PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[Lucius]

Esprit 120 se ubio za dvojne.

[ediglavas]

Pa proviri. Imaš čime.

[Leviner]

Pa proviri. Imaš čime.

Nemam posteni okular da virim 

[Acheron]

Probaj s nepoštenim :)

[ediglavas]

Nemam posteni okular da virim 

Pošalji adresu, poslat ću ti Fujiyama ortho od 9 mm

[PavleR]

DSO u sazvezdju Cygnus:

- NGC 6888 - Crescent Nebula (emisiona maglina)
- Minkowski 1-92 - Footprint Nebula (protoplanetarna maglina)
- PK 64+5.1 - Campbell's Hydrogen Star (planetarna maglina)

--------------------

NGC 6888 - Crescent Nebula

Emisiona maglina magnitude 7.4 i prividne velicine 20'x10'.

U pitanju je znamenita maglina u sazvezdju Cygnus, cesta meta astrofotografa. Sa osmastracke stane maglina je zahtevan objekat, i uglavnom pokazuje samo svoj najsvetiji deo u obliku polumeseca (po cemu je i dobila ime) ali ponovljenim posmatranjaima, strpljenjem i sa malo tehnike iz objekta se moze izvuci dosta vise.

Ne treba da zavara presvetla magnitude magline od 7.4. Kada bio se gledalo samo po njoj, Crescent bi bila jedna od najsvetlijih maglina na nocnom nebu. Medjutim, velike dimenzije cine da povrsinski sjaj magline bude bolno mali, tek 12.89 mag/arcmin². Po toj vrednost, Crescent spada u red najbledjih maglina na nebu. Ta dva ekstrema u praksi nekako treba pomiriti i vuzuelno iz magline izvuci maximum, sto nije lak zadatak.

Fizicki, maglina je poprilicno velika i stara. Precnika je 26 ly i stvorena je pre 4.5 miliona godina. Za emisione magline to je lepa dimenzija i duboka starost.

U srcu magline vreba prava pravcata zver. Maglina je enerizovana sjajem Wolf-Rayet zvezde HD192163 magnitude 7.5 koja lezi u njenom centru. Wolf-Reyet zvezde su retka stelarna klasa enormno toplih, masivnih i ''zivahnih'' zvezda. Temperature fotosfere Wolf-Rayet zvezda mogu dostici i do vrtoglavih 210.000 K, sto cini da su njihovi sterani vetrovi mnogo brzi od vetova klasicnih crvenih dzinova. I upravo se to desava unutar Crescent Nebule. Dok je zvezda bila crveni dzin izbacivala je sporije stelarne vetrove. Posle evolviranje u WR zvezdu stelarni vetrovi enormo su dobili na brzini i poceli da se sudaraju sa ranije izbacenim, sporijim vetrovima. To je stvorilo karakteristicnu skoljku Crescent Magline koju oblikuju dva sok talasa koji su rezultat tih sudara - jedan talas se krece ka spolja a drugi ka unutra.

Lociranje: Maglina se nalazi nepuna 3º od zvezde Sadr i relativno se lako locira cak i u prebogatom zvezdanom polju Sadr regije. Cilj je direktno o trazilac nacentrirati centralnu zvezdu magline HD192163.

- Krenuo sam od zvezde Sadr (𝞬 Cygni) u sredistu ''Severnog krsta''. U sazvezdju Cygnus tesko je govoriti o usmerenjima jer se ona tokom noci dosta promene, pa ja oko Sadr regije uvek vrsim orijentaciju preko jednog lepog luka zvezda koji se nalazi neposredno do nje.
- sa suprotne strane luka u odnosu na Sadr u traziocu ce jasno iskociti trapez cetiri svetle zvezde, gde je najudaljenija od Sardra zvezda SAO 96720.
- ta zvezda gradi jednakokraki trougao sa jos dve zvezde, od kojih je jedna dupla. Trougao ''bezi'' od Sarda .
- samo 20' do te duple zvezde u traziocu ce biti vidljiva jos jedna ''dupla zvezda'' - to nije dupla zvezda vec opticki par dve zvezde usadjenih u maglinu od kojih je jedna zver - HD192163, zvezda u centru magline koja je i odgovorna za njen sjaj.

