PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

Autor PavleR, 23.12.2023. u 23:08:49 sati

« natrag - naprijed »

0 Članovi i 1 Gost pregledava ovu temu.

PavleR

#150
Galaksije u sazvezdju Coma Berenices - horizontalni lanac bliskih galaksija u srcu Virgo Cluster-a:

M 91 (spiralna galaksija)
NGC 4516 (spiralna galaksija)
M 88 (spiralna galakisja)
trio bliskih galaksija: NGC 4474 (lentikulrna galaksija)
                                    NGC 4468 (elipticna galaksija)
                                    NGC 4459 (lentikularna galaksija)



U danasnjem postu bavicu se horizontalnim lancem od 6 galaksija u samom srcu Virgo Cluster-a. Od najistocnije do najzapadnije galaksije lanac je dugacak samo 1º40', sto znaci da ceo moze komotno da stane u jedno vidno polje trazioca i u malo vise od 1.5 vidno polje okulara malog uvecanja prividnog FOV-a od 68º. To znaci da imamo 6 galaksija nacinckanih jedna do drudge. Lanac je smesten neposredno severno od znamenitog Markarioanovog lanca koji pocinje odmah juzno od najzapadnije galaksije u lancu.

Ovaj lanac nije nikakva ''zvanicna'' formacija, vec kreacija mog nacina organizovanja Virgo Cluster-a u galakticke grupe. Na taj nacin sam sebi izdelio Cluster u lance i grupe galaksija koji se nadovezuju jedan na drugi i to mi omogucuje da se po Cluster-u krecem brzo i lako, skokovima od jedne galaksije do druge.

Lanac sadrzi 6 galaksija koje pripadaju sazvezdju Coma Berenices i ja cu ih navoditi u smeru od najistocnije do najzapadnije.

1.) M91 - preckasta spiralna galaksija magnitude 10.2 i pricvidne velicine 5.4'x4.4'.
2.) NGC 4516 - prekasta spiralna galaksija magnitude 13.6 i prividne velicine 1.9'x0.8'.
3.) M88 - spiralna galaksija magnitude 10.9 i prividne velicine 6.9'x3.7'. Nasjajnija i najveca galaksija lanca.
4.) NGC 4474 - lentikularna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 2.1'x1.1'.
5.) NGC 4468 - patuljasta elipticna galaksija magnitude 13.7 i prividne velicine 1.5'x1.0'. Najbledja je i najmanja galaksija u lancu.
6.) NGC 4459 - lentikularna galaksija magnitude 10.4 i prividne velicine 3.5'x2.7'.

Lociranje: Lanac je najlakse locirati preko njegove najvece i nasjvetlije galaksije M 88. Od M88, lanac ima dve galaksije na istok i tri na zapad. U vreme kada su galaksije Virgo Cluster-a najbolje postavljene za osmatranje lanac ce biti polozen u horizontalnom smeru pa je navigacija od M88 na levo i desno izuzetno laka. Stoga cu u sekciji o lociranju dati lociranje galaksije M88.

Kao pocetna tacka za lociranje M88 meni sluzi galaksija M 100, cije sam lociranje i karakteristike opisao u jednom od ranijih postova.

- Kada dodjemo do galaksije M 100, u traziocu ce se jasno videti da se galaksija nalazi skoro na polovini stranice jednakostranicnog trougla koji cine tri svetle zvezde.
- Produzimo liniju koja spaja gornje i levo teme tog trougla i posle samo 1.5º doci cemo do jedine svetle zvezde u polju - SAO 100127. Galaksija M88 nalazi se malo vise od 30' jugoistocno od te zvezde.
- Posto se galaksija ne vidi u traziocu, najbolje je pronaci je okularski. Pogledamo zvezdu okularem malog uvecanja, pomerimo je tek malo na jugoistok, i sa severozapada u vidno polje ce uci sjaj galaksije M88.


M 91

Preckasta spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.2 i prividne velicine 5.4'x4.4'.

M91 je jedan od najbledjih objekara Messier kataloga. Sama magnituda objekta je sasvim pristojna, ali povrsinski sjaj galaksije je poprilicno mali. Vredost koju daje Stellarium o povrsinskom sjaju od 16.72 mag/arcmin² je ipak isuvise mala i nije realna. To je povrsinski sjaj koji imaju galaksije Lokalne Grupe, a M91, iako  bleda, ipak sija mnogo vecim sjajem od njih. U drugim izvorima navedena je realnija vrednost od 13.4 mag/arcmin². Bilo kako bilo, galaksija zaista u okluaru deluje izuzetno bledo.

Lociranje: Staje u isto vidno polje okulara malog uvecanja sa M88. Ako M88 smestimo na krajnji zapad vidnog polja, M91 cemo videti na krajnjem istoku.

Opservacija: Ovo ce biti verovatno najkraci opis jednom Messier objekta. Jednostavno, detalja nema, cak se jedva moze govoriti i o regijama drugacijeg sjaja.

Vec na malom uvecanju objekat se pokazao izuzetno bledo. Vec tada sam pretpostavio da ce ovo biti jako tesko posmatranje jer ce veca uvecanja samo jos vise ublediti pogled.

Na uvecanjima 107x i 136x zaista sam se potrudio da pazljivim posmatranjem uocim centralnu precku. Medjutim, ona se javlja samo u tragovima. Stavise, jezgro ove galaksije ne da ne deluje izduzeno vec mi je cak izgledalo i zvezdoliko. Od tog jezgra na istok i zapad se pruzaju dva kratka zadebljanja nesto malo veceg sjaja ali se oni brzo utope u bledost okruzujuceg hala. Sjaj jezgra i njegovog okkruzenja izuzetno brzo opada i sve sto ostaje je ovalni i poprilicno bledi halo bez detalja. Stoga je regija veceg sjaja unutar galaksije skucena u mali centar i sve oko njega je jednolicni bledi sjaj hala. Halo je izrazito veci od jezgra i po mojo proceni zauzima 80-90% povesine cele galaksije. Ipak, objekat se jasno istice od pozadine i samu galaksiju nije tesko primetiti. Razlog tome je velicina i oblik galaksija. Naime, galaksija je sasvim pristojno velik a oblik je skoro pa kruzan. To pravi jak kontrast sa izrazito izduzenim oblikom susedne M88 pa i pored bledoce M91 sija dovoljno unikatno da se ne moze promasiti. Ta okrugli bledo-maglicast sjaj cini da galaksija deluje poprilicno duholiko u polju.

Kako sam u prolecnim nocima cesto prelazio preko ove oblasti na putu ka Markarianovom lancu imao sam prilike da bas desetak puta osmotrim M91. Svaki put sam zastao u nadi da cu uociti bar neki dodatni detalj, makar malo vecu centralnu precku. Medjutim, detalji objekta ostaju elusivni.


NGC 4516

Preckasta spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, preblede magnitude 13.6 i i prividne velicine 1.9'x0.8'.

Ova sicusna i jedva vidljiva galaksija nalazi se otprilike na liniji koja spaja M88 i M91, gde je dosta bliza galaksiji M88 i udaljena je od nje samo 20'. Nikakvo lociranje i opis necu davati jer nema sta da se opise. Galaksiju sam opazio perifernim vidom kao sicusnu i pomalo izduzenu prebledu mrlju. Da nisam znao da je galaksjia na toj poziciji, verovatno je ne bi ni primetio.


M 88

Spiralna galaksija magnitude 9.6 i prividne velicine 6.9'x3.7'.

Nailazio sam na tektove u kojima se ova laksija naziva ''Mala Andromeda''. Razlog za to je struktura, kompaktnost i nagib objekta. Smatra se da je ova galaksija idealna za uocavanje trodelne strukture spiralnih galaksije: nukleus-jezgro-halo.

M 88 je jedna od prvih galaksija koje su detaljno proucavane posle otkrica da su ''blede mrlje'' iz NGC i M kataloga u stvari galaksije. Kao takva, M 88 je jedna od prvih galaksija kod koje je identifikovana spiralna struktura.

Lociranje: Vec opisano na pocetku posta. U okularu se nalazi 50' desno od M91 i staje u isto vidno polje okulara sa njom.

Opservacija: Iako su me u pocetku plasile brojke o povrsinskom sjaju galaksije, vec prvi pogled na galaksiju pokazao je pristojno sjajan i zanimljiv objekat. Galaksija se javlja u pristojnoj velicini i jasno se izvaja iz okruzujuceg neba. Galaksija posebno upecatljivo deluje kada se gleda u istom vidnom polju sa M91. Tada se vidi da iako galaksija sama za sebe deluje bledo da ona to nije. Daleko je sjajnija od M91 i poprilicno veca. To je pomalo i opticka vrka: iako cenim da su im povrsine jednake, M88 je izrazito elipticnog oblika dok je M91 skoro kruzna, sto stvara utisak o daleko vecima dimenzijama M88.

