PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[zac]

Jesu blede i nikakve, ali meni su galakticka grupe i jata najdraze mete. Zadovoljstvo koje osecam posmatrajuci ih ne moze da se poredi cak ni sa identifikovanjem spirala u vecim galaksijama.

Je, ali kad sa svojim, obićno premlim skopom, vidim išta na mjestu neke "nikakvice" to je fora i veselje. Pomalo skuplja takva, skoro nemoguča, opažanja i zaista je zanimljivo što se sve može opaziti kad se instrument i opažač gurnu preko granice. Traje naravno, i 99% opažanja u bilješkama ima samo "-", ali kad s ekonačno nešto opazi, suuuper!

Naravno, svakome od nas nešto je drugo super, ali zato imamo forum pa "špijuniramo" jedni druge :)

[PavleR]

Binarni sistemi u sazvezdju Piscium:

- 51 Piscium
- 77 Piscium
- Zeta (𝞯) Piscium - Revati
- Struve 122
- Alpha (𝞪) Piscium - Alrescha

Kao sto sam u jednom pd prethodnih postova spomenuo, ove i prosle sezone osmotrio sam dvadesetak binarnih sistema u sazvezdju Piscium. Pre tri nedelje opisao sa njih pet, a u danasnjem postu opisacu jos pet. Svi sistemi poredjani su duz desne strune sazvezdja.


51 Piscium

Siroko razdvojeni par zvezda nejednakih magnituda. Primar sija magnitudom 5.7, dok je sekundar osetno bledje magnitude 9.5. Par se nalazi na separaciji 27.5''.

Lociranje: zvezda se nalazi skoro tacno na pola puta izmedju dve zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja: 𝞭 Piscium i 41 Piscium, pa tek malo juzno. Ja sam krenuo od Delte, iz prostog razloga sto je lako vidim golim okom.

- krenuo sam od zvezde 𝞭 Piscium u glavnom asterizmu sazvezdja.
- trazilac se pomakne 4º zapadno i jedina svetla zvezda u polju je 51 Piscium.

Opservacija: Par je slican sistemu 49 Piscium, samo lepsi i svetliji. Nejednakost zvezda u sjaju i velicini je velika, ali se usled sire separacije sekundar izborio za ''svoje mesto pod Suncem'', te ne sija tackasto vec kao zvezda sa ispunom. Primar mi deluje belicasto, dok se boja sekundara na malim uvecanjima tesko moze odrediti. Par u svojoj neujednacenosti deluje lepo i meni se pogled svideo. Sistem je usmerenja od 10 h ka 4h, sa primarom na 10 h.

Iznad 51 Piscium nalaze se tri svetle zvezde u horizontalnoj liniji, koje pogled cine dosta ''linearnim''. Takodje, na 8h od sistema uocljiva je jedna veoma bleda zvezda na rastojanju od oko 1º od glavnog para, pa vizuelno sistem deluje kao trostruki.


77 Piscium

Jos jedan siroko razvojeni par zvezda, ali i jedan od najlepsih u sazvezdju. Komponente sistema sijaju magnitudama 6.8 i 7.6 i nalaze se na separaciji 33.2''.

Obe komponente sistema su patuljci stelarne klase F.

Lociranje:

- krenuo sam od svetlog binarnog sistema Zeta (𝞯) Piscium u glavnom asterizmu sazvezdja.
- 2.5º juzno od nje lako se uocava jednakostranicni trougao tri svetle zvezde. Najjuznije teme tog trougla je sistem 77 Piscium.

Opservacija: Prelep pogled. Sistem sija svetlo i apsolutno dominira vidnim poljem. Sistem je postavljen u smeru istok-zapad, sa svetijom zvedom na istoku. Par je izuzetno kolorican i sija zivim i jarkim bojama bojama, Iako spektralne klase sugerisu da su obe zvezde zuto-bele, ja primar vidim tako ali sekundar isijava mnogo dublju zutu od primara i cak malo vuce na narandzastu. Posto nisam bio siguran u tu percepciju defokusiurao sam zvezde ne bi li im se boje razlile preko difrakcionih prstenova. Ta metoda pokazala je da mi je percepcija bila ispravna jer se difrakcioni prstenovi oboje zutim bojama ocigledne razlike u nijansi. Mene je ovaj sistem potpuno opcionio pa sam gurao uvecanja cak do 176x, ne bi li se ''igrao'' sa defokusiranjem zvezda i uzivanjem u bojama.