Opservacija: Moja iskustva sa ovom maglinom su da sa svakim novim posmatranjem objekat izgleda sve bolje. Crescent Nebula nije objekat koji cete osmotriti jednom i nikada vise - njen intrigantan oblik i konstantno prisutan osecaj da ''tu ima jos toga da se vidi'' vraca posmatraca ovom objektu iz seone u sezonu. Sa ove distance mogu da kazem da se maglina pokazuje u prilicnom broju detalja, samo treba malo paznje, strpljenja i ''cuvanja'' magline za dobre noci.

Najbolju sliku na maglinu imao sam na uvecanju 107x i koriscenjem UHC filtera. OIII ne radi dobro na ovoj maglini, pogotovo sto se objekat posmatra na malim i srednje-malim uvecanjima - sto ne pogoduje OIII filteru (moje iskustvo).

Kroz seriju posmatranja tokom nekoliko sezona uocio sam sledecu strukturu magline:

- maglina se javlja u obliku suplje nedovrsene ellipse u koju su upisane tri svetle zvezde. Elipsa se ne zatvara vec je na severnom delu otvorena. Ispupcenje luka vidljivog dela ellipse usmereno je ka jugu. Najsvetliji deo su granice ellipse dok iznutra izgleda suplje, mada je to, videce se, samo opticka varka.

- za osmatranje unutrasnjeg sjaja magline treba malo iskustva i domisljatosti. Kada god posmatram neku veliku maglinu koja je toliko bleda da nisam siguran da li je uopste vidim, ja pomeram vidno polje tako da maglina skoro izadje iz FOV-a i upredim sjaj okolnog mraka sa sjajem pozicije objekta. To sam recimo koristio da pozitivno identifikujem Lobster Nebula u savzezdju Cepheus. Kod prstenastih maglina radim nesto slicno: uporedjujem sjaj neba unutar i izvan prstena. Ta metoda pogotovo pomaaze recimo kod Helix Nebula u sazvezdju Aquarius. Kod Crescent magline setajte malo maglinu po vidnom polju i uporedjujte sjaj neba unutar i izvan ellipse i primetice se neznatna ali prisutna razlika u ''osvetljenosti mraka'' unutra i spolja. Znaci maglina nije suplja, maglovitost postoji i iznutra ali je jedva primetna.

- usred magline usadjene su tri svetle zvezde koje formiraju pravougli trougao: u samom centru je Wolf-Rajet zvezda magnitude 7.5, a druge dve nalaze se na juznoj i zapadnoj ivici elipse. Na juznoj granici je zvezda magnitude 7, a na zapadnoj magnitude 8. Stoga trougao ispunjava samo zapadni deo elipse dok je istocni prazan.

- najsvetliji deo elpse polazi od donje zvezde, nastavlja na istok i savija se na sever. Sve ovo sto opisujem odnosi se samo na granice magline. Zadebljanje granica nije uniformno vec se mestimicno menja. Ono sto je posebno zanimljiv i lep pogled je kako se mestimicno iz granice magline odvajaju kratkli mlazovi maglovitosti koji idu ka unutrasnjosti. Najprominentniji je onaj koji se odvaja iz samog sredista ''polumeseca'' i krece se tacno prema centralnoj zvezdi magline, ali je nikada i ne dodirne.

- maglina je izuzetno bleda i posmatranje je veoma naporno. Objekat slabo podnosii uvecanja koje je dodatno ublede do neprimetnosti. Zbog izuzetno malog povrsinskog sjaja mora se povecati izlazna pupila, pa i pored toga sto maglina moze komotno stati u vidno polje uvecanja 170x, nema nikakve opente posmatrati je na njemu. Takodje, maglina dobro reaguje na periferni vid, pri cemu dobija na sjaju i pomalo na dimenzijama, pogotovo sa istocne strane

- ako se dobro zagleda, videce da maglina ima dosta zvezda usadjenih u sebe, sem vec pomenute tri magnituda 7 i 8. Neke se nalaze preko tela magline ali najzanijmljivije je posmatrati kako se iz najsjajnijeg juznog oboda polako probija sjaj sitnih bledih zvezdica.