Na uvecanju 176x, prvi utisak koji upada u oci je izduzenost galaksije. U pogledu se javlja otprilike 3x duza nego sto je siroka. Pomocu tehnika koje sam u medjuvremenu naucio (hvala Vedranu Vrhovcu) procenio sam da je duzina galaksije po duzoj osi oko 3'. U trenutku kada sam snimao ovaj izvestaj galaksija se javila u usmerenju od 8h ka 2h. Takodje, odmah uocljiva je dvostruka zvezda tik izvan severozapadnoe ivice hala.

Galaksija je vizuelno podeljena u dve celine: svetliju centralnu regiju i bledji halo oko nje. I centralna regija i halo su izduzeni, gde izduzenost centralne regije prati izduzenost hala. Sredisnja regija je velika i sigurno ima precnik minimum polovine precnika cele galaksije. Jezgro nije kondenzovano i sjaj kao da mu se rasipa podjednako po povrsini. Takodje, jezgro izgleda ''mekano'' te nema ostrinu i jasnu granicu u kojoj prelazi u spoljasnji halo.

Unutar centralne regije nisam uspeo da uocim nukleus. To znaci da kod ove galaksije nije bio prisutan trodelni spiralni patern. Na manjim uvecanjima mi se ucinilo da mozda vidim  ''isaranost'' po telu objekta, tj. pojavu nejednakog sjaja preko povrsine galaksije. Medjutim, veca uvecanja pokazalu su takvo opazanje neosnovanim. Sjaj objekta preko tela je jednolik, sa sjajnijom sredisnjeom regijom i bledjim halom, ali bez znacajnih varijacija u sjaju.


NGC 4474, NGC 4468 i NGC 4459

Ove tri galaksije mozda su i najlepsi deo ovog lanca. Sve tri su bliske i mogu stati u jedno vidno polje malog uvecanja sa M88, sto znaci da imamo lepu sliku cetiri galaksije u jednom vidnom polju. Ipak, galaksije se moraju posmatrati na vecem uvecanju, sto ce izbaciti M88 iz pogleda, ali ove tri ce ostati zajedno na bilo kom uvecanju.

Razlog simpaticnosti ovog pogleda nisu same galaksije vec bogato zvezdano polje u kome se nalaze i zanimljiv raspored zvezda oko njih. U sazvezdju Virgo relativno bogato polje je tolika retkost da mi je pogled na ovaj trio bio posebno zanimljiv.

Lociranje: prva galaksija tria udaljena je samo 37' od M88, pa se ceo trio moze lako naci okularski, pomeranjem M88 na zapad vidnog polja.

Trio sadrzi sledece galaksije:

  - NGC 4474

Bleda i mala lentikularna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 2.1'x1.1'.

Pogled dirtektnim vidom na ovu galaksiju je pomalo nestabilan jer objekat ulazi i izlazi iz pogleda. Periferni vid stabilizuje objekat i ucvrscuje ga u vidnom polju. Galaksija se prikazuje malo i bledo, kao pomalo izduzena zgusnuta maglina sa svetlijim centrom. Galaskija deluje amorfno, bez jasnih ivica i jasnih granica razdvajanja sa okruzujucim nebom.

Galaksija neposredno ispod sebe, na 5h, ima bledu dvojnu zvezdu. Na manjim uvecanjim ne vidi se da je zvezda dvojna ali vec na 137x dvojna priroda zvezde postaje evidentna. Takodje, na 8h i rastojanju od oko 5', nalazi se jos jedna bliska zvezda ali ovog puta daleko svetlija, magnitude 10.

  - NGC 4468

Jos bledja i jos manja patuljasta elipticna galaksija magnitude 13.7 i prividne velicine 1.5'x1.0'. Udaljena je od NGC 4474 samo 6'.

Brutalno tezak objekat za primetiti. Galaksija nasumicno uskace i iskace iz pogleda perifernog vida kao malecko jedva primetno zasvetljanje okolnog neba, ne vece negolii neka svetlija pufnasta zvezda. Nikakvi detalji ne mogu se primetiti, em zbog sicusne velicine, em zbog nestabilnosti pogleda.


  - NGC 4459

Svetla i pristojno velika lentikularna galaksija magnitude 10.4 i prividne velicine 3.5'x2.7'. Od NGC 4468 je udaljena je samo 9'

Najsvetlija je i najveca galaksija tria i jedina koja ce se bez problema uociti direktnim vidom i na najmanjem uvecanju. Direktno iznad sebe, na 2' severno, galaksija ima veoma svetlu zuckasto-narandzastu zvezdu magnitude oko 9. Ta zvezda se nikako ne moze ukloniti iz pogleda a po meni i ne treba. Naime, lentikularne galaksije ionako ne pokazuju bogatstvo detalja pa ova zvezda stoga samo doprinosi bogatstvu pogleda. Mada, moram priznati da mi je na vecim uvecanjim zvezda smetala jer pocinje da rasipa sjaj i otezava opservaciju objekta.

Na uvecanju 176x, galaksija dobija formu i daleko je najlepsi deo tria. Skoro je kruznog oblika i ima gusto i zvezdoliko jezgro. Galaksija sija svetlo i, iako mala, dominira vidnim poljem. Srediste joj je malo i okruglo i daleko izrazenije nego kod NGC 4474. Galaksiji pogoduje duzina osmatranja i sto se duze gleda prikazuje se sjajnije i vece.

Direktno ispod ove galaksije pocinje Markarianov lanac.


Maps lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53720370938/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Acheron


PavleR

305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

PavleR

Markarianov lanac - prvi deo

Markarianov lanac je niz od 14 galaksija u prelepom i bliskom rasporedu. Lanac se nalazi u srcu Virgo Cluster-a i predstavlja njegov najlepsi i sigurno najposmatraniji deo.

Ovaj niz galaksija dobio je ime po jermenskom astrofizicaru Benjaminu Markarianu koji je otkrio da niz ovih galaksija deli zajednicko kretanje kroz svemir. Naime, sve galaksije u lancu se gravitaciono vezane kao mala galakticka grupa unutar ionakio gravitaciono povezanog Virgo Cluster-a, pa mozemo reci da Markarianov lanac predstavlja galakticko jato unutar veceg galaktickog jata.

Lanac je dugacak samo 1.5º, sto komotno moze smestiti i po 9 galaksija u jedno vidno polje malog uvecanja. Neke od galaksija su blede a neke izuzetno sjajne i ja cu u dva posta podeliti lanac u dve grupe galaksija, gde obe mogu da stanu u po jedno vidno polje malog uvecanja.

Prvu grupu galaksija predstavlja sekstet objekata koji moze stati u jedno vidno polje uvecanja 62.5x i prividnog FOV-a 68º. U stvari, u vidnom polju ce se nalaziti sedam galaksija ali je jedna toliko bleda da cu je samo pomenuti, bez pojedinacnog opisa oblekta. Objekte cu opisivati u smeru kako se javljaju u okularu, od juga ka severu. Galaksije u sekstetu su:
 
 - Galakticki par NGC 4477 i NGC 4473
 - Galakticki par NGC 4458 i NGC 4461
 - Galakticki par Arp 120 - NGC 4435 i NGC 4438 - Eyes Galaxies


Sva tri galakticka para sastoje se od jedne izduzene i jedne okruglaste galaksije, sto pojacava kontrast oblika, a pogled je dimanimcan i zanimljiv.

Na kraju posta dacu screen-shot okularskog pogleda na sekstet na uvecanju 62.5x, radi boljeg utiska o rasporedu galaksija.

Lociranje: Ja Markarianov lanac pronalazim uglavnom skokovima od galaksije do galaksije. U mom prethodnom postu opisao sam horizontalni niz galaksija koji se nalazi odmah severno iznad lanca. Markarianov lanac pocinje juzno od najzapadnije galaksije tog lanca - NGC 4459.

Ako zelimo da do Markarianovog lanca dodjemo direktno to je najbolje uraditi preko svetle zvezde 6 Comae Berenices. Istocno od 6 Com pruzaju se dva kraka od po dve sjajne zvezde. Juzni krak pokazuje tacno na krajnje galaksije lanca. Naime, najsvetlije galaksije lanca, M84 i M86 nalaze se 1.5º od poslednje zvezde juznog kraka, u pravcu samog kraka.


Galakticki par NGC 4458 i NGC 4461

Galaksije su jako svetle i izuzetno lako uocljive. U trenucima kada su galaksije Virgo Cluster-a u najboljem polozaju ove dve galaksije ce biti postavljene ugrubo u pravcu sever-jug, sa NGC 4477 na jugu a NGC 4473 na severu. Vec na malom uvecanju objekti pokazuju svetle centralne regije i jasno vidljiv halo oko njih. Galaksije grade skoro jednakokraki trougao sa zvezdom magnitude 10 koja se nalazi sa njihove desne strane.  Perifernim vidom uocio sam dve blede zvezde izmedju galaksija. Galaksije su udaljene 12' jedna od druge i cak i na uvecanju od 176x obe staju u jedno vidno polje okulara.

  - NGC 4477

Preckasta lentikularna galaksija u sazvezdju Coma Berenices. Galaksija sija magnitudom 10.4 i prividne je velicine 3.7'.