Razlika u sjaju od jedne magnitude je vidljiva, ali kako su zvezde poprilicno razdvojene, razlika u velicini nije dominantan osecaj pri posmatranju. Pogled je izuzetno ostar, bez ikakvih ''pufni''. Boje su ostre i jake, a zvezde su dovoljno svetle da ih jasno isijaju. Fantastican pogled, estetski mozda i najlepsi u sazvedju.


Zeta (𝞯) Piscium - Revati

Petostruki zvezdani sistem integrisane magnitude 4.9. Iako se sastoji od pet gravitaciono vezanih zvezda, komponente sistema su tako rasporedjene da je teleksopski moguce razluciti ih na dve zvezde magnituda 5.28 i 6.43, koje stoje na serparaciji 22.9''. Primar je spektroskopski binarni sistem dve zvezde stelarne klase B, dok je sekundar spektroskopski sistem zvezda kalasa F i G.

Lociranje: zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja, 2.5º severno od prethodne mete 77 Piscium.

Opservacija: lep i svetao par, ali ipak nije to ona koloricnost kao kod 77 Piscium. Sistem  je usmeren od 10h ka 4 h, sa primarom na 10 h. Obe zvezde se vide svetlo i sa jasnom ispunom, sa tim sto je primar malo veci i sjajniji. Par potpuno dominira vidnim poljem.

Kod ovog sistema je malo tesko percepirati boje. Na malom uvecanju se nisam usudio da cenim prirodu koloricnosti, pa sam se popeo na veca uvecanja. Iako su mi na 107x obe zvezde delove zuckasto, na 137x su se boje jasnije pokazale i mogu sa sigurnoscu da tvrdim da je primar belicast, dok je sekundar ostao zut. Tu percepciju potvrdio sam defokusiranjem zvezda i na ovom i na uvecanju 176x. Za razliku od 77 Piscium, boje Zete su mnogo ''tuplje'' i ''uzdrzanije'' i nije ih lako proceniti.


Struve 122

Divan sistem cije komponente sijaju magnitudama 6.6 i 8.6. Par se nalazi na estetski uvek lepoj separaciji od 6''.

Lociranje: sistem se nalazi u istom vidnom polju sa NGC 520,  galaksije koju sam opisao u jednom od prethodnih izvestaja. Stoga je lociranje istok kao za taj objekat.

Opservacija: Bas sam bio iznenadjen lepotom ovog sistema. Par sam zbog manjih magnituda pri put jasno razdvojio na uvecanju 107x i vec tu sam ostao poprilicno zatecen prizorom. Par je usmerenja od 7h ka 1 h, sa primarom na 7 h. Iako magnitude sistema nisu zavidne, par je i dalje nasvetlija zvezda u polju.  Sistem je velike razlike u sjaju, i u svojoj koloricnosti i prijatno maloj separaciji deluje zaista lepo uparen. Primar sija zivopisnim zuckastim sjajem, i svojom intenzivnom bojom pravi potpuni kontrast sa prljavo-belim dosadnim zvezdama okruzujuceg polja. Sekundaru je malo teze odrediti boju jer ga kupa sjaj primara. Zanimljivo je da koliko god je sekundar mali i koliko god da tackasto sija, ostavlja jak vizuelni utisak. Velicine i polozaj komponenti sistema su takve da par deluje kao privezak na lancu, gde je primar privezak a sekundar lanac.


Alpha (𝞪) Piscium - Alrescha

Jedna je od najsvetlijih zvezda u sazvezdju. Izuzetno je blizak binarni sistem sa separacijom od ''bolnih'' 1.8''. Komponente sistema su svetlih magnituda 4.3 i 5.1 i obe zvezde su stelarnog tipa A.

Lociranje: Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja i najjuznija je njegova zvezda. Predstavlja zvezdu u kojoj se spajaju dve strune o koje su obsene ribe.

Opservacija: Uz Struve 3003, ovo je bila daleko najteza opservacija binarnih sistema u savzedju Pisces. Dok kod Struve-a nisam bio spreman na toliko problema u posmatranju, kod Alresche same brojke govore o izazovnosti opsrevacije. Naprosto, separacija od 1.8'' uz relativno svetle magnitude obe zvezde vec unapred govori da ce biti jako tesko doci do dve pojedinacne zvezde, vec da ce se verovatno osmotriti ''Osmica''.

