Autor Tema: izrada radioteleskopa  (Posjeta: 7097 vremena)

0 Članova i 1 Gost pregledava ovu temu.

Offline Nele

  • AstroPripravnik
  • **
  • Postova: 31
  • Lokacija: Fruska Gora
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #20 u: 24.06.2008. u 23:17:33 sati »
Jeste, u pravu si. Praćenje meteora je moguće sa sasvim klasičnim prijemnicima, kao i VLF snimanje atmosfere i pojava u njoj.

Offline Krun0

  • Moderator
  • AstroVeličanstvo
  • *
  • Postova: 13141
  • Lokacija: Swedruza (KR)
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #21 u: 25.06.2008. u 11:29:38 sati »
Program za slušanje oluja na Jupiteru verovatno ne postoji (ne znam za njega),
http://radiojove.gsfc.nasa.gov/

Inace problem s pulsarima je sama obrada podataka zbog
  specificnosti signala  ,burst je siroki a maksimum se ne javlja na istoj frekvenciji,
   dok je signal na ostalim frekvencijama  vremenski pomaknut prema maksimumu i to
    koliko ovisi o udaljenosti od frekvencije trenutnog maksimuma..

(tako da direkno slusanje jedne frekvencije ne daje bas korisne podatke niti se
    da cuti nesto konkretno - tj. tesko se moze razluciti signal pulsara)

Treba sinhronizirati uzimanje uzoraka na sirokom potezu frekvencija s frekvencijom
   pulsara i tek specificnom obradom mozemo izdvojiti korisni signal...
Deus non est !
Testimonia sunt omnibus per circuitum nostrum, si vis videre.

Offline Nele

  • AstroPripravnik
  • **
  • Postova: 31
  • Lokacija: Fruska Gora
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #22 u: 25.06.2008. u 16:18:13 sati »
Pulsari nemaju klasičan burst. Jer kod njih nije u pitanju eksplozija, kao što to čini sunce ili jupiter. Oni imaju ustaljenu (ili bolje reći konstantnu) frekvenciju, tj više frekvencija. To si dobro rekao, ali u smislu da je frekventni ospeg jako širok, kao i kod bilo kog drugog objekta. Nažalost, oni nisu slični našim radio predajnicima, koji sadrže jako puno filtera propusnika opsega, tako da se teško dobija neželjena frekvencija.
A obrada podataka je tim lakša, jer na skali prijemnika, u toku detekcije, ti možeš promenom frekvencije dok je objekat "u anteni", da utvrdiš da li je ono što misliš da jeste. Ukoliko signal nakon promene odmah nestane, znak je da je veštački. Ali ukoliko te prati na velikom frekventnom rasponu, onda je sigurno veštački.
Svakako, priroda zračenja može se oceniti ili sluhom ili softverom, ali generalno, na ovaj način se determiniše da li je prirodni ili veštački.

Offline Krun0

  • Moderator
  • AstroVeličanstvo
  • *
  • Postova: 13141
  • Lokacija: Swedruza (KR)
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #23 u: 25.06.2008. u 18:10:10 sati »
Nisam rekao da je klasicni burst po podrijetlu ...ali zvuci kao burst nakon obrade...

u toku detekcije, ti možeš promenom frekvencije dok je objekat "u anteni", da utvrdiš da li je ono što misliš da jeste. Ukoliko signal nakon promene odmah nestane, znak je da je veštački. Ali ukoliko te prati na velikom frekventnom rasponu, onda je sigurno veštački.
na ovaj način se determiniše da li je prirodni ili veštački.

