PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[Acheron]

Meni je fascinantno koliko ti Pavle nađeš više od mene za opisati objekt. 

[ediglavas]

 

[zac]

Da, zaista. Potroši cijelu stranicu za jedan objekt, meni to ne uspije ni sa opisom njih 10.... ma, samo tako!

[PavleR]

Meni je fascinantno koliko ti Pavle nađeš više od mene za opisati objekt. 

Hvala Vedrane, ali nije to bas tako. Tvoji opisi objekata su podjednako detaljni, samo su rasuti po pojedinacnim posmatranjima. Medjutim kada se spoje u jednu celinu dobije se zaista sjajan izvestaj. Ja sam procitao tvoju Exellicu od prvog do poslednjeg objekta i za mnoge objekte napravio jedinstven opis. Recimo, za NGC 6946 kada bi se nekoliko izvestaja spojili u jedan to bi izgledalo ovako:

'' U teleskopu 8'' i na uvecanju oko 80x, galaksija se vidi kao veoma bleda mrljica. Vidi se vise kao rast pozadinskog sjaja nego kao sama galaksija. Nema definisanu strukturu, rubovi su mutni, a ne vidi se ni jezgro. Galaksija je velika, i javlja se u dimenzijama 8'x5'.

U teleskopu 12'' i na uvecanju oko 140x, galaksija izgleda kao bleda mrlja, oko 5' u precniku. Vidi se slaba naznaka sjajnijeg sredista iz kojeg se na levo pruza jedan blago svetliji luk. Iznad tog luka se nalazi bledji pojas posle koga se pruza jos jedan diskretan luk.

U teleskopu 20'' i na uvecanju 140x, galaksija se vidi kao velika, sjajna mrlja. Odmah se uocava spiralni krak koji se odmotava suprotno od smera kazaljke na satu iznad sredista galaksije, a zavrsava u smeru 11h. Pazljivi pogled otkriva i znatno skromniji, donji krak kako krece od 9h i onda se naglo pretvara u luk koji zavrsava negde na 6h ispod sredista galaksije. Srediste galaksije se ni po cemu ne istice i utopljeno je medju zvedama. Ovaj gornji krak je toliko dominantan da odvlaci paznju sa ostatka galaksije. Ovaj pogled je prijatno iznenadjenje.

-  Na uvecanju 180x, galaksija se javlja u dimenzijama 9'x4.5'. Na ovako vecim uvecanjima vidi se kako je srediste galaksije ipak blago sjajnije od ostatka. Gornji, dominantni krak, ima zadebljanje, tj. svetliju regiju izmedju 1h i 2h. Slicna pojavu, doduse manje izrazenu, vise nalik cvoru, uocava se na donjem kraku na 7h. ''


Ovo je odlican opis. Izuzmi iz mojih izvestaja sekcije o fizickoj prirodi objekta, kao i sekciju o lociranju i dobija se nesto veoma slicno ovome. Naravno, pojedinacni izvestaju se razlikuju u lokaciji posmatranja ali je bilo jako zanimljivo spajati nekoliko izvestaja u jedan.

[Acheron]

Hvala ti, nisam razmišljao o tome na takav način.

[PavleR]

DSO u savzdju Hercules:

- M 92 (globularno jato)
- NGC 6229 (globularno jato)
- NGC 6210 - Turtle Nebula (planetarna maglina)


M 92

Globularno jato u sazvezdju Hercules magnitude 6.4 i prividne velicine 14'. Jedan je od Messier objekata kome posmatraci cine najvise ''nepravde''. Da se nalazi u bilo kom drugom sazvezdju jato bi bilo posmatrarcki hit, ali posto deli sazvezdje sa cuvenim globularnim jatom M13 posmatraci ga cesto previde. Zbog toga medju amaterskim astronomima ima nadimak ''Ono drugo Hekulesovo jato''. U stvarnosti, ovo jato je skoro istovetno spektakularno kao i M13. Jedno je od najsjajnjih globulara u galaksiji i po prividnoj i po apsolutnoj magnitudi. Kada se uporedi sa M13, M92 je samo neznatno bledji ali je za trecinu manje povrsine.

Jato je drevni clan Mlecnog Puta ali nije nastalo u njemu. Nekada je bio deo patuljaste galaksije Gaia-Enceladus (poznatoj kao Gaia Sausagre). Mleci Put ga je preuzeo kada su se dve galaksije sudarile pre 9-11 milijardi godina. Nukleus galaksije Gaia Enceladus danas obitava u Mlecnm Putu kao masivno globularno jato NGC 1851 u sazvezdju Columba.

