Panika na Marsu

Utorak, 11. ožujka 2008. u 13:30 sati

Na samom kraju prošle godine pažnju astronomske, ali i šire javnosti je privukla vest pristigla iz Nase da će 30. januara 2008. jedan asteroid verovatno udariti u Mars. Verovatno! Kad se radi o malim telima, koja su veoma podložna gravitacionim uticajima okolnih tela onda se i ne može govoriti o izvesnosti već samo o verovatnoći. Ovo pogotovo kada su i struktura i orbitalni parametri odnosnog tela nedovoljno poznati, tj. kada se putanja tela izračunava na osnovu malobrojnih osmatračkih podataka, a upravo je to bio slučaj sa ovom stenom koja je tek nedavno otkrivena što se vidi i iz njene oznake 2007 WD5. Dakle, prve procene su bile da će ovaj asteroid udariti u Mars - verovatno.

Ta verovatnoća je u početku postupno rasla, da bi u jednom trenutku dostigla odnos od čak jedan prema 25. To je istovremeno i mnogo i malo. S jedne strane to je značilo da asteroid neće pasti na Mars, ali s druge, to je ipak vrlo opasna verovatnoća. Uzmite da je asteroid krenuo na Zemlju i da su baš tolike šanse da nas pogodi. Pa, u najmanju ruku ne bi nam bilo ni malo prijatno. Pre četiri godine, nekako u isto vreme, pronela se vest da će asteroid 2004 MN4, kasnije zlokobno nazvan Apofis, po egipatskom bogu mraka i haosa, udariti u Zemlju 13. aprila 2029. godine sa verovatnoćom od 1 : 37 koliko je ona u jednom momentu iznosila.


Crvena traka pokazuje područje mogućeg prolaza asteroida

Cela astronomska javnost (ona koja najbolje shvata opasnost od udara iz svemira) je odahnula kada su novi podaci, na osnovu preciznijih osmatranja tu opasnost otklonili. Astronomi su spokojni tek kada je verovatnoća od udara jedan prema milion, ili manja. Kad smo već kod Apofisa, treba reći da je opasnost od udara otklonjena samo za tu 2029. godinu, ali ne i za 2036. kada će se asteroid vratiti (o tome smo pisali u Astronomiji broj 27). Dakle, postojali su jasni nagoveštaji da jedna svemirska stena može krajem januara da se surva na susednu planetu. Što se tiče astronoma oni su priželjkivali sudar. Ne samo zbog toga što bi tako jedan opasan kamen bio manje u našoj okolini (objektivno, u doglednoj budućnosti nema šanse da on padne na Zemlju) već zato što bi imali priliku da na delu vide događaj koji poznaju uglavnom samo iz udžbenika. Udari iz svemira nisu retkost, naprotiv, ali samo u dugim vremenskim periodima. O tome svedoče izrovane površina čvrstih planeta, Merkura i Marsa, a i Meseca. Međutim u tako kratkom razdoblju koliko traje život čoveka pad nekog pozamašnog tela iz svemira je prava senzacija koja potiskuje ostale vesti na naslovnim stranama novina.

To se poslednji put dogodilo 1994. kada je kometa Shoemaker-Levy 9 udarila u Jupiter a taj događaj je na upečatljiv način pokazao opasnost koja pre ili kasnije preti i nama jer su ožiljci tog udara ostali uočljivi više nedelja čak i u oblacima gasovitog Jupitera. Postoji dakle naučni interes da se udar nekog tela u planetu osmatra, da bi se bolje uočili njegovi efekti i potpunije shvatio čitav proces i posledice pada. Zato su se, i pored ipak malih izgleda da se dogodi ovaj kosmički sudar, astronomi pripremali. Izračunali su koliko su bolje mogli mesto mogućeg pada i čekali. U pripravnosti su bili i Marsovi orbiteri, a sam asteroid je praćen iz dana u dan. Asteroid je inače otkriven 20. novembra 2007. godine a njegov prečnik je procenjen na oko 50 metara. On spada u male asteroide i u slučaju pada na Mars izrovao bi krater od oko 800 metara u prečniku. Toliki je i krater Viktorija u kome se sada nalazi rover Oportjuniti. To dakle i nije neka veličina i stvaranje još jednog kratera na Marsu tih razmera doveo bi samo do lokalne izmene geografije, ili kako bi to Marsovci rekli, areografije.


Kometa Shoemaker-Levy 9, uoči udara (pre nego što će pasti na Jupiter raspala se) Foto: STScl, and NASA

Ali prečnik ovog asteroida je izazvao asocijaciju na ne mnogo veće telo (asteroid ili kometu, nije pouzdano utvrđeno) koje je pre ravno 100 godina eksplodiralo nad Tunguskom oblasti u Sibiru. Tom prilikom, eksplozija je izazvala strašne posledice iako ne i ljudske žrtve, jer se udar dogodio u pustom, nenastanjenom području. Računa se da je tada pokošeno 80 miliona stabala šume na prostoru od preko dve hiljade kvadratnih kilometara. Da je to telo stiglo samo nekoliko sati kasnije palo bi u naseljeni deo Rusije sa posledicama o kojima ne želimo ni da mislimo. O Tunguskom događaju opširno ćemo pisati u narednom broju Astronomije pošto puna godišnjica pada 30. juna. Da se na kraju vratimo Marsu. Uzbuđenje oko udara asteroida u Mars je naglo splaslo 9. januara ove godine kada je saopštena poslednja procena mogućnosti pada. Ona je sada iznosila svega 1 prema 10 000. Prema novom scenariju, asteroid je proleteo pored Marsa 30. januara oko podne na najmanjem rastojanju od oko 4000 kilometara od površine planete. Projurio je i nestao u tami kosmosa. Astronomi kažu da ni u narednom veku on neće ugroziti ni Mars, ni našu planetu.

Osim ovog teksta, možete pročitati u tridesetom broju Astronomije pregršt novih zanimljivosti i odličnih tekstova brojnih autora. Želite li doći do svog primjerka ovoga sjajnog astronomskog časopisa, kao i nabaviti starije brojeve Astronomije, možete se pretplatiti jer ga nema u slobodnoj prodaji u Hrvatskoj, a sve informacije potražite kod nas ili na stranicama Astronomskog magazina. Raspravljati o ovim temama možete na našem AstroForumu.