PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

Autor PavleR, 23.12.2023. u 23:08:49 sati

« natrag - naprijed »

0 Članovi i 1 Gost pregledava ovu temu.

TonY206

SkyWatcher Flextube 300p GoTo
SkyWatcher 130p heritage

PavleR

#241
DSO u sazvezdju Aquarius:

- M2 (globularno jato)
- NGC 7293 (Caldwell 63) - Helix Nebula (planetarna maglina)
- NGC 7727 (spiralna galaksija)



M 2

Globularno jato u sazvezdju Aquarius, magnitude 6.6 i prividne velicine 16'.

Ovo daleko globularno jato jedan je od najlepsih objekata jesenjeg nocnog neba. Sa magntudom 6.6 i prividnom velicinom 16' spada u jedno od svetlijih i vecih globularnih jata severne hemisfere. Jato je izuzetno daleko i nalazi se na velikoj udaljenosti od 55.000 ly od Sunca. Uprkos udaljenosti, jato izgleda veliko u okularu. Svoju prividnu velicinu objekat moze da zahvali svojoj ogromnoj stvarnoj velicini - jato se siri u precniku od citavih 175 ly. Sa tom stvarnom velicinom, M2 je jedno od najvecih globularnih jata nase galaksije.

Ovaj objekat je jedno od najbogatijih i najguscih globularnih jata. Shapley-Sawyer klasa koncentracije jata je samo II i to ce se itekako videti u okularu. Jata te klase imaju gustu centralnu kondenzaciju i ovaj objekat je naprominentniji primer jata te klase. Jato je prepuno drevnih zutih i crvenih dzinova apsolutne magnitude -3. To znaci da kada bi neka zvezda jata bila na rastojanju 10 parseca (3.6 ly) od Zemlje, debelo bi nadsijala Sirius. Sa drudge strane, kada bi nase Sunce bilo deo M2, sijalo bi magnitudom od nevidljivih 20 ! Koliko su zvezde M2 svetle govori i podatak da najsjnija zvezda jata sija magnitdom 11.6 !!! To je za globulare izuzetno svetla magnitua - vecina globulara ima nasjajnije zvezde magniruda 13-14.

Sa staroscu oko 12.5 milijardi godina jato je drevni clan Mlecnog Puta ali nije nastalo u njemu. Nekada je bio deo patuljaste galaksije Gaia-Enceladus (poznatoj kao Gaia Sausagre). Mleci Put ga je preuzeo kada su se dve galaksije sudarila pre 9-11 milijardi godina. Nukleus galaksije Gaia Enceladus danas zivi u MlecnomPutu kao masivno globularno jato NGC 1851 u sazvezdju Columba.

Lociranje: Jato se sa lakocom vidi u traziocu. Star-hopp je stoga lagan i samo se treba ''dogegati'' do okoline jata, a objekat ce ''locirati sam sebe''. Potezi traziocem jesu malo duzi ali su lagani jer cemo se kretati upravno na svetle zvezde.

- Krenuo sam od svetle zvezde Sadalmelik (𝞪 Aquarii) magnitude 2.9, zvezde koja predstavlja glavu Vodolije. Odmah ispod nje primeticemo dve svetle zvezde: 31 Aquarii i Omicron Aquarii.
- Pomerimo se 6º zapadno, upravno na pravac koji grade tri gore pomenute zvezde. U vidno polje ce uci dve sjajne bliske zvezde: 26 i 25 Aquarii.
- Od te dve zvezde skrenemo 2º na jug do duple zvezde Stuve 2809. Kada u trazilac budemo nacentrirali Struve, jato ce uci u vidno polje i nepogresivo ce se videti juzno od Stuve 2809.

Opservacija: Reci nemam koliko je ovo lep objekat. Kada sam odslusavao audio zapis koji sam napravio tokom posmatranja prvo sto sam cuo je serija ''psovki divljenja''. Jato se javlja izuzetno svetlo i sasvim pristojno veliko.

Na malom uvecanju M2 izgleda svetlije od vecine letnjih jata. Razlog tome je ne samo u magnitudi objekta vec i u kontrastu koji pravi sa skoro potpuno praznim nebom u kome se nalazi. Dok su letnja jata bila utopljena u prebogat zvezdani sjaj, M2 lezi sam u mnogo siromasnijem okruzenju. Ne moze se cak reci ni da jato dominira vidnim poljem jer nema u odnosu na koga da dominira. Pogled je stoga veoma spokojan i skoro ''terapeutski'': usamljena svetla kugla koja putuje sama kroz svemir u potpunom mraku.

Jato je izuzetno gusto po celoj svojoj povrsini, sa dodatnim povecanjem gustine u centru. Na uvecanju 62.5x objekat deluje kruzno i ujednaceno, ali videcemo da to uopste nije tako. Pravo zadiranje u ovaj objekat pocinje tek prelaskom na veca uvecanja.

Na uvecanju 176x objekat izgleda fantasticno. Ovo jato je mozda i najbolji pokazatelj krilatice da kod globularnih jata ''aparatura vlada''. Iako mnogi osmatraci prijavljuju da ne mogu da razluce jato, moj teleskop ga je na ovom uvecanju prikazao sasvim dobro razluceno. Razlucive zvezdice u jatu nisu krupne kao kod M13 i M15 vec su sitne kao zrnca peska. Periferni vid osetno pomaze u opservaciji i pogled ulazi toliko razlucenih tackastih zvezdica da mislim da ih ima oko stotinu.

Za razliku recimo od M15 koji je ima strukturu centar-prsten-halo, M2 ima samo centar i halo. Ok, mozda se moze govoriti o nekom faznom prelazu u vidu jako tankog prstencica oko centra, ali on je u opstoj slici zanemarljiv. Centar M2 je ''drugacija zivotinja'' od M15. Manje je ''uzaren'' ali zato je i malo manje gust, pa se perifernim vidom moze videti granulacija preko njegovog lica. Izuzetna slika. Prelaz sjaja iz centra ka halu je dosta nagao. Ne tako nagao kao kod M15, ali tesko je bilo koje jato porediti sa M15. Da ne bude zabune, uporedjujem M2 sa M15 jer su to jedina dva ''pristojna'' globulara na jesenjm nebu.

