PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

Autor PavleR, 23.12.2023. u 23:08:49 sati

« natrag - naprijed »

0 Članovi i 1 Gost pregledava ovu temu.

Acheron

Sjajno Pavle!
Večeras se nešto vedro najavljuje pa mislim otići u mrak, baš ću provjeriti Messierove galaksije po Djevici i Berenikinoj Kosi.

Inače, na skici M100, primijeti kako spirala na gornjem dijelu galaksije se račva u dvije ruke, tako da sam vidio "batrljke" od 3 spiralna kraka u galaksiji.  *da*

stipe

Newtoni: 300mm f5.7 dobson, 150mm f8 dobson, homemade astrograf 152mm f4, Vega Ljubljana 140/1417; refraktori: Explore Scientific AR 152, Explore Scientific 127ED triplet APO, Explore Scientific 80ED triplet APO, mini Jaeger's 54/330, 90/800 eBayscope bino, Carton 80/528, Carton 60/1000, SS Shorty 80/400, Meade 60/360 ETX, "meopta" AD720; Zrak 56/800, homemade "Plavko" 56/800, Vega Ljubljana 45/700. Okulari: TS XWA 100° 20mm, TS UWAN 16mm 82°, Gold line 6 i 9mm, homemade okulari 10-32mm. Homemade 1.25" okular turret, 2" dijagonale sa prizmom i zrcalom, 2x barlowi 1.25 i 2", Montaža: Skywatcher Synscan custom. Kamere: Omegon veTEC533C, ASI290MC, QHY5, Canon EOS 1100D. Filteri: Optolong L-Extreme 1.25" Objektivi: Meopta Belar 4.5/105, Meopta Anaret 4.5/90, 4.5/80 i 4.5/50, PZO Mikar/S 4.5/55, Kit 18-55mm, Isconar 4/135, Zeiss Sonnar MC 3.5/135, Pentacon 2.8/135, Mamiya 2/50, Helios 2/58 i Flektogon 2.4/35. Dalekozori: Super Zenith 12x50, Tento 7x50, Bresser 20-60x60, 10x40 monokular

Lucius

Citat: stipe  u 02.04.2024. u 07:23:16 satiBravo Pavle! *pljesk*

Ovako nesto i ja spremam, ali samo sa dvojnim i visestrukim zvijezdama i to online zbirku sa snimkama.
To će biti super, a inspiraciju za metama možeš naći kod nas par koji ih aktivno promatramo.
Ja ću možda jednog dana pokušati skicirati sve one dvojne i višestruke koje sam ocijenio vrlo dobar ili odličan.
T: SW Flextube 250P, SW Mak 150
M: EQ5

stipe

Meni ih je u planu snimati u videu kao i planete pa stackirati tako da se izvuku sto bolje bliski pratioci!
Newtoni: 300mm f5.7 dobson, 150mm f8 dobson, homemade astrograf 152mm f4, Vega Ljubljana 140/1417; refraktori: Explore Scientific AR 152, Explore Scientific 127ED triplet APO, Explore Scientific 80ED triplet APO, mini Jaeger's 54/330, 90/800 eBayscope bino, Carton 80/528, Carton 60/1000, SS Shorty 80/400, Meade 60/360 ETX, "meopta" AD720; Zrak 56/800, homemade "Plavko" 56/800, Vega Ljubljana 45/700. Okulari: TS XWA 100° 20mm, TS UWAN 16mm 82°, Gold line 6 i 9mm, homemade okulari 10-32mm. Homemade 1.25" okular turret, 2" dijagonale sa prizmom i zrcalom, 2x barlowi 1.25 i 2", Montaža: Skywatcher Synscan custom. Kamere: Omegon veTEC533C, ASI290MC, QHY5, Canon EOS 1100D. Filteri: Optolong L-Extreme 1.25" Objektivi: Meopta Belar 4.5/105, Meopta Anaret 4.5/90, 4.5/80 i 4.5/50, PZO Mikar/S 4.5/55, Kit 18-55mm, Isconar 4/135, Zeiss Sonnar MC 3.5/135, Pentacon 2.8/135, Mamiya 2/50, Helios 2/58 i Flektogon 2.4/35. Dalekozori: Super Zenith 12x50, Tento 7x50, Bresser 20-60x60, 10x40 monokular

PavleR

Citat: Acheron  u 02.04.2024. u 08:02:31 satiInače, na skici M100, primijeti kako spirala na gornjem dijelu galaksije se račva u dvije ruke, tako da sam vidio "batrljke" od 3 spiralna kraka u galaksiji.  *da*

Primetio sam tamnu traku posred severnog dela hala, pretpostavio sam sta je ali nisam hteo da pisem nesto sto nisam primetio a nisam siguran sta je  :-). Sad si mi dao ''domaci'' *da*.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