Lociranje: Jato je vidljivo u traziocu.

- Krene se od zvezde Pi (𝞹) Herculis magnitude 3.15 u asterizmu Keystone. Zvezda se lako prepoznaje jer su u nepostednoj blizini dve sjajne zvezde 69 Herculis i Rho (𝞺) Herculis.
- Pomerimo trazilac za nijansu severozapadno i u pogled ce uci dve relativno sjajne zvezde paralelne sa 69 i Rho Herculis.
- Produzimo tezisnu duz koja polazi iz Pi na duz koju cine te dve zvezde za jednu njenu duzinu i u trazilac ce uci mali magloviti sjaj - M92.

Opservacija: Jato bljesti vec na malom uvecanju a na srednjim se odmah se primecuje razlika u koncentrisanosti u odnosu na M13. M92 je Shapley-Sawyer klase IV sto znaci da ima jezgro srednje bogate koncentracije. Kroz okular jato se moze podeliti na dva dela: nerazlucivo kondenzovano jezgro i prelepi halo sacinjen od desetina lako razlucivih zvezda.

Na uvecanju 107x vidi se da je jato nesto izduzeno i da je vise ovalnog oblika nego kruznog. Za detalje jata mora se ici na veca uvecanja. Na uvecanu 176x jezgro se pojavljuje veoma sjajno, koncentrisano i ogromno, okruzeno spoljasnjim halom sacinjenim od nekoliko desetina razlucivih bledih zvezda. Na tom uvecanju jezgro ostaje nerazluceno i pravi lep kontrast sa skoro porpuno razlucenim lancima zvezda koji izviru iz njega. Da bi se halo bolje razlucio potrebno je koristiti periferni vid cijom primenom halo postaje vise ''peskast''. Jezgro jeste sjano, ali ne kao kod M13, sto cini da se jato relativno lako razluci jer je ''svetlosno zagadjenje'' jezgra manje.

U nocima dobrog seeinga jato izuzetno dobro podnosi uvecanja. Na 320x objekat izgleda vrhunski. Na ovom uvecanju vidi se da se razlucivi deo hala sastoji od nekoliko populacija zvezda, gde se njih dvadesetak istice po sjaju. One se nalaze na samim obodima jata. Takodje, postaje vidljivo nekoliko lanaca zvezda. Najprominentnija su tri:

   - Prvi lanac izvire severno od jezgra i vrlo brzo savije ka jugu sa desne strane jata. Ovaj lanac je poprilicno dugacak i krece se duzinom skoro celog precnika jata.
   - Drugi lanac takodje izvire sa severa ali se krece na istok. On se u stvari sastoji od dva retka pravolinijska lanca. Jedan polazi sa severa a drugi sa istoka. Lanci se spajaju sa severoistocne strane jata i grade trougao. Ta dva lanca siromasna su zvezdama ali su jasno uocljiva jer su dugacka, pruzaju se duboko u okruzujuce polje i formiraju distinktivno trougaonu strukturu.
   - Treci lanac se nazazi na jugoistoku, On je je kratak ali se istice po tome sto se sastoji od nekoliko desetina sitnih zvezdica i vijuga kako se uliva u jezgro.

Samo jezgro se na 320x pokazuje elipsasto, skoro pravougaono, sa ugrubim usmerenjem istok-zapad. Cak i na ovom uvecanju jezgro ostaje nerazlucivo. Pokazuje se izuzetno kondnezovano, dosta gusce nego jezgro M13, i osim jasno osmotrive granulacije preko lica jezgra nije moguce osmotriti pojedinacne zvezdice u njemu. Jednostvano, jezgro je pregusto i pokazuje se kao granulirana, kompaktna i neprozirna mlecnost.

Pre nego sto zavrsim sa ovim jatom rekao bih nesto o Shapley-Sawyer klasi koncetracije globularnih jata. To je mera koncentrisanti jata prema njegovom centru i krece se u rasponu I - XII, gde klasa I predstavlja visoku koncentraciju a klasa XII nema nikakvu koncentraciju (takva jata vise lice na otvorena nego na globularna). Recimo M13 ima klasu V sto ga cini srednje koncentrisanim jatom. Razlika izmezdju V i IV je poprlicno velika i to se mozda najbolje vidi uporedjivanjem M13 sa jos jednim cuvenim jatom - M15 u sazvezdju Pegasus koji ima klasu IV.  Oba jata su vidljiva tokom letnjih meseci pa ih uporedite. Iako je razlika u koncentrisanosti samo jedna klasa, vizuelno jata izgledaju poprilicno drugacije. Takodje vidljivo u letnjim mesecima je i jato M12 u sazvezdju Ophiuchus, klase IX. Ovo prelepo jato vise izgleda kao zgusnuto otvoreno jato u kome mozemo brojati svetle zvezde nego na loptasti globular.