Medjutim, prava zabava dolazi u trenutku kada se skoncentrisemo na halo na uvecanjima 176x i 320x.  Slika ujednacenog kruznog objekta na malim uvecanjima pada u vodu i sada se vidi da halo nije ravnomerno raporedjen oko centra. Na nekim delovima je siri a na nekim uzi. Iz uskih delova hala izlazi samo po nekoliko lanaca zvezda iz centra. Sa jedne strane, imamo severni deo hala koji je toliko sirok i gust da je jedva razluciv, a sa druge strane imamo juzni deo hala koji je toliko siromasan da se vidi skoro svaka pojedinacna zvezdica. Recimo, na jugozapadnoj  strani objekta halo bukvalno da ne postoji i bas to je razlog cudnog pogleda na jako svetlu izdvojenu zvezdu blizu centra, jugozapadno od njega. Odsustvo zvezda u halu na jugozapadnoj strani dalo je toj zvezdi prostora da usamljeno zasija i ona pravi bas kontrastni pogled sa bledim zvezdicama u guscim delovima hala. Na toj stranu halo je toliko siromasan da izgleda kao da se neki tamni usek zabio u jato.

Ova iregularnost ''debljine'' hala potpuno transormise oblik objekta iz kruznog u izduzeni. Na velikim uvecanjima vidi se da cak ni centar objekta nije kruzan vec je pomalo ''preckast''.

Ovo je jato koje nas tera da povecavamo uvecanja i ja sam ga posmatrao i na 320x. Na tom uvecanju halo izgleda brutalno dobro. Na 320x se vidi da se halo sastoji od klinova zvezda koje kao ostre iglice izviru iz centra. Nisu to lanci kakve vidjamo kod M13 i M15 vec ostre i kratke klinaste formacije. Za razliku od M15 ciji se lanci uvijaju oko jezgra, kod M2 lanci izlaze radijalno, kao zraci Sunca na decjem crtezu. Takodje, u severnom delu hala ti klinovi se preplicu i seku i stvaraju gusti i siroki oblak oko centra, dok ih u nekim delovima uopste nema sto, vec receno, izduzuje objekat. Dva najprominentnija klina nalaze se na jugu, dva se nalaze na 11h i oni idu na istok, jedan se nalazi na 3h, a na severu ih ima dva prominenta i nekoliko kracih.

Otplike 5' juzno od centra jata nalazi se divna zvezda koja ga prati na svim uvecanjima i pravi lepo par sa objketom.

Ovo je jedan od najtezih izvestaja koje sam napisao. Objekat je izuzetno kompleksan ako mu se posveti paznja, i na svakm novom uvecanju percepcija jata se promeni. Jato treba posmatrati polako i smireno, ne zuriti i ne prelaziti prebrzo sa uvecanja na  uvecanje. Takodje, periferni vid igra veliku ulogu kod opservacije M2 i umnogome dopinosi razlucivanju jata. Samo polako sa M2 i jato ce se razluciti na skoro stotinu zvezdica.


NGC 7293 (Caldwell 63) - Helix Nebula

Ogromna planetarna maglina u sazvezdju Aquarius, magnitude 7.6 i prividne velicine 25'.

Jedna je od najblizih planetarnih maglina Solarnom sistemu cemu i duguje svoju velicinu od neverovatnih 25'. Od Sunca je udaljena samo 650 ly. Poredjenja radi to je 4x blize od cuvene Ring Nebula u sazvezdju Lyra. Kada se ta blizina iskombinuje sa velikom stvarnom velicinom objketa od 5.7 ly dobije se prividna velicina magline koja iznosi nepojmljivih 25'. To je skoro pa veliko kao Pun Mesec. Za planetarne magline to su nestvarno velike prividne dimenzije. U ovim postovima ja sam opisivao magline sa dimenzijama i po 10'', a neke od najvecih su merile samo nekoliko arcminuta. Nijedna od teleskopski osmotrivih planetrki nema velicinu Helix magline, sto naravno ima i popilicno negativne efekte po osmotrivost ovog objekta. Naime, to znaci da se sjaj magline rasipa preko njegove ogromne povrsine i maglina tako zavrsava sa izuzetno malim povrsinskim sjajem od oko 15 mag/arcmin². Poredjenja radi, to je isti povrsinski sjaj koji imaju neke satelitske galaksije Mlecnog Puta.

Jos jedan faktor utice na tezinu osmotrivosti Helix magline a to je njena pozicija na nocnom nebu. Maglina je locirana pri samom dnu velikog sazvezdja Aquarius i pozicionirana je tako da skoro ne menja polozaj tokom noci, kao da se celo sazvezdje okrece oko nje. Stoga cekanje da maglina bude u tranzitu nema nikakve poente i ne moze nam pomoci u osmatranju. Niski deo juznog neba podlozan je turbulencijama vazduha i svetlosnom zagadjenju pa je je zbog svega ranije recenog osmatranje ove magline veliki izazov. Zbog malog povrsinskog sjaj i pozicije na nebu za ovaj objekat se kaze da je ''jedan od najsvetlijih objekata koji se tesko opaza''. Kod mene je juzna strana neba najmanje izlozena svetlosnom zagadjenju, sto mi je mnogo pomoglo da uspesno osmotrim ovaj predivni objekat.