PavleR

Galaksije u sazvezdju Coma Berenices: - Deo 1

M64 - Black Eye Galaxy (spiralna galaksija)
NGC 4725 (spiralna galaksija)
Abell 1656 - Coma Galaxy Cluster  (galakticko jato):
  - NGC 4889 - Caldwell 35 (elipticna galakijsa)
  - NGC 4874 (elipticna galaksija)


Nekako mi je zao sto cu sva tri danasnja objekta staviti u jedan post. Mislim da o svakom pojedinacno moze da se napise ceo post jer svi objekti to zasluzuju. Nekako ispadne da ce Abell 1656 ostati u senci M64, a meni je osmatranje tog galaktickog jata jedan od najjacih utisaka u svojoj osmatrakoj ''karijeri''. Sa druge strane ovaj post ce imati sve, od ekstremno svete galaksije pune detalja do najudaljenijih i najvecih objekata vidljivih amatertskim teleskopima. Inace, post koji sam napisao bio je predugacak da bi ga forum ''prihvatio'' pa sam ga podelio u dva dela.


M64 - Black Eye Galaxy

Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 8.52 i prividne velicine 10.7'x5.1'.

M64 je jedna od najznamenitijih galaksija na nocnom nebu. Sa magntudom 8.52, M64 spada u jednu od najsvetlijih galaksija. Medjutim, ono po cemu je M64 unikatna je cudan polozaj jedne od njenih traka prasine, po cemu je galaksija i dobila ime. Naime, M64 spada u tzv. prasinaste galaksije, tj. galaksije koje imaju izrazene i velike trake prasine. U tome M64 nije usamljena, postoji jos nekoliko galaksija na nocnom nebu kod kojih su trake prasine najzanimljiviji posmatracki segment - M 104 Sombrero Galaxy i NGC 4565 Needle Galaxy. Medjutim, obe ove galaksije stoje u  edge-on polozaju na nasu liniju pogleda i mi vidimo njihove trake prasine kako presecaju jezgro. M64 je ''drugacija zivotinja'' : galaksija je nagnuta pod uglom od 60º u odnosu na nasu liniju pogleda, i mi vidimo trake prasine kako se uvijaju oko jezgra a ne kako ga seku. Stavise, raspored prasinastih traka kod M64 je veoma cudan.  Dok se kod skoro svih prasinastih galaksija trake prasine nalaze sa spoljne strane galaksije, M64 ima trake koje kruze oko jezgra sa unutrasnje strane. Samo ime galaksija je dobila po jednoj ''izmestenoj'' i izuzetno tamnoj traci prasine koja se uvija bukvalno odmah ispod jezgra. Stoga, gledano teleskopom, jezgro izgleda kao oko koje ima ''crni podocnjak'' ili ''masnicu'' spod sebe, odakle je i doslo ime galakije - Black Eye Galaxy.

Lociranje: Galaksija je vidljiva u traziocu - toliko o njenom sjaju !!! Sam star-hopp je lagan jer u sazvezdju Coma Berenices ima taman svetlih zvezda koliko treba za lagane star-hoppove (ni premalo ni previse).

- Krenuo sam od zvezde Diadema (𝞪 Comae Berenices) magnitude 4.3 u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Od nje sam uradio sledeci hopp: Dimadema - 36 Com - 35 Com. Pravci i rastojanja detaljno su dati u mapi na kraju posta.
- Kada dodjete do 35 Comae Berenices, zastanite malo i uzivajte u ovom lepom binarnom sistemu: zuto-narandzasti svetli primar i jako bledi tackasti sekundar.
- 35 Com gradi jednakokraki trougao sa dve zvezde levo od sebe, gde je sama 35 Com teme osnovice. Nacentriramo trazilac negde na pola osnovice i galaksija ce nepogresivo zasijati u samom traziocu.

Opservacija: Galaksija izgleda fantasticno. Predivno. I na malom uvecanju videce se da galaksija sija ekstremno svetlo i da sadrzi malo i svetlo uzareno jezgro. Medjutim, to je daleko od onoga sto moze da se osmotri kod M64. Za osmatranje ''crnog oka'' i spiralne strukture potrebno je otici na veca, dosta veca uvecanja.