NGC 6229

Globularno jato u sazvezdju Hercules magnitude 9.4 i prividne velicine 4.5'. I pored toga sto je jato malo i potpuno nerazlucivo meni je ovo jedno od najlepsih letnjih osmatranja. Ovo jato se ne gleda da bi se razlucilo, ovo jato se gleda da bi se videlo. Naime, objekat je udaljen ogromnih 90.000 ly, cetiri puta udeljenije od M13 i skoro isto toliko od M92. Jedno je od najudaljenijih globularnih jata koje se moze kvalitetno posmatrati amaterskim teleskopima. Sama cinjenica da nesto toliko udaljeno sija toliko sjajno u okularu cini posmatranje posebno opcinjujucim. Udaljenost od Sunca je veoma bitan faktor u osmatranju globularnih jata i postoji mnogo blizih jata koja se ni problizno po sjaju ne mogu meriti sa NGC 6229. S tim na umu, pri posmatranju ne moze da se ne zapita kako bi velicanstveno ovo jato izgledalo da je malo blize.

Lociranje: Posto se jato ne vidi u traziocu kljucno za njegovo pronalazenje je znanje da u okularskom pogledu jato gradi trougao sa dve zvezde: HD 151689 i HD 151651. Ove dve zvezde su kljuc za pronalazenje. Ja sam ga nasao popriicno lako i ovo je moj star-hopp:

- Krene se od zvezde Tau (𝞽) Herculis magnitude 3.9 u kolenu Herkula.
- Oko 4º sverno od nje skocimo na dve svetle zvezde - 52 Herculis i duplu zvezdu 42 Herculis koje obe staju u isti pogled trazioca.
- Na pola puta izmedju njih i samo malo severno u traziocu ce se pokazati dve bliske jako blede zvezde - nacentiramo ih u trazilac, pogledamo u okular i NGC 6229 ce se pokazati u svom punom sjaju.

Opservacija: Sa uvek pristutnom svescu kolliko daleko gledamo u halo nase galaskije, meni je pogled ocaravajuc. Mogu bez dileme da kazem da mi je od svih letnjih objekata ovaj jedan od najdrazih, iako je vizelno poprilicno nezahvalan.

Na uvecanju 176x, jato se vidi kao mala, maglovita i svetla uzarena lopta, sa svetlim i koncentrisanim jezgrom. Svetlo je i okruglo, pristojne velicine ali sa malo detalja. Naime, jato se javlja kao mlecna kugla sa jako malo granulacije. Ta granulacija primetna je tek na obodima jata, a i za to osmatranje je potrebno uloziti malo vremena i truda. Ovo jato nema ni trodelnu (jezgro-prsten-halo) ni dvodelnu (jezgro-halo) strukturu. Jednostavno rec je o gusto kondenzovanoj mlecnojh lopti koja pomalo gubi sjaj od centra ka obodima ali pri tome ni u jednom trenutku ne gubi neprozirnost. Tek na obodima se vide ''kvrgice'' i ''reckice'' koje navode na granularnu strukturu.

Jato dobro reaguje na povecanje uvecanja ali ga to nece razluciti. Na uvecanju 320x perifernim vidom pojavljuje se tek nekoliko ''sramezljivih''zvezdica na suprotnim stranama oboda jata ali sama kondzovanost ostaje sveprisutra.

Medjutim, iako velika uvecanja ne doprinose isticanju detalja, treba povecati uvecanje da bi se izlovao trougao koji jato gradi sa dve ranije pomenute zvezde. Trougao je jednakokrak, sa jatom u temenu trougla i prizor je zaista lep i uskladjen u svojoj simetriji.

Ono sto NGC 6229 radi je da nas ''cika'' da smo na samoj granici razlucivosti i da je potrebno jos samo malo truda ili jos samo malo uvecanja da bi zvezde pocele da se prikazuju kao pojedinacne tackice. Istina je da se jato ne moze ralzuciti, pa cak i ako uspemo da vidimo pokoju pojedinacnu zvezdicu bice ih najvise 5-6. Medjutim, razlucivanje ovog objekta nije cilj posmatranja, cilj je pogledati visoko iznad centra Mlecnog puta i videti nesto sto sto ''ne bi trebalo da moze da se vidi''.