Razdvajanje zvezde zahteva izizetan seeing. Posmatrao sam je i prosle i ove sezone. Svaku noc dobrog seeinga bacio sam pogled na Alresch-u i ovaj izvestaj bice baziran na najboljem osmatranju koje sam izvrsio ove sezone, a bilo ih je nekoliko neuspesnih.

Prvo uvecanje na kome je par razluciv je 320x. Obe zvezde para pokazuju se u beloj boji.

Par nisam jasno razlucio i nisam uspeo da vidim dve pojedinacne zvezde, vec je procep izmedju njih bio ispunjem sjajem difrakcionih prstenova. To nije greska u osmatranju vec fizicka pojava koja prati razdvajanje bliskih parova na velikim uvecanjima. Mozda je ovo trenutak da malo objasnim fenomen famozne ''Osmice''. Naime, sto se par gleda na vecem uvecanju, oko zvezda se vise javlju difrakcioni prstenovi. Ti difrakcioni prstenovi svima su dobro poznati kao nacin da se proveri kolimacija teleskopa. Medjutim, ovde nije rec o difrakcionim prstenovima koje sami pravimo defokusriranjem, vec o prstenovima koje se prave oko zvezda na velikim uvecanjma cak i kada su u fokusu. Ti prstenovi ne izgledaju skroz kruzno, vec kao serija isprekidanih lukova koji okruzuju zvezdu. Sto je zvezda svetlija, prstenovi ce biti veci. Kod blisko razdvojenih parova, ti prstenovi prodiru u procep izmedju dve zvezde i ako su obe zvezde svetle oni se seku, mesaju i potpuno ispune svetloscu tu malu prazinu. Stoga se na kraju dobije pogled koji izgleda kao broj 8. Dve zvezde predstavljaju krugove osmice a mesto gde se difrakcioni prstenovi spajaju prestavlja spoj dva kruga osmice. Takodje, za ralucenu zvezdu se smatra i ako se samo krajevi zvezde preklapaju, ali tek toliko da se u pogledu moze jasno izdvojiti patern ''osmice''.

Alrescha vazi za jedan od najlepsih binarnih sistema u sazvezdju Pisces. Iskreno, ja sam se toliko mucio oko njega da na kraju nisam ni imao osecaj za lepotu. Ja licno ne mislim da je par prelep, dve bele zvezde na separaciji koja ne dozvoljava da ih potpuno razdvojimo. Neki bledi bliski parovi koje sam opisao u proslom postu meni su bili mngo uzbudljivije mete. Isto muku kao sa ovom zvezdom imao sam i kod Struve 3033, ali tamo mi je pogled bio prelep. Dve zute zvezde u kontrastu sa bledim belim pozadinskim zvezdama. Kod Alreche sve je belo i meni je par relativno nezanimljiv Medjutim, to je samo moja posmatracka preferencea, mnogi posmatraci uzivaju gledajuci Alresch-u. Takodje, mislim da je Alrecha meta koja je mnogo podesnija za drugaciji tip teleskopa od mog, neki dobar refraktor ili Mac.

[Acheron]

Alfa Riba ide na listu za promatranje
1,8" ne bi trebalo biti previše problematično, ako baš seeing ne vrluda

[Lucius]

Početkom studenog sam prvi put bacio pogled prema Alreschai (sa Mak 150) i nisam bio 100% siguran je li vidim dvije zvijezde. Trebat ću opet pokušati. Seeing nije bio tako loš jer sam tu istu večer uspio razdvojiti BU 1053 u Kočijašu koja mi je bila nemeza dugi niz promatranja (a ta mi se na papiru čini teža nego Alrescha).

[PavleR]

Sazvezdje Triangulum:

M 33 - Triangulum Galaxy

M 33 jedna je od tri vodece galaksije nase Lokalne Grupe, pa je samim tim, zbog broja detalja koji se u njoj mogu videti, jedna od najposmatranijih galaksija na nocnom nebu. Do tih detalja nije lako doci, posmatranja umeju da budu veoma zahtevna, a za uspesnu osmotrivost moraju da se poklope mnogi uslovi koji ne zavise uvek od samog posmatraca.