Sto se tice osnovnih karakteristika objekta, galaksija se u okularu javlja izrazito veliko i svetlo. Oblik galaksije je jasno ovalan, sa duzom osom u smeru od istoka ka zapadu ili od severoistoka ka jugozapadu, u zavisnosti u koje doba noci je posmatramo. Centralna regija galaksije je izuzetno svetla, okrugla i relativno mala u odnosu na okruzujuci halo. Halo je ogroman i ovalan, i iregularno se spaja sa okruzujucim nebom, bez ostrih ivica. Medjutim, ono sto ovu galaksiju karakterise je bas veliki sjaj hala. Halo jeste bledji od jezgra, ali ne puno kao sto je to slucaj kod velike vecine galaksija. Sam visok sjaj hala je i razlog zbog koga M64 deluje tako veliko i svetlo. Sama cinjenica da se objekat vidi u traziocu dovoljno govori o izuzetno visokom sveobuhvatnom sjaju objekta. Taj visok sjaj galaksije u isto vreme i pravi problem pri uocavanju detalja. Da bi se uocili detalji potrebno je povecati kontrast i umanjiti sjaj objekta sto se postize prelaskom na velika uvecanja.

M64 posmatrao sam nekoliko puta, i mogu da kazem da osmatranje tamne trake prasine uopste nije tako tesko. Dve stvari su bitne kod nje, a to su dobar seeing i dobar okular velikog uvecanja. Naime, M64 ima detalj u sebi koji je cini unikatnom i to je vec vise puta pomenuti ''podocnjak''. Medjutim, da bi se tako taman detalj izdvojio iz opsteg sjaja galaksije  taj sjaj se mora umanjiti. U suprotnom, sjaj objekta se raspe preko male tamne trake presine i ugusi je svojom svetloscu. Za svetle objekte koji imaju detalje mora se povecati kontrast a smanjiti sjaj, i to se postize prelaskom na velika uvecanja. Spiralnu strukturu  galaksije je teze uociti ali ni to nije nemoguce ako se sve kockice posloze.

Sada cu preci na najzanimljiviji deo, a to je osmatranje tamne trake prasine odmah ispod jezgra i na opis spiralne strukture galaksije. Iz iskustva sam zakljucio da prikaz ''podocnjaka'' ekstremno reaguje na kvalitet osmatracke noci, te da ide od nevidjivog do lakog za opaziti. Ako su uslovi posmatranja dobri, ''podocnjak'' ce se prikazati cak i direktnim vidom. Ono sto ce se na uvecannjima 176x i 320x videti je da je spiralna struktura galaksije integrisana u halo, tj. da se spiralne ruke tesno uvijaju oko jezgra te ih je tesko razdvojiti u pojedinacne strukture. Medjutim, sjaj spiralne strukture severno i juzno od hala nije isti. Neposredno jugozapadno (juzno) od jezgra vidljiv je mali izrazito mracni luk koji odvaja jezgro od ostatka hala. Luk se javlja u drugacijim dimenzijama u zavisnosti od posmatanja i ja sam procenio da mu je radijus ugrubo 90º - 120º. Mracni luk je tanak i odmah posle njega halo nastavlja da sjaji svojim uobicajenim sjajem. Ono sto u stvari vidimo je prominentna i izuzetno gusta traka prasine koja je na cudan nacin izdvojena od ostalih i prolazi tik pored jezgra. Ona apsobruje svetlot galaksije i mi galaksiju na mestu te trake vidimo ''supljom'', te se u okularu cini da prasinasta traka odvaja jezgro od hala. Ja sam se bas dobro i dugo zagledao u galaksiju i moj utisak je da je celo jezgro okruzeno trakom prasine, a da je ''podocnjak'' samo njen najdeblji deo. Naime, meni licno se cini da oko celog jezgra postoji prsten za nijansu bledjeg sjaja od ostatka hala, gde je ''podocnjak'' samo mesto ekstremne gustine prasinaste trake.

Najbolje osmatranje ''podocnjaka'' izvrsio sam na uvecanju 320x. Na tom uvecanju moze se nazreti cak i uvijenost spiralnih ruku sakrivenih u svetli halo. Spirale se ne izdvajaju kao pojedinacne strukture vec se vide kao podrucja jace osvetljenost unutar hala. Moj utisak je da se uvijaju suprotno od smera kazaljke na satu. Daleko je to od jasnog pogleda na spiralu M106 ili M81, ali prisustvo spirale je na 320x ocigledno.

4' juzno od galaksije nalazi se svetla zvezda koja ce galaksiju pratiti na svakom uvecanju.