Ova lentikularna galaksija postavljena je face-on na nasu liniju pogleda. To znaci da ce u okularu izgledati mnogo okruglije nego sto je to uobicajeno za lentikularne galaksije. Lentikularne galaksije dobile su ime po predmetu na koji lice - po socivu. Ako su postavljene edge-on izgledaju kao socivo posmatrano sa strane - uglavnom se vide kao izduzena svetlost sa centralnim ispupcenjem ili kao ragbi lopta. Medjutim, ako su postavljene face-on, to bi bilo ekvivalntno posmatranju coveka sa naocarima pravo u oci - vide se u kruznom obliku.

Opservacija: Galaskija je bledja od susedne ali je zato veca, a po obliku pravi lep kontrast sa NGC 4473. Dok je NGC 4473 jasno izduzena, NGC 4477 je skoro kruzna. Unutar tog kruga vidi se stelarno jezgro manje koncetracije nego kod suseda. Galaksija deluje pomalo amorfno i bez ostrih ivica, a jezgro je kruznog oblika i vece nego kod suseda.

Jezgro je okruzeno beldjim kruznim halom koji odlicno reaguje na periferni vid, znacajno dobijajuci na dimenzijama.

U smeru 2h i na udaljenosti 5' od galaksije uocice je izuzetno bleda mrlja koja uskace u pogled perifernog vida. To je preckasta lentikularna galaksija NGC 4479 blede magnitude 12.5. Galaskija se javlja kao bleda pufnica svetla u kojoj pri stabilnom pogledu mozda primecujem malecki bledi stelarni nukleus. To osmatranje ne mogu da potvrdim jer pogled na galaksiju nije bio dovoljno stabilan za kontinuirano kvalitetno posmatranje. 

  - NGC 4473

Elipticna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.2 i prividne velicine 4.5'x2.6'.

Ova galaksija ima supermasivnu rupu u svom jezgru koja je bas to sto joj ime i sugerise - supermasivna. Naime, precnik crne rupe iznosi ogromnih 4.46 AU, sto znaci da kada bi je smestili na mesto Sunca dosegla bi skroz do ateroidnog pojasa. Tom gustom jezgru galaksija i duguje svoj veliki i jak sjaj. Bljasteci sjaj nukleusa bice i glavna karakteristika ove galaksije u okularu.

Opservacija: Galaksija deluje ocigledno izduzenije od svog suseda i ta izduzenost se krece u smeru od 10h prema 4h. Na uvecanju 176x vidi se da je glavna karakteristika galaksije izrazito svetlo jezgro, daleko svetlije od ostalog dela galaksije. Jezgro galaksije je malo i vidljivo izduzeno u smeru duze ose galaksije. Ta izduzenost jezgra  narocito dolazi do izrazaja na uvecanju 320x. U poredjenjeu sa svojim susedom, jezgro je manje, izrazenije, i svetlije. Jezgro isijava sjaj kojim osvetljava celu galaksiju, pa se objekat javlja svetlo i jasno a ne samo kao promena u osvetljenosti okruzujuceg neba.

Iako manja od NGC 4477, galaksija je lepsi prizor od susedne, zbog veceg povrsinskog sjaja, veceg kontrasta izmedju jezgra i hala, te zbog izduzenog oblika.


Galakticki par NGC 4458 i NGC 4461

NGC 4461 je veca i svetlija galaksija dua. Lentikularna je galaksija magnitude 11.2 i prividne velicine 3.5'x1.4'.

NGC 4458 je manja galaksija dueta. U pitanju je elipticna galaksija u savzezdju Virgo, magnitude 12.1 i prividne velicine 1.7'x1.6'.

Galaksije se u okularu vide blisko jedna drugoj, na rastojanju od samo 4', pa ce praviti duet cak i na najvecim uvecanjima. Galaksije su u fizickoj interakciji i izozblicavaju jedna drugu plimatskim silama.

Opservacija: Pogled je bledji nego na prethodni par ali lep i dinamican. Ove dve galaksije prave kontrast u mnogo toga: i u velicini, i u obliku i u sjaju. Veca galaksija, NGC 4461 je vidno izduzena, oko 3x duza nego sto je siroka. Duza osa usmerena je skoro tacno u pravcu sever-jug, sto  ''psiholoski'' jos izduzuje galaksiju. Galaksija je smestena izmezdju dve zvezde, gde je ona na severu mnogo sjajnija i sija magnitudom 9. Na duplo manjem rastojanju, sa juzne strane, nalazi se bledja zvezda magnitude 12.

Galaksija ne pokazuje nikakve detalje sem pomalo izduzenog jezgra. Halo galaksije dobro reaguje na periferni vid, usled cega dobija na izduzenosti dok u sirini galaksija ostaje ista.

Manja galaksija, NGC 4458, nalazi se na 8h od juzne ivice hala vece galaksije. Izrazito je kruzna u obliku, sa precnikom kruga oko 3-4x manjim od duzine vece galaksije. Galaksija je bez detalja i losije reaguje na periferni vid od susedne. Javlja se u vidno manjem sjaju kao bledi kruzni halo koji okruzuje svetlije kruzno jezgro.

Pogled na par je bled ali se galaksije jasno primecuju direktnim vidom na svim uvecanjima.


Arp 120 (galakticki par NGC 4435/NGC 4438) - Eyes Galaxies

Najlepsi, najsvetliji i najzanimljiviji deo seksteta, prava poslastica za posmatrace galaksija. Par se sastoji od dve bliske intereagujuce galaksije koje vidno uticu jedna na drugu. Clanovi para su:

1.) NGC 4435 - spiralna galaksija magnitude 10.8 i prividne velicine 2.4'x1.4'. Manja je i svetlija galaksija dueta.
2.) NGC 4438 - lentikularna galaksija magnitude 10.2 i prividne velicine 8.4x3.2. Bledja je ali veca od svog suseda.

Galaksije se nalaze na malom medjusobnom rastojanju od samo 4.5' i pravice par na bilo kom uvecanju. Galaksije su bliske ne samo u okularu vec i fizicki. Procenjuje se da su u jednom trenutku u vremenu galaksije bile udaljene samo 16.000 ly, sto je ostavilo teske posledice na vecu galaksiju. Naime, gravitaciona interakcija tesko je izoblicila galaksiju NGC 4438 sto se na astrofotografijama vidi kroz dva repa plavih zvezda koji se pruzaju duboko u svemir iz dva kraja galaksije. Repovi su dugacki i vijugaju u nerpavilnom geomatrijskom obliku. Takodje, blize jezgru, vidljiva je citava regija grudvastih zvezdanih oblaka odvojenih od glavnog diska galaksije. Iako su se u medjuvremenu udaljile jedna od drudge, galaksije nastavljaju da se medjusobno raspracavaju. U okularu, izoblicenost NGC 4438 videce se kroz njen znatno izduzeni oblik u odnosu na suseda.

Zbog svega ovoga Halton Arp uvrstio je ovaj par kao 120. unos u svom ''Atlas of Paculiar Galaxies'' koji je objavljen 1966. U pitanju je katalog ''cudnvatih'' galaksija u kome su katalogirane galaksije koje imaju odstupanje od ''klasicne'' galakticke forme, tj. koje su ''cudnovate''.

Opservacija: Pogled je bas lep. Galaksije su izuzetno svetle a njihova sjajna i bliska jezgra sijaju jedan pored drugog kao dva velika oka u mraku, odakle par i duguje svoje ime ''Oci''. U trenutku snimanja ovog izvestaja jezgra para bila su usmerena u smeru od 8h ka 2h, gde je manja galaksija bila levo a veca desno.

  - NGC 4438

Vizuelno je lako uociti koliko je ova galaksija veca od svog suseda. Javlja se u vidno izduzenom obliku i vecoj velicini od svog para. Oblik joj je amorfan i nema jasnih granica izmedju galaksije i okruzujuceg neba. To je rezultat teske izoblicenosti galaksije, gde su njeni delovi raspracani i odvojeni od glavog tela objekta. Na prvi pogled galaksija ne deluje znatno izduzeno. Medjutim, objekat odlicno reaguje na pomeranje unutar vidnog polja, pa tapkanjem tubusa i kruzenjem teleskopom oko objekta galaksija znatno dobija na velicini. Izduzenost galaksije krece se u smeru sever-jug.

Galaksija je podeljena u dvodelnu strukturu - centralna regija i halo. Vecinu okularskog pogleda zauzima sjajna centralna regija a da bi se bolje video halo galaksija se mora pomerati unutar vidnog polja. I halo i sredisnja regija su izduzeni u istom pravcu. Ja nisam uspeo da osmotrim nukleus unutar centralne regije.

  - NGC 4435

Ova galaksija je svetlija, a po obliku i velicini potpuno drugacija od susedne. Znatno je manja i kruznog je oblika. Za razliku od NGC 4438, ova galaksija ima potpuno kruznu centralnu regiju koja bas jako isijava svetlost. Unutar nje mozda sam uspeo da osmotrim malecki zvezdoliki nukleus. Ne mogu da potvrdim to opazanje jer centralna regija sija toliko sjajno da tako mali nukleus izgleda kao zvezda superimponirana preko jezgra globularnog jata - jako tesko osmatranje. I spoljasnji halo je kruznog oblika, bled je i relativno sirok, pa galaksijom jasno dominira njeno svetlo jezgro. Jezgro manje galaksije sjajnije je od jezgra vece, ali kako je jezgro NGC 4435 dosta vecih dimenzija i jos izduzeno ipak je ono to koje izgleda dominantnije.