Minkowski 1-92 - Footprint Nebula

Protoplanetarna maglina, blede magnitude 11.7 i sicusne prividne velicine od 8''x16''.

Mnogo toga ima da se kaze o ovom objektu, i sa fizicke i sa osmatracke strane. M 1-92 nije planetarna vec protoplanetana maglina, sto ce samo lociranje magline uciniti izuzetno izazovnim, pogotovo kada se uzme u obzir njega mala velicina.

Da krenemo od samog naziva magline. Sve magline koje nose naziv ''Minkowski'' katalogirao je nemacko-americki astronom Rudolph Minkowski. On je 1940.-tih godina sastavio katalog planetarnih maglina koje je identifikovao posmatrajuci ih teleskopima od 60'' i 100''. 1946, 1947, i 1948. godine on je svoja otkrica objavio u tri naucna rada, u kojima je u astronomiju uveo 200 novih planetarnih maglina. Magline koje je Minkowski katalogirao su cesto jako blede i jako udaljene, ali ne obavezno i male. Cesto ih amaterski astonomi zaobilaze u sirokom luku, ako su uopste svesni da postoje. Medjutim, kroz godine iskustva ja sam naucio da se ''ne plasim'' tih objekata i danas ih sa promenljivim uspehom i posmatram.

Sada se nesto mora reci o protoplanetarnim maglinama, jer bez najosnovnijeg znanja o njima nema sanse da uoste lociramo ovaj objekat. Protoplanetarne magline su fazni prelaz izmedju pocetka nastajanja planetarne magline i njenog konacnog formiranja. Kada zvezda u umiranju nije dovoljno masivna da postane supernova ona pocinje svoju transformaciju u belog patuljka, odbacujuci svoje spoljasnje slojeve i postepeno formirajuci planetarnu maglinu. Medjutim, taj proces se ne desava odjednom vec traje nekoliko hiljada godina. U tom vremenskom periodu dok zvezda jos uvek nije postala beli patuljak gas oko zvezde REFLEKTUJE svetlost umiruce zvezde. To znaci da gas jos uvek nije jonizovan i da ne emituje svetlost sam za sebe. To je od velikog znacaja za lociranje jer znaci da protoplanetarne magline NE REAGUJU na filtere vec obrnuto - filteri ih guse kao sto guse i ''normalne'' refleksione magline. Za filter, protoplanetarna maglina je obicna refleksiona maglina i on na nju tako i reaguje. To opet znaci da mozemo da zaboravimo na blinkanje OIII filterom pri lociranju protoplanetarki, a kako su one po pravilu sicusne - eto problema. Jedini nacin da se protoplanetaka izdvoji od zvezda je precizna mapa. Tu lekciju sam naucio kada sam posmatrao svoju prvu protoplanetaku - Frosty Leo Nebula - i gresku da mi je maglina ispred ociju a da je ja zanemarim jer ne reaguje na filter vise nikad necu ponoviti.

M 1-92 jedno je od najpoznatijih otkrica Rudolph-a Minkowsk-og. Otkrio ju je 1946. godine i sam oblik magline dao je maglini ime Footprint Nebula ili Minkowski's Footprint. Naime, centralna zvezda izuduvava stelarne vetrove koji okruzujuci gas oblikuju u obliku dva reznja koja nalikuju na glavice luka. Izmedju ta dva reznja je procep u kome se nalazi zvezda. Jedan rezanj je osetno manji od drugog, pa sve izgleda kao otisak cipele sa izdvojenim stopalom i stiklom. Sveti gral amaterskih astronoma je da uspeju da razdvoje ta dva dela magline. Medjutim, po ono malo izvestaja i skica koje sam do sada video rezultati su uglavnom negativni, sa par izuzetaka. Razlozi za to leze u ekstremno sicusnoj velicini magline: sa dimenzijama 8''x18'' jako je tesko stvoriti ostru i stabilnu sliku velikog uvecanja koje bi prikazalo procep. Vecina osmatraca uspela je da izduzi maglinu, sto sam uspeo i ja, i to samim za sebe smatram uspehom.