U nastavku dacu skicu koju je Vedran Vrhovac napravio kada je galaksiju posmatrao istim teleskopom sa kojim sam je i ja posmatrao:

https://zvjezdopisi.com/wp-content/uploads/2020/04/20200417_M64_214x_public-1.jpg

''Podocnjak'' je jasno izrazen, kao i nacin na koji se halo ''uvija'' oko jezgra (spiralna struktura). Ono sto ja nisam video a kod Vedrana se vidi je bledi siroki sjaj na istoku galaksije. To je velika spoljasnja spiralna ruka, vidljiva samo pod bas tamnim nebom. Znajuci Vedrana, ne sumnjam da je izvozao bar nekih 100km do neke ''bogu iza nogu'' posmatracke lokacije kada je uspeo da vidi ovaj deo spirale. Mislim da je ova skica odlican dodatak ovom izvestaju. Nije lako samo tekstom, bez vizuelizacije, objasniti ono sto se moze videti pri posmatranju M64. Takodje, jos jedanput zelim da naglasim da za opservaciju ''podocnjaka'' nije neophodna idealno nebo - samo dobra noc, pristojna aparatura i solidan okular velikog uvecanja. 


NGC 4725

Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.1 i prividne velicine 10.7'x7.6'.

NGC 4725 je preckasta galaksija koja je delimicno deformisana usled interakcije sa susednom galaksijom NGC 4747. Ta deformisanost ogleda se u obliku jedne velike, siroke i guste spiralne ruke, koja se ne uvija oko jezgra u ''regularnom paretnu'', vec je mnogo izbacenija ka spolja.

Lociranje: Galaksija se nalazi 40' od zvezde LW Comae Berenices magnitude 6.25. Moj cilj bio je da se traziocem ''dogegam'' do te zvezde, a da samu galaksiju nadjem okularski.

- Krenuo sam od zvezde Al Dafira (𝞫 Comae Berenices) magnitude 4.2. Zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja teme pravog ugla koji formiraju tri glavne zvezde sazvezdja. Ja je vidim golim okom i direktno sam je nacentrirao.
- Al Dafira gradi blizak opticki sistem sa zvezdom 41 Com. ako pratimo liniju koja ugrubo spaja te dve zvezde, posle 6º (oko dva puna pomeraja trazioca) naci cemo se u centru trougla koji formiraju tri najsvetlije zvezde u vidnom polju. Donje teme trougla je moja ciljana zvezda LW Comae Berenices.
- Nacentrirao sam zvezdu u trazilac, pogledao kroz okular malog uvecanja i pomerio zvezdu na krajnji istok vidnog polja. Sa jugpzaada ce u vidno polje uci jasan sjaj nase mete - galaksije NGC4725.

Opservacija: Ono sto se vidi vec na malom uvecanju je sjajani i dosta izduzeni centar i bledi elipsasti halo.

Na uvecanju 136x, galaksija se prikazuje poprilicno sjajno i veliko. U osnovnom pogledu na galaksiju, jezgro izgleda izrazito  izduzeno, sto je posledica njegove ''preckaste'' strukture, a halo se pojavljuje dosta jasno u obliku uskog ovala koji okruzuje jezgro. To sto vidimo je u stvari sam centar galaksije. Vidi se okruglo i svetlo jezgro iz koga se na dve strane pruza  centralna precka galaksije. Precka je bledja od jezgra i suzava se ka krajevim sto galaksiji daje jano definisan izduzeni oblik. U trenutku posmatranja izduzenost je bila u smeru severoistok-jugozapad. Medjutim, to sto vidimo nije cela galaksija, to je samo njen centralni deo. Galaksija je u stvari mnogo veca, ali sirok luk koji spiralne ruke prave oko jezgra oduzima halu na velicinu i sjaju. Za opazanje ''ostatka'' galaksije potrebno je dosta truda, ponovljena posmatranja i koriscenje perifernog vida sa kojim u slucaju ovog objekta mozemo imati problem.

Naime, problem sa ''naprednim'' tehnikama osmatranja cine cak 6 svetlih zvezda koje se nalaze desno od galaksije. Te zvezde svetlosno zagadjuju objekat i za naprednije osmatranje objekta potrebno ih je ukoniti iz pogleda. Medjutim, ono sto je mene bas iznerviralo je sto je za njihovo uklanjanje galaksiju bilo potrebno pomeriti na desnu stranu okulara, dakle dalje od nosa. Ja sam navikao da periferni vid koristim skrecuci pogled bas u desno, tako da mi objekat ostane blize nosu. Neverovatno je koliko je tesko promeniti usmerenost perifernog vida, kao da moram da pisem levom rukom a desnjak sam. Navikakavnje na promenu usmerenja pogleda je potrajalo, pa sam stoga osmatranje ove galaksije izvrsio tri vezane noci.

I reluzltati su dosli. Naime, prva stvar koja dolazi do izrazaja je da jezgro galaksije nije uniformno vec da se u njemu nalazi stelarni nukleus jaceg sjaja od okrujuceg jezgra. Dalje, jezgro je postalo jos izduzenije i preckasta struktura galaksije dosla je do potpunog izrazaja. Halo galaksije je elipsast, ali ne gubi ravnomerno na sjaju, kako je to slucaj kod vecine galaksija. Naime, na juznoj strani osvetljenost hala je prilicno uniformna i on se relativno naglo utapa u okruzujuci mrak.