Ovaj pogled najbolje se ceni kada se posle posmatranja na visokim uvecanjima vratimo na malo i pogledamo sekstet kao celinu. Onda ''Oci'' ponovo zasijaju kao najupecatljiviji objekti u okularu, a sa znanjem da posmatramo dve galaksije u procesu rasparcavanja jedne druge osmatranje dobija na kvalitetu.


Rapored galaksija:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53724728335/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

TonY206

Bravo Pavle! Super su mi tvoji izvještaji sa promatranja galaksija  *pljesk*
SkyWatcher Flextube 300p GoTo
SkyWatcher 130p heritage

Acheron

Pamtim sve te brojeve da sam vidio objekte, tj. većinu njih, ali ne pamtim kako više izgledaju...
Toliko toga za vidjeti, a tako malo vremena.

PavleR

Markarianov lanac - drugi deo

Great Galactic Face - pet galaksija u jednom vidnom polju:

M 86 (lentikularna galaksija)
M 84 (elipticna galaksija)
NGC 4388 (spiralna galaksija)
NGC 4387 (elipticna galaksija)
NGC 4402 (spiralna galaksija)



U danasnjem postu bavicu se kvintetom galaksija koje formiraju juzni deo Markarijanovog lanca (severni u okularu).

Pogled na kvintet kao celinu - Great Galactic Face

Cetiri od ovih pet galaksija formiraju strukturu koja se naziva ''Great Galactic Face''. Razlog tome je sto je raspored galaksija takav da nepogresivo podseca na oci, nos i usta ljudskog lica: imamo dva velika i ''buljava' oka, tanka i dugacka zatvorena usta, te mali i kruzni nosic.

- Oci lica formiraju dva centralna objekta kvineteta - galaksije M84 i M86
- Usta lica predstavlja tanka i izduzena galaksija NGC 4388
- Mali nos predstavljen je maleckom galaksijom NGC 4387

Raporedom galaksija vlada skoro potuna simetrija u vidu jednakostranicnog trougla sa tezistem. U vidom polju dominirace galaksije M86 i M84 koje predstavljaju dva temena trougla. Velicinom i sjajem daleko nadmasuju ostale galaksije polja. Trece teme trougla formira galaksija NGC 4388, koja je i treca po sjaju u vidnom polju. U tezistu tog trougla nalazi se malecka galaksija NGC 4385.

Galaksije M84 i M86 su ugrubo usmerene u smeru sever-jug, sa M84 na severu. M84 deluje kruzno i svetlije dok je M86 ovalna cak i na malim uvecanjima i sjaji bledjim sjajem iako je vece magnitude od M84. Galaksije se nalaze na rastojanju od samo 17'..

Ceo ovaj kvintet toliko je blizak da se svih pet galaksija nalaze u istom polju cak i uvecanja od 137x. Na kraju posta dacu screen-shot kako kvintet izgleda na tom uvecanju.

Zvezdano polje u kome se nalaze galaksije je jako siromasno, i osim jedne zvezde magnitude 10 istaknutijih zvezda gotovo da nema.


M 86

Lentikularna galaksija u sazvzdju Virgo. Galaksija sija svetlom magnitudom 8.86 i spada u grupu najsvetlijih galaksija koje se mogu videti na nocnom nebu. Zavidne je prividne velicine od 8.9'x5.8'.

Galaksija je ogroma i dom je oko nekih 400 milijardi ostarelih zvezda. Nalazi se u prelaznoj fazi iz lentikularne ka elipticnoj - zavrsnom galaktickom stadijumu galaksija nastalih kolizijom dve ili vise galaksija.

Opservacija: M86 je vrlo cudan pogled. Naime, iako je za vise od magnitude svetlija od M84, galaksija u okularu deluje bledje. Sve brojke su na strani ove galaksije, i magnituda i povrsinski sjaj, al opet, galaksija zaista deluje bledje. Tu opservaciju proverio sam ponovnim osmatranjima u toku nekoliko noci i siguran sam u ovo osmatranje.

Razlog za ovaj paradoks mozda lezi u jednoj razlici izmedju M86 i M84, a to je razlika u ujednacenosti sjaja. Dok M84 ujednaceno gubi sjaj od centra ka obodima, M86 pokazuje neujednacen gubitak sjaja. U poprilicno sirokoj regiji oko jezgra sjaj galaksije je konstantan i bez gubitaka. Potom sjaj relativno naglo ubledi na granici izmedju sredisnje regije i hala. To takodje stvara efekat diskolike pojave centralne regije, tako karakteristicne za lentikularne galaksije.

Galaksija se javlja u izduzenom obliku, ali ne previse. Recimo da je razmera osa 3:2.

Osim izduzenog oblika, sjajnog jezgra i diska u centru, galaksija ne pokazuje nikakve detalje.


M 84

Elipticna galaksija magnitude 10.1 i prividne velicine 6.3'x5.4'.

U pitanju je dzinovska elipticna galaksija E1 klase, sto znaci da predstavlja prvi stepen odstupanja od sazvrsene sfere. U okularu ce se tako i pojaviti, u skoro kruznom obliku.

Opservacija: M84 je jedan ''mocan'' pogled. Mnoge dzinovske elipticne galaksije su toliko daleko da u svojim malim i mrljastim prikazima ostavljaju nasoj masti da oslika grandioznost objekta. Nasuprot njima, M84 svoju gigantsku prirodu prikazuje ponosno i jasno, te svojom dominacijom u vidnom polju ''otkriva'' i svoju stvarnu prirodu. Iako ce se pokazati u nesto manjim dimenzijama od M86, nadsijace je sjajem i pored manje magnitude.

Iako na prvi pogled M84 i M86 deuju slicno, pazljivo posmatranje pokazace da se ove dve galaksije razlikuju u mnogo toga.

M84 se u okularu javlja kruzno, i taj oblik ostace konstantan na svim uvecanjima. Nasuprot tome, M86 dobija na izduzenosti sa povecanjem uvecanja i povecanim vremenom posmatranja.

Osnovna razlika je u ujednacenosti opadanja sjaja. Dok sjaj M86 opada u dve faze, kod M84 sjaj potpuno ravnomerno opada od centra ka ivicama bez ikakvih naglih prelaza i regija stabilnog sjaja. Po tome je slicna sa M87. Medjutim, pogled na M87 je ipak mirniji i stalozeniji jer je kod nje gubitak sjaja bio stalozeniji i sporiji. Kod M84 sjaj bledi brze, ujednaceno ali ipak brze. Galaksija nema jasno definisanu ivicu jer se jako glatko i mekano spaja sa okruzujucim nebom. Gotovo da deluje da se nema granice i da je beskonacna. Veoma lep efekat za osmotriti.

Razlika postoji i u prisustvu nukleusa. Galaksija pokazuje veliku i svetlu centralnu regiju u kojoj je jasno prisutan mali loptasti nukleus. Taj nukleus ima dovoljno ispune da se ne moze nazvati zvezdolikim.  Kao i sve elipticne galaksije, M84 ne pokazuje nikakve detalje u formi buduci da elipticne i vecina lentikularnih galaksija nemaju nikakvu spiralnu strukturu.


NGC 4388

Preckasta spiralna galaksija magnitude 11 i izrazito izduzene prividne velicine 6.3'x1.6'.

Galaksija je postavljena edge-on u odnosu na nasu liniju pogleda, sto znaci da se pokazuje u iglicastom obliku. Galaksija ima aktivan nukleus koji ''hrani'' svetloscu ostatak objekta.

Opservacija: galaksija je svetla, velika i jasno se vidi u okularu direktnim vidom. Javlja se u izduzenom obliku, sa duzom osom nesto vise od 3x duzom od krace. Moja racunica pokazala je da je duzina duze ose u okularu oko 3', sto je sasvim dobra velicina za vecinu galaksija. Galaksija pokazuje svetlu i izduzenu centralnu regiju. Usmerenje galaksije paralelno je linijiji koja spaja centre M84 i M86, i galaksija zaista deluje kao spljostena zatvorena usta ''Galaktickog lica''.  Pogled je jako lep.


NGC 4387

Elipticna galaksija magnitude 12 i male prividne velicine 1.7'x1.1'

Opervacija: galaksija je smestena tacno u teziste trougla ''Galaktickog lica'' i predstavlja mali i okrugli ''nos''. Javlja se bledo i malo, ali u jasnom kruznom obliku. I pored bledoce, perifernim vidom pogled je stabilan a galaksija deluje kao bleda pufnasta zvezda.

Kako su sve galaksije kvinteta, osim NGC 4402, na priblizno istom rastojanju od Sunca, velicina u kojima ih vidimo u okularu proporcionalna je i stvarnim velicinama objekata. Stoga je Markarianov lanac unikatna prilika da ''osetimo'' razliku u velicini galaksija. NGZ 4387 je i u stvarnosti daleko manja od ostalih i pogled koji vidimo to realno oslikava.