Lociranje: Magalina se ne vidi nefiltrirana pa ce se lokacija bazirati da okular naslepo navedemo na deo neba u kom se objekat nalazi. To zahteva dosta precizno pomeranje po nebu ali ja vec sezonama koristim brz i uspesan star-hopp:

- Krene se od zvezde Skat (𝞭 Aquarii) magnitude 3.3. Skat je jedina svetla zvezda u donjem delu sazvezdja i lako ce se uociti jer se nalazi direktno juzno ispod svetlog asterizma ''Krcag''. Provere radi, u traziocu ce praviti blizak opticki par sa svetlom zvezdom 77 Aquarii.
- Pomerimo trazilac za 5º jugozapadno dok u vidno polje ne udje trougao koji prave tri svetle zvezde: 66, 68 i 59 Aquarii. Ovo jeste dugacak potez ali te tri zvezde su jedine svetle zvezde u tome delu neba i ne mogu se promasiti. Ako posle dva pomeraja trazioca ne uocite trougao vratite se na Skat i pokusajte ponovo.
- Nacentriramo trazilac na 59 Aquarii i 3º zapad-jugozapad od nje uocicemo jos jednu svetlu zvezdu - 47 Aquarii. Nasa meta nalazi se na otprilike trecini puta izmedju te dve zvezde, blize 59 Aqr.  Koncanicu trazioca neciljamo na tu trecinu, i stigli smo do mesta u kome se nalazi nas objekt. Kada pogledamo kroz okular videcemo samo mrak. Da bi se maglina uocila mora se koristgiti OIII filter.

Opservcija: Pre nego sto pocnem sa opisom, za one koji su preskocili odeljak o lokaciji, da napomenem da se maglina vidi iskljucivo filtrirana. Ja sam koristio OIII filter.

Objekat je fantastican i ja ga nazivam ''Oko''. Apsolutno neponovljivo iskustvo posmatranja planetarne magline za koju je najmanje uvecanje vise nego dovoljno. To sto je bleda, jedva vidljiva i izuzetno naporna za posmatranje sve pada u drugi plan pred pogledom koji samo ova maglina moze da pruzi - pogled na planetarnu maglinu velicine skoro Punog Meseca!!!

Na uvecanjima 62.5x i 107x maglina izgleda uzasno bledo, ogromno i prstenasto. Obejkat ima oblik pomalo izduzenog prstena sa supljim tamnim centrom i svetlijim obodom, kao ogromno oko. Tamniji deo magline u centru je poprilicno velik i njegov poluprecnik nesto je veci  od poluprecnika svetlog prstena koji ga okruzuje. Medjutim, maglina nije bukvalno suplja. Maglovitst postoji i u sredini, samo je bledja od maglovitosti u prstenu. To pogotovo dolazi do izrazaja ako uporedimo tamnu povrsinu supljine sa nebom koji okruzuje objekat: tada cemo primetiti da je supljina ipak svetlija od okruzujuceg neba. 

Prsten magline svetliji je u svojim severnim i juznim delovima nego na istocnom i zapadnom, a juzni deo deblji je i svetliji od severnog. Disk magline je amorfan i ivice mu nisu ostre. Ni linija gde se spajaju spoljasnji prsten i tamna unutrasnjost takodje nema ostre ivice pa sveukupno maglina deluje mekano i blago.

Maglina preko svoje povrsine ima superimponirane zvezde, ali sa OIII na okularu te zvezde se jedva mogu videti jer ih filter potpouno ugusi. Ako skinemo filter da osmotrimo te zvezde maglina ce se izgubiti i bilo mi je jako zao sto nisam uspeo da osmotrim i tu dimenziju objekta.

Ovaj objeklat zahteva mnogo od osmatraca. Kao prvo, da se prepoznaju uslovi pogodni za posmatranje. Posmatranje ne treba forsirati vec treba sacekati noc bez Meseca sa stabilnim atmosferskim uslovima i sa sto manje svetlosti sa kupole horizonta. Drugo, malo naprednije tehnike posmatranja poboljsace kvalitet pogleda. Periferni vid nije neophodan za posmatranje ali ce samo on istaci razlike u sjaju juznog i severnog dela prstena. Ja sam koristio i tehniku ''setanja'' magline po vidnom polju. Prave se blagi kruzni pomeraji tubusa koji maglinu blago pomeraju po vidnom polju i delovi magline koji se slabije vide direktnim vidom postace svetliji i jasnije vidljivi. Trece, objekat zahteva vreme, i to u porilicnoj kolicini. Ja mislim da se bez 20-30 minuta pred okularom ovaj objekat ne moze kvalitetno osmotriti. Maglina je ultra-bleda i ocima treba dati vremena da se naviknu na pogled i da upiju svaki foton koji mogu.

Za neke ranije objekte sam savetovao posmatrace da mozda iziskuju vise muke nego sto daju nagrade. Ovaj objekat nije takav - nagrada je velika. Maglina izgleda kao ogromno svemirsko oko koje gleda u nas dok mi gledamo njega - fascinantan pogled. Sa druge strane, Helix Nebula je najblizi i najveci pogled koji mozemo da imamo na proces umiranja jedne zvezde i destukcije koju taj proces donosi. Gledajuci u nju kao da smo u prvom redu predstave koja pokazuje sta jednog dana ceka i nas Solarni Sistem.

Na kraju ovog opisa hteo bih da se osvrnem na naziv koji ovaj objekat nosi - Caldwell 63. Vec desetak objekata koje sam opisao nosi oznaku Caldwell i red je da nesto kazem o nasem velikom kolegi astro-amateru po imenu sir Patrick Caldwell-Moore. Patrick Moore bio je cuveni astro-amater koji je imao ogroman uticaj na astroamatersku zajednicu. Osim osmatranja bavio se i promovisanjem amaterske astronomije, pisao je clanke, vodio radio i televizijske emisije koje su se bavile nasim hobijem, od kojih se najpoznatija emitovala na BBC. On je uocio da u Messier katalogu nedostaju neki ocigledno divni objekti. Mnoge svetle galaksije, planetarne magline i otvorena jata nisu se nasla u katalogu slavnog Francuza, jer ih je ili ''promasio'' ili nije mogao da ih uoci svojim teleskopima. Takodje, Messier je svoja posmatranja vrsio iz Pariza, pa mu nisu bili dostupni mnogi biseri koji se mogu videti sa juznijih geografskih sirina severne hemisphere. 1995. godine casopis Sky&Telescope objavio je listu od 109 objekata koji nisu u Messier katalogu a trebalo bi da budu koju je sastavio Patrick Moore. Ta lista postala je popularni Caldwell katalog i u njemu se nalaze neki od najprominentnijih objekata nocnog neba kao sto su Hijade, Double Cluster, Omega Centauri, Sculptor Galaxy pa i nasa danasnja meta. Objekti su dobili ime Caldwell po drugom prezimenu Patrick Moor-a, jer nisu mogli da budu obelezeni sa M zbog mesanja sa Messier objekatima.


