Autor Tema: Praktična radio astronomija  (Posjeta: 49859 vremena)

0 Članova i 1 Gost pregledava ovu temu.

Offline nebojsa

  • Astronom
  • ***
  • Postova: 63
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #30 u: 08.01.2012. u 21:24:41 sati »
Izgled predpojacala. Kutija treba da je metalna naravno. Koristio sam ono sto sam imao oko sebe. Najprostije je napraviti kutiju od pertinaksa (od kojeg se pravi stampa za elektroniku).
Struja potrosnje je toliko mala, da se jako dugo moze napajati baterijom od 9V.
Elementi su lemljeni u vazduhu, bez stampe. Ovo koristite kao princip, jer se pokazalo kao daleko bolje. Gradnjom plocice, busenjem rupa u njoj itd, dobijate da sve jako lepo izgleda, ali...promena kapacitivnosti i induktivnosti u vodovima, moze dovesti do velikih gresaka.
Mereno je pojacanje sa Rohde&Schwarz signal generatorom i ono je pokazalo pojacanje od citavih 16,9dB, sto je jednako propozicijama za ovaj tranzistor, uz sum od oko 1,5dB, sto je sasvim solidno i ne smeta necemu kao sto je detekcija meteora. Odmah pri ukljucenju, oseti se kako u prvi plan izbacuje stanice kojih inace bez njega nema, narocito ako imate prijemnik slabe osetljivosti.


Offline Dario

  • Galaktička Zraka
  • *****
  • Postova: 751
  • Lokacija: Rijeka
  • Spol: Muški
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #31 u: 08.01.2012. u 21:43:51 sati »
Koliko predpojacalo moze/smije biti udaljeno od antene?

Gdje mogu nabaviti promjenjive zavojnice? Ima li to nekakvo posebno ime na nasem jeziku, pa ih zato ne mogu naci?

Hvala puno!
Skywatcher EVOSTAR ED100 - 100/900mm
EQ5 + SynScan upgrade kit
LET 28mm 2", HR Planetary 9mm 1.25"
Canon EOS 550D
Canon 18-55mm f/3.5-f/5.6 IS, Cosina macro 28-70mm f/4, Minolta 45mm f/2, Nikon E 50mm f/1.8

Offline nebojsa

  • Astronom
  • ***
  • Postova: 63
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #32 u: 08.01.2012. u 21:50:01 sati »
Predpojacalo treba da stoji ili kod antene, ili kod prijemnika. Kod mene je konektovano direktno na ulaz prijemnika sa zadnje strane, dakle u prostoriji u kojoj je uredjaj. Bilo bi dobro imati dva, jedan na anteni, drugi na prijemniku. I treba gledati da kabel za antenu ne bude predugacak. Sto krace, to bolje.

Zavojnice nisu promenljive. Promenljiv je jedino kondenzator koji vidis, spojen za bazu tranzistora. Ako ga nemas, nije problem, stavi nekoliko pikofarada kapaciteta, keramicki ili slicno, radice bez problema, provereno.

Zavojnice sam dao na semi...nekoliko namotaja zice precnika 0,5mm, na telu precnika 5mm. Uzmes olovku ili neki drugi predmet precnika 5mm i namotas oko njega 8 zavoja zice precnika 0,5mm. Mislim da se zavojnice vide na slici...

Offline Steblaj

  • AstroBrbljavac
  • *
  • Postova: 1541
  • Lokacija: Pula
  • Spol: Muški
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #33 u: 08.01.2012. u 22:21:18 sati »
@nebojsa: Samo par pitanja, ako nije problem.

Potrebno je sakupiti malo iskustva... ali na ekranu se obicno vidi sum, ako smo usmereni sa antenom i podeseni sa frekvencijom tako, da ne cujemo niti jednu stanicu. Medjutim, kada detektujemo meteor, dijagram analizatora spektra se menja i ostaje trag koji je zapisan na ekranu i koji mozete kasnije analizirati. On je veoma jasan i povremeno pokazuje kako nastaje promena u frekvenciji primljene stanice, tj dilatacija od osnovne frekvencije na kojoj je stanica odasiljala.

Čitajući o detekciji meteora, mislio sam da kod odbitka radio signala dobijamo signal koji se od šuma izdvaja većom amplitudom samog signala, a ne promjenom frekvencije? Može malo pojašnjenje?

Također jedno pitanje koje pretpostavljam da je uobičajeno od bilo koga tko je pogledao bilo što o radioastronomiji: kažete da je za parabolične antene potrebna velika površina, da li je projekt BAMBI to kompenzirao kvalitetnijom elektronikom? Ako se ne varam njihova je antena oko 3 m promjera, pa zato pitam. To je veličina koju je realno moguće negdje uglaviti. Desetine metara nisu.  :P

Također, ako imate bilo kakve informacije o radioastronomiji po LOFAR principu (za nas amatere) bio bih zahvalan.
SkyWatcher APO 100/900
TS APO 80/480
AZ-EQ6GT
Orion OAG Deluxe + ALccd5L-IIc
Canon 600d

Offline Dario

  • Galaktička Zraka
  • *****
  • Postova: 751
  • Lokacija: Rijeka
  • Spol: Muški
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #34 u: 08.01.2012. u 22:26:26 sati »
Ma pitao sam zbog TDA7000, kod kojeg je promjenjiva zavojnica za grubi odabir frekvencije.