NGC 4402

Spiralna galaksija blede magnitude 12.55 i prividne velicine 3'x0.5'.

I ova galaksija je u edge-on orijentaciji, i prikazuje se izrazito izduzeno. Iako je galaksija vizuelno deo Markarijanovog lanca, ona to fizicki nije. Cak stavise, galaksija nije ni deo Virgo Cluster-a. Galaksija se trenutno nalazi izvan jata koje je vuce u sebe i bliza je nama od ostalih clanica Cluster-a. Mi je vidimo kao deo Markarianovog lanca jer je u odnosu na nasu liniju pogleda superimponirana na njega.

Nalazi se na otprilike 8h od M86, na udaljenosti 9' od nje.

Opservacija: Galaksija se javlja izuzetno bledo i stabilan pogled moze se ostvariti samo koriscenjem perifernog vida. Meditim, galaksija se javlja u sasvim pristojnoj velicini pa ce njen izrazito izduzeni oblik biti jasno uocljiv. Izduzenost nije mala i galaksija je otprilike 5x duza nego sto je siroka. Veca osa usmerena je u smeru 11h-5h.

Problem sa osmatranjem ove galaksije predstavlja uvecanje. Galaksija je toliko bleda da ne trpi veca uvecanja i morao sa da se spustim na 137x da bi mogao da je fiksiram u pogledu. Na zalost, na tima uvecanjima kontrast je premali da bi se ulovili detalji, pa jedina uocena osobenost ostaje lepi iglicasti oblik objekta.

Izgled kvineteta na uvecanju 137x:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53734450647/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Lucius

Ajde da se nešto može pročitati kad je vrijeme loše. *tu*
T: SW Flextube 250P, SW Mak 150
M: EQ5

PavleR

#158
Binarni sistemi u sazvezdju Draco:

- Nu (𝞶) Draconis (Kuma)
- Mu (𝞵) Draconis (Alrakis)
- Epsilon (𝞮) Draconis (Tyl)
- Psi1 (𝟁1) Draconis (Dziban)
- 16-17 Draconis
- 40 i 41 Draconis



Nu (𝞶) Draconis - Kuma

Cuveni binarni sistem, najslabija po sjaju zvezda u ''glavi'' Zmaja. Sastoji se od dve skoro identicne zvezde, i po sjaju i po boji. Obe su magnitude oko 4.9, spektralnog tipa A i nalaze se na izdasnoj separacjiji od 62''.

Lociranje: Veoma laka zvezda za lociranje, najbledja i najjuznija zvezda u glavi Zmaja. Ja sam je video golim okom i direktno naciljao traziocem. Ako zvezdu ne vidite golim okom onda naciljajte najsjajniju zvezdu u glavi - Eltanin (Gamma Draconis). I malo tu zastanite. Ovaj narandzsti dzin i najsjajnija zvezda u sazvezdju je nesto najlepse od zvezda sto sam ikada posmatrao. Zvezda u teleskopu deluje neverovatno koloricno i ostro. Vracam joj se svaki put kada posmatram objekte u sazvezdju. Kada jedanput nacentriramo Eltanin lako ce se kroz trazilac uociti cetvorougaoni oblik glave Zmaja. Nu Draconis je najjuznija zvezda glave, oko 5º juzno od Eltanina.

Opservacija: Nu Draconis je jedan od najznamenitijih binarnih sistema na nocnom nebu. Sistem cine dve cisto bele jednake zvezde na velikoj separaciji. Zvezde su toliko slicne da deluju kao klonovi jedna druge. Iako na tolikoj separaciji deluje da su zvezde opticki dvostruki sistem, one to nisu. Zvezde su gravitaciono vezane, a kada se njihova angularna separacija od 62'' prevede i AU dobije se stvarna separacija od zapanjujucih 1900 AU (23x vece od orbite Plutona). Na toj separaciji zvezdama treba nepojmljivih 44.000 godina za izvrse jednu orbitu oko zajednickog centra mase. Kada se par posmatra sa znanjem tih podataka, observacija poprima potpuno drugacji oblik.

Pogled je zaista prelep - dva bljestece bela svetionika u poprilicnom mraku ovog dela neba. Sistem apsolutno dominira vidnim poljem, a znanje da je u pitanju binarni sistem stalno pravi ''konflikt'' sa sirokom razdvojenoscu zveda u okularu. Ispunjenost vidnog polja je vrlo cudna i njime vlada poptupa asimetirja prisustva zvezda. Dok recimo na jugozapadu vidnog polja stoji oko 20-tak bledih zvezda, istocno vidno polje je potpuno prazno. Ta asimetrija okruzenja jos vise istice potpuni sklad i jednakost Nu Draconis i cini da zvezda jos upecatljivije izgleda u okularu.

Nu Draconis se smatra za najlepse sklopljene ''macje oci'' na nocnom nebu i jedan su od najpopularnijih binarnih sistema medju amaterskim astronomima. Tome doprinose sjaj sistema i siroka separacija jer je zbog toga sistem kvalitetno osmotriv svakim teleskopom i sa miminumom iskustva u osmatranju binara.

Sistem treba posmatrati na najmanjem mogucem uvecanju.

—-------------------------------------

Sledeca dva para su klasican primer kako se dva binarna sistema na istoj separaciji potpuno drugacije posmatraju u zavisnosti od magnitudne razlike primara i sekundara.

Mu (𝞵) Draconis - Alrakis

Visestruki zvezdani sistem koji se sastoji od kroz teleskop vidjivih primara A i sekundara B, koji je ponovo spektroskopski binarni sistem. Obe komponenete su magnitude 5.5, separacija 2.7'' i spektralnih klasa F.

Lociranje: Ne nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja Draco i u neposrednoj blizini nema sjajne zvezde, pa je pronalazenje za nijansu teze ali opet brzo izvodljivo. Kroz trazilac se lociraju dve zvezde u glavi Zmaja: Rastaban (Beta Draconis) magnitude 2.75 i ranije pomenuti Nu Draconis. Produzi se simetrala duzi koja spaja te dve zvezde u pravu sazvezdja Hercules i u trazilac ce uci zvezda koja sa dve pomenute gradi priblizno jednakokraki trougao.

Opservacija:  Jos jedan znameniti binarni sistem u sazvezdju Draco. Isto kao i Nu Draconis, sistem se sastoji od dve poptpuno podjednake komponente, ali ovog puta na taman separaciji da se stvori efekat ''dodirivanja'' u  svemu podjednakih zvezda. Taj efekat je ''sveti gral'' posmatranja binarnih sistema a komponente Mu Draconis su perfektne magnitude i velicine da taj pogled bude estetski divan.

Iako je separacija veoma mala, zbog jednakih magnituda para najbolje posmatranje sam izvrsio na uvecanjau 107x. Na tom uvecanju zvezde se skoro dodiruju. Par se moze komforno razluciti na vecim uvecanjima ali pogled nece biti bolji. Naime, ako je par na maloj separaciji ali su zvezde priblizno istih magnitude, bolji je pogled kroz manja uvecanja zbog efekta ''dodirivanja'' zvezda. Ako je magnitudna razlika para velika, primar gusi sekundar i mora se ici na sto veca uvecanja.

Pogled je zaista prelep. Nema koloricne razlike, zvezde su identicne ali bas zbog te jednakosti u svemu i maloj separaciji ovo je poslastica za posmatranje. Podseca na mnogo kompaktniju verziju Nu Draconis. Nikad ne prestajem da se divim ovom pogledu. Sve kod Mu Draconis je uklopljeno savrseno za jedan od estetski najprijatnijih pogleda na binrne sisteme.


Epsilon (𝞮) Draconis - Tyl

Dvostruki zvezdani sistem nejednakih komponenti. Primar je zuti dzin spektralne klase G8III magnitude 4, dok je sekundar dzin spektralne klase F5, magnitude 7. Separacija je 3.2''.

Lociranje: zvezda je deo glavnog asterizma sazvezdja i iako je jedna od najbledjih u asterizmu video sam je golim okom i direktno naciljao traziocem. Ako su uslovi posmatranja losi, zvezda se mozda nece videti pa se lako moze naciljati kao pocetna zvezda u ''vratu Zmaja''.

Observacija: Potpuna suprotnost od Mu Draconis. Skoro identicna mala separacija ali je magnitudna razlika toliko velika da na uvecanju na kom sam imao najbolji pogled na Mu Epsilon nisam mogao ni da razlucim. Iako bi sistem trebalo da moze da se razluci na 100x ja nisam uspeo da jasno vidim sekundar na tom uvecanju. Sistem sam razdvojio tek na uvecanju 136x a posmatrao sam ga na uvecanju od 176x. Naime, magnitudna razlika je toliko velika da primar potpuno nadsjajava pratioca te se pratilac vidi sicusno.  Primar sam video naranzasto-zut a sekundar je toliko mali da ne mogu da kazem koje je boje. Na velikom uvecanju pogled je jako lep. Sjajni primar i mali bledi sekundar, ali u takvom pogledu pa veca zvezda ne ''gusi'' manju.  Naime, kod ovog para primar je dovoljno male magnitude da se na pojavljuje pufnasto pa toga ima manje rasipanja svetlosti oko sebe. To omogucava sekundaru da jasno dodje do izrazaja.