ovo je klasicna metoda  radio-astronomije kod detekcije objekata,a i u SETI programu....
   no kod pulsara nemas vremena raditi takvu proceduru....slusanje u realnom vremenu
   mozes postici samo kompleksnim software-skim prijemnikom koji to eventualno
   moze obraditi u realnom vremenu ..... inace se obrada vrsi nakon uzimanja uzoraka,
   kad jednom odredimo frekvenciju obrada se pojednostavnuje,jer vise uzorke ne uzimamo
   stalno nego se sinhroniziramo s pulsarom i uzimamo kratke uzorke kroz siroko
   frekvencijsko polje (imamo puno manje podataka za obradu)
   .....kod analize program trazi maksimume emisije kroz siroki frekvencijski opseg
        je maksimum sece kroz frekvenciju a signal koji nije u maksimumu odstupa
        vremenski ,ili kasni ili pretkohodi.....ovisno da li je na visoj ili nizoj frekvenciji
        od maksimuma........
Takav model zracenja odgovara modelu brzo - rotirajuce neutronske zvijezde s precesijom..
Deus non est !
Testimonia sunt omnibus per circuitum nostrum, si vis videre.

Offline Nele

  • AstroPripravnik
  • **
  • Postova: 31
  • Lokacija: Fruska Gora
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #24 u: 25.06.2008. u 21:05:34 sati »
Istina je, u pravu si.

Ono što sam mislio, jeste da kod slušanja bilo kog objekta, mi moramo znati da li je signal veštački ili ne. Dakle nisam mislio strogo na identifikaciju u vezi SETi istraivanja, već se ovo mora učiniti kod bilo kog praćenja objekata. Pravilo je kod amaterskog slušanja, inače ništa od identifikacije.

Naravno, u pravu si za obradu podataka. Ona se nikad i ne radi u realnom vremenu. Mi pratimo snimanje i eventualno korigujemo stvari, ali se analiza radi tek kasnije.
Pulsar nije objekat koji brzo nestaje što se zračenja tiče, jedino što ga je u amaterskom smislu, jako teško ako uopšte moguće pratiti. Inače jedino on daje neverovatno snažne i pravilne impulse (začudio sam se u vezi pravilnosti). Ovo se, ako nije pulsar, obično dobija jedino sa satelita, ali je to toliko karakteristično, da se ne može pogrešiti.
Iz praktičnog iskustva govoreći, ja lično nikada ne radim detekciju bez audio snimka. Tehnologija dozvoljava da se više i ne sluša, ali je jako korisno i dosta naučnika u većim institutima koliko sam primetio, bavi se zvučnom analizom (uglavnom oni stariji). Pulsari su, svakako, jako karakteristični. Prateći snimanja na VLF opsegu, zaista nisam primetio ništa slično njima, a mašine koje generišu veštačke talase su obično jako daleko od te vrste zvuka.
To snimanje pulsara kao što predlažeš sam probao, ali nisam imao uspeha praktično. On je nuđen kao opcija i na internet sajtovima koji se bave ovom problematikom i zaista imaju jako dobre savete u vezi snimanja. Ali u amaterskom snimanju se teško može učiniti isto.
Sreo sam se naime sa problemom da sam dobijao sliku na spektralnom analizatoru, upravo istu kao što je ona pri SID efektima (sudden ionospheric disturbances) na zemlji. Odnosno, frekvencija se praćenjem rastezala i imao sam utisak da slušam impulsni "whistler" iz atmosfere. Mene je lično bunilo. Upravo zato što nisam imao dobru aparaturu za to. Zatim sam razmatrao upotrebu dva prijemnika, ali mislim da će poslednje rešenje biti najbolje moguće, a to je korišćenje amaterskog interferometra. Ovo će biti divno, ali dok ga ne izradim, ništa od dalje priče o tome.

