54:49 sati
Jos jedno pitanje: kolika ti je FFT rezolucija? (vidi mojs screen shot). jer i od toga ovisi display nivoa signala na ekranu.
I moras iskljuciti AGC.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 09.03.2013. u 02:14:04 sati
fft 4096.....da ostao je agc.......bez toga je 52.7......moram sad negde iskopati antensko pojacalo..imam neku uhf antenu i to pospojiti za probu da vidim vidi li se prelazak galaktickog ekvatora kroz meridijan... :265:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 09.03.2013. u 02:21:12 sati
Da... nikad kraja poslu   :mrgreen:

BTW, Elonics E4000 data sheet je tu:
https://www.thecraag.com/images/0/06/Elonics-E4000-Datasheet.pdf
NF je losiji, oko 4.5db (T6201T ima 3.5dB).
Medjutim, to nema utjecaja ako je u RF lancu ispred njega kvalitetno pretpojacalo, jer ce onda samo o tom pred-pojacalu ovisiti NF sistema.

EDIT:
Evo, narucio sam i ja jos jedan (ovaj je s E4000 (http://www.ebay.com.au/itm/370711909486?ssPageName=STRK:MEWAX:IT&_trksid=p3984.m1423.l2649)). Cijena je ista.
Dobra stvar kod E4000 je to sto je ulazna impedancija 50ohma, pa je (meni bar sad kad sam doma) puno lakse mjeriti karakteristike (kad saam dobil otkaz, nisam imao vremena isprazniti svoje ladice s furdom u uredu  :zubo:, a da to idem raditi sad je bez veze... i siguran sam da bi me cudno gledali da se sad pojavim tam s takvim zahtjevom :wink:)


E sad, antena....  i  predpojacalo.
Antena dizajn program je tu (http://www.yagicad.com/yagicad/yagicad.htm).
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dubaba - 09.03.2013. u 18:53:42 sati
A antene DL7KM? Knjiga o antenama od Rotehamel-a. Samo je mere potrebno korigirati.

Napravio sam "stack" od 4:(http://klub.homemade.net/~s51du/iz_brloga/radioamaterski_projekti/radioamaterski_projekti.htm

LP!73! Dubi

I pretpojačalo odmah na antenu  :sesir:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 09.03.2013. u 20:35:03 sati
Vidis, povsem sam pozabil da imamo radio-amatera tukaj  :hopla:  [71*.. 

Mozda probam sa DL7KM... izgleda jednostavno sa napravit. Kakva je direktivnost? Gdje se moze nac ta kniga?
Trebat cu jos neke opreme u mojoj "radionici", na primjer neki dobar WSWR most. Imas neki prakticni savjet? ovaj tu mi se cini dosta dobar:
http://www.qrp.pops.net/RF-workbench-3.asp
Ja bi htio napravit to kak spada, na PCB, sa SMD komponentama... 

Ovaj clanak je interesantan:
http://www.mydarc.de/dk7zb/5-el-2m/weinheim/DK7ZB_Weinheim_2009.pdf

Sad sam se sjetio da sam nekad davno napravio quad antenu za 900MHz (jos kad sam radio u NEC.. trebala nam je za neka terenska mjerenja). Bila je napravljena od semirigid coax kabla.
Treabo sam isprazniti i te ladice...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dubaba - 09.03.2013. u 21:15:51 sati
Avtor knjige je Karl Rotehamel: Antene. Čini se mi, da je baš nedavno preminuo. Njegovo delo je prevedeno na mnoge jezike.

DL7KM antena ima veliko prigušenje natrag. To je u takmičenjima dobro došlo. S jagicom mi je "smeče" grada smetalo. A i smetnje ostalih "Brontozavra", zločestih operatora, bilo je lakše podnositi. To je za 2m. Na 70cm uvjeti su bili bolji. Na svojoj takmičarski opremi je bila na antenama glava, a njoj preklop prijem-predaja. Zbog pred-pojačala.