NGC 6210 - Turtle Nebula

Mala planetarna maglina u sazvezdju Hercules magnitude 8.8 i dimenzja 13''x16''. Maglina ima dva dela: svetlu unutrasnju regiju dimenzija 13''x16'' vidljivu teleskopom i bledu spoljasnnju regiju dimenzija 40''x30''. Spoljasnja regija se ne moze teleksopski osmotriti sem cetiri trakasta filamenta koja maglini, zajedno sa centrom, daju oblik kornjace (po cemu je i dobila ime). Za osmatranje ta cetiri filamenta potrebni su zaista veliki teleskopi (20'' i vise) i perfektan seeing.

Mala velicina centralne regije u kombinaciji sa dobrom magnitudom rezultuju veoma visokim povrsinskim sjajem. U zavisnosti od izvora, nailazio sam na vrednosti povrsinskog sjaja od  6.6 do 7.4 mag/arcmin². To je povrsinski sjaj sa kojim se planetarne magnine mogu videti cak i u traziocu, a koji sa drudge strane omogucava da se uvecanja ''pumpaju'' dokle god atmosferski uslovi dozvoljavaju.

Lociranje: I pored visokog povrsinskog sjaja maglina se ne vidi u traziocu. U svari vidi se, ali toliko bledo da ako ne znate tacno gde da je trazite necete je videti (jer je na samom pragu vidljivosti). Zato cu dati star-hopp koji ce lako naci maglinu bez da je samu uocimo u traziocu.

- Ja sam krenuo od svetle zvezde 𝞫 Herculis (Kornephoros) magnitude 2.82 u ramenu Herkula.
- Odmah do nje, u pravcu zvezde Sarin (𝞭 Heculis), u traziocu cemo uociti niz zvezda u obliku izduzene potkovice. 1.5º iznad potkovice nalaze se dve zvezde jedna do drudge. Ne mozete ih promasiti jer su to prve dve zvezde koje trazilac pokazuje.
- Centriramo trazilac na bilo koju od te dve zvezde, pogledamo kroz okular malog uvecanja, izostrimo zvezde i jedina zvezda koja ostane pufnastog oblika i ne moze se izostriti je NGC 6210 - Turtle Nebula.

Opservacija: Maglina je izuzetno mala, i na svim uvecanjima ispod 176x pokazace se kao zvezdoliko. Medjutim, ogroman povsinski sjaj dozvoljava da se povecavaju uvecanja i ja sam je najvise posmatrao na 320x.

Maglina je toliko svetla da je bez premca najsvetiji objekat u vidnom polju. Na uvecanju 320x jasno se vidi da maglina ima elipsast oblik, cak pomalo i pravougaon,  izduzen u smeru od 10h ka 4h. Gasovi magline su jako kondenzovani blizu centralne zvezde magnitude 12.7 sto je cini teskom za uocavanje. Ja nisam uspeo da izvrsim osmatranje za koje bih tvrdio da je uocilo centralnu zvezdu. Maglina je izuzetno sjajna., a taj sjaj je toliko kondenzovan da se jedva moze govoriti o regijama razlicitog sjaja preko lica objekta. Maglina je potpuno ispunjma sjajem, bez ikakvih supljina, cvorica ili regija razlicitog sjaja.

Na ovom uvecanju malo se izgube jasne granice magline a on postane pomalo pufnastra i amorfna. U nocima dobrog seeinga pogled na velikom uvecanju je zaista lep. Na njimu se maglina od zvezdolike pufnice pretvori u sjajnu uzarenu elipsu koja dominira vidnim poljem. Za osmatranje objekta nije neophodno korisiti nikakve filtere i ja sam je uglavnom posmatrao u nefiltriranom pogledu.

Sto se tice boje, maglina je javlja u sramezljivoj  zelenkasto-plavoj nijansi. Boje ima, ali ako nam je cilj osmaranje koloricnosti onda ipak treba malo smanjiti uvecanje. Naime, kao i kod mnogih planetarnih maglina, boje bolje dolaze do izrazaja pri malim i srednjim uvecanjima.