Po dimenzijama, M 1-92 je jedna od najmanjih maglina koje sam posmatrao. Sem sto je mala, maglina je i jako bleda i udaljena. Lezi na rastojanju od ogromnih 8.000 ly i sija izuzetno bledom magnitudom od 11.7. Po svemu navedenom M 1-92 predstavlja jednu od najzahtevnijih maglina sa kojima sam se ikada borio, jedna je od najbledjih, najmanjih i najudaljenijih. Ono sto vadi stvar i sto maglinu cini jasno vidljivom u 12'' je njen sasvim pristojan povrsinski sjaj, koji ce biti kljucan za njeno opazanje.

Maglina je jos u ranoj fazi prelaska iz protoplanetarne u planetarnu. Jos nekoliko hiljada godina trajace zagrevanje trenutno relativno hladne zvezde do trenutka kada ce njeno ultravioletno zracnje ''zapaliti'' gas oko sebe. Trenutno maglina meri samo 0.42 ly u precniku, pa je i fizicki jedna od najmanjih planetarki koje sam posmatrao.

Lociranje: lociranje je nemoguce bez teorijskog znanja o protoplanetarnim maglinama. Kao sto sam objasnio u prethodnim pasusima, protoplanetarne magline ne reaguju na filtere i ne mogu se blinkanjem OIII filterom izdvojiti od zvezda okruzujuceg polja.  Probao sam, i filter ugusi maglinu isto kao sto gusi zvezde. Ko to ne zna postoji ogromna sansa da maglina bude vidljiva u okularu a da toga nije ni svestan. Jedini nacin lokacije je precizna mapa i precizan star hopp u minut. Stoga, evo jos jednog star-hoppa za najokorelije hoppere.

- krenuo sam od znamenitog binarnog sistema Albireo (𝞫 Cygni) u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Ono sto nama treba je trougao koji grade tri svetle zvezde koji se nalazi u radijusu 2º od Albirea. Usmerenja necu davati jer se ona menjaju tokom noci. Najsvetlija zvezda u trouglu je 9 Cygni i trougao se relativno lako istakne u moru zvezda koje ce preplaviti trazilac. U mapi na kraju posta bice dat detaljan izgled tog trougla.
- nacentriramo trazilac tacno izmedju dva temena tog trougla, izmedju zvezde 9 Cyg i SAO 87462 i maglina ce biti u vidnom polju malog okulara - ali gde. Posto je maglina zvezdolika i ne reaguje na filter mora se tacno znati gde je objekat.
- kada pogledamo kroz okular u njemu ce nasjajnije zvezde biti bas 9 Cyg i SAO 87462. 8' ispod linije koja spaja te dve zvezda videce se dve zvezde magnitude 10 jedna ispod druge koje ce se lako istaci po sjaju. M 1-92 nalazi se tik uz gornju zvezdu, sa njene desne strane, na nekih 30'' jugozapadno. Videcemo je kao bledu zvezdu magnitude 12. Moramo znati da je to maglina inace ne postoji drugi nacin da to potvrdimo.

Opservacija: Sat i po ! Sat i po trajala je moja odiseja sa ovom maglinom, gde sam pokusao sve sto znam i ne znam da izvucem sredisnju prazninu. Problem mi je predstavljala i oprema kojom dobijam velika uvecanja. Najvece uvecanje koje mogu da dobijem okularski je 320x, za koje koristim fantasticni okular Tele Vue Ethos. Sve ostalo moram da izvlacim preko mnogo manje kvalitetnih Barlow sociva koja bas retko koristim bas zato sto zamucuju sliku i ubijaju ostrtinu. Kod nekih drugih objekata taj gubitak ostrine mozda ne znaci mnogo, ali kod M 1-92 gubitak ostrine automatski znaci i ne videti procep.

Maglina se pojavljuje bledo, bas kao zvezda magnitude 12 i na malim i srednjim uvecanjima ostaje zvezdoliko. Za njeno opzanje nije potrebno korisiti periferni vid jer joj je povrsnski sjaj poprilicno visok.