Psi1 (𝟁1) Draconis - Dziban

Primar 𝟁1 Draconis A je F zvezda glavne sekvence magnitude 4.6 dok je sekundar 𝟁1 Draconis B sub-dzin F tipa, magnitude 6. Separacija je 30''.

Lociranje: Zvezda nije deo glavnog asterizma sazvezdja. Ja sam je video golim okom ali je nisam direktno naciljao. Najpametnije je krenuti od zvezde Chi (𝟀) Draconis - Alahakan magnitude 3.5 koja se nalazi na mestu gde vrat Zmaja prelazi u telo. Ispod nje ce se u traziocu videti dve zvezde: bliza je 𝟁2 Draconis a dalja je 𝟁1 Draconis. 𝟁2 Draconis nisam video gollim okom ali 𝟁1 jesam. U traziocu ce se 𝟁2 pokazati pa treba voditi racuna da se zvezde ne pomesaju.

Observacija: Separacija je velika pa nije potrebno veliko uvecanje - 62x je sasvim u redu. Primar je za magnitudu sjajniji od sekundara sto se naravno kroz okular vidi. Ja sam zvezde video belo. Par se nalazi u lepom zvezdanom polju.


16-17 Draconis

Jos jedan biser medju zvezdama u sazvezdju Draco. U pitanju je poznati trostruki zvezdani sistem 16-17 Draconis. Iako zvezde nose zasebne Flamsteed oznake, u pitanju je gravitaciono povezan par. Zvezde su slicnih magnituda 5.53 i 5.03, i iako se nalaze na ogromnoj separaciji od 89'' utvrdjeno je da zajedno putuju kroz svemir. Ono sto sistem cini trostrukim je cinjenica da je 17 Draconis ponovo binarni sistem, sa komponentama na mnogo uzbudljivijoj separaciji od 3.2''. Kombinacija boja, separacija i polozaja cini ovaj sistem veoma atraktivnim i omiljenom metom mnogih amaterskih astronoma.

Obe zvezde su patuljci, obe stelarne klase B. Sekundar 17 Draconis je jos jedan patuljak, ovoga puta stelarne klase A. Primaru i sekundaru zvezde 17 Draconis treba 3.800 godina da naprave jednu orbitu oko zajednickog centra mase.

Lociranje: izuzetno lako lociranje, iako zvezda lezi deleko od glavnog asterizma sazvezdja.
Krene se og ''glave'' zmaja, i produzi se linija koja spaja Eltanin (𝞬 Draconis) i Rastaban (𝞫 Draconis) za dve njene duzine u pravcu ka Rastabanu. Prva svetla zvezda koja ce uci u vidno polje je par 16-17 Draconis.

Opservacija: Prelep pogled. Vec u traziocu se vidi da je par dvostruk, ali ce biti potrebna veca uvecanja da se vidi njegova trostruka priroda. U trenutku posmatranja usmerenost para bija je ugrubo od 9h ka 3h, sa 17 Draconis na levoj strani.

Trosrukost sistema jasna je vec na uvecanju 107x, gde se 17 Draconis pokazuje kao dvostruka zvezda. Osnovi par 16-17 Dra siroko je razdvojen sistem dve svetle zvezde koje na prvi pogled dejuju belo. Zvezde sijaju podjenakim sjajem i skoro su iste velicine. Zvezde apsolutno dominiraju vidnim poljem i u okularskom pogledu nece biti nijedne zvezde koja moze da im parira po sjaju.

Lepotu pogleda visestruko pojacava osmotrivost binarne prirode 17 Draconis. Sekundar se javlja kao mala zvezda severno od primara. Pratilac jeste mali ali nije bled i tackast. Naprotiv, zvezda ima ispunu i javlja se u nekoj varijanti plavkaste boje. Usmrenje terceta je jako zanimljivo jer gradi skoro pravougli trougao jedne jako dugacke i jedne jako kratke katete. Po usmerenjima podseca na jos jedan poznati trostruki sistem - 12 Lyncis.

Sto se tice boja, njihova percepcija mi se menjala sa duzinom posmatranja i u zavisnosti od uvecanja. Iako mi se u pocetku tercet ucinio kako potpuno beo, vremenom je iz vecih zvezda pocela da sisijava zuckasta boja, dok sam sekundar video plavkast.


40 i 41 Draconis

Ove dve zvezde obrazuju opticku duplu zvezdu, sto znaci da par nije gravitaciono vezan vec sa nase linije pogleda zvezde deluju blizu jedna drugoj. Medjutim, ovaj par je jedna od lepsih duplih zvezda u sazvezdju Draco i treba je pogledati. Zvezde sijaju skoro istim magnitudama 6.0 i 5.7 i nalaze se na lepoj separaciji od 19.3''. Obe zvezde su stelarne klase F7, sto znaci da bi obe trebalo da sijaju zuckastom bojom. Sve to znaci da su zvezde po svemu jednake: i po sjaju i po boji i po velicini, i na separaciji od oko 20'' ovakvi parovi su uvek atraktivne mete.

Lociranje: Sa tom magnitudom, zvezda se ne vidi golim okom. Meni je bilo lakse da lociram par krenuvsi od sazvezdja Ursa Minor nego od sazvezdja Draco.

- U trazilac nacentriramo zvezdu Epsilon (𝞮) Ursae Minoris magnitude 4.2, u glavnom asterizmu sazvezdja Ursa Minor.
- Od te zvezde pratimo sledeci star-hopp: Epsilon Ursae Minoris - HD 155153 - HD 158996 - 40 i 41 Draconis.

Ceo potez upravan je na pravac koji 𝞮 Ursae Minoris gradi sa zvezdom Zeta (𝞯) Ursae Minoris i ''Malim Kolima''. Star-hopp dugacak je oko 3.5º, sto znaci da je malo duzi od jednog punog hoda trazioca.

Na kraju posta dacu mapu lociranja.

Opervacija: jos jedan od parova koji ja nazivam ''Macje oci'', sto znaci da se par sastoji od dve potuno jednake svetle zvezde, razdvojive vec na malom uvecanju, te da par svojim sjajem apsolutno dominira vidnom poljem. Zbog ''taman'' separacije od 19.3'' ovaj par se posmatra na najmanjem uvecanju, a na veca treba eventualno ici samo zbog bolje percepcije boja.

Ovo je zaista lep par. Obe zvezde sijaju bledo-zutim sjajem. Boja se moze jos bolje osmotriti blagim defokusiranjem zvezda. Zvezde sijaju ostro i jednake su i po sjaju i po velicini i po bolji. Uvek lepi prizori dve zvezde bliznakinje na malo siroj separaciji. Ispod naseg para nalazi se jedna bleda zvezda sa kojom nas par pravi lep ostrougli trougao. Ta treca zvezda izgledao kao da kompletira celinu sa nasim parom i kao da zajedno sa njim putuje kroz svemir. U vidnom polju ima nekoliko zvezda koje mogu po sjaju da se priblize nasoj meti, ali 40 i 41 Draconis i dalje ostaju najsjajnije zvezde u okularskom pogledu.

Sazvezdje Draco dom je napoznatijem paru ''Macijih ociju'' na nocnom nebu - Nu (𝞶) Draconis. Tu metu opisivao sam kao prvu u ovom postu Stoga treba iskoristiti sto je ovaj sistem u istom sazvezdju i skociti na njega ne bi li se uporedile boje oba sistema. Obe komponente Nu Draconis sijaja bljestavo belo i ako naizmenicno skocimo sa jednog na drugi par dobicemo lepu uporedbu kontrasta boja.


16-17 Draconis: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53768023119/in/dateposted-public/
40-41 Draconis:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53768106270/in/dateposted-public/

305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Acheron

Kad si vrsio promatranje duplih zvijezda? Tokom mjesečine?

Lucius

 *tu*  *pljesk*
Ovdje sam samo Dziban promatrao. Do ostalih još nisam došao. Zmaj je veliko zviježđe i trebat će vremena da se sve odradi (što se dvojnih tiče). Čak razmišljam reflektorom odraditi sve što se ima jer je položaj zviježđa zeznut za tražiti sa EQ montažom (neki dijelovi).
T: SW Flextube 250P, SW Mak 150
M: EQ5

ediglavas

Bilo je to ugodno putovanje vremeplovom.
Izmakla mi je jedino 16 Dra koju sam preskočio zbog velike udaljenosti a nisam u pripremi uočio da postoji i bliska zvijezda na 3,1" (ili 3,2").

PavleR

#162
Citat: Acheron  u 04.06.2024. u 08:13:20 satiKad si vrsio promatranje duplih zvijezda? Tokom mjesečine?

U principu da, binarne sisteme posmatram u nocima ''zagadjenim mesecinom'', ili u nocima oko cetvrtina Meseca dok je Mesec na nebu. Ne bas u nocima oko Punog Meseca, tad bas nista nije za gledanje.