Pre nego sto dam podatke o samoj galaksiji, mislim da je vazno shvatiti sta je to Lokalna Grupa, jer bas zbog svog prisustva istoj i M31 i M33 se pokazuju u ogromnoj prividnoj velicini, sa velikim brojem detalja. Lokalna Grupa galaksija je naziv koji se koristi za galakticko jato koji sacinjavaju tri glavne galaksije: Mlecni Put, M31 Andomeda galaksija i M33 Triangulum galaksija. Uz te tri, u Lokalnu Grupu ulaze i sve njihove satelitske galaksije, plus neke za koje nije jos uvek utvrdjeno da li propadajj Grupi ili ne. Sve tri glavne galaksije Lokalne Grupe su gravitaciono vezane i krecu se jedna prema drugoj. Procenjeno je da ce za oko 4 milijarde godina doci do spajanje galaksija Grupe i formiranja jedne gigantke elipticne galaksije. Stoga su galaksije Grupe nasi najblizi galakticki susedi, sto M 31 i M33 cini dominantnim galaksijama na nocnom nebu. Cak i neki njihovi sateliti, kao sto su M 32 i M110, i pored svoje patuljaste prirode, zbog svoje blizine nadsijavaju mnogo vece i grandioznije galaksije.

M 33 je po mnogim parametrima jedna od najdominantnijih galaksija na nocnom nebu:

- sa magnitudom 5.72, M33 zauima drugo mesto po sjaju od svih galaksija koje mozemo uociti. Ispored nje se nalazi samo Andomeda galaksija, koja sija nenadmasnom magnitudom od 3.44. Medjutim, ta svetla magnituda moze da zavara, jer je povrsinski sjaj M33 izuzetno mali i iznosi nesto vise od 14 mag/arcmin². Ta vrednost je cak i za galaksije izuzetno mala. Mali povrsinski sjaj galaksija ne duguje samo svojoj velikoj prividnoj velicini vec i svom skoro face-on polozaju na nasu liniju pogleda. To znaci da mi M33 posmatramo gledajuci kroz njenu tanku galakticku ravan, sto umnogome smanjuje sjaj galaksije u okularu.

- kao deo Lokalne Grupe, M33 je jedna od nama najblizih galaksija. Od Sunca je udaljena ''samo'' 2.73 Mly. Inace, koliko ja znam, nama najbliza galaksija, a da nije satelit mlecnog Puta, je jos jedna clanica Lokalne Grupe - Andromedin satelit NGC 185.

- i po prividnoj velicini M33 se nalazi na drugom mestu od svih galaksija na nocnom nebu. Sa prividniom precnikom oko 1º, veca od nje je samo neprikosnovena Andromeda galaksija. Koliko je to ogromna velicina govori i da se vidno polje malih uvecanja krece negde oko te vrednosti. Naravno, u oklularu ce se galaksija videti manja od svoje kataloske vrednosti, ali i dalje ogromna.

- i pored toga sto izgleda kolosalno, M 33 je u stvari veoma mala i siromasna galaksija. Unutar sebe sadrzi samo oko 40 milijardi zvezda, sto je minorna velicina u poredjenju sa trillion zvezda u Andromedi ili cak 5 triliona u nekim gigantskim elipticnim galaksijama. I precnik galaksije od samo 60.000 ly stavlja je u red malih galaktickih objekata (upola je manja od Mlecnog Puta).

- taj mali broj zvezda galaksija pre svega duguje svojoj mladosti. Procenjuje se da je M 33 poprilicno mlada galaksija, unutar kojoj se tek desava intenzivna zvezdana formacija. Koliko su zvezde u M33 mlade govori i cinjenica da u galaksiji nije otkrivena nijedna supernova. Smatra se da su naprosto zvezde galaksije toliko mlade da jos nisu dosle do stadijuma da eksplodiraju kao supernove. Stoga je M33 prepuna plavih dzinova, otvorenih jata, zvezdanih asocijacija, globularnih jata i emisionih maglina. Najlepsi deo od svega je sto se neke od tih emisionih maglina mogu teleskopski uociti, a jedna od njih (NGC 604) je toliko velika i svetla da se moze uvek uociti, cak i ako se ne vide same spirale galaksije.