Opisani deo magline u stvari je samo njen centralni deo i predstavlja ''oklop kornjace''. Za opazanje cetiri dugacka filamenta koji predstavljaju ''peraja'' potebne su mnogo vece aparature od moje. Mogu da kazem da sam se i pored toga potrudio da osmotrim bar deo spoljasnje skoljke i da sam u tome koristio svo znanje koje imam: tupkao tubus, okular, kruzio teleskopom preko vidnog polja, gledao perifenim vidom sa svih strana. Ono sto maglina pokazuje pri blagom kruzenju tubusom preko vidog polja je da centar nije sve - tu i tamo i ponekad se pojavi neki bledi magloviti halo oko ''oklopa'' - trag mnogo vece spoljasnje skoljke.

Mape lociranja:

M 92:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53798822635/in/dateposted-public/
NGC 6229:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53797532082/in/dateposted-public/
NGC 6210 - Turtle Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53798987780/in/dateposted-public/

[tome]

Pavle prije svega svaka čast na detaljnim opisima i trudu.

Nedavno sam snimao NGC 6210.
https://www.zvjezdarnica.com/astroforum/index.php?topic=4644.0

I fotografski je jako teško dobiti detalje u kaotičnoj strukturi. Centralna zvijzda je utopljena u tom kaosu.
A izdanci nisu ni približno svijetli. Ja sam našao vizualne opise da su ulovili "čvoriće" na izdancima, ali to stvarno treba biti veliki teleskop. Središnji dio najviše pati od veličine i seeinga, jer je jako svijetao.
Znam da objektima pristupaš vrlo studiozno i daješ si vremena. Ali u noći dobrog seeinga možda nije loše "skočiti" na poneki objekt više samo da provjeriš može li se šta više uloviti.

Samo nastavi, gušt je čitati.

 

[Acheron]

 
Koliko puta promatraš objekt prije nego što na papir staviš njegov konačan opis?

[ediglavas]

Fascinantno!

[PavleR]

Ljudi, hvala na citanju i komentarima!

I fotografski je jako teško dobiti detalje u kaotičnoj strukturi. Centralna zvijzda je utopljena u tom kaosu.

Da, maglina je porilicno mlada, starosti je tek nekih 2.000 godina pa su gasovi jos uvek koncetrisani u maloj regiji. Jako je tesko tu vizuelno uociti bilo kakve detalje jer sve bljesti od visoke koncentracije materijala na malom prostoru. Pogledao sam dosta astrofotografija magline, cak i na mnogima od njih se vise nazire regija viseg sjaja oko centralne zvezde nego sama zvezda.

Pre nekih mesec-dva smo kuckali na Vedranovom topicu o toj maglini, tesko je uociti spoljasnju skoljku cak i sa teleskopom 24'' ako se bas ne poklope savrseni uslovi. Vedran je spomenuo da je Steve Gottlieb uspeo da vidi ''peraja'' u 20'' ali recimo nije sa 24'' u losijim uslovima.

Koliko puta promatraš objekt prije nego što na papir staviš njegov konačan opis?

Uh, dobro pitanje. Od 1 do 10 puta  . Za otvorna jata koja ne zahtevaju bog zna kakve uslove posmatranja realno je dovoljno jedeno gledanje, dok galaksije koju mogu pokazati strukturu nikad nisam ''stavio na papir'' bez bar tri razlicita posmatranja, najmanje tri. Konkretno ove mete sam detaljno posmatrao prosle sezone, vec tad sastavio izvestaje, pa ih ponovo osmotrio ove sezone i dopunio iste. Rekord mi je sigurno NGC 246 - Skull Nebula u Cetusu. Ja ne znam zasto ali ja sam opcinjen tom maglinom. Proslu jesen sam je posmatrao ama bas svako posmatranje, loveci noc savrsenog seeinga koja ce pokazati ceo mehur i u njemu zarobljene zvezde. Skupio sam tako barem 10 uzastopnih posmatranja istog objekta. I na kraju se isplatilo, trvdoglavi magarac ubo perfektnu noc i to cu pamtiti ceo zivot.

[TonY206]

Svaka čast na upornosti i predanosti! 

[PavleR]

DSO u sazvezdju Ophiuchus:

- M 10 (globularno jato)
- M 12 (globularno jato)
- M 107 (globularno jato)

Pozdrav svima. U ovom postu obradicu tri globularna jata u sazvezdja Ophiuchus.  Objektima je zajednicko to sto je polazna tacka za njihovo lociranje zvezda Saik (𝞯 Ophiuchi) magnitude 2.5, sredisnja zvezde u juznom delu glavnog asterizma sazvezdja.

M10 i M12 se u amaterskoj astronomiji cesto nazivaju ''Twin globulars'' zbog njihove blizine na nocnom nebu. Jata se nalaze na rastojanju od samo 3º, sto znaci da mogu tesno stati u jedno vidno polje trazioca. Oba su jedna od najvetlijih i najvecih globularnih jata severne hemisphere i zastitni su znak sazvezdja Ophiuchus.