Tek na 320x se vidi da tu nesto ''nije u redu'' jer se maglina izduzi u smeru istok-zapad. Takodje, vidi se da je istocni deo deblji a zapadni tanji. Taj pogled je na 320x jedva primetan ali je zato na 640x jasan kao dan. Opet, na 640x nije lako ''voziti'' Dobsona bez pracenja, pa je i to predstavljalo problem. Kombinovao sam i nagle prelaske sa 640x na 320x jer se tada pogled na manjem uvecanju naglo cini ostrijim. Tu mi se mozda u jednom trenutku ucinilo da vidim neki tamni luk preko tela magline ali 99% sam siguran da mi je mozak pokazivao ono sto zelim da vidim. Mozda sam i video, ali je pogled bio nestabilan i brzo se izgubio.

U svakom slucaju, opis bi bio da bas velika uvecanja uspeju da pokazu da maglina nije zvezda vec da je izduzena i to ne malo, recimo 2:1. Takodje, vidi se da je kraj blizi zvezdi deblji i da ima neki cvoric u sebi, dok je zapadni deo tanji. I to sto sam video smatram ogromnim uspehom. Kako sam se sat i po borio sa maglinom, a kako postujem svoje vreme, napascu maglinu ponovo i ponovo sve dok je ne savladam. Bilo da ce to biti u noci savrsenog seeinga, ili kada nabavim bolju opremu za uvecanja preko 500x, bilo sa vecim teleskopom - maglina mi se uvukla pod kozu i necu je pustiti. Na jednom forumu procitao sam da je M 1-92 objekat za astronomske fanatike :) .


PK 64+5.1 - Campbell's Hydrogen Star

Planetarna maglina magnitude 9.6 i sicusne prividne velicine 8''.

Iako ova maglina zvanicno nosi robusnu oznaku PK 64+5.1, pristeklu iz ''Catalogue of Galactic Planetary Nebulae'', medju astronomima je mnogo poznatija po svome ''nadenutom'' imenu Campbell's Hydrogen Star. Maglinu je otkrio americki astronom William Campbell 1893. godine u znamenitoj Lick Observatory.

Centralna zvezda magline je Suncu-slicna WC zvezda HD 184738, magnitude 11. WC zvezde su veoma retki tipovi Wolf-Rayet zvezda u kojima je dominantan element ugljenik.

Sto se fizickih osobina tice, a koje su merodavne za osmatranje ovog objekta, ima onih koje otezavaju osmatranje ali i onih koje ga poboljsavaju. Negativna stvar kod magline je njena velicina: sa prividnim precnikom od samo 8'', PK 64+5.1 je bolno mali objekat, pa ce cak i na srednjim uvecanjima izgledati kao zvezda. Sa druge strane, pozitivne stvari su udaljenost i povrsinski sjaj. Maglina je od Sunca udaljena samo 1.125 ly, sto je stavlja u red planetarki koje su medju najblizima Suncu. Takodje, povrsinski sjaj magline je enomrman, cak 5.77 mag/arcmin². Od svih planetarki koje sam do sada posmatrao samo je NGC 6572 (Emerald Nebua) imala vecu vrednost povrsinskog sjaja. Stoga, blizina i visok povrsinski sjaj nadoknadjuju malu velicinu objekta i cine da se on u okluar prikaze izuzetno svetlo, a da na visokim uvecanjima izgubi zvezdoliki oblik i pokaze se kao planetarka sa formom i ispunom.

Lociranje: Maglinu sam nasao okularski, krenuvsi od zvezde 9 Cygni cije sam lociranje objasnio u prethodnom postu od maglini M 1-92. Maglina se nalazi samo 1º od 9 Cygni, pa sam istu zvezdu nacentrirao u okular, pomerio je na zapad tik izvan vidnog polja i dosao do regije u kojoj se nalazi Campbell's Hyrdogen star. Objekat nisam trazio blinkanjem filterom vec sam kuci, pre posmatranja, odstampao mapu okularskog pogleda oko magline, sa magnitudama zvezda koje mi se pojavljuju u okularu. Sam objekat sam tako lako locirao.

Opservacija: Na malom uvecanju od 62.5x maglina izgleda kao zvezda. Toliko je mala da cak i izvezbano oko ima problem da je primeti. Ja sam je izdvojio po tome sto izgleda tek malo ''pufnastije'' nego ostale zvezde u polju, ali da nisam unapred znao da sam je pronasao preko mape pitanje je da li bih uspeo da je izdvojim po obliku. Nisam vrsio proveru OIII filterom jer sam bio siguran da sam izdvojio objekat.