Medjutim, prava ''zabava'' je pocela kada sam na uvecanju 176x primetio da se na jednom mestu sjaj ivice objekta pojacao u odnosu na unutrasnjost. Vec prve osmatracke noci primetio sam da na jednom delu ivice objekta galaksija dobija na sjaju  umasto da ga gubi. Galaksiju sam posmatrao jos dve noci i svaku put sam bio sve sigurniji u svoje opazanje. Medjutim, sam oblik tog ivicnog osvetljenja svojom aparaturom i pod svojim nebom nisam uspeo da definisem jer mi se kreacija pokazala isuvise nejasno i bledo. Stoga zam zamolio kolegu Vedrana Vrhovca da osmotri objekat i svojim osmatranjem potvrdi ili opovrgne moje opazanje. Vedran ne samo da je izvrsio opservaciju objekta vec ga je i skicirao! Jos jednom mu se zahvaljujem na ulozenom trudu i pomoci, pa tako ovaj izvestaj mogu da upotpunim sa njegovom divnom skicom:

https://zvjezdopisi.com/2005/01/01/galaksije/#prettyPhoto[gallery_10]/53/

Vedran je skicu napravio posmatrajuci galaksiju sa teleskopom od 20''. Na njoj ne samo da se vidi sjajni luk sa severoistocne strane koji sam ja u tragovima primetio, vec se vidi i jos jedan sa jugozapadne. Na skici se jasno vide centralni deolovi dve spiralne ruke koje se u veoma sirokom luku obavijaju oko jezgra. Te dve spirale objektu daju predivan ''dummbell'' oblik. Takodje, primetite kako jezgro galaksije nije uniformno vec se u njemu jasno istice centralni nukleus koji sam opisivao. Takodje se jasno vide dve ekstenzije koje se pruzaju od jezgra koje predstavljaju centralnu precku.


Mape lokacija: 
M64 - Black Eye Galaxy:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53623648703/in/dateposted-public/
NGC 4725:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53640364022/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

PavleR

Galaksije u sazvezdju Coma Berenices: - Deo 2

M64 - Black Eye Galaxy (spiralna galaksija)
NGC 4725 (spiralna galaksija)
Abell 1656 - Coma Galaxy Cluster  (galakticko jato):
  - NGC 4889 - Caldwell 35 (elipticna galakijsa)
  - NGC 4874 (elipticna galaksija)


Ovo je nastavak ''predugackog'' izvestaja koji forum nije hteo da ''prihvati''.

Abell 1656 - Coma Galaxy Cluster  (galakticko jato):
  - NGC 4889 - Caldwell 35 (elipticna galakijsa)
  - NGC 4874 (elipticna galaksija)


Mislim da je Abell 1656 prvi objekt za koji ne znam ni kako da krenem sa opisom. Utisci posle osmatranja su jos uvek toliko jaki da se jos uvek nisu ni slegli. Dovoljno je reci da sam pogledao neshvatljivih 360 miliona godina u proslost i osmotrio najdalji i najveci objekat u poznatom Univerzumu osmotriv amaterskim teleskopima. Neverovatan osecaj. Ushicenje, poniznost pred grandioznosu Univerzuma, kao i ponos jer ovo osmatranje smatram krunom ogromnog rada i posvecenosti koje sam uneo u ovu strast.

Abell 1656 je ogromno galakticko jato u sazvezdju Coma Berenices, sacinjeno od preko 1.000 galaksija. Ono sto ga cini posebnim je udaljenost. Uz Leo Cluster, Abell 1656 je najudalje galakticko jato od Sunca a da je teleskopski osmotrivo. Sa srednjom udaljenoscu od neverovatnih 321 miliona svetlosnih godina, Coma Cluster je oko 7x udaljeniji od Virgo Clustera (koji sam po sebi nije uopste blizu nama). Medjutim, neke od galaksija unutar jata su toliko giganske da se i pored te udaljenosti vide sa Zemlje vecim amaterskim teleskopima. Cak stavise, jedna od galaksija jata NGC 4874 nalazi se na samom zacelju objekta i od nas je udaljena cak 360 miliona svetlosnih godina. Kada kazem da se bas ona jedna od najvidljivijih galaksija u jatu, milsim da je to dovoljno da se stekne utisak o njenoj enormnoj velicini.