NGC 7727

''Pekuliarna'' spiralna galaksija u sazvezdju Aquarius, magnitude 10.6 i prvidne velicine 4.7'x3.5'.

Pod pojmom ''peculiar galaxy'' u astronomiji se zavode galaksije neobicnog oblika, sastava i velicine. U principu galaksija moze imati oznaku ''Peculiar'' iz nekoliko razloga: ili je intereagujuca galaksija ili je galaksija sa aktivnim nukeusom ili je strukture koja ne odgovara nijednom klasicnom galaktickom obliku.  Na primer, inetereagujuce galaksije gravitaciono su povezane sa jos jednom ili vise galaksija tako da im se usled te interakcije menja oblik na nacin da se ne moze klasifikovati nijednom klasom (ni spiralna, ni elipticna, ni lentikularna itd.). Dalje, galaksije sa aktvnim nukeusom u svom centru imaju supermasivnu crnu rupu koja visak nagomilanog materijala izbacuje u obliku zracenja, uglavnom preko dva zraka sa obe strane galaksije i upravno na galakticku ravan.

Ova galaksija duguje svoju ''peculiar'' klasifikaciju cinjenici da ima dva galakticka nukeusa, tj. dve supermasivne crne rupe u svom jezgru. Galaksija je verovatno nastala kao rezultat spajanja dve spiralne galaksije pre milijardu godina, gde se nukleusi tih galaksija jos nisu spojili vec svaki zivi zaseban zivot. Proizvod tog spajanja i gravitacione cudnovitosti unutar galaksije su niz mlazova koje izlaze iz galaksije i nemaju spiralan vec iregularan oblik. Ti mlazovi su ostaci starih galaksija, a sudbina ovog objekta je da jednom u buducnosti postane elipticna galaksija, kao i velika vecina galaksija koje su nastale sudarom dve spiralne glalaksije.

Lociranje: Iako je meta mala i bleda, star-hopp je relativno lako nadje.

- U trazilac nacentriramo tri zvezda 𝟁¹, 𝟁² i 𝟁³ Aquarii u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezde predstavljau deo mlaza vode koji proliva Vodolija iz asterizma ''Krcag''.
- Produzimo pravac koji spaja 𝟁² i 𝟁³ nekih 8º i u trazilac ce jasno uci trapez sastavljen od cetiri zvezde. Gornju osnovicu cine sjajni opticki dvostruki sistem 𝟂¹ i 𝟂² Aquarii.
- Nacentriramo 𝟂² Aquarii u trazilac i severno od nje videce se dve svetle zvezde: HD 222093 i HD 222493. Naciljamo trazilac tacno izmedju te dve zvezde, pogledmo kroz okular i u pogled ce uci nasa meta - NGC 7727.

Opservacija: Po magnitudi i velicini ovaj objekat bi trebalo da ima sasvim pristojnu sliku u okularu. Nazalost, pozicija na niskom nocnom nebu utamni i smanji objekat, ali je on i dalje osmotriv u pristojnom prikazu.

Galaksija se javlja u malim dimenzijama i pokazuje u sasvim pristojnom sjaju s obzirom koliko nisko se nalazi. Prikazuje se kao siroka maglovitost koja obavija malecki izaduzeni nukleus. Nukleus je izuzetno mali ali se ne javlja tackasto vec u obliku preckice izduzene u smeru od 8h ka 2h. Nukleus je neuporedivo veceg sjaja od mnogo bledje spoljasnjosti. Halo galaksije je izrazito amorfan i ja uopste nisam uspeo da odredim granice u kojima se galaksija spaja sa okruzujucim nebom. Stoga je pogled jako cudan - koliko je jezgarce svetlo i ostro, toliko je okruzujuci halo bled i nejasnih ivica. Prelaz sjaja iz sredista u halo desava se naglo, da bi posle toga halo gubio sjaj na nacin da se ne mogu odrediti ni granice objekta. Spoljasnjost je kruznog oblika, bez elemenata ovalnosti.

Sva ova opazanja izvrsena su na uvecanju 136x. Galaksija jako lose podnosi uvecanja i pri pokusaju da osmotrim eventualnu ovalnost hala veca uvecanja su ga potpuno pojela i ostalo je samo sjajno preckasto jezgro.

Galaksija je okruzena  mnostvom bledih zvezda koje kao da formiraju prsten oko nje. Tu su i dve svetle, na suprotnim krajevim okularskog pogleda sa kojima galaksija gradi izrazito tupougli trougao. Stoga objekat lezi u neobicno bogatom polju uzimajuci u obzir da se nalazi u mracnom sazvezdju Aquarius.

Ovo nije objekat koji se posmatra da bi se videla lepota ili detalji. Ovo je objekat koji se posmatra da bi se zadovoljio astronom u nama koji zeli da fizicki intereaguje sa fotonima galaksije koja je unikatna  i predstavlja jedinstven objekat u svemiru. Na kraju krajeva, posle nje sebi mozemo da kazemo da galaksije sa dve crne rupe nismo gledali samo u naucnim emisija vec da smo je videli svojim ocima :).


Mape lociranja:

M2:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54015936374/in/dateposted-public/
NGC 7293 - Helix Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54015832348/in/dateposted-public/
NGC 7727:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54016044025/in/dateposted-public/

305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Acheron

Nakon ovog ljeta počeo sam više cijeniti M2. Uvijek mi je M15 krao pažnju, valjda jer ga je lakše pronaći.

ediglavas

M2 i M15 bi uvijek (po)gledao iste večeri a počeo sam promatrajući kretanje Urana kroz Vodoliju.

zac

Da, čovjek se nekako koncentira na par svojih "favorita" ili razvikanih maglica, a okolo ih ima još dosta isto tako impresivnih... Kad gledam svoje bilješke, M57 je stalno "na programu" a oblžnji M56 skoro nikad... i tako dalje...
T: 100 i 180 mm MAK, klasični refraktori 46, 63 80 i 100 mm, 130 mm APO
DVO: 6x30 Kowa, 10x50 Lacerta, 20/32x88 TS
M: EQ6, alt-az vlastita izrada
K: Canon EOS i nešto leća

Acheron

Evo Pavle da prijavim, M1-92 je ukebana  ;-)
Kroz par dana više detalja kada napišem report.