Sama morfologija galaksije idealna je za ovako blizak objekat. Galaksija ima mali centar i siroko razvijene spiralne ruke, od kojih se isticu dve koje sa centrom grade oblik slova S. Medjutim, za razliku od grand-design galaksija (M101), spiralne ruke M33 su flokulentne i nisu kontinuirane. Da pojasnim, pod pojomom flokulente galaksije podrzumeva se galaksija cije su spiralne ruke isprekidane i sastoje se od vise delova ili ''rucica'' koje vizuelno izgledaju kao singularna spiralna ruka. Nasuprot njima stoje grand-design galaksije sa velikim, sirokim i kontinuiranim spiralama (M101 i M74). Flokulentne spirane ruke karakteristicne su za mlade galaksije, kao sto je i M33. Zvezdana formacija u takvim galaksijama je mlada, zvezde su skupljene u mnostva jata i asocijacija, sve je gusto spakovano i asocijacije jos uvek nisu stigle da raspadnu i da posalju svoje zvezde koliko-toliko ravnomerno preko tela objekta.

Lociranje: galaksija se jasno vidi u traziocu kao velika i okrugla maglovita mrlja. Stoga je potrebno samo ''dogegati'' se do njene pozicije i direktno naciljati objekat.

- krenuo sam od zvezde Alpha (𝞪) Trianguli u glavnom asterizmu sazvezdja. Magnitude je 3.42 i vidi se golim okom.
- uocimo zvezdu SAO 74881, koja se nalazi 2.5º severno, upravno na pravac koji spaja 𝞪 i 𝞫 Trianguli.
- produzimo liniju koja spaja 𝞪 Trianguli sa tom zvezdom za jednu njenu duzinu i doci cemo do regije u kojoj se nalazi galaksija. Sama galaksija videce se traziocu.

Opservacija: Pre samog opisa galaksije treba istaci da je M33 izuzetno kompleksno posmatranje. Kvalitet njenog prikaza ne zavisi samo od iskustva posmatraca i velicine teleskopa, vec i od faktora na koje posmatrac ne moze da utice. Ne samo sto su dobar seeing, kvalitetno nebo i mracna pozicija imperativ, vec M33 zahteva i neke dodatne uslove da bi pokazala svoje detalje. Naime, galaksija je notorna po tome sto lose reguje na vlagu u vazduhu i potrebno ju je posmatrati u noci koja je sto vise suva. Cesto se pri visokoj vlaznosti spiralne ruke prosto ''razmazu'' preko lica objekta i sve izgleda kao  ogromna amorfna mrljetina bez ikakve razlucive strukture. Iskustvo takodje igra veliku ulogu jer ovu galaksiju ''treba napasti'' iz svih oruzja iz arsenala posmatraca. Sve pomaze, i periferni vid, i pomeranje tubusa i duzina osmatranja, ali opet ponavljam, ponekad je sve to za dzabe ako je su atmosferski uslovi losi.

Ja galaksiju posmatram pod solidniom nebom sa dobre pozicije. Iskustveno sam se vec navikao na njenu osnovnu formu jer sam je puno puta posmatrao pa mi uocavanje njenih spirala uglavom nije nikakav problem. Izdvajanje H II regija je drugacija prica, za to je potrebno ozbiljno rudarenje (sem za NGC 604).

Dugo sam odlagao da galaksiju stavim na papir jer sam je pri svakom novom posmatranju video sve bolje. Ove sezone sam izdvojio jednu suvu noc i celu je posvetio M33. Objekat sam posmatrao citava 2.5 sata sa malom pauzom i konacno mogu da kazem da sam iz nje izvukao maksimum koji je moguc pod mojim nebom, mojim teleskopom i iskustvom kojim raspolazem.

Galaksiji jako prija povecanje kontrasta i smanjenje izlazne pupile. Stoga ne treba biti skrt na uvecanjima, iako je objekat ogroman. Pojacanje kontrasta drasticno poboljsava kvalitet slike i galaksiju sam uglavnom posmatrao na uvecanju 137x.

Galaksija kao celina

Vec na malom uvecanju galaksija izgleda ogromno. Moja procena je da su joj dimenzije u okularu gigantskih 30' !!! Prikazuje se sa relativno svetlim ovalnim jezgrom iz koga se na sever i jug pruzaju dve spiralne ruke. Spirale se uvijaju na taj nacin da zajedno sa jezgrom obrazuju distinktivan oblika slova ''S''. Spiralne ruke odmotavaju se suprotno od smera kazaljke na satu i obavijaju se oko jezgra.