Poenta posmatranja ovog objekta nije u izvlacenju detalja jer je to jako tesko kod ovako malog objekta. Samo lociranje i detekcija magline su dovoljni da se osmatranje moze nazvati uspesnnim. Pa ipak, na velikim uvecanjima cak je moguce osmotriti i malo strukture.

Tek na uvecanju 320x maglina prestaje da se pokazuje kao zvezda, te se pojavljuje u kruznom obliku. I dalje je malecka ali je zato izuzetno svetla. Ono sto je dominantan utisak je da maglina pokazuje boju i da sija u lepoj svetlo-plavoj nijansi.

Na uvecanju 640x oko centralne zvezde pojavljuje se ''oreol'' bledog svetla pa se sada moze reci da je izvsena pozitivna detekcija centralne zvezde. Do tada, centralna zvezda je manje-vise bilo i sve sto se video od magline. Na ovom uvecanju slika je zamucena, pa centralna zvezda izgleda vise kao pufna svetla okruzena bledjom izmaglicom. Objekat i dalje zadrzava kruzan oblik sa jasnim granicama ka okruzujucem polju.

U jednom tekstu astronomskog casopisa nasao sam podatak da maglina pozitivno reaguje na H-beta filter. I ne samo maglina vec i cela regija neba oko nje. Naime, pri posmatranju H-beta filterom maglina bi trebalo da dodatno napupi i dobije u dimenzijama. Ja ne posedujem H-beta pa ne mogu da potvrdim ovo tvrdjenje.

Mape lociranja:

NGC 6888 - Crescent Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53949573544/in/dateposted-public/
M 1-92 i PK 64+5.1:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53949725309/in/dateposted-public/

[Acheron]

Znači, gledao sam taj komad neba i trudio sam se vidjeti maglicu sh 2-91, a nisam uopće abadirao na planetarke 

[tome]

Pavle već sam ti ranije rekao, svaka čast na detaljima, iscrpnim izvještajima.
Opis je odličan, ali bome i objekti.

Nedavno sam i ja napisao par riječi o protoplanetarnim maglicama.
M1-92 mi je odavno na listi. Ne znam bi li šta dobio, ali vjerujem da ću pokušati.
Isto tako i Campbell Hydrogen S.

Ako mogu ubaciti neke poveznice. Jedna protoplanetarne maglica uz par riječi pojašnjenja o prirodi tih objekata:
Frosty Leo N

I ovdje sam spomenuo Minkowskog i ima citat iz njegovog rada. Zvuči kao da je mislio da se otkrića planetarnih maglica bliže kraju, da nema više mnogo toga za otkriti. Pa se kasnije prebacio na radioastronomiju.
M1-8

Inače je on potvrdio prirodu mnogih objekata da zaista jesu prave PN. Ali otkrio je samo jednu; M2-9.
M2-9

Nadam se da ti ne smetaju ove poveznice što sam ubacio. Ne skrećem pažnju već nadopunjujem tvoj opis i pojašnjenje.

A izbori objekata od tebe i od Acherona su odlični.
Samo nastavi!

 

[Acheron]

Pokušat ću sad u petak iz dvorišta poloviti te planetarke. Mislim da tamno nebo nije preduvjet, već je više pitanje dobrog seeinga.

[tome]

Sa M1-92 nemam iskustva, ali ostale navedene nisu jako tamne, nego jako sitne.
Ali ti već loviš čuda sa BAT-om, pa očekujem da ćeš uspjeti nešto sigurno.

[PavleR]

Nadam se da ti ne smetaju ove poveznice što sam ubacio. Ne skrećem pažnju već nadopunjujem tvoj opis i pojašnjenje.

A izbori objekata od tebe i od Acherona su odlični.
Samo nastavi!