Da, što se tiče tih spektralnih analiza, dobijao sam stizanje visoke frekvencije pre niske što je i razumljivo. Ali kažem, mene je ovo bunilo, pa sam hteo što bolje rezltate, ali da su dalji od onoga što već imam snimljeno, a da je poznato.
Tako, obično usmerim antenu prema delu neba (sa Yagi dužine 3m ovo se može uraditi), pa nakon detekcije, pomerim antenu u stranu u pravcu kretanja zemlje i ostavim je tako, da objekat prođe kroz nju. Uglavnom čekam pored računara i radija slušajući. Ukoliko je sistem podešen kako treba, vidi se jasno pik u normalnom pozadinskom šumu. Kod pulsara, on ima više bregova i u zavisnosti od ugla antene (sreća pa nije parabola, jer ona je previše uska za ovo za amatere), vidi se kako se menja puls.

U svakom slučaju, to što govoriš bi bilo jako lepo za moći u našim uslovima. Meni je detekcija pusara jako frustrirajuća, jedino iz razloga što nikada nemam predstavu kada će se pojaviti. S obzirom da u ovim oblastima nema radio astronoma, a da niko u inostranstvu ne pokriva ovu oblast, teško mi je pronaći predikcije o tome kako će se precesijom, okrenuti polovi pulsara i da li ću uopšte nešto čuti.
Strpljenje je vrlina, pa tako urodi plodom kroz neko vreme.

E sad, moguće je da ćeš izvesti zaključak kako je ovo što radim samo prosta detekcija i kako je to za odmahnuti rukom. Iskreno, ne bih ti ni zamerio. Amaterska radio astronomija je jako teška, a praćenje objekata je nemoguće tako prostom aparaturom, pa se ono zaista svodi na detekciju. Noću se razmišlja o tome kako proširiti "prozor" antene da bi mogao duže snimati željeni objekat, pa se danju mučim da to postignem, onda noću testiram opet "nišanjenjem", pa nakon uspeha ili neuspeha, opet na posao itd... sve se oduži.
Htedoh reći da amaterski zaista drugačije ne ide. Naravno, ovo sam naučio Američkim "trial and error" sistemom, koji je zaista jedini prihvatljiv, pa sam tako sledeći njihove radove, počeo i sam praviti iste. Naravno, u smislu male aparature i amaterske detekcije (koja i pored svega učini da se duboko nasmejemo nakon uspeha :) ).

U svakom slučaju ćemo se nadati da će neko imati sluha za gradnju nekog većeg sistema za praćenje i u ovoj oblasti. Iskustva koja stičemo amaterski su dragocena, ili što bi Amerikanci rekli: "good learning experience" :)

Offline Krun0

  • Moderator
  • AstroVeličanstvo
  • *
  • Postova: 13141
  • Lokacija: Swedruza (KR)
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #25 u: 25.06.2008. u 21:53:15 sati »
pa nakon detekcije, pomerim antenu u stranu u pravcu kretanja zemlje i ostavim je tako, da objekat prođe kroz nju.

ovo je metoda potvrde signala u odnosu na smetnje u sustavu (kod pravog radio teleskopa
  gdje postoji pracenje pomice se snop za odredjeni koeficijent sirine snopa
    i ponovo se vrati na koordinate),uz metodu promjene frekvencije
  dvije najbitnije procedure u radioastronomiji (prvenstveno u SETI)

S cime se ti bavis  :?:
...ima u tvojem tekstu dosta strucnih termina ali povezanih na opceniti nacin..

teško mi je pronaći predikcije o tome kako će se precesijom,
 okrenuti polovi pulsara i da li ću uopšte nešto čuti.
Sto si pod time mislio...

Inace evo nabasao sam na sound-file-ove od par pulsara...
   no pogledaj antene kojima je to snimljeno.......

http://www.radiosky.com/rspplsr.html

Inace pise gore na vrhu da je detekcija na 400MHZ moguca
samo treba uskladiti sample rate s frekvencijom
  no da se bas moze tako cuti,to jos nisam cuo.....
Deus non est !
Testimonia sunt omnibus per circuitum nostrum, si vis videre.