Sa drudge strane, M 107 je bledo i tesko osmotrivo jato, a njegova pozicija na niskom nebu nikako ne pomaze opservacji.


M 10

Globularno jato u sazvezdju Ophiuchis svetle magnitude 6.6 i prividne velicine 19.3'.

M 10 je jedno od najsvetlijih i najvecih globularnih jata severne hemisphere. Jato je Shapley-Sawyer klase VII, sto znaci da je poprilicno rasutije od M92 i NGC 6229 koje sam opisao u prethodnom postu. Jato je prilicno blizu Suncu na udaljenosti 14.300 ly, medjutim, zbog njegove lokacije blizu ravni Mlecnog Puta, prasina izmedju nas i M10 zabledjuje njegove zvezde za skoro magnitudu.

Lociranje: Jato je svetlo i ogromno te se jasno vidi u traziocu.

Objekti unutar glavnog asterizma sazvezdja Ophiuchus su poprilicno nezgodni za lociranje. Osnovni asterizam koji predstavlja telo Zmijonose sastavljen je od svetlih zvezda i sija sjajno, ogromno  i ponosno na jugu u kasnim prolecnim i ranim letnjim nocima. Medjutim, unutar asterizma je malo svetlih zvezda - samo pet njih sija magnitudom svetlijom od 5. Po tome je sazvezdje slicno sazvezdju Pegasus i njegovom asterizmu ''Veliki Kvadrat''. Ogromna povrsina ogranicena izuzetno svetlim svezdama ali unutra - mrak.

Najlogicnije je objekat locirati preko zvezde Saik (𝞯 Ophiuchi) magnitude 2.5, sredisnje zvezde u juznom delu asterizma. Odatle stra-hopp ide na sever potezom 20  Oph - 23 Oph - 30 Oph. Mozda ce biti malo problema locirati zvezdu 23 Oph. Ja tada koristim sledeci trik: odmah severno od Saik-a nalazi se ostrougli trougao koji cine cetirii blede zvede lako vidljive u traciocu. Kada produzim desni krak na sever taj pravac udara skoro tacno u 23 Oph.

Kada stignemo do 30 Oph jato ce se jasno pokazati u traziocu kao poprilicno velika maglovita mrlja.

Opservacija: Divno jato malog centra i velikog, bogatog haloa.

Na maliim uvecanjima centar se tesko vidi a kamoli razlucuje, ali se zato odlicno vidi kako halo polako bledi i postepeno nestaje u okolinu. Jato izgleda ogromno i svetlo. Medjutim, za detalje hala mora se povecati uvecanje jer se tada slika potpuno transformise.

Na uvecanju 176x  i koriscenjem perifernog vida halo se razlucuje na desetine zvezda a opsti oblik postaje peskast i granularan.  U pogled ulazi pedesetak jedva vidljivih zvezda koje izgledaju peskasto razbacane iznad kompaktnog jezgra. Kako je centar izuzetno mali, jato deluje siroko sa zvezdama koje iz njega idu duboko u polje. Samo jezgro je izuzetno kompaktno i na ovom uvecanju ''odbija'' da se razluci. U dobrim nocima jato se da kvalitetno osmotriti na visokim uvecanjima pa cu se i najvise baviti pogledom na 320x.

Na uvecanju 320x pogled je fascinantan. Broj razlucenih zvezda u halu se povecava a periferni vid drasticno poboljsava osmatranje. Na tom uvecanju vide se sledece karakteristike objekta:

- halo je izuzetno ''dubok'' ali zvezde u njemu nisu podjednakog sjaja. Naime, lako ce se primetiti dva vijugava lanca svetlijih zvezda koja su gotovo centralno-simetnicna u odnosu na jezgro. Jedan lanac ide na sever a drugi na jug i oba se u svojoj sredini savijaju za 180º. Oba lanca su malo smaknuta od centra prema istoku, tj ne izviru bas iz sredista jezgra vec iz njegovih istocnih krajeva, stoga, uz malo maste, oba niza zvezda mogu se posmatrati kao jedna lanac u obliku obrnutog slova S.

- samo jezgro na ovom uvecanju izgleda manje kompaktno i vise granulirano. Pazljivim posmatranjem moze uociti nekoliko pojedinacnih zvezdica utopljenih u gustu paucinastu struktiru koja u dalje odoleva potpiunom razlucivanju.