PavleR

DSO u sazvezdju Aquarius:

- M 73 (asterizam)
- M72 (globularno jato)
- NGC 7009 - Saturn Nebula (planetarna maglina)


Sazvezdje Aquarius veliko je jesenje ekvatorijalno sazvezdje. Zauzuma veliki prostor na juznom nebu, izmedju sazvezdja Capricornus i Pisces.

Cest problem sa sazvezdjem je uocavanje njegovog glavnog asterizma. Asterizam prikazuje ''Vodoliju'' koji prosipa vodu iz krcaga. Ono sto je International Astoronomical Union odredila za zvanicni oblik asterizma nema sanse da se uoci na nebu. Asterizam je prekolmplikovan, isapajli su million linija a po njihovoj mapi glavni asterizam sadrzi ni manje ni vise nego 19 zvezda i 23 linije! U praksi postoji mnogo jednosatavniji asterizam koji ja uvek koristim i bez problema ga vidim na nocnom nebu. On sadrzi cetiri elementa spojenih sa ne vise od 4 zvezde:

- glava i krcag vodolije (asterizam ''Water Jar'')
- levi mlaz vode
- desni malz vode (ili noga vodolije)
- isruzenu desnu ruku vodolije

1.) Krcag i glava vodolije su najuocljiviji deo sazvezdja i sastoji de od 4 svetle zvezde koje po sjaju apsolutno dominiraju juznim delom srednjeg neba. Sastoji se od cetiri zvezde koje formiraju kratku izlomljenu liniju. Medju njima se nalaze znameniti binarni sistem Zeta (𝞯) Aquarii, te svetla zvezda Sadelmalik (𝞪 Aquarii) magnitude 2.9. Mozda maglituda 2.9 i nije tako svetla ali se asterizam nalazi u toliko praznom delu neba da ce zvezda sljastiti na njemu i bice lako uocljiva golim okom. Ja sa svoje pozicije lagano vidim asterizam ''Water Jar'' cak i u najlosijim nocima.

2.) levo od asterizma ''Water Jar'' na jug se spusta dugacki levi mlaz vode. Tu ne treba mnogo filozofirati - mlaz treba formirati od tri jasno vidljive zvezde - Hydor (𝞴 Aqr), trostrukog sistem 𝟁 Aqr i na krajnjem jugu zvezde 98 Aqr. Sve tri su vidljive golim okom. Iako je 𝟁 Aqr najbledji i sija magnitudom 4.2, njegov sjaj bice pojacan sa dve bliska opticka pratioca slicne magnitude pa ce zvezde cak biti uocljivija od ostalih.

3.) desni malz se jasno istice i tu takodje ne treba komplokovati - treba ga formirati od dve svetle vezde - Skat (𝞭 Aqr) i 88 Aqr. Skat je svetlija zvezda i sija magnitudom 3.3. Lako se uocava jer lezi u potpunom mraku i predstavlja bitnu zvezdu sazvezdja jer je polazna tacka za lociranje nadasve poznate Helix magline (NGC 7293)

4) ispruzena desna ruka vodolije formira se od dve zvezde. Prva je Sadalsuud, najsjajnija zvezda sazvezdja koja sija magnitudom 2.9. Druga je bledja ali je jako bitna - kraj ruke cini zvezda Albali (𝞮 Aqr) magnitude 3.8. Jeste bleda ali bi bilo jako dobro videti je golim okom jer predstavlja polaznu tecku za lociranje dva Messier objekta i jedan poznati NGC objekat: M72, M73 i Saturn maglinu (NGC 7009).

Sazvezdje se nalazi u delu neba koji se naziva ''Voda''. Taj region vuce ime jos iz drevnih vremena jer se u njemu nalaze sazvezdja poznata od davnina a koja predstavljaju bica povezana sa vodom: Cetus, Pisces, Capricornus, Aquarius i Piscis Austrinus. Sazvezdje je povezano sa vodolijom jos od vremena nastjajrijih ljudkih civilizacija Mesopotamije u kojima su dva mlaza vode predstavljale reke Tigar i Eufrat.

--------------------------

Tema danasnjeg izvestaja su tri mete koje se nalaze jedna blizu drudge. Najdalje rastojanje izmedju njih je manje od 3º, sto znaci da se nalaze u istom pogledu trazioca. Takodje, polazna tacka za sve tri mete je zvezda Albali (𝞮 Aquarii). Stoga, ove mete treba posmatrati u istoj posmatrackoj noci jer se nadovezuju jedna na drugu. Mete su takodje zanimljive po tome sto ovde imamo situaciju da je NGC objekat daleko superiornije osmatranje od dva Messier objekta.


M 73

Asterizam u sazvezdju Aquarius, magnitude 9 i prividne velicine 2.8'.

Ovaj objekat je toliko neugledan i nezanimljiv u odnosu na ostale sa Messier liste, da se vodi citava rasprava zasto ga je Messier uvrstio u svoj katalog. Postoje razlicita objasnjenja, od toga da to rezultat ''primitivnosti'' Messier-ovog teleskopa do toga da je pokazatelj koliko je Francuz bio dobar astronom - video je tesnu grupaciju zveda koja se mogla pomesati sa kometom i stavio je u katalog. Ja se ponekad mucim da razumem pojedine autore sa koliko nerazumevanja ponekad govore o ovom velikanu. U traziocu M73 jednostavno izgleda kao maglovita pufna i moze se pomesati sa kometom. Messier je i pravio svoj katalog da bi razdojio DSO od kometa - i uvrscivanjem ovog objekta napravio je dobar posao. Sam Messier zabelezio je da je objekat ''nejasan i maglovit''. Sa nase tacke gledista kao modernih osmatraca DSO - ovo je verovatno potpuno nebitan objekat, sa njegove, kao lovca na komete - itekako je bio bitan. Lako je suditi od Mesijeu gledajuci kroz nase fensi teleskope sa XYmm aparture i sa million cuda nakacenih na njih. On to nije imao, on je nebo uglavnom posmatrao aparaturom od 7.5'' i na uvecanju od makismalono 120x, i belezeci i katalogirajuci svoja posmatranja uveo je svet u doba osmatracke astronomije - istinski velikan.