Ako mislis na konkretno ovih sest sto sam opisao, pet od njih sam gledao i proteklih godina. Ove izvestaje sam sastavio jos pre godinu dana, samo sam ih sad postavio. Svih sest sam ponovo osmotrio u maju, ne bi li malo dopuno izvestaje, sa svakom sezonom poboljsava mi se kvalitet opseraviacije pa se cesto vracam vec vidjenom. 16-17 Draconis je ovogodisnje posmatranje, u noci oko trece cetvrtine Meseca ja mislim.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Lucius

Citat: PavleR  u 04.06.2024. u 21:58:54 satiNe bas u nocima oko Punog Meseca, tad bas nista nije za gledanje.
Tko koristi GoTo može i tada bit uspješan, ali mi što ručno pomičemo teško je radit star hopp kad sve svijetli kao da je dan. *zubko*
T: SW Flextube 250P, SW Mak 150
M: EQ5

PavleR

Galaksije u sazvezdju Draco:

NGC 5907 - Splinter Galaxy (spiralna galaksija)
M 102 - Spindle Galaxy (lentikularna galaksija)
Draco Triplet (NGC 5981, NGC 5982 i NGC 5985)



U danasnjem postu opisacu tri mete (pet galaksija) kojima je zajednicko to sto je polazna tacka za njihovo lociranje zvezda Edasich - Iota (𝞲) Draconis. I pre nego sto krenem sa opisom galaksija pomenuo bih nesto o samoj zvezdi Iota Draconis.

Edasich - Iota (𝞲) Draconis

U pitanju je veoma intersantna zvezda koja se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja ''koren'' repa Zmaja. Sija magnitudom 3.67 i kroz okular se vidi u narandzastoj boji.

Svoju boju moze da zahvali svojoj stelarnoj klasi K2 III. Klasa zvezde govori mnogo o njoj, pa za ovu zvezdu sugerise da je u pitanju ostarela zvezda koja je izasla iz faze glavne sekvence, prosirila se i ohladila do temperature od oko 4.500 K. Kako je bas temperatura fotosfere zasluzna za boju zvezde, stoga Iota Draconis sija narandzastom bojom zvezda K klase.

Medjutim, ono zbog cega je ova zvezda zanimljiva je potvrdjeno priustvo egzoplanete u orbiti zvezde. Planeta je otkrivena 2002. godine i nazvana je Hypatia, po jednoj od poslednjih velikih licnosti staro-grcke nauke. Ova cuvena matematicarka i astronom dozivela je tragicnu sudbinu u doba ulaska civilzacije u mracno doba, a planeta je priznanje vredno doprinosa koji je ova grandiozna zena dala covecanstvu.


NGC 5907 - Splinter Galaxy

Spiralna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 12.6'x1.4'.

Splinter Galaxy izgleda bas onako kako joj ime sugerise - iverasto. U pitanju je savrsen primer edge-on galaksije - galaksije cija je galakticka ravan nagnuta upravno na nasu liniju pogleda, tj. mi je vidimo sa strane. Takve galaksije prikazuju se ''iglicasto'', tj. u vidu tankog izduzenog sjaja sa centralnim ispucenjem. Najprominentnija edge-on galaksija je NGC 4565 - Needle Galaxy u sazvezdju Coma Berenices. Splinter Galaxy je njen manji klon, jer isto kao i Needle sadrzi prominentnu traku prasine koja preseca galaksiju na pola.

Galaksija je izuzetno zanimljiva i sa astrofotgrafske strane. Na fotografijama snimljenim svemirskim teleskopima vide se petlje koje okruzuju galaksiju sa svih strana. Petlje se pruzaju duboko u svemir i po velicini nadmasuju cak i samu galaksiju. Te plimatske petlje se objasnjavaju kao ostaci materijala koji je nastao prilikom stvaranja galaksije. Naime, smatra se da je Splinter Galaxy nastala spajanjem nekoliko patuljastih galaksija. Petlje predstavljaju materijal koji se nije u potpunosti inkoroprirao u glavno telo galaksije.

Lociranje: NGC 5907 i M102 nalaze se sa razlicitih strana tupouglog trougla bliskih zvezda koje se lako vide u traziocu. Najsjajnija zvezda tog trouga je binarni sistem Otto Struve 294 i cilj lociranja je doci do tog trougla.

- Krenuo sam od zvezde Iota Draconis - Edasich, u glavnom asterizmu sazvezdlja.
- Pomenuti trougao nalazi se nesto vise od 3º severoistocno od nje, dakle skoro u jednom pogledu trazioca. Stoga sam pomerio zvezdu na sam jug trazioca i  sa severoistoka je u pogled usao tupougli trougao tri zvezde.
- Nacentriramo trougao u trazilac, pogledamo ga okularem malog uvecanja i na krajnjem istoku nepogresivo ce se primetiti tanki i svetao sjaj Spliner galaksije.

Opservacija: Ovo je sjajan objekat za posmatranje. Ko je posmatrao NGC 4565 - Needle Galaxy i pogled mu se svideo, NGC 5907 je druga najbolja slicna galaksija. Opsti utisak je da je galaksija izuzetan spoj izrazito iglicastog oblika i visokog sjaja. Povrsinski sjaj galaksije je sasvim pristojan i objekat se vidi bolje nego sto to magnituda sugerise.

Najbolju opservaciju objekta izvrsio sam na uvecanju 176x. Galaksija se o okularu javlja veliko i izuzetno tanko, toliko tanko da je nemoguce govoriti o razmeri duzine i debljene. Taj tanak oblik je toliko izrazen da cak jedva moze govoriti o prisustvu sredisneg ispupcenja. Ispupcenje postoji, ali ne toliko prominentno kao kod Needle Galaxy. Krajevi galaksije se vide ostro i iglicasto, sto nije bas cest slucaj kod edge-on galaksija. U trenutku ovosezonskih posmatranja uglavnom je bila usmerena u smeru od 8h ka 2h. U principu, u savzezdju Draco nema mnogo poente govoriti o usmerenjima jer sazvezdje kruzi oko Polarisa po veoma malom poluprecniku i usmerenja se u toku noci osetno promene.

Objekat odlicno reaguje na periferni vid. Primenom ove tehnike galaksija znatno dobija na duzini i moguce je osmortiti njene ostre, iglicaste zavrsetke. Osvetljenost preko tela objekta je poprilicno uniformna, sem u zoni centralne regije gde slabasno sredisnje ispucenje sija nesto sjajnijim sjajem.

Sto se tice trake prasine koja preseca jezgro, to osmatranje ne mogu da potvrdim. I kod Needle Galaxy za osmatranje traka treba da se poklopi dosta toga, a kamoli kod NGC 5907. Osmatranju smeta nekoliko stvari: manja velicina oblekta od Needle, manje centralno ispupcenje i u mom slucaju nesrecan polozaj sazvezdaj Draco na severnom delu neba koji meni gleda ka Beogradu. U principu objekte u Zmaju posmatram iskljucivo kada su u trazitu, a kasno prolece i rano leto su idealno vreme za posmatranje objekata oko korena repa Zmaja. Da postoji varijacija sjaja preko jezgra - postoji, a da sam jasno video tamnu traku preko njega - nisam. Posmatrao sam galaksiju iz noci u noc, posmatrao sam je opet ovog vikenda i u zavisnosti od uslova atmosfere varijacija promene sjaja je manje ili vise uocljiva. Moj utisak je da je istocni deo jezgra svetliji od zapadnog ali ne mogu da potvrdim osmatranje trake.

Sve u svemu, meni je osmatranje ove galaksije bilo lepse i zanimljive je od M102. Iako je na papiru sve na strani M102, u okularu bas i nije tako. Splinter Galaxy je jedna od najlepsih nebeskih ''igli'' i iskrena preporuka kolegama.


M 102 - Spindle Galaxy

Lentikularna galaksija u sazvezdju Draco, magnitude 9.9 i prividne velicine 6.6'x3.2'.

Galaksija je svoje ime ''Vreteno'' dobila zbog osobine koje su poprilicno retka kod lentilukarnih galaksija. Naime, M 102 ima prominentnu traku prasine koja se proteze preko cele galaksije. Takva kreacija je kod ostalih lentuikularnih galaksija skoro nepostojeca. Ako lentikularna galaksija i ima traku prasine, ona je uglavnom kratka i ogranicena je pretezno oko regije samog jezgra. Kod M102 prasinasta traka ide od jednog do drugog kraja galaksije, i ja licno ne znam ni za jednu lentikularnu galaksiju sa takvom kreacijom. I kao da to nije dovoljno cudno, ta dugacka traka prasine vidi se u edge-on orijentaciji sa nase linije pogleda. To znaci da traka prelazi tacno preko sredisnjeg ispupcenja  i preseca ga na pola. Takva galakticka struktura je toliko nesvojstvena lentikularnim galaksijama da cak postoje sumnje da galaksija uopste nike lentikularna vec spiralna. Bilo kako bilo, ime ''Vreteno'' proiseklo je iz oblika galaksije koja pokazije veliko sredisnje ispupcenje sa trakom prasine koja se na oba kraja ima iglicaste zavrsetke, pa sve izgleda kao vreteno sa vunom po sredini.