 

Ne da mi ne smeta, nego mi je drago da se topic dopunjuje novim znanjima. Iz mojih postova se vidi da ja mnogo dajem na fizicko razumevanje objekata koje posmatram, i uvek volim da procitam nove stvari. Eto, znao sam da je Minkowski otkrio samo nekoliko od 200 maglina koje je katalogirao, ali sam mislio da je M 1-92 jedna od njih. Sad znam bolje.

Ovog avgusta sam posmatrao jos jednu Minkowski planteraku, samo mnogo vecu i bledju, M 2-52. Jedva cekam da napisem izvestaj o njoj, impozantran prizor, blizu je otvorenog jata NGC 7235 u sazvezdju Cepheus i pravi jak kontrast sjaja sa njim. 

Znači, gledao sam taj komad neba i trudio sam se vidjeti maglicu sh 2-91, a nisam uopće abadirao na planetarke 

Razumem te u potpunosti, toliko toga ima da se pogledad da sam se ja vec odavno pomirio da je to nemoguce u jednom zivotnom veku amaterskog astronoma (bar mom). Podstakao si me ovim komentarom i onim od pre nedelju dana da sinoc na Stelliumu ukljucim markere za sve objekte koje postoje a mogu se osmotriti, sva jata, i Berkeley i Collinder i Trumpler (a gde su Basel i Dolidze), sve magliine i galaksije. Pa to se zuti na sve strane.  Kada bi covek hteo da pogleda sve prolazio bi trecinu jednog sazvezdja po sezoni  . Ok, moguce je ako se samo ''overavaju'' objekti, ali to nije ni tvoj ni moj stil. Koliko samo vremena treba za jednu skicu, ali ta skica (ili opis kod mene) vredi vise nego jos 10 pogledanih objekata. Sto je najgore, sto se vise posmatra sve se bolje vidi pa apetiti rastu, pa samim time i broj neosmotrenih objekata. Ja pre 3 godine nisam ni pokusavao da osmotrim Minkowki magline, a sad su i one na meniju. Ti pre 500-tke nisi ni pokusavao da posmatras galaksije magnitude 15 a sad ih trazis - pa broj objekata umesto da se smanjuje on se svake sezone sve vise povecava. Ja sam se sam sa sobom ''dogovorio'' da sta pogledam pogledam kako treba pa kolko ga bude - bude.

[Štefek]

DSO u sazvezdju Cygnus:

-
U jednom tekstu astronomskog casopisa nasao sam podatak da maglina pozitivno reaguje na H-beta filter. I ne samo maglina vec i cela regija neba oko nje. Naime, pri posmatranju H-beta filterom maglina bi trebalo da dodatno napupi i dobije u dimenzijama. Ja ne posedujem H-beta pa ne mogu da potvrdim ovo tvrdjenje.
[/justify]

Mape lociranja:

NGC 6888 - Crescent Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53949573544/in/dateposted-public/
M 1-92 i PK 64+5.1:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53949725309/in/dateposted-public/

Usmjerio sam svoj mali teleskop (100/600 ) na PK 64-5.1. S Hbeta (dualband Hbeta/SII) filterom nisam našao nikakav vidlivi signal za 30tak minuta ekspozicije. Možda je bilo nadobudno i za očekivati s tako malim teleskopom.... 

[tome]

https://www.astrobin.com/aua6lq/?q=hydrogen%20star

Ovo je najbolja rezolucija koju sam vidio na tom objektu.
Ali vidim da nije korišten Hbeta filter.

[Acheron]

Mene jako čudi da kraj snažnih H-alfa emisija nema H-beta jer te dvije idu kao prst i nokat.

U konačnici, to i spektar te maglice potvrđuje
https://www.astrobin.com/d3xuox/

[PavleR]

Ubijam se da setim u gde sam procitao clanak koji govori o Cambell's Hydrogen Star i H-beta filteru i ne mogu da se setim. Bio sam ubedjen da je bio u jednom od clanaka koji je Michael E. Bakich napisao za ''Astronomy'' ali ne mogu da ga pronadjem.

U medjuvremenu sam cackao po forumima i nasao da ljudi imaju pozitivna iskustva:

https://www.cloudynights.com/topic/678132-campbells-hydrogen-star-or-its-good-to-have-an-h-beta-filter-on-hand/

https://stargazerslounge.com/topic/325508-campbells-hydrogen-star/