Od preko 1.000 galaksija jata samo desetak njih sija magnitudom dovoljnom da je budu vidljive amaterskim instrumentima. Pa cak i one su u magnitudnom rasponu 12-14. Takodje, iako se jato nominalno prostire na 4º, teleskopski osmotrive galaksije sabile su se u malu regiju od 30' koja je ''bolno'' bliska zvezdi magnitude 7. Pa i pored toga, dva najsjajnija clana prkose i sjaju zvezde i 360 miliona ly udaljenosti i pokazuju se u okularu.

Jato se u velikoj vecini stoji od ostarelih elipticnih i lentikularnih galaksija. Centralnim delom jata dominiraju dve superdzinovske elipticne galaksije: NGC 4889 i NGC 4874. Te dve galaksije bice i centralni deo ovog opisa, i pre samog odeljka o opservaciji mislim da je neophodno reci nesto o njima da bi se razumelo koliko je Coma Cluster unikatno osmatranje.

  - NGC 4889 - Caldwell 35

Superdzinovka elipticna galaksija magnitude 11.4 i prividne velicine 2.9'x1.9'.

Galaksija je u okluaru izgleda izuzetno bledo i malo ali je zato u prirodi istinski dzin. Naime, ova galaksija spada u najvece i najmasivnije oblekte vidljive amaterskim teleskopima. Fizicki, galaksija sa halom meri 1.300.000 ly u precniku i kao takva je bez presedana najveci objekat koji je moguce osmotriti. Dom je 5 triliona ostarelih zvezda i kao takva je najnastanjenija galaksija u poznatom Univerzumu. Od nas je udaljena neverovatnih 308 miliona svetlosnih godina i bez premca je jedan od najdaljih objekata koji sam posmatrao. Takodje, galaksija u svom halu ima preko 15.000 globularnih jata (Mlecni Put ih ima ko 200).  U centru joj je supermasivna crna rupa 5000x veca od one u centru nase galaksije. A Mlecni Put se smatra ogromnom galaksijom.

  - NGC 4874

Elipticna galaksija magnitude 11.5 i jos manje prividne velicine od NGC 4889.

Jos jedna superdzinovka galaksija. Ako je 15.800 globularnih jata u NGC 4889 neverovatan broj, NGC 4874 ih sadrzi jos vise - cak 18.700. Galaksija je od Sunca udaljena 360 miliona svetlosnih godina i kao takva je najudaljeniji objekat osmotriv teleskopom. Ima sve atribute velicine i grandioznosti kao i prethodna meta.

Lociranje: Jato se nalazi tik uz zvezdu  SAO 72595 magnitude 7.5. Stoga se lociranje jata svidi na lociranje te zveze.

- U trazilac se nacilja zvezda Beta (𝞫) Coma Berenices u glavnom asterizmu sazezdja. Zvezda cini teme pravog ugla pravouglog trougla koji formira glavni asterizam.
- Odmah uz Beta Com primetice se zvezda 41 com. Zvezda se ne moze promasiti jer ce se u traziocu isticati kao najsjajnija zvezda u vidnom polju, sem same Bete. Ugrubo pratimo pravac Beta-41, ali malo iznad 41 Com, i posle samo 3º stici cemo do formacije svetlijih zvezda u obliku tupouglog trougla. Donje teme osnovice tog trougla je nasa meta - zvezda SAO 72595.
- Nacentriramo zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular i jato ce se nalaziti tik severno od zvezde, sa dve najsjajnije galaksije na samo 7' udaljenosti od nje.

Opservacija: Posmatranje jata je brutalno tesko. Jato je toliko blisko zvezdi magnitude 7 da ce biti jako tesko izbaciti je iz vidnog polja. Stoga nije lose povecati uvcecanje ali opet ne toliko da se prigusi sjaj ionako prebledih galaksija. Takodje, za osmatranje jata periferni vid je obaveza. Samo jedna galaksija jata je dovoljno svetla da se jedva vidi direkrno, ostale uskacu i iskacu iz pogleda sa smenom direktog i perifernog vida.