M73 nije otvoreno jato vec asterizam zvezda. To znaci da zvezde u grupaciji nisu gravitaciono povezane ni na koji nacin i ne dele zajednicko sopstveno kretanje, tj. ne putuju zajedno kroz svemir.

Lociranje: Lociranje ovog objekta je lako ako golim okom vidimo zvezdu Albali (𝞮 Aquarii), zavrsnu zvezdu desne ruke Vodolije.

- krenuo sam od zvezde Albali (𝞮 Aquarii) magnitude 3.8 koju vidim golim okom pa sam je direktno naciljao.
- istocno od nje pruza se lanac od sedam svetlijih zvezda. Lanac je lako vidljiv kroz trazilac.
- tacno izmedju 4-te i 5-te zvezde lanca primeticemo malenu grudvicu zbijenih zvezda - asterizam M 73.

M73 se vidi u traziocu, i to kao pufnasta maglovitost. Kada sam rekao da razumem otkud ovaj objekat u Messier katalogu, sada je jasno. Iako je magnituda asterizma izuzetno mala, zvezde su dovoljno sjajne i na taman separaciji da se u traziocu pokazu kao maglicasti sjaj.

Opservacija: Asterizam je izuzetno mali i nema nikakvog smisla posmatrati ga na malom uvecanju. Ja sam ga posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Objekat cine cetiri zvezde - tri grade jednakostranican trougao i cetvrta se nalazi odmah do jugoistocnog temena tog trougla. Ceo asterizam ima oblik slova ''Y''. Sipka slova ''Y'' usmerena je ka 10h a dve racve ka 2h. I to je to.

Inace, objekti u ovom delu savzezdja Aquarius nalaze se u potpunom mraku i prave potpun kontrast sa letnjim objektima koji su plivali u pozadimskom sjaju bledjih zvezda. Ovaj objekat pliva u totalnoj tami i stoji usamljen u okularu srednjeg uvecanja u potpunoj pustosi. Nema nikakvog pozadinskog sjaja, ni razlucivih ni nerazlucivih zvezda. Leto je proslo, polako pocinjemo da gledamo u sazvezdja koja stoje upravno na galakticku ravan, tj. gledamo u prazan svemir.


M 72

Globularno jato blede magnitude 9.3 i prividne velicine 6.6.

M72 je najbledje Messier globularno jato i mnogo toga i u praksi doprinosi bledom i ''neuglednom'' izgledu ovog objekta:

- sa magnitudom 9.3 najbledji je Messier globular, a cak su u i mnoga NGC jata vece magnitude od njega.

- jato je od Sunca udaljeno dalekih 54.570 ly, sto ga opet cini jednim od najudaljenijih Messier globulara. To znaci da ce njegove zvezdice sijati bledim sjajem sto ce itekako uticati na njihovo razlucivanje - najsjajnija zvezda jata sija tek magnitudom 14.2. Jato se nalazi iza galaktickog centra, pa gledajuci ga posmatramo ''sa druge strane'' galaksije.

- sa velicinom od samo 6.6', M 72 predstavlja mali globular. To opet znaci da ce za osmatranje jata biti potrebna veca uvecanja koja ce dodatno ubledeti njegov ionako mali sjaj. Jato je i fizicki malo i precnika je ''samo'' 100 ly.

'- jato ima mizeran povrsinski sjaj od 13.04 mag/arcmin². Eto jos jedne otezavajuce okolnosti.

Jato je mlad clan Mlecnog Puta. Deo je Helmi strems - potoka zvezda koji su nastali kada je Mlecni Put pocepao patuljastu galaksiju u kojoj je M72 nastao. Sugestije o ranijoj pripadnosti M72 nekoj drugoj galaksiji dolaze i iz njegovog retrogradnog kretanja. Starost objekta procenjuje se na ''samo'' 9.5 milijardi godina sto ga stvalja u jedno od poslednje stvorenih jata koje danas pripadaju Mlecnom Putu. Po ''mladosti' mu je slicno  samo globularno jato M71 u sazvezdju Sagitta.

Lociranje: lociranje je izuzetno lagano i postoje dva nacina: tako sto ponovo podjemo od zvezde Albali ili tako sto krenemo od asterizma M73. Ja cu dati nacin za nezavisno pronalazenje jata, kao da nismo prethodno posmatrali M73.

- krenuo sam od zvezde Albali (𝞮 Aquarii) magnitude 3.8 u glavnom asterizmu sazvezdja, iste one preko koje se trazi M73.
- jugoistocno od nje videce se prominentan ostrouglo-jednakokraki trougao sa vrhom okrenutim na dole. Trougao je udaljen 2.5º od Albali, cine ga zvezde magnitud 6 i 7, te se lako istice u traziocu.
- M72 nalazi se tik levo od vrha trougla. Ja ga ne vidim u traziocu, ali dovoljno je naciljati negde 30' levo od zvezde i jato ce se pokazati u pogledu okularem malog uvecanja.

Opservacija: za posmatranje ovog objekta potrebno je dobro adaptirati se na mrak i sacekati mracnije noci kada ce juzni Aquarius biti sto manje svetlosno zagadjen kupolom svetlosnog zagadjenja horizonta.

M72 je izuzetno tezak objekat za osmatranje. Pojedinacne zvezdice mogu se videti iskljucivo perifernim vidom, i to posle malo duzeg posmatranja. Ovaj izvestaj rezultata je nekoliko osmatranje kroz sezone i mogu reci da se pogled poprilicno razlikuje u zavisnosti od kvaliteta osmatrackih uslova: od blede nerazlucive mrllje do granulirane pozadine sa superimponiranim zvezdama preko sebe. Sveukupno, na uvecanju 176x objekat pokazuje sledece karakteristike:

- pogled je bled i mrljast. I pored toga, M72 se jasno istice iz skoro bezzvezdane pozadine sazvezdja Aquarius. Jato je kruznog oblika i javlja se u solidnoj dimenziji od oko 2'.