Offline Krun0

  • Moderator
  • AstroVeličanstvo
  • *
  • Postova: 13141
  • Lokacija: Swedruza (KR)
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #26 u: 25.06.2008. u 21:56:40 sati »
S obzirom da u ovim oblastima nema radio astronoma, a da niko u inostranstvu ne pokriva ovu oblast,

Hm...

http://www.naic.edu/~pulsar/
Deus non est !
Testimonia sunt omnibus per circuitum nostrum, si vis videre.

Offline Nele

  • AstroPripravnik
  • **
  • Postova: 31
  • Lokacija: Fruska Gora
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #27 u: 26.06.2008. u 00:42:57 sati »
Jeste, potpuno si u pravu. Kako rekoh, ovo što se amaterski radi, obično su detekcije. Skoro sam, experimentišući sa parabolama za antenske satelitske prijemnike na 12GHz, računao ugao koji je antena imala i on je bio veoma mali, svega 3 stepena, dok je sunce u tanjiru imalo 0,5 stepeni... vidi se da je trebalo dobro nanišaniti sunce (ali sam tačno mogao meriti temperaturu u K, tj računati na osnovu snimaka). Pokušao sam da ga pratim, ali je i taj veliki objekat vrlo lako izmicao usmerenju antene. Sada sam shvatio da je problem koji trenutno imam baš u pozicioneru.
Uvideo sam da bi se mogao iskoristiti i onaj koji se inače koristi za pokretanje optičkih teleskopa pomoću računara. Taj elektronkski sistem je preslab kako bi mogao podržati fizički antenu radio teleskopa, ali bi se mogao lako izraditi sistem koji bi prenosio snagu na nosač antene. Drugačije je jako teško pratiti objekte. Prijemnici se mogu nabaviti, antene se relativno lako mogu napraviti da rade zadovoljavajuće u detekciji niza objekata u dubokom svemiru, ali pokretanje antene kako bi pratila objekat nekoliko sati je jako teško načiniti amaterski. No, tu se završava amterizam.

Pravi radio teleskop radi kako si opisao. Skeniranje je uopšte kompleksnije. Ne radi se ručno, to je prva stvar. Drugo je simultana promena pravca i frekvencije, te praćenje signala i modulacije. Modulacija je novost u praćenju radio izvora koja je nastala u novije vreme upotrebom modernije tehnologije.
Najbliže što sam došao do toga, bilo je snimanje Jupitera sa dva prijemnika i dve zasebne antene (snimanje na dve različite frekvencije). Ovako sam bezuslovno potvrdio prijem, a isto tako sam nastojao da vidim koji je bio dijapazon opsega na kojem je zračio. Učinilo mi se, nakon nekoliko testova, da sledeći put mogu da ga razaznam na određenoj frekvecniji, bez upotrebe bilo kakvih pomagala (zvuk je karakterističan). Naravno, ovo se ne radi, ali stekne se takav utisak nakon nekog vremena detekcije, jer nakon nekog vremena slušanja i startovanje motora komšije rano izjutra, na radiju zvuči kao pražnjenje nepogodskog oblaka :)

E sad: interferometar bi trebalo da zadovolji u smislu povećanja tačnosti detekcije i manje distorzirane slike objekta zbog paralakse dve antene, koje ću pomerati u fazi za 180 stepeni, kako bih dobio odgovarajuć efekat. Naravno, ovo zavisi i od frekvencije... ukoliko to bude VHF, onda će i jednostavan antenski spliter rešiti povezivanje, uz naravno milimetarski iste dužine kablova, dok bi na mikrotalasnom opsegu trebalo imati sinhronizator (odnosno u ovom slučaju desinhronizator). To ću još videti. Tek sam počeo rad na njima.