- Broj zvezda u halu se povecava sto jos vise dodaje utisku nesrazmerno malog jezgra u odnosu na halo. Jato ima dvostruku strukturu jezgro-halo i nedostaje mu prsten oko jezgra tako lako vidljiv kod globularnog jata M15.

- najsjajnija zvezda u polju nalazi se oko 10' severoistocno od jata. To je zvezda HIP 82905 magnitude 10.

Pogled je prelep ali je osmatranje naporno. Jato se ne moze osmatrati direktnim pogledom jer onda potpuno drugacije izgleda od ovoga sto sam ja opisao. Ako centriramo jato i gledamo direktno u njega videcemo samo malo jezgro okruzenom maglom i nekoliko desetina razlucenih zvezda. Ako zelimo da izvucemo maksimum iz ovog objekta moramo da se koristimo malo naprednijim tehnikama. U principu, globularna jata su DSO koji jako dobro reaguju na periferni vid, kao i na povecanje aperature. Za kolege koji zele bolje da ovladaju ovom tehnikom leto je idealan period za vezbanje perifernog vida zbog mnostva objekata koji zahtevaju njegovu primenu, a koji opet nisu tako zahtevni za posmatranje kao galaksije prolecnog neba. Na kraju, tu je je u znamenite Blining Planetary (NGC 6829) u sazvezdju Cygnus, idealan objekat za vezbanje perifernog vida i uzivanje u promenljivom obliku koji objekat uzima u zavisnosti kako ga posmatramo.


M 12

Globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 6.7 i prividne velicine 16'. Jos jedno svetlo i veliko globularno jato, cija je impozantna pojava pojacana njegovom bliskoscu sa nista manje impoznatnim M10.

Jato je Shapley-Sawyer klase IX, sto znaci da je jato rasuto prema centru. Vizuelno, klasa IX deluje poprilicno nekoncentrisano i to je razlog zasto su pocetni posmatraci smatrali da je M12 zgusnuto otvoreno jato. Ovaj objekat je vizuelno blizu globularnom jatu M10 koji sam opisao ranije ali ne samo i vizuelno; naime, njihova realna razdaljina u svemiru je veoma mala pa su ne samo vizuelni vec i fizicki susedi.

Lociranje: Najpametnije ga je posmatrati posle posmatranja jata M10, jer se jata nalaze u blizini. Kada zavrsimo osmatranje M10, vratimo se na zvezdu 30 Ophiuchi, pomerimo se traziocem na zapad dok u pogled ne udju dve relativno sjajne zvezde. Necete ih promasiti, jedine dve zvezde zapadno od 30 Oph koje se isticu. Otrpilike 1º zapad-severozapad od njih nalazi se M 12.

Opservacija: M 12 je jedno od najcudnijih globulara koje sam posmatrao. Sam raspored i sjaj zvezda stvara jasan 3D efekat gde pojedine zvezde izgledaju kao da su ispred ostalih, sto jatu daje trecu dimenziju dubine.

Na uvecanjima 176x i 320x meta je ogromna i svetla.  Jato je izuzetno zamimljivo za posmatranje, potpuno drugacije od dosada opisanih jata.

Najpre, jato je potpuno rasuto sa jako malo centralne kondenzacije. Ono sto je najupecatljivija karakteristika objekta je da ovo jato gotovo da nema halo. Umesto toga, po obodima jata vidi se 14 svetlih zvezda koje formiraju oblik klina, a ostale zvezde jata nalaze se unutar te klinaste formacije. Medjutim, toj unutrasnjoj formi fali koncentrisanost zvezda, pa sve izgleda kao rasuta peskasta straktura oivicena jednakokrakim trouglom svetlih zvezda. Stoga se jato moze podeliti u dva dela: spoljasnji klin i bledu peskastu unutasnjost:

- Spoljasnji klin: ja sam izbrojao 14 zvezda koje po mojoj proceni sijaju magnitudama 10-12. Za 4 od njih sam siguran da ne pripadaju jatu nego su superimpozirane preko njega. Znajuci da najsjajnija zvezda koja pripada jatu sija magnitudom 12 logican zakljucak je da su neke i od ostalih pomenutih zvezda takodje superimpozirane na jato. Cela struktura izgleda kao polozeni bor sa vrhom koji gleda ka istoku.