Pri posmatranju perifernim vidom dve galaksije dominantno iskcau kao najsvetlije u jatu. Prva je NGC 4874 magnitude 11.5, manja od dva superdzina u centru jata. Ona se nalazi jako blizu SAO 82595, i to tacno na produzetku linije koja tu zvezdu spaja sa jos jednom zvezdom ispod sebe - SAO 82596. Samo 7' zapadno od nje nalazi se najsjajnija galaksija jata NGC 4889, magnitude 11.4. Ja cu ovu galaksiju u daljem nastavku nazivati Caldwell 35, ne bi li nekako vise istakao o kojoj galaksiji je rec. Medjutim iako galaksije sijaju skoro istom magnitudom povrsinski sjaj im se poprilicno razlikuje. Caldwell 35 deluje vece i sjajnije i pogled na nju je stabilan. To znaci da kada se promeni pogled iz perifernog u direktni njeni obrisi se zadrzavaju u okularu, dok se NGC 4874 izgubi iz pogleda. Obe galaksije deluju kruzno i naravno bez ikakvih detalja. Bez detalja su ne samo zato sto su elipticne vec i zbog enormne udaljenosti na kojoj se nalaze. Pokazuju se kao blede okrugle pufne zasijanja okruzujuceg neba. To znaci da galaksije ne svetle klasicnim sjajem koje daje sredisnja regija vec se vide kao delici neba uniformno svetlije nijanse od okruzujuce pozadine. I pored toga, galaksije se prikazuju jasno i nepogresivo. Caldwell 35 deluje cak i ovalno sa duzom osom usmerenom od istoka ka zapadu. Galaksije su izuzetno male i blede. Manja od dve ima ugrubo kruznu formu i javlja se isuvise bledo da bih sa sigurnosu mogao da potvrdim ovalnos oblika. Veca je na vecim uvecanjima jasno ovalna ali joj je sjaj isuvise jednako bled da bi moglo da se govori o nekim prelazima sjaja od centra ka spolja.

Svetla zvezda uz galaksije jako smeta pri osmatranju. I ne samo jedna vec tri. Vec sam rekao da se jato nalazi tik uz tupougli trougao koji cine tri zvetle zvezde i na manjim uvecanjima sve tri ce stati u vidno polje. Dve cemo se lako otarasiti, ali one najblize tesko. Naime, ako je jato u centru vidnog polja tada ce se SAO 82595 nalaziti juzno od njega. To znaci da cemo morati galaksije da pomerimo na dole da bi izbacili zvezdu iz polja. To ce galaksije staiti na dno okulara, ne bas najbolju poziciju za koriscenje neophodnoe tehnike perifernog vida. Stoga, ovo posmatranje zahteva puno strljenja.

Sto se tice same vidljivost dve najvece galaksije, NGC 4874 je toliko blizu zvezde da je vidljiva samo perifernim vidom. Uskace i iskace iz pogleda ako je gledamo losim ili nekonstantnim perifernim poogledom. Sa druge strane Caldwell 35 je stabilniji i konstantniji pogled. Sto se tice uvecanja, galaksije sam posmatrao na svim mogucim uvecanjima, od 106x do 320x. Veca uvecanja uklanjaju zvezdu ali zato previse ublede galaksije, do poente da se NGC 4874 jedva nazire cak i perifernim vidom. Takodje, galaksije testiraju stabilnost i kvalitet naseg perifernog pogleda, sto ce se najbolje videti u nekonstantnosti prikaza NGC 4787 kada god ''isfuserimo'' pogled.

Sto se tice ostalih galaksija u jatu, iskreno ni u sta nisam siguran. Gotovo sam siguran da sam osmotrio spiralnu galaksiju NGC 4921 magnitude 12.5. Ne mogu da potvrdim ovo opazanje jer je deo jata u kome se ta galaksija nalazi pun bledih zvezdica, a preblede mrljice naizmenicno uskacu i iskacu iz pogleda. Pretpostavljam da su bar dve od tih mrljica NGC 7921 i NGC 4991, ali su te galaksije toliko sicusne i blede da nisam u stanju da pozitivno izvrsim identifikaciju vidjenih objekata. Za to je potrebna podosta veca aparatura od moje. Ko je posmatrao galaksiju M87 i opazio njenog pratioca NGC 4886 B zna kako ponekad premale galaksije magnitude 13 mogu da izgledaju kao zvezde iste magnitude. Stoga cu reci da sam od celog jata video samo dve najvece galakasije jer ostale objekte ne mogu sa sigurnoscu da identifikujem.

Na kraju bih rekao nesto o osmatrannju dalekih galaktickih jata. Cilj njihovog osmatranja nije videti detalje pojedinacnih galaksija - cilj je upste videti ih. Bez svesti o tome sta gledamo tesko je ceniti ovaj unikatan pogled. Gledanje preko 300 miliona godina u proslost i opazanje najvece amaterima vidljive galaksije u poznatom Univerzumu je sam za sebe neopsiv dozivljaj. Posmatranje Coma Clustera neodvojivo je od poznavanja prirode objekta koji posmatramo. Ja sam jos pod utiskom i mislim da moja borba sa Coma Clusterom tek pocinje, dok se ne ogole i ostali bledi daleki svetlovi vidljivi unutar ovog cuda na nebu.

Takodje, nemojte podleci raznim tekstovim po internet stranicama astronomskih magazina koji govore o tome kako je jato osmotrivo samo sa teleskopima XY'', pod savrseno mracnim nebom i perfektnim atmosferskim uslovima. Dve najvece galaksije jata su itekako osmotrive u aparaturi 305mm sa nasih Bortle 4 lokacija. Ja sam ih osmotrio u noci bez mesicine, na prigradsko-ruralnom nebu sa prosecnim seeingom, ali u natprosecno mracnoj noci sa mracne lokacije i sa potpunom adaptacijom na mrak.