Na snimanje pulsara sam mislio pre svega na to, da se povremeno ne čuje ništa :) I to veoma često. Onda se iznenada desi da se čuje i lupa poput neugodnog udaranja pesnicom u vrata, sa pikovima koji su divno pravilni, a zatim nestaje, kako prolazi antenski bim. Ukoliko uzmemo u obzir da je magnetno polje pulsara direktno odgovorno za generisanje visoke frekvencije, koja se na neki način ljulja a ne samo okreće (zbog precesionog kretanja a ne samo rotacije), onda tako uzan opseg najveći deo vremena promašava zemlju. Shodno tome, jako je bitno kako je postavljen (kako mu stoje polovi gledajući sa zemlje), te da li smo u poziciji da ga čujemo. Dakle verovatno su poznati detalji kada se može očekivati da tako uzan snop radio talasa sa pulsara bude dostupan za detekciju na zemlji. Meni ovo nije poznato, pa većinom snimam dok ne dođem do uspeha, odnosno obično pratim uživo, pošto se tako čitava stvar jače doživljava (radio amatersko nasleđe i stari dobri HAM spirit :) ).

Ovo što si stavio o antena kojima se snimaju pulsari... baš si potrefio gde treba. Te antene su izvrsne! Sličnu sam koristio na 600MHz, a sada pravim jednu na 400MHz. U pitanju su kvagi antene koje su veoma dugačke i naizgled, verovatno ih ne bismo ni pogledali koliko deluju neozbiljno, a da ne govorim o tome da bismo ih upotrebili za detekciju pulsara.
Dakle te antene rade jako dobro i provereno. Gradi se lako, uz zaista minimalna sredstva. To je ono što sam objašnjavao u prethodnim postovima, da se Yagi ili Kvad antene mogu koristiti na UHF opsegu za detekciju pulsara, ali sve dalje od toga je jako teško i zaista iziskuje ulaganja. Mada, apetiti se povećavaju, pa... ko zna.

Trenutno bih trebao početi gradnju horne za 1,4GHz. Ovo je veoma dobro poznati opseg, koji se najčešće prati od strane radio astronoma, ali ja na žalost usled nedostatka opreme, nisam mogao to učiniti ranije. Pre nekoliko dana, imao sam tu sreću da mi napokon stigne iz inostranstva pravi prijemnik za ovo, pa s nestrpljenjem očekujem prve snimke. Naravno, sve ovo što radim, nije ništa novo. Prva ideja je da se prati ono što se radi u inostranstvu, dakle da se drži korak sa ostalim amaterima, a zatim da se snima, da se dele informacije i verifikuju preko globalne mreže, a nakon toga možda, raditi i nešto novo. 

Ali sam razmišljao i o upotrebi Yagi antene za ovaj opseg (1,4GHz) i verovatno ću prvo pokušati sa njome. Antene su sada manji problem, jer najbitnija stvar je tu (prijemnik) :)
Nakon gradnje horne, bilo bi dobro napraviti parabolu prečnika recimo 50m (ovo se strogo računa, pa samo dajem aproksimaciju), a onda postaviti hornu u njen fokus. Naravno, za sada je korišćenje parabola jako zahtevno, zbog njihovog ugla zračenja.
Yagi antene koje sam koristio su već testirane od strane profesionalnih radio astronomskih grupa, pa tako greške nema, sem u nepravilnom korišćenju. Međutim, ja sam se zaista namučio kako bih je podesio na nešto bolji VSWR od onog koji je imala (a što se softverom jednostavno ne može učiniti, zbog silnih propusta koje pretrpi projekat, od nacrta do izrade u smislu tolerancija itd), kako bih joj još proširio uglovnu širinu, a da ostane istog faktora dobrote kao pre.
Zaista mukotrpan posao. Video sam da se može izvesti, ali sistem postaje toliko osetljiv, da nema luksuza u sedenju u toploj sobi i snimanju, već je i sam položaj koaksijalnog kabla u ovom slučaju jako važan. Snimanje se radi pod vedrim nebom.