Do 70 cm imam SWR tvorničke proizvodnje (Diamond SX400). Home made sam...ne znam šta sam s njima napravio. A za 23cmm do 13cm imam merni most, po Matjažu Vidmaru S53MV. Prepuručujem posjetu njegovog home-page-ja. Naučnik....ima njegovih rešenja u svemirskom programu. I operator S53WW (Robi) ima dobra rješenja oko antena i prepojačala.

S53MV je sa svojim ZIF- stanicama predhodnik SDR rešenjima.

O SDR projektima je možda dobro posjeti YU1LM (Tasa) projekt Avala.

Napravio je i Elekraft impozantan SDR primopredajnik. Izuzetnih karakteristika. Samo ja sam dosta distanciran od novotarija, koliko čujem od "bivših" prijatelja radoamatera.

LP! Dubi
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 09.03.2013. u 21:26:08 sati
Matjažov dizajn RLB mi se svidja - vrlo siroko-pojasno.
Ja bi na izlaznom dijelu stavio balun transformer, jer bi to htio ukljuciti izmedju tracking generatora i spekctrum analizatora, da dobijem neku vrstu network analizatora.
Probat cu.. imam nekih baluna na starim plocama.. 
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: lonewolf21 - 09.03.2013. u 22:54:49 sati
Dubaba, samo mali ispravak - autor je Karl Rothamel ( bez e u prezimenu ) a knjiga se u pdf formatu može pronaći na ovom linku :

http://www.4shared.com/document/_ahaV5kq/Karl_Rothamel_-_Antene.html
Samo naprijed dečki, ne kužim baš sve o čemu pričate ali lijepo je vidjeti da ste zagrijani za uspjeh !  :112:

 :sesir:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 09.03.2013. u 23:03:24 sati
Svaka cast nasem novo-promoviranom Carskom Imperijalnom Glavnom i Jedinom Forumskom Astroknjižničaru !!!  :112: :cslj: :sesir: :hopla: :115:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Dubaba - 09.03.2013. u 23:52:06 sati
Hvala na ispravki, čim sam išao na večerno [48* prordila mi je defragmentacija u tikwi. Ta me je naterala do knjige...kaj se more, to je tak, kad se približno "izbacuju" sekvence siječanja. [36*

LP! Dubi
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 10.03.2013. u 02:25:35 sati
Evo RLB (return Loss Bridge) iliti VSWR meter.. sastavljeno od komponenti s moje furde (50ohm, transformator je MABACT0069)
Ponasa se dosta dobro (kod 50 i 100MHz, sudeci po slici na ekranu osciloskopa) ali znat cu koliko je zaista dobar/los tek onda kad popravim Spektrum analyser..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 10.03.2013. u 07:40:18 sati
Bas sam efikasan ovih dana...
Popravio sam i spectrum analyser (HP8569B... trebalo je popravit preklopnik za Span/BW i zamijenit jedan relej u RF kanalu koji je postao nepouzdan, nije "uhvatio" svaki put) i izmjerio ovaj mali RLB, ima -32dB gusenja kad je zakljucen s 50 ohma @100MHz.

Ostatak banda je kako slijedi:
@100MHz  32dB
@500MHz  20dB
@1GHz      15dB

To znaci da je dovoljno dobar za ustimat prijemnu antenu (ocekivao sam malo bolji rezultat, moram priznati. Mora bit da ima neki mismatch negdje ili leakage ali sad mi se to ne da istrazivati...).

Izgleda da se moze dobiti dodatnih 5-6dB (@1GHz) sa dodatnim oklapanjem... Znaci to je -20dB. Sasvim dobro!

Idemo dalje...  Antena je na redu...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: davor - 10.03.2013. u 12:07:11 sati
Dubaba, samo mali ispravak - autor je Karl Rothamel ( bez e u prezimenu ) a knjiga se u pdf formatu može pronaći na ovom linku :

http://www.4shared.com/document/_ahaV5kq/Karl_Rothamel_-_Antene.html
Samo naprijed dečki, ne kužim baš sve o čemu pričate ali lijepo je vidjeti da ste zagrijani za uspjeh !  :112:

 :sesir:

Da bi riječ rekao! :sesir:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: mrworf - 10.03.2013. u 14:10:14 sati
Pozdrav! Vidim da se tu ljudi bave zanimljivim stvarima, i ja se u zadnje vrijeme igram sa rtl2832 radiom.