- na 5' desno od jata nalazi se svetla zvezda magnitude 9. Ona ce dodatno svetlosno zagadjivati objekt pa je nije lose pokusati izmestiti je iz pogleda.

- povrsina jata je granulirana, i to se jasno vidi perifernim vidom. Ta granulacija je suptilna i fina i meni je to najlepsi deo ovog objekta.

-  Samo u najboljim nocima moze se razluciti nekoliko pojedinacnih zvezdica. Dve se nalaze na juznoj periferiji jata a jedna se nalazi preko lica objekta, severno od sredista. E sad, tu su i dve zvezde na severozapadnoj ivici jata. One nisu usadjene u objekat vec su mu, stojeci jedna iznad druge, nakacene na severnu ivicu. Ja ne znam da li su one deo objekta.

- jato je malo gusce ka centru. Namerno sam iskoristio izraz ''gusce'' a ne ''svetlije'' jer ja centar ne vidim kao regiju viseg sjaja vec samo kao regiju vece koncentracije zvezda. Nije to ni blizu onih ''uzarenih'' jezgra globularnih jata, mozda se moze govoriti o tek pomalo jacem zasijanju centralne regije i to je sve.

Ovaj globular je izuzetno tesko osmatranje. Ako osmatrac zeli da izvuce maksimum iz objekta ceka ga rudarski posao, a sa malo rezultata. Posmatrao sam mnoga NGC jata koja su svetlija od M 72. Ono sto mi se kod jata svidja je suptilna granulacija ali i do nje nije lako doci.


NGC 7009 (Caldwell 55) - Saturn Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Aquarius, magnitude 8 i prividne velicine centalne regije 25''x17''.

Po magnitudi, jedna je od najsvetlijih planetarki na nocnom nebu. Medjutim, maglina je poprilicno udaljena i nalazi se na rastojanju 5.200 ly od Sunca, a fizicki je izuzetno malog precnika od 0.5 ly. Kada se uzme u obzir njena mala i fizicka i prividna velicina, uparene sa velikim rastojanjem, pravo je cudo kako objektat tako svetlo izgleda u okularu. To ima da zahvali svom ogromnom povrsinskom sjaju od cak 6.74 mag/arcmin². Povrsinski sjaj joj je toliko veliki da se maglina cak bez problema vidi i u traziocu.

Saturn Nebula je mala bipolarna planetarna maglina sastavljena od dva elipticna prstena, unutrasnjeg i spoljasnjeg. Spoljasnji prsten ima dve ekstenzije ka istoku i zapadu sto maglini daje izgled planete Saturn. Maglina bi u stvarnosti trebalo da ima zelenkastu boju zbog prirode zracenja centralne zvezde, ali je posmatraci ceto vide i u plavoj boji.

Zanimljiv podatak je da je Saturn Nebula prvo i jedino otkrice koje je William Herschel naprvio teleskopom od 12''.

Lociranje: Maglina ima visok povrsinski sjaj i stoga se vidi u traziocu. Najlakse se locira ako se krene od nase prethodne mete - M73.

- seversozapadno od M73 uocimo svetlu zvezdu 𝞶 Aquarii, magnitude 4.5.
- nacentriramo zvezdu u trazilac i u istom vidnom polju, malo vise od 1º zapadno, videcemo relativno sjajnu ,,zvezdu'' - nasu metu NGC 7009.

Ako nismo sigurni da li je to sto vidimo kroz trazilac maglina ili zvezda nije bitno. Samo pogledamo kroz okular malog uvecanja i elipsasti oblik magline jasno ce je razotkriti.

Opsrevacija: opservacija ovog objekta je prelaka ili izuzetno teska, u zavisnosti sta hocemo da osmotrimo. Ako je cilj vieti maglinu - vidljiva je vec u traziocu. Ako je cilj videti dvostuku strukturu i ekstenzije sa strane - tu mora mnogo stvari da se poslozi. Moje iskustvo je da osmatranje magline zahteva nekoliko ponovljenih opservacija, iskustvo, dobar seeing i mozda pre svega koncenaciju i upornost. Ono sto objektu ne treba je bog zna kakvo tamno nebo jer maglina sljasti.

Vec kroz okular malog uvecanja moze se identifikovati maglovita izduzena pufna plavkaste boje. Na vecim uvecanjima boja ce se izgubiti. Na malim uvecanjima maglina ce se pojaviti kao blago ovalna ali ce se na vecim pokazati da je izrazito elipsasta. Veca osa elipse usmerena je u smeru od 10h ka 4h. Maglina sija izuzetno svetlim sjajem koji je gusto koncentrisan, bez primetnih varijacija u osvetljenosti.

U principu, ako se sve ne poslozi, na vecim uvecanjima maglina ce se prikazati kao presvetli elipsasti disk guste uniformne ispune. Centralna zvezda magnitude 13 ne moze se osmotriti zbog izuzetno kondenzovanog centra objekta.

Medjutim u nocima dobrih atmosferskih uslova i kada je posmatram odmoran i fokusiran, na uvecanju 320x maglina pokazuje fantasticne detalje:

- unutar elipsastog diska primetan je centar manje osvetljenosti od spoljasnjosti. Stoga disk izgleda kao da je oivicen svetlom ivicom pa maglina dobija prstenastu strukturu. To osmatranje je jako tesko i ne uspeva mi svaki put. Takodje, ponekad mi OIII filter pomogne u tom osmatranju a ponekad ne. Ne uspevam da utvrdim zbog cega se to desava, ubedjen sam da je to pitanje skoncentrisanosti pri posmatranju i da nema veze sa filterom. Taj bledji centar je takodje elipsastog oblika i prati usmerenje diska, pa se moze reci da su unutrasnjost i spoljasnji prsten koncentricni.