Galaksija izgleda jako difuzno i mekano. Nista u njoj nema ostre granice i sve je pomalo razmazano.

Jezgro

Iako jezgro nije previse svetlo, njegov sjaj daleko nadmasuje sjaj spiralniuh ruku. Jezgro nije uzareno, ali je gusto i pomalo mlecno. U odnosu na velicinu cele galaksije moze se reci da je jezgro malo, ali to je samo opticka varka. Uzimajuci u obzir da su dimenzije galaksije 30', to malo ''jezgro'' siroko je oko 5', sto je daleko vece od ogromne vecine galaksija koje mozemo videti teleskopima. Blago je ovalno u usmerenju od 11h ka 5h. Samo jezgro je difuzne pojave i nema jasno definisane granice sa ostatkom galaksije. Oko sebe ima bledu i veliku izmaglicu. I sama mesta u kojima iz jezgra krecu spirale galaksije nisu jasno definisana, sve je nekako razmazano i spiralama je potrebno da se malo odmaknu od centra da bi postale jasno definisane.

Jezgro preko sebe sadrzi superimponirane zvezde, koje se mnogo bolje uocavaju na vecim uvecanjima. Najuocljivije su dve zvezde na jugu jezgra, koje su jasno vidljiva vec na 107x. Takodje se mogu videti cetiri superimponirane zvezde preko izmaglice koja okruzuje jezgro.

Juzna spiralna ruka

Juzna spirala je lucna, tanka i dobro izrazena. Izlazi iz jezgra na nekih 7h, brzo se  savije u blagom luku za nekih 90º na jugozapad i produzava dugacko lucno kretanje ka zapadu nekih 15'. Kako se priblizava svom kraju postaje sve tanja, i relativno spicasto se zavrsava u svetloj H II regiji NGC 604. Tu regiju opisacu kao zaseban objekat u daljem delu teksta. Treba samo reci da je NGC 604 daleko svetlija od same spirale i da je njen najproninentniji deo.

Juzna ruka je ostrija i bolje izrazena od severne jer se izmedju nje i jezgra galaksije nalazi sirok ''prazan'' prostor. Jasno je definisana i vide joj se granice sa obe strane ruke. Manje je difuzna od severne, svetlija je, tanja i elegantnija. Ono gde je severna ruka ''jaca'' je  neprozirnost. Sa razliku od severne ruke kroz koju se nista ne probija, juzna ruka je ''redja'' i cak mi se cini da nema podjednaku osvetljenot po sebi.

Severna spiralna ruka

Severna ruka je mnogo deblja od juzne, bledja ali zato i mnogo gusca. Potpuno je neprozirna i nista se ne probija kroz nju. Deluje ujednacenije u sjaju od juzne. Difuzna je, slabije je definisana od juzne i ne mogu joj tacno odrediti granice.

Ova ruka izlazi iz jezgra na nekih 1h, ali ne tako definisano kao juzna. Regija u kojoj pocinje severna ruka je debela i difuzna, recimo 2x sira od regije pocetka juzne spirale. Njen spoj sa jezgrom je mnogo homogeniji i izgled kao ''nastavak'' same centralne regije. Taj pocetak se u svoj svojoj debljini kratko pruza na sever da bi potom odmah savio na severoistok i vidu bledog luka svetlosti se dugacko pruza ka istoku nekih 15'. Na mestu savijanja ruke nalazi se jedna svetla zvezda, a ruka se zavrsava takodje pored jedne zvezde magnitude oko 10. Izmedju spirale i jezgra smestio se lanac od 4 zvezde. Taj lanac zvezda nalazi se tacno u mracnom procepu izmedju jezgra i severne ruke. Za razliku od juzne ruke kojoj je zavrsetak jako dobro definisan H II regijom NGC 604, ja nisam uspeo da jasno uocim zavrsetak severne spirale. Ona se utapa u nebo mnogo difuznije, skoro neprimetno.

Ono sto je meni glavna karakteristika severne spirale je njena neprozirnost i gustina. Cak i u nocima u kojima je teze uociti oblik ruke, severna ruka se lako istakne setanjem objekta po vidnom polju kao regija sirokog ozbiljnog zasijanja okolnog neba.