Ajde konacno da i u Hrvatskoj ima takvih ljudi!  :hopla:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: davor - 10.03.2013. u 15:58:26 sati
Pozdrav i tebi mrworfe!

Lijepo je da si nam se pridružio. Običaj je da se novi članovi jave u ovu rubriku (http://www.zvjezdarnica.com/forum/index.php?board=16.0) gdje ga onda svi lijepo pozdrave.  :286:
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: mrworf - 10.03.2013. u 16:18:26 sati
Evo, predstavio sam se ukratko tamo... Vidim da ste počeli eksperimentirati sa rtl2832 stickovima! Ja se već s time zezam neko vrijeme, sada malo "pimpam" cijelu stvar, dodajem pojačala koja preklapam pomoću koaksijalnih releja, evo slikica jedna! :)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.03.2013. u 07:18:35 sati
Odlucio sam se za helix antenu - najlakse ju je napravit (samo namotam debelu bakrenu zicu ili traku na cijev odredjene debljine (za 1.42MHz to je 6.7cm.. i to je tocno vanjski diametar kartonske postanske cijevi sa dokumente, bar tu kod nas u Au) i sa 12 zavoja dobijem 18dB gain.
 
Impedancija same antene je 150ohms..  to se moze transformirati relativno lako sa lambda/4 sekcijom 85ohm (to napravim na komadicu PCB)... Moze i sa lambda/4 50ohms koax kablom, onda treba dodat u seriju mali induktor, da bi se doslo do 50 ohma na antenskom konektoru.

Sad na posao.. antenu vjerojatno mogu ustimati jer sad imam RLB (valjda je cemu na 1.4GHz, nisam jos probao - ali mislim da se moze izbalansirati za vise od 1Gz, za relativno mjerenje), a  tracking gen (HP8444A.. mislim da radi i malo vise od 1.5GHz koliko pise na njemu) uz spektrum analyser (najdonji band mu je do 1.8GHz).

To onda naravno probam na onom drugom donglu (s E4000, stici ce za tjedan-dva).
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.03.2013. u 07:45:26 sati
Kalkulacija helix antene za 1420MHz je u prilogu.

6.7cm je vanjski promjer katronske postanske cijevi koja se moze dobit za 1$ u svakoj posti tu kod nas.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 12.03.2013. u 08:34:22 sati
Slozio sam tracking gen, i moj RLB pokazuje s11 od 13-14db  @1.42GHz kad je zakljucen s 50 ohma tereta na izlazu.
To znaci da cu moci ustimati antenu na 1.4GHz, iako ne idealno.. 
Inace cijeli setup ne ide preko 1.5GHz, gubitci se strmo povecavaju preko te granicne frekvencije (limitacija tracking generatora).


 
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 13.03.2013. u 05:44:57 sati
Na ovom linku (http://www.iz1bpn.it/SETI/SETIrec.htm) ima par interesantnih detalja u vezi prijemnika za 21cm.
Sam prijemnik, kako je prikazan na toj stranici (4 stupnja, s MSA2111), nije interesantan za nas, jer je dongle kompletnije rjesenje.

Moj pristup bi bio clijedeci:

Antena -> Preamplifier (AT32011, NF=1.2dB@1.5GHz, 12dB Gain @2mA) -> Band filter (http://www.iz1bpn.it/images/SETI/layout.JPG) -> 2nd Preamplifier (NEC uP2710 ili MSA2111) -> E400 dongle.

Sve ovo prije dongla moze biti na jednoj PCB, i trebalo bi se montirati na samu antenu (sto znaci da bi napajenje trebalo ici kroz koaksijalni kabel).
Ovo bu potrajalo malo dulje...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 13.03.2013. u 08:10:51 sati
zasto e4000 ?
ja imam pretpojacalo za na antenu 30dB i napajanje preko kabla za to (to cu isprobati)
...za ispod 1ghz..jos istrazujem koji band
  bi dao najvise rezultata za barem neku detekciju.....od 25 do 611 mhz....
pa tek onda radim antenu..
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 13.03.2013. u 08:25:46 sati
zasto e4000 ?