- ''Iza'' tih 14 zvezda krece peskast sjaj oko 40 jasno razlucenih zvezda i jos mnogo zvezdica na pragu razlucivosti koje stvaraju paucinasti pozadinski sjaj. Ne nalaze se sve zvezde unutar klina, vec mnoge prelaze preko njegovog juznog kraka. Tako se stvara utisak da je klin superimoniran preko severnog dela objekta. Zvezde su u takvom rasporedu na se ne vidi nikakva centralna kondenzacija niti bilo sta nalik jezgru. Sve zajedno cine predivnu scenu, jer ovih 14 zvezda deluju istureno u odnosu na ostale sto stvara 3D efekat slike. Jato izgleda kao da se sastoji od zvezda svih mogucih magnituda od 10 pa nadalje.

Ukupnan utisak mi je da meta izgleda kao otvoreno jato, a u srcu otvorenog jata - maglina.


M 107

Globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 8.1 i prividne velicine 10'. Jato je Shapley-Sawyer klase X, sto znaci da je veoma labavo vezano.

Jato ima izuzetno zanimljivu orbitu. Objekat je blizu ravni galaksije pa je pristojno blisko i Zemlji ali i centru galaksije. Pritom mu je orbita izrazito elpiticna pa ga pri najvecoj udaljenosti od centra Mlecnog Puta stavlja u galakticki halo, a pri najmanjoj jato cak prodire u precku galaksije.

Lociranje: U trazilac se centrira zvezda Zeta (𝞯) Ophiuchi magnitude 2.6, sredisnja zvezde u juznom delu glavnog asterizma sazvezdja. Oko 2º juzno od nje u trazilac ce uci tri blede zvezde koje grade pravougli trougao. Kada se vertikalna kateta trougla produzi na jug za svoju duzinu doci cemo do nase mete.

Opservacija: Izuzetno tesko posmatranje. Jato se nalazi jako nisko na nebu  i usled jakih letnjih turbulencija na malim visinama meni je bilo jako tesko da osmatram ovaj bledi objekat. Nezavisno od polozaja na nebu, i povrsinski sjaj M 107 je izuzetno mali: sa 14.6 mag\arcmin² M107 je jedno od jata najmanjeg povrsinskig sjaja.

Na uvecanju 176x i direktnim vidom jato se prikazaje kao bleda nerazluciva magla. Ono sto sam uspeo da vidim je da je centar okrugao ali da je sam jato pomalo ovalnog oblika. Za bilo kakve detalje potrebno je intenzivno koristiti periferni vid. Tada se na obodima jata pojavljuje granulacija. Da bih od te granulacije dosao do bar koje razlucive zvezde presao sam na uvecanje 320x. Povecanje uvecanja ne doprinosi mnogo kvalitetu pogleda, sem sto se granulacija pojacava a iz ivica jata sramezljivo proviruje pokoja pojednicna zvezda.

Ukupan pogled je bled i pomalo dosadan jer ovo jato ne da nema trostruku, vec cak ni dvostruku strukturu. Namerno sam u prethodnom pasusu koristio izraz obod jata a ne obod hala - jer hala nema. Celo jato deluje kao jedinstvaena bleda mrlja, bez jasne podeljenosti na centar i halo. Jedino sto se primecuje da sjaj raste prema centru ali podeljenost na jezgro i halo ne postoji.

Ono sto je pogled ipak ucinilo lepim je okruzenje u kome se nalazi jato. Na malom uvecanju jato je okruzeno sa tri zvezde magnitude oko 10-11 lepo rasporedjenih - po jedna na istok, zapad i sever. Te tri zvezde se nalaze na udaljenosti oko 4'-5' od jata i nisu njegov deo vec su mnogo blize Zemlji od samog objekta. Dodatno, na jugu jata nalaze se jos dve zvezde koje izgledaju kao da su ispale iz njega, na malo vecoj udaljenosti od prethodne tri.


Mape lokacija cu ostati duzan jer izvestaj kucam sa posmatracke lokacije. Mape cu naknadno ubaciti u izvestaj.

[Lucius]

Sjećam se prvog (i zadnjeg) pogleda na M107. Teško razočaranje.

[Acheron]

M107 je baš fora skup u većem teleskopu. Zvijezde u njemu su 14. magnitude i taman cimaju na rubu vidljivosti u 12". Zapravo, pod tamnim nebom sam u 12" znao vidjeti do m=15.5, samo si nikada nisam dao truda provjeriti skup.

Sad na CNu pratim raspravu da li je M10 spektakularniji od M13. Teško, ali jedna čekam priliku provjeriti.

[Lucius]

Meni jedini kuglasti u rangu M13, a možda i zeru bolji od njega je M22.
Baš me zanima Omega Cen.