Sada me najvise zanima antena. Nasao sam neke programe za izracun, no koriste meni jos nepoznate nazive. Takodjer sto da unesem kao frekvenciju za antenu: 88MHz? 108MHz? Neku sredinu?
Skywatcher EVOSTAR ED100 - 100/900mm
EQ5 + SynScan upgrade kit
LET 28mm 2", HR Planetary 9mm 1.25"
Canon EOS 550D
Canon 18-55mm f/3.5-f/5.6 IS, Cosina macro 28-70mm f/4, Minolta 45mm f/2, Nikon E 50mm f/1.8

Offline Danijel

  • CEO of research space operations at the Observatory Apollo
  • Administrator
  • AstroVeličanstvo
  • *
  • Postova: 21568
  • Lokacija: Virovitica
  • Spol: Muški
    • Zvjezdarnica
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #35 u: 08.01.2012. u 22:43:15 sati »
Drago mi je da se Nele odazvao na moju zamolbu i uključio u ovu raspravu :hopla:

Iskoristite ga i upijte što više njegovih znanja i iskustava oko radio astronomije, ako itko ovdje zna što i kako treba raditi, onda je to Nebojša [47*

| Teleskopi: SkyWatcher MAK 127 / 1500 i Celestron 11 SCT 280 / 2800 |
| Fotoaparati: EOS 450D i 650D | Astrokamera: Astrolumina QHY 5-II-c |
| Montaža: NEQ-6 PRO GoTo SkyScan | Dvogledi: Panorama 8 x 56 i TS 20 x 90 |
| Lokacija: φ = 45°49'11" N,  λ = 17°21'26" E,  h = 135 m. |
| SVIJET FOTONA | ZVJEZDARNICA APOLLO |

Offline Steblaj

  • AstroBrbljavac
  • *
  • Postova: 1541
  • Lokacija: Pula
  • Spol: Muški
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #36 u: 08.01.2012. u 23:03:05 sati »
Dario, probaj ovu stranicu za kalkulaciju mjera yagi antene, možda je jasnija?

Koliko sam shvatio čitajući frekvenciju odabireš tako što uzmeš radio, vrtiš kanale i tražiš "rupe" između stanica, pa pogledaš da li negdje na 1000km+ udaljenosti ima neka dovoljno jaka radio stanica koja emitira u frekvenciji gdje ti je "rupa". Po tome onda napraviš antenu.

Btw, pogledaj i ovo ako već nisi. Prvi put vidim, i baš mi je žao što nisam pratio prije par dana za vrijeme kvarantida.  :(

Također, ako netko zna kolika mora biti snaga odašiljaća pomoglo bi.

Evo ispravio sam link.
« Zadnja izmjena: 09.01.2012. u 12:34:52 sati od Steblaj »
SkyWatcher APO 100/900
TS APO 80/480
AZ-EQ6GT
Orion OAG Deluxe + ALccd5L-IIc
Canon 600d

Offline Dario

  • Galaktička Zraka
  • *****
  • Postova: 751
  • Lokacija: Rijeka
  • Spol: Muški
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #37 u: 08.01.2012. u 23:15:57 sati »
Ne radi drugi link.

A sto ukoliko stanica prestane s emitiranjem zbog radova ili neceg drugog? U tom vremenu necemo moci detektirati meteore...
Skywatcher EVOSTAR ED100 - 100/900mm
EQ5 + SynScan upgrade kit
LET 28mm 2", HR Planetary 9mm 1.25"
Canon EOS 550D
Canon 18-55mm f/3.5-f/5.6 IS, Cosina macro 28-70mm f/4, Minolta 45mm f/2, Nikon E 50mm f/1.8

Offline nebojsa

  • Astronom
  • ***
  • Postova: 63
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #38 u: 09.01.2012. u 00:02:05 sati »
Naravno, amplituda signala varira kada se pojavi meteor, to je tacno. Medjutim, na spektralnom analizatoru cete cesto videti da se pojavljuje kriva koja govori da je poremecaj nastao na jednoj frekvenciji, a zaustavio se na nekoj drugoj. Emitovani signal je i dalje na istoj frekvenciji, ali njenim odbijanjem nastaje mala dilatacija koja se ne cuje uhom, ali se vidi (ne uvek), na analizatoru. Medjutim, ovo nije bitno za detekciju, samo sam naveo kao osobinu koja ce se mozda prepoznati i po njoj moci odrediti koji je poremecaj u pitanju, gledano elektromagnetski. Ovo je slicno munjama koje se mogu slusati na niskim frekvencijama. Takodje ostavljaju slicne tragove.
Kod elektromagnetskih talasa, nije u pitanju samo frekvencija koja se prima, vec i sam predajnik salje odredjen spektar. Sta ce od svega toga proci, vidi se na analizatoru. No kazem, ovo nije toliko bitno. Vazno je pratiti plot i beleziti podatke. Ostalo moze vremenom.