Zato jer ovaj moj sa RT820 izgleda ne radi na 1420MHz (data sheet veli 1002MHz max). A E400 ide (oficijelno) do 1678MHz (negdje pise i do 2200 ali to tek treba potvrditi)
Osim toga, kod donglova sa RT820 I&Q  demodulacija se obavlja u DSP, a ne fizicki (jer RT820 tuner ima samo jedan izlazni base band kanal (4.7MHz IF), a to znaci da je S/N demodulacije nepovoljniji (malo.. koliko malo? to tek istrazujem, pitat cu neke bivse kolege iz NEC, mi smo se tamo bavili s tim stvarima (mobiteli)).

A cuj, probal bum tak i tak s obadva,
Ionako najprije treba napravit pretpojacalo i filter za 21cm..  bez toga nema nis.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 13.03.2013. u 10:10:53 sati
A kak ja onda hvatam 1090mhz avioni......a I detektirao sam emisije preko 1280mhz....dalje nisam istrazival....a ovo za demodulaciju....zar demodulaciju ne radi pc.....a stik samo ad konverziju?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 13.03.2013. u 12:19:35 sati
Pa valjda radi slucajno.. data sheet veli 1002MHz maximum. Kod mojeg primjerka, interni VCO se definitivno ne lokira na nista vise od 1.36GHz.. a i tu radi nekak cudno i slika je nelogicna (povecavam frekvenciju is SG, a spica ide na dolje, ili ne ide nikam.

Kod mojeg (i tvojeg, sa RT820) stick radi pojacanje i konverziju u IF, i onda to ide u ADC, a PC radi ostalo (demodulacija u I-Q,  pa onda dekodiranje paketa, pa onda signal processing.. uglavnom glumi DSP)
Medjutim, kod E4000 situacija je druga - jer ima vise hardware-a, pa stick radi i konverziju u I-Q baseband, i PC je malo manje opterecen.
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 13.03.2013. u 18:28:13 sati
Ok bas me zanima prakticna razlika kad stigne.....ja sam iskopao pojacalo za antenu 30dB 50-950mhz....pa cu probati kakvog ima efekta...ciljam na nesto izmedju 78 I 611 mhz
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 13.03.2013. u 20:39:05 sati
Ok bas me zanima prakticna razlika kad stigne.....ja sam iskopao pojacalo za antenu 30dB 50-950mhz....pa cu probati kakvog ima efekta...ciljam na nesto izmedju 78 I 611 mhz

Za ove stvari (AM, SSB, FM...) nece biti razlike, osim sto E4000 ima visu radnu frekvenciju (i losiji NF... ali to ne igra ulogu jer ce ispred bit pretpojacalo i filter)
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 13.03.2013. u 21:07:50 sati
http://sdr.osmocom.org/trac/wiki/rtl-sdr Znaci ti mislis da ove specifikacije nisu dobre
....mislim da sam ulovio nesto I preko 1280mhz...tak da mislim da ipak ide do
1766 mhz...probat cu......da li tvoj ima gap?
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 13.03.2013. u 22:44:27 sati
http://sdr.osmocom.org/trac/wiki/rtl-sdr Znaci ti mislis da ove specifikacije nisu dobre
...

To nije specifikacija - taj tip je nabacio te brojke ko zna od kud (mozda je neko probao pa je stvar radila... nekako)  Preliminarni data sheet za RT820T (http://superkuh.com/gnuradio/R820T_datasheet-Non_R-20111130_unlocked.pdf) veli da je maksimalna frekvencija 1002 MHz.
Ako (slucajno) radi preko toga, onda to nije garantirano i svakako je nedokumentirano, i sigurno je da druge specifikacije nisu zadovoljene (gain, NF, intermodulacija i tako to)