H II regije unutar galaksije

M 33 je znamenita po tome sto se unutar njenih spiralnih ruku mogu uociti mnoge H II regije. One se vide kao zasijanja i zadebljanja duz spirala. Dok su neke lako uocljive, neke se prikazuju jako tesko i zahtevaju potpunu posvecenost, dobre uslove posmatranja i malo iskustva u izvlacenju ovakvih detalja.

Te H II regije su u stvari mesta intenzivne zvezdane formacije unutar spirala galaksije (emisione magline). Kolosalnih su razmera. Sama cinjenica da se u nekoj galaksiji mogu uociti njene emisione magline dovoljno govori o gigantskim razmerama istih. Mnoge od tih H II regija imaju svoje zasebne NGC i IC oznake, dovoljan pokazatelj koliko su prominentne. Najuocljivija H II regija unutar M 33 je nedvosmisleno NGC 604 koja se nalazi na samom kraju juzne spirale i koju je moguce videti pod bilo kakvim uslovima posmatranja.

Prilikom trazenja H II regija koristio sam se i upotrebom O III i UHC filtera. Taj potez je potpuno logican jer su one nista drugo do gigantske Orionove magline, i filteri bi trebali dodatno da ih istaknu. Medjutim, moja iskustva i sa M33 i sa M101 je da ta tehnika ne pomaze. Predlog za ovakav pristup H II regijama letos sam izneo i svom uvazenom kolegi Vedranu, koji je tom tehnikom pokusao da jos bolje izdvoji H II regije unutar galaksije M101. Koliko sam pricitao iz njegovih izvestaja, ni on nema utisak da ovaj metod pomaze. Neki posmatraci se kunu u ovaj metod, ja nisam utiska da je on nesto posebno koristan, to je bar moje iskustvo.

    - NGC 604

Najveca je i najsjajnija H II regija unutar galaksije. Magnitude je 12 i dimenzija oko 1'. U pitanju je gigantska regija zvezdane formacije, tj. emisiona maglina, 40x veca od Orionove magline.

NGC 604 se nalazi na samom kraju juzne spiralne ruke i lako je uocljiva. Ovalna je u obliku, sa duzom osom usmerenom istok-zapad. Jasno svetli kao izduzeni cvor svetla. Odmah jugozapadno od nje nalazi se prominentan trogao zvezda magnitude oko 9, a nesporedno juzno od magline smestila se zvezda magnitude 9. Maglina dobro reaguje na uvecanja ali zato nisam primetio da filteri znatno poboljsaju pogled na nju. Regija je velika, svetla i lako uocljiva u nefiltriranom pogledu i nema potrebe dodatno je izdvajati filterima.

    - NGC 595

Uzansno tesko vidljiv cvoric u blizini jezgra galaksije. Uocio sam ga na 7h od jezgra, i to teskom mukom. Naime, posle oko sat i po kontinuiranog posmatranja galaksije bacio sam se u lov na elusivnije H II regije. Uspeo sam da, sem NGC 604, ulovim jos tri od njih. Sutradan sam ih kuci identifikovao, i jedino sto postoji na mestu na kome sam uocio cvoric je NGC 595.

Ova regija javlja se kao prebledo cvorasto zasijanje, uocljivo iskljucivo perifernim vidom.  Nalazi se na 7h od jezgra i udaljena je od centra nekih 5'. Maglina se jedva stabillizuje u perifernom pogledu i jako je tesko osmotriva. Siguran sam da sam cvoric uocio, da li je u pitanju NGC 595 ne znam, ali prosto na tom mestu nema sta drugo da bude.

    - IC 142 ili IC 143

Negde posle polovine juzne polovine spiralne ruke uocio sam mutnu cvorastu regiju. Kasnijom analizom shvatio sam da se na tom mestu jedna do druge nalaze dve H II regije: IC 142 i IC 143. Ja sam verovatno uocio IC 143, posto ona sija mnogo svetlijom magnituidom od svog suseda. Pokazuje se kao mutna mrlja, skoro kao zvezda sa oreolom oko sebe.