Da, pulsar se zaista može snažno čuti. Nećeš verovati, ali kada se pojavi oluja na Jupiteru na primer, pri snimanju tokom dana, ona obriše signal sa Sunca! Toliko je snažan Jupiterov burst. Ali ovo se dešava retko i potrebno je opet, da se planeta okrene tako, da njeni polovi budu u odgovarajućem položaju, pošto zračenje u obliku levka sa severnog pola, ima opet jako uzan opseg... slično je kod svih objekata.

Što se tiče mog komentara da ljudi u inostranstvu ne pokrivaju ovu oblast, nisam se dobro izrazio: mislio sam da u našoj bližoj okolini nema radio astronoma, a svakako ne profesionalnih (voleo bih da me neko ispravi što se toga tiče, naročito za Vojvodinu :) ). U Evropi ih ima, ali kada nekog od njih pitate da vam da predikcije o tome šta sa vaše lokacije možete čuti, nemaju baš podatke o tome. Naravno, verovatno bi mogli dati takvu informaciju, ali... Otud rekoh da niko u inostranstvu ne pokriva ovu oblast, oblast u smislu podneblja. Postoje neki softveri za predikcije, ali ne svih objekata. Dakle, dalje je stvar improvizacije i što je jako bitno kako sam video - iskustva.

E, raspisah se ja, izvinjavam se...

Offline Krun0

  • Moderator
  • AstroVeličanstvo
  • *
  • Postova: 13141
  • Lokacija: Swedruza (KR)
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #28 u: 26.06.2008. u 06:18:23 sati »
Sam ti pisi - 
impresivan je tvoj opseg bavljenja amaterskom radio - astronomijom.... :)


Si radio ili radis kakav projekt...  :?:

...recimo mapa cijelog neba na 406.1 - 410 MHz bandu  ili kontinuirana pracenja
     Jupitera,Sunca ili meteora...ili mozda nesto ozbiljnije...
Deus non est !
Testimonia sunt omnibus per circuitum nostrum, si vis videre.

Offline Nele

  • AstroPripravnik
  • **
  • Postova: 31
  • Lokacija: Fruska Gora
  • Spol: Muški
Odg: izrada radioteleskopa
« Odgovori #29 u: 26.06.2008. u 11:42:22 sati »
Da, divna je oblast i na žalost nova na ovim prostorima. Plašim se onoga do čega se uvek dolazi u bavljenju određenim naučnim pitanjima, a to je nailazak na nepremostivu tehničku prepreku u smislu potrebnog materijala za dalja istraživanja. Nakon toga, čovek obično potaknut onim što je video, teži da se proširi, ali to proširivanje se svodi na percepciju i dedukciju, a ne na experimentalni rad. Onda slede pogrešni zaključci iz sve želje i svih prvih ispravnih rezultata. Otud se ne sme dozvoliti lično da situacija u našoj neposredno okolini (najviše politička, što se da raščlaniti na daleko veći stepen od onoga koji gledamo svako veče na dnevniku), iskrivi našu misao.

Moja je gadna navika to da ne govorim napamet, iako neke stvari mogu delovati malo ishitreno. Predavanja na određene teme, ma kakve bile, voleo sam najviše potkrepiti direktnim uređajem koji će to i pokazati.
U slučaju radio astronomije i onoga o čemu je ovde reč, ne radim ništa novo, ali postoje planovi, samo što su za sada samo ideje. O njima se može, jer su zasnovane, ali se plašim da neće biti ostvarene, bar ne tako brzo.

Projekata nemam za sada u vezi ovoga. Iako se bavim dosta dugo time, moj raniji rad je bio pomalo neuredan, jer sam se bavio isključivo istraživanjem visokog napona i radom na fizici elektriciteta i magnetizma. Sagradio sam prvu VN laboratoriju ovde, za istraživanja VF struja, sa najvećim Telinim kalemom snage 6kW, koji se nalazi trenutno u Teslinom muzeju, ali nije u funkciji zbog malog prostora. Sada, nakon nekih experimenata koja sam radio, odlučio sam se za prelazak sa te oblasti na radio astronomiju. Smatrao sam da ću pronaći ljude koji se bave ovim, ali kao i u prethodno opisanom, nije bilo nikoga.
Nravno, iako sve što vam govorim u vezi te oblasti može da se nađe na internetu, moje je nadanje da će nas biti sve više, te da ćemo i na ovim prostorima moći drugima deliti informacije o svojim promatranjima.