Navodni gap ima model sa E4000, ali ni to nije provjereno i meni je pouzdanost te informacije sumnjiva jer dolazi od istog izvora (Vidi E4000 data sheet (https://www.thecraag.com/images/0/06/Elonics-E4000-Datasheet.pdf))...
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 13.03.2013. u 23:05:23 sati
kod mene RT820T radi jako dobro na 1090 MHz..
.uz pojacalo 30db i neodgovarajucu antenu vidi do 250km
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: Krun0 - 13.03.2013. u 23:10:27 sati
po tvom datasheetu min freq je 42 ..
..dok ja lovim jako dobro na 24 Mhz....tak da mu ne bi previse vjerovao
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 17.03.2013. u 03:43:57 sati
po tvom datasheetu min freq je 42 ..
..dok ja lovim jako dobro na 24 Mhz....tak da mu ne bi previse vjerovao

Ne upravo je obrnuto:
Ako u data sheet-u pise da radi od 42 - 1002MHz, onda to znaci da garantirano radi u tom podrucju, sve ostalo je bonus.

Ako radi izvan tog garantiranog podrucja, onda to znaci da imas srece  ali ne znaci da svi rade.. (ja sam isao na dolje do 22MHz, ali mislim da PLL nije bio lokiran za bilo kaj nize, a  i ta granica ne mora biti uvijek ista jer granicna frekvencija moze ovisiti o tempreraturi chipa).
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 19.03.2013. u 02:47:29 sati
Evo, stigao je i drugi dongle (Terratec, sa E4000).
Nazalost, tek od iduceg Ponedjeljka cu imati vremena da se malo igram s njime (imam neke radove za obavit na buducoj Carnies Hill Observatory u Seymour-u :wink:)..
Zasad mogu jedino reci da radi, upravo slusam lokalnu FM radio stanicu (sa hitovima iz '70..  Joe Cocker, Leave your hat on..  :hopla:)   
Naslov: Odg: Praktična radio astronomija
Autor: bojan - 20.03.2013. u 23:10:07 sati
Prvi rezultati eksperimentiranja:

E4000 ima bandove (kad se programira sa kompletnom komandnom sekvencom, klikanjem na "Play" gumbek), kako slijedi:

14-36MHz  (moze se programirati na te frekvencije ali nema prijema)
51.7-1097MHz
1246-2190MHz
 
To ima veze sa programabilnim RF filterom (vidi data sheet).. E4000 ne prihvaca neke kombinacije frekvecija i filtera (ili SDR salje nekakvu glupost pa nema ocekivanog odgovora od strane E4000).
VHF II (64 – 108M)
VHF III (170 – 240M)
UHF (default) (470 – 858MHz)
L (1452 – 1680MHz)

Izgleda kao da se frekvencija moze navuci izmedju tih bandova (pod uvjetom da se SDR ne zaustavlja, a frekvencija se mijenja na gornjoj lajsni) ali to zapravo ne radi (mijenjam frekvenciju, spectrum analyser display pokazuje sum ali ne i signal.. da li je to bug u SDR#? ) -  sto ga cini neupotreblivim za nize frekvencije od 50MHz (za podrucje 0-25MHz se mora bypasirati tuner).

Isto vazi za UHF frekvencije (iznad 1GHz ima pad pojacanja od ~10dB)

Nisam mogao procijeniti sta se dogadja u L-bandu jer moj RF siggen ide samo do 1GHz. Probat cu kasnije sa tracking generatorom, taj ide do 1.5GHz (a za to trebam kalibrirani vanjski atenuator,  to ce mi uzeti malo vremena, kojeg sad nemam).

Inace, na 1GHz mogu detektirati CW signal na ~-130dBm.. prilicno dobro!
Ako je harmonik od 710MHz (1420MHz) je na -70dBc (sudeci po mom SA..)... a vidim ga na SDR ako je fundamentalni signal na -72dBm.. to znaci da mogu detektirati ~-140dBm @1.42GHz..
Jako dobro!
 

Sve usvemu, preliminarno se moze zakjuciti da:
E4000 je dobar za vise frekvencije, RT820 je odlican za nize.

Shema pretpojacala bi bila nesto slicno kao dolje...

NB: Ovaj post je radna verzija - mijenjat cu ga vec prema tome kako napredujem s testiranjem..