Medjutim iz opisa ce se videti da je ta iglicasta struktura galaksije tesko osmotriva. Takodje, traku prasine je vizuelno veoma tesko primetiti ali ne i nemoguce. Medjutim, za to su potrebni teleskopi vece aperture od moje. U Vedranovom izvestaju koji je napravio posle posmatranje galaksije teleskopom od 20'' nasao sam podatak da je ispod sredisnje regije osmotrio bledu prugu. Bice da je to u stvari deo te trake prasine koja je vidljiva u regiji jezgra jer tu pravi najajci kontrast sa ostatkom galaksije.

Lociranje: Galaksija se nalazi sa suprotne strane ranije pomenutog tupouglog trougla od NGC 5907. Vratimo se na ranije pomenuti trougao, pomerimo ga na krajnji istok vidnog polja okulara i galaksija ce u polje uci sa zapada.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x galaksija izgleda izuzetno sjajno i zanimljivo. Izrazito je izduzena, a u trenutku kada sam pravio ovaj izvestaj duza osa bila je usmerena u smeru sever-jug. Objekat je sjajan, velik i jasno oucljiv.

Najbolji pogled na objekat imao sam na uvecanju 176x. Galaksija formira tupougli trougao sa dve zvezde, jednom jugoistocno a drugom jugozapadno od sebe, sa galaksijom u temenu tupog ugla.

Glavna karakteristika galaksije je njen izrazito elipsasti oblik. Medjutim, taj oblik dolazi sa poprilicno zaobljenim krajevima i vretenasta struktura galaksije sa iglicastim zavrsecima ne vidi se  kroz okular. Unutar galaksija nalazi se sjajno jezgro koje ne prati izduzenost samog objekta. Jezgro jeste izduzeno, ali sa mnogo manjim odnosom velike i male ose nego sto je to slucaj sa galaksijom kao celine. U poredjenju sa jakom izduzenoscu galaksije, jezgro se moze okarakterisati kao ovalno. Unutar jezgra nisam uocio nikakvo prisustvo centralnog nuleusa. Sjaj jezgra je skoro uniforman, i tek u blagim nijansama bledi kako se ide ka halu. Medjutim jedanput kada jezgro predje u halo galaksija pocinje naglo da bledi sa jasno uocljivim gubitkom sjaja od unutrasnje regije hala ka spoljasnjoj. Halo je izuzetno elipsastog oblika, a perifernim vidom dobija na dimenzijama. Ono sto sam uspeo da uocim kod hala je da je na juznoj strani svetliji nego na severnoj.

Sto se tice trake prasine, nisam uspeo da uocim ni trag njenog prisustva. Stavise, u pogledu se ne uocava cak ni izgled vretena, tako kakrakteristicnog za ovu galaksiju da je po njemu dobila i ime. Naprotiv, galaksija na krajevima ima jasno zaobljene ivice a ne ostre. U principu, lentikularne galaksije same po sebi nemaju nikakve osmotrive detalje. M102 je jedna od retkih koja ih zaista ima, ali se oni pokazuju u mnogo vecim aparaturama od one kojom ja raspolazem. I pored svega toga, M102 smatram za odlicno osmatranje i toplo ga preporucujem kolegama. Sam sjaj i velicina objekta su dovoljni da M102 uvrste u jedno sasvim dobro galakticko posmatranje.


Draco Triplet - NGC 5981, NGC 5982 i NGC 5985

Triplet je sacinjen od tri daleke galaksije na veoma bliskoj prividnoj udaljenosti. Linija koja spaja centre najistocnije i najzpadanije galaksije dugacka je samo 14', sto znaci da ce sve tri galaksije stati u isto vidno polje bilo kog uvecanja. Mnogo toga je ''egzoticno'' u ovom pogledu, i najmanje sto ovom triu smeta je nedostatak detalja. Ono sto pogled cini kvalkitetnim je udaljenost objekata i kontrast u obliku i morfologiji galaksija.

Trio cine galaksije (od istoka ka zapadu okularskog pogleda):

- NGC 5985 - face-on spiralna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 5.5'x3.0'. Najveci je clan tria.
- NGC 5982 - elipticna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 3.0'x2.1'. Najsvetlijij je clan tria.
- NGC 5981 - bleda edge-on galaksija magnitude 13.2 i prividne velicine 2.7'x0.3'.

Iako nema nikakvih dokaza da su galaksije gravitaciono vezane, ova kompaktna grupa je toliko tesno grupisana da mozak ne moze a da trio ne posmatra kao jednu celinu. Triplet odise kontrastom oblika nasuprot tesne grupisanosti. Na samo 14' razmaka imamo jednu face-on spiralnu galaksju, jednu edge-on spiralnu galaksiju i jednu elipticnu. Razlika u morfologiji i oblicima ne moze biti veca. Sto je je najbolje, iako je pogled bled i bez detalja, razlike u morfologijama se itekako primecuju.

Medjutim, onjo sto je posebno u ovom pogledu je koliko daleko u proslost gledamo. Galaksije su od Sunca udaljene 123-140 miliona ly !!! To je skoro 3 puta udaljenije od galaksija Virgo Cluster-a i 12x od recimo M82. Sa tim podacim vise cemo centiti svaki foton koji je posle vise od stotinu miliona godina putovanja zavrsio u nasem oku. Triplet je jedan od najudaljenijih objekata jasno vidljivih amaterskim teleskopima. Cinjenica da su galaksije toliko udaljene a da ih mi opet bez problema vidimo govori o gigantskim velicinama ovih objekata. Recimo, NGC 5895 je stvarnog precnika od nepojmljivih 236.900 ly !!!

Lociranje: Isprobao sam nekoliko star-hopp varijanti i meni najbrza je sledeca:

- Krenuo sam od zvezde Iota Draconis u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Oko 1.5º zapadno od nje uocio sam jednakostranicni truogao zvezda magnitude oko 8.
- Kada se produzi visina trougla preko severnog temena za jednu njenu duzinu doci ce se tacno do lokacije na kojoj se nalazi triplet. Pogledamo kroz okular malog uvecanja i bice vidljiv bledi mali sjaj bar jedne ili dve galaksije tria.

Opservacija: u trenutku ovog osmatranja triplet je bio usmeren u smeru 11h-5h. Galaksija su poredjane u skoro pravoj liniji. Najsvetija galaksija je elipticna NGC 5982 i ona se nalazi u sredini. Levo od nje je face-on spiralna NGC 5985 i njena opsrevacija znatno se poboljsava koriscenjem perifernog vida. Desno od elipticne je jedva vidljiva edge-on spiralna NGC 5981 i za njeno osmatranje treba dosta truda. Triplet kao celina izgleda malo i bledo, gotovo ''neugledno'' Medjutim, poenta ovog osmatranja nije u lepoti i bogatstvu detalja vec u osmatranju objekata zaista dubokog svemira. Osmotriti ih je samo za sebe dovoljno.

Vidno polje je prepuno zvezda koje cine lep pogled ali ne pomazu u opservaciji galaksija. Samom triu prija povecanje kontrasta i treba povecati uvecanje koliko god je moguce a da galaksije previse ne ublede. Ja sam ga najvise posmatrao na uvecanju 176x.

   - NGC 5985

I pored gotovo iste magnitude kao i elipticna NGC 5982, ova galaksija se vidi bledje, zahvaljujuci svojoj face-on orijentaciji. Galaksiji prija pojacanje kontrasta i koriscenje perifernog vida. Vidi se kao poprilicno velika bleda mrlja, oko tri puta vece od elipticne. Sjaj joj bledi od sredista ka spoljasnosti. Samo srediste galaksije ne moze se uociti kao distinktivno jezgro, ali se vidi da je u sredini galaksija svetlija nego na obodima. Galaksija ima neku vrstu centralnog ''zadebljanja'' ali bez jasne forme i granice.

Galaksija se javlja u jasno ovalnom obliku.

   - NGC 5982

Ova galaksija je najsvetlija od tri i najjasnije se vidi. Jedina je galaksija tria jasno vidljiva direktnim vidom. Pojavljuje se u blago ovalnom obliku, sa svetlim koncentrisanim jezgrom i halom oko njega. Jezgro je svetlo i loptasto. Ovalnost oblika se ugleda u izduzenosti u smeru od 9h ka 3h.

Galaksija seveozapadno od sebe ima dve zvezde sa kojima gradi jednakostranicni trougao.

   - NGC 5981

Ubedljivo najbledji clan tripleta. Sa magnitudom 13.2 objekat je izuzetno tesko opaziti, a njen polozaj na severu nikako ne pomaze. Galaksija ne sija osvetljena svetlim centrom vec kao blago zasijanje okolnog neba u vidu tanke i uzduzene trake svetlosti. Galaksiju sam uspeo da uocim samo perifernim vidom i to posle dosta truda.  Galaksija je bez ikakvih vidljivih detalja. Toliko je bleda da se cak ne moze govoriti ni o ''sjaju'' objekta, tek o uniformnom bledom zasvetljanju okruzujuceg mraka. Tanka je i mala iglica.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53783471804/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

🡱 🡳