Projekat koji nameravam uraditi (ali nisam siguran da ću biti dovoljno vičan da ga napravim), jste upravo vezan za gradnju malo većeg radio teleskopa ovde u blizini. Za ono što planiram, država bi mogla veoma lako finsnirati. Da ne govorim o tome da se novac veoma često troši na sasvim sulude stvari, a nauka ostaje uvek u zapećku; toliko, da se emisije iz oblasti popularizacije nauke puštaju na TV-u u doba kada i komarci spavaju i slično. Mada, možda će slušati neko u dugim zemljama. Bitno je da se nešto počne raditi, jer se jako kasni.

U SETI-ju su, nakon što sam im se javio (u vreme kada sam bio toliko impresioniran počecima snimanja), dočekali moju ideju oberučke, govoreći kako je slaba pokrivenost u ovom delu sveta, bodrili me i slično, na čega im ja odgovaram da nemam novca da im platim članarinu, jer je bolje da to utrošim na nabavku opreme. Šta reći.
Naravno, kao i u Teslino vreme, možda bi valjalo pronaći nekog Morgana :)

Što se tiče radio astronomije, pre neki dan sam dobio (napokon), prvi profi radio prijemnik koji se inače koristi u istraživanju u ovoj oblasti, a to je AOR AR-3000A. Sa njime ću moći da načnem i "hydrogen line emission" oblast na 1,4GHz, te sada razmišljam koju antenu upotrebiti. Mislim da ću morati probati sve, jer teorija je jedno, a praksa nešto drugo... obično povezane nevidljivim vezama.
Podaci o ovom uređaju se mogu pronaći na internetu lako. AOR inače ne radi uređaje niske klase (medicinske i one za specijalnu namenu). Obično su skupi, ali pružaju sasvim realno govoreći, neverovatne karakteristike za ove naše potrebe. Isto važi i za firmu Icom, koja modelima IC7000, 7100 i najnovijim 8500, pruža detekciju jako dalekih objekata i uređaji su koji se koriste i u ozbiljnijim institucijama.
Otud ne spavam već nekoliko noći od kada je uređaj tu :) Kao dete kada dobije lizalicu :)

Sada treba izraditi antenu (prosta stvar za izračunavanje, jer postoje softveri za to), a izgradnja je obična bravarija. Međutim, to pozicioniranje mi pravi probleme, tj praviće u budućnosti. Moraću pronaći sistem kojim se pokreće mali optički teleskop pomoću računara... obično se koliko sam video, spregne sa planetarijum programom, ukucaju se podaci (RA i Dec) i on se okreće i prati željeni objekat. E, to je već prava stvar. Mada i ovako je veoma uzbudljivo :)
Koliko možemo, toliko radimo. Bitno je da se nastoji. Nažalost, kod radio operatora obično ne nailazimo na odobravanje, jer ljude ne interesuje ova oblast. Postoji doduše jedan internet sajt u Srbiji gde se često mogu pronaći jako dobri uređaji za praćenje kosmičkih objekata, po dosta niskoj ceni.

Što se mape tiče, ovo ne mogu raditi sa malim antenama, ali se nadam da ću uspeti sa interferometrom (dve Yagi antene, ili četiri, probaću). Radio sam već detekciju galaktičke pozadine, snimke nekoliko dana, koji se poistovete sa onim prognozama koje daje "Radio sky" program. To je bilo na 20.1MHz.

što bi rekli moji fizičari: idemo dalje! :)