Mapa lokacije: 
Abell 1656 - Coma Galaxy Cluster:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53641618395/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

TonY206

Odličan izvještaj! Vrlo edukativan, detaljan i zanimljiv!  *pljesk* Samo tako dalje!!

Da li si kada mjerio koliko je tamno nebo na lokaciji sa koje radiš promatranja?
SkyWatcher Flextube 300p GoTo
SkyWatcher 130p heritage

Acheron

E taman Pavle ću se nadovezati na tvoje promatranje.
Inače, NGC 4889 je isto što i NGC 4884, da te ne zbuni razlika u nazivlju.
http://simbad.cds.unistra.fr/simbad/sim-basic?Ident=ngc+4884&submit=SIMBAD+search

PavleR

Citat: Acheron  u 09.04.2024. u 09:08:54 satiE taman Pavle ću se nadovezati na tvoje promatranje.
Inače, NGC 4889 je isto što i NGC 4884, da te ne zbuni razlika u nazivlju.
http://simbad.cds.unistra.fr/simbad/sim-basic?Ident=ngc+4884&submit=SIMBAD+search

Super je ispalo sto smo istog dana postavili izvestaje o istoj meti, bas sam se prijato iznenadio. I to se izvestaji bas dopunjuju, ja sam otisao u opis prirode jata i dve najvece galaksije, a ti si opisao tacno ono sto meni fali, a to su pojednicacne blede clanice Cluster-a. Ovako upareni izvestaji bas deluju kompletno :).


Citat: TonY206  u 09.04.2024. u 07:57:31 satiOdličan izvještaj! Vrlo edukativan, detaljan i zanimljiv!  *pljesk* Samo tako dalje!!

Da li si kada mjerio koliko je tamno nebo na lokaciji sa koje radiš promatranja?

Hvala Tonny! Nisam nikada merio koliko je tamno nebo, imam tu lokaciju koju imam i kakva je takva je. Nije losa a nije ni najbolja. Vremenom sam naucio da izvlacim maksimum iz nje, mnogo je u tehnici posmatranja, iskustvu i pripremi, vise nego sto sam i ocekivao. U ovom trenutku nisam u stanju da menjam lokacije jer tokom proleca radim do 20:00, sest dana nedeljno, i odlazak na tu koju imam mi je poprilican napor. Sa druge strane vozim nisku limuzinu i ne mogu u njoj da prevozim Dobsona a da ne rasklapam montazu. Promenice se i to nabolje uskoro, al u principu sam naucio da izvlacim maksimum iz onog cim raspolazem.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

TonY206

Taj dio razumijem da imaš tu lokaciju koju imaš, i nadam se da ti je neće dodatno uništiti povećanjem svjetlosnog onečišćenja..

Pitanje je bilo iz razloga da dobijem dojam pod kakvim nebom su promatranja tj. opisi koje radiš. Pogotovo mi je zanimljiva ta informacija jer koristimo isti instrument..

Znam da te brojke nisu važne toliko koliko iskustvo i vještina promatrača, no svejedno me informativno zanimalo.
SkyWatcher Flextube 300p GoTo
SkyWatcher 130p heritage

PavleR

#131
Citat: TonY206  u 09.04.2024. u 22:25:36 satiZnam da te brojke nisu važne toliko koliko iskustvo i vještina promatrača, no svejedno me informativno zanimalo.

Nasao sam informaciju Tonny, na light pollution maps. Po tom sajtu, na moj lokacji je SQM 20.97.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Lucius

Ta mapa ima još uvećane vrijednosti dakle realno je manje. Nije to katastrofa, a opet da si na nekoj puno mračnijoj lokaciji koliko bi tek više detalja i opisa (teksta) imao. *zubko*
T: SW Flextube 250P, SW Mak 150
M: EQ5

Acheron

Citat: PavleR  u 09.04.2024. u 22:51:33 satiNasao sam informaciju Tonny, na light pollution maps. Po tom sajtu, na moj lokacji je SQM 20.97.

Realno je to 20.6 mpas

PavleR

Ja se uopste ne opterecujem sa time. Imam sta imam, bitno mi je da je pozicija potpuno mracna i da mogu da se adaptiram na mrak. Izvlacim dosta ja iz nje, uglavnom na cistu uposnost i vestinu. Srecan sam sto imam i to sto imam, mnogi nadareni posmatraci odose u astrfotografe zbog sveopsteg light-showa koji postajemo.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

🡱 🡳