Stanica koju slusamo ne mora biti 1000km daleko. Ovde nema pravila. Daljina ce zavisiti od uslova prijema, od stanja atmosfere (odnosno visine njenih slojeva od koje ce se odbiti talas), od velicine meteora i visine jonizacije koju ostavlja za sobom. Dakle, iskustvo pokazuje da to moze biti od nekoliko stotina do nekoliko hiljada km.

Parabola je prica za sebe i stvarno zahteva dosta iskustva. Prvo, bitno je na kojoj se frekvenciji zeli raditi. "Bambi" radi na dosta visokim frekvencijama. Tanjir od 3m precnika je OK za sve preko 1GHz. Sve ispod toga, nije iskorisceno kako treba. Sto je veca talasna duzina, to i tanjir treba da je veci. Recimo, za 400MHz radio astronomski opseg, tanjir bi trebalo da bude bar 10m u precniku. Tanjiri od 3m se koriste kod frekvencija od 1,4GHz i 3,2GHz (C-band).
Problem je sledeci: ako u fokus postavimo LNB (Low Noise Block Converter-sfericna kutija u fokusu parabole), tako da on "vidi" iza rubova tanjira, onda nismo dobili nista, jer nas fokusni LNB vidi sve iza antene, a samim tim je i procenat refleksije potpuno degradiran. Ako pak LNB stoji tako, da ne vidi citavu povrsinu antene, onda opet nismo dobili nista, jer smo iskoristili samo mali deo njega.
Dakle, antenski LNB se gradi tako, da "vidi" povrsinu do samih njenih rubova. Ovo se precizno proracunava, kako ne bi doslo do greske, jer ako greska postoji, ova antena radi isto tako dobro kao i prost dipol.
Sledeci problem jeste preciznost izrade. Ona mora biti milimetarska. A to je jako tesko postici samogradnjom. Ukoliko vec neko poseduje antenu od 3m precnika, najbolje je koristiti je za 1,4GHz ili jos bolje, 3,2GHz (zato sto se za ovu drugu frekvenciju moze lakse pronaci odgovarajuc LNB). Opet, nastaje problem mikrotalasa, odnosno gradnje ostatka aparata, jer postaje znacajno kritican za amatersku upotrebu.
Dakle parabola se moze koristiti, ali nije samo parabola u pitanju, vec i ostatak teleskopa. Sto niza frekvencija, to su antene vece, pa sve postaje mnogo komplikovanije.

U Americi postoje redovne parabole za C band od 3,2GHz, znaci i parabola i LNB. To je vec dobro, jer je vec proizvedeno kao gotov sistem. Graditi tako nesto je utopija. Amaterski praviti konverore na mikrotalasima....veeeelika komplikacija.

Sto se TDA tice, to je feritni loncic i namotava se u zavisnosti od induktiviteta. Ne daje se bas tacna vrednost, posto ona zavisi od zeljene frekvencije...odredjuje se u zavisnosti od onoga sta se zeli.

Yagi antene su dosta uskopojasne. Medjutim, mogu raditi dovoljno siroko, bar za ovu upotrebu. Treba je proracunati za sredinu FM banda. Obicno sam radio za 100MHz. Nece znaciti ako nije udesena bas za odredjenu frekvenciju. Daleko je bolji kvad, jer je on mnogo siri od yagi i ima neka druga preimuctva zbog kojih se radije koristi, ali sve zavisi od toga koliko ko ima strpljenja za gradnju.
Mislim da gotovih yagi antena ima u prodaji za FM band, treba pogledati. Sasvim su dovoljne za ovo sto se ovde zahteva.

Stanice imaju zakonski limit snage od nekoliko vati, koliko se secam. Ovo zavisi od zemlje u kojoj je odasiljac. Nije bitno ako on nije u funkciji, postoje mnogi drugi koji rade u istom pravcu, a nas prijemnik nije strogo orijentisan na jednu stanicu, tako da to nije problem (yagi ima dovoljno sirok ugao zracenja).
Snaga predajnika nije problem. I nekoliko vati snage se dobro cuje, ako postoje uslovi za to. Uslovi su na nizim frekvencijama: odbijanje talasa od jonosfere, a kod visokih, ili radiorelejni uredjaji, ili sateliti, ili...meteor. Radio operatori cak rade veze sa signalima odbijanim od meseca, ili meteorske kise, koliko uslovi dozvole. To su kratke veze, ali govore u prilog detekcije meteora skoro svakodnevno.

Stavicu i nacrte antene, cim vreme dozvoli.




Offline nebojsa

  • Astronom
  • ***
  • Postova: 63
Odg: Praktična radio astronomija
« Odgovori #39 u: 09.01.2012. u 00:09:38 sati »
Link za software za yagi antene koji koristim...

http://www.softpedia.com/get/Science-CAD/Yagi-calculator.shtml