    - IC 136

H II regija pri pocetku severne spiralne ruke. Blizu nje se nalazi i IC 135 ali kapiram da sam uocio onu svetliju - IC 136. Ova regija je malo veca i svetlija. Jasno se javlja u perifernom pogledu pri pomeranju objekta po vidnom polju. Javlja se kao zadebljanje unutar maglovitosti gornje spiralne ruke, svetlija od same ruke. Maglina dobro reaguje na pomeranje tubusa.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54172792006/in/dateposted-public/

[Lucius]

Večeras sam po prvi put promatrao M33 pa je fino vidjeti usporedbu sa tvojim malo većim teleskopom. Naravno, ja se nisam ni 1% posvetio kao ti. SQM je bio malo iznad 21. Promatrana na povećanjima od 63x i 50x u dva navrata: više na nebu i u zenitu. Kao što si napisao tamna je, ali dužim gledanjem vidi se veći oblak izvan jezgre definirane strukture (spirala). Nisam vidio krakove ma kolko god se trudio. Ono što sam primjetio pogledom u stranu su jako sitne jedva vidljive zvjezdice razbacane posebno sa gornje strane jezgre. Baš zanimljivo. Žao mi je samo što nisam iskoristio malo veća povećanja...nisam se sjetio da si pisao o tome da joj godi. Drugi put.

[PavleR]

Večeras sam po prvi put promatrao M33 pa je fino vidjeti usporedbu sa tvojim malo većim teleskopom. .....

Samo polako sa njom, M33 je tezak objekat, ni ja prvi put kada sam je gledao nisam video mnogo. Mora vise puta pazljivo da se pogleda, a i uslovi posmatranja moraju da se poklope. Da, za uvecanje si se kasno setio, oko 60x je bas malo za M33, mora duplo vece uvecanje da se poveca kontrast. Ako ne vidis spiralu setaj je po vido polju, videces razliku u sjaju u odnosu na okruzujuce nebo. NGC 604 si 100% video samo mozda nisi ni svestan toga. To ti je ovalna fleka finih dimenzija dole-levo od jezgra u ovo vreme, skoz na kraju donje spirarle. I jeste, lepo izgledaju zvezdice severno od jezgra. E iznad njih je gornja spirala, setkaj je malo, videces gusti sjaj ako ne konturu.

[Adri]

Zanimljivo, meni filter (DGM NPB) pomaze pri otkrivanju NGC 604. Ne da nije vidljiv bez filtera, ali je kontrast bolji sa. No mozda  vise zbog samog filtriranja svjetlosnog oneciscenja jer je moja standardna lokacija vjerojatno losija.

M33, osim na tamnocu neba, najbolje reagira na 2 oka. U 15x70 Ultri je lagan objekt, dok ni u 300tki nije nesto svjetliji (samo veci). Tim vise rekao bih da je sama detekcija meni osobno laksa u 15x70, kao da je kontrast bolji. 300mm BinoDob cini samo promatranje mnogo laksim i spiralni krakovi "iskacu" dok sa jednom 300tkom uvijek koristim skrenuti pogled.

Ista je prica sa M51 i M101 i njihovim spiralnim krakovima. Mono- skrenuti pogled, BinoDob - izravni.

[PavleR]

Zanimljivo, meni filter (DGM NPB) pomaze pri otkrivanju NGC 604. Ne da nije vidljiv bez filtera, ali je kontrast bolji sa.

Tako bi i trebalo da bude. Kao sto sam i napisao, opservacija HII regija filterima je logicna. Ja eto mogu da kazem da je kod mene slucaj da ja NGC 604 lako primetim u direktnom pogledu i na manjim uvecanjima, pa mi mozda zato filtriran pogled ne donosi mnogo poboljsanja - dobar je pogled i bez njega. Ja sam filterom pokusao da poboljsam pogled na druge, mnogo bledje H II regije, i tu se nisam dobro snasao. Mozda zato sto filter ne pravi razliku a mozda zato sto sam imao i problem da se snadjem gde sam. Filter ugusi spirale i tako se gubi sidriste u orijentaciji.

[Acheron]

Jučer sam na Cloudy Nightsu naletio na link s vodičem i katalogom galaksija koje u sebi imaju vidljive "detalje"
https://faintfuzzies.com/DownloadableObservingGuides2.html

Ovaj vodič pokriva galaksije van Lokalne skupine, a kroz godinu dana trebao bi se pojaviti vodič i za galaksije unutar Lokalne skupine.

[TonY206]

Hvala, baš zgodnih stvari ima na ovom linku