- od krajeva duze ose elipse pruzaju se dve kratke ekstenzije. Njih iskljucivo uspevam da vidim perifernim vidom. Mozda ime magline ume i da zavara - ekstenzije nisu nista nalik Saturnu. Kratke su, tanke i siljate. Daleko su manjih duzina nego sto su recimo Saturnovi prstenovi u poredjenju sa diskom planete. Ekstenzije se prizaju tako da prate pravac vece ose  diska magline.

Ekstenzije vidim bez filtera i uglavnom bolje uspevam da ih osmotrim na uvecanju 176x nego na 320x. Verovatni razlog tome je sto su one jako blede te se na manjem uvecanju pokazuju svetlije. Medjutim,  ako je noc dobra, vidim ih i na uvecanjima od 440x. Opet mi nije jasno zasto se to desava. Takodje je zanimljivo da su ekstenzije svetlije na krajevima  nego na pocecima, te da su na zavrsecima malo i zadebljane.

- intenzivnim koriscenjem perifernog vida oko cenralnog dela magline moze se primetiti bledi halo. I halo je koncentrcan sa osnovnim usmerenjem elipticnog diska i izgleda bledo i duholiko. Taj halo obuhvata i ekstenzije i samo njihovi krajevi uspevaju da mu ''pobegnu''.

- maglina je osno simetricna i po duzoj i po kracoj osi, bez ikakvih odstupanja od simetrije.

Sto se tice koriscenja filtera, maglina moze da se u celosti osmotri i bez njih. OIII me malo zbunjuje kod ovog objekta jer jos ne uspevam sam sebi da objasnim da li pomaze ili odmaze osmatranju. U principu, sve sto sam osmotrio sa filterom uspevao sam i bez njega pa stoga mislim da filtrirano posmattranje nije neophodno.

Saturn Nebula ume da bude zahtevno posmatranje. Ovaj izvestaj rezultat je nekoliko ponovljenih posmatranja  u rasponu od nekoliko sezona. I dan danas mi se desi da ne vidim nista do jednobrazno popunjeni svetli elipsasti disk. DSO u sazvezdju Aquarius nisu bas na zavidnoj visini u odnosu na horizont i potrebno je sacekati noc bez turbulencija donje atmosfere. Takodje, smatram da su odmor i koncentracija bitni faktori u osmatranju. Slicno mi se desilo i sa Cat's Eye Nebula u sazvezdju Draco: sezonama sam mislio da je maglina svetlo ispinjeni disk i nista vise dok ove sezone nisam na odmoru pogledao maglinu potpuno fokusiran i ''pao sa stolice''.


Mape lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54001215960/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Acheron

E sad si me podsjetio da NGC 7009 pogledam kad bude dobar seeing

PavleR

#248
Binarni sistemi:

- Zeta (𝞯) Aquarii
- 12 Aquarii
- Beta (𝞫) Cephei - Alfirik
- Delta (𝞭) Cephei

- Omicron (𝞸) Cephei

Zeta (𝞯) Aquarii

Binarni sistem u sazvezdju Aquarius. Cine ga dve po klasi i magnitudi veoma slicne zvezde. Primar je zvezda glavne sekvence F-tipa, magnitude 4.42. Sekundar je subdzin F-tipa, magnitude 4.51.

Separacija sistema je veoma mala i iznosi samo 1.9''. Zvezdama treba 587 godina da naprave jednu orbitu oko zajednickog centra mase.

Lociranje: Deo je glavnog asterima sazvezdja Aquarius. Najsjajnija je i najsevernija zvezda asterizma ''Water Jar'' - ''Krcag Vodolije''.

Opservacija: Ovaj par predivno izgleda u okularu. Podseca me na Mi Draconis sistem u savzedju Draco. Dve skoro potpuno podjednake zvezde na bliskom rastojanju. Par sam prvi put potpuno razdvojio vec na uvecanju 176x. Zvezde su identicne i po sjaju i po boji, i obe se prikazuju zuckasto. Na tom uvecanju par je jedva razdvojen ali zato ima jako malo difrakcije i sve izgleda poprilicno ostro. Na uvecanju 320x pogled nije bolji jer se javljaju izrazeniji difrakcioni prstenovi, ali zato vise dolazi do izrazaja da je jedna zvezda vise belo-zuta nego cisto zuta.

Ono sto je zanimljivo kod ove mete je koliko je malo uvecanja trebalo da se razdvoji par na tako maloj separaciji. Razlog tome je sto su obe zvezde skoro identicnog sjaja. Takvi parovi su mnogo laksi za razlucivanje od parova na istoj separaciji cije se magnitude razlikuju vise od 1. Takodje, zbog efekta dodirivanja zvezda parovi jednakih magnituda najbolje izgledaju na prvom uvecanju koje moze da ih razdvoji.  Recimo, komponente zvezde Mi (𝞵) Cygni nalazile su se na istoj separaciji ali kod nje sam morao da guram sve do 408x da bi je razlucio - sve zbog velike magnitudne razlike primara i sekundara.


12 Aquarii

Binarni sistem u sazvezdju Aquarius. Komponente sistema sijaju magnitudama 5.9 i 7.5, i nalaze se na jako bliskoj separaciji od 2.44''.

Primar sistema je dzin G-tipa, dok je sekundar zvezda glavne sekvence A-tipa. Stoga je koloricna razlika para izuzetno velika. Nazalost, zvezda se nalazi izuzetno nisko na nocnom nebu i da bi se njena koloricnost i primetila zvezdu treba posmatrati iskljucivo u nocima odlicnog seeinga. Sve ostalo dace mutnu sliku izduzene zvezde sa razlikom u boji izmedju krajeva te mutne, male mrlje.

Lociranje: Izuzetno laka lokacija preko sjajnih zvezda koje se lako vide u traziocu. Moj star-hopp mozda jeste malo naokolo, ali sam se drzao kratkih poteza od zvezde do zvezde, koje sve mogu da stanu u isti pogled trazioca.

- Krenemo od zvezde Epsilon (𝞮) Aquarii magnitude 3.8, na krajnjem jugozapadu glavnog asterizma sazvezdja. Ovu zvezdu cemo lako prepoznati jer je odmah do nje jos jedna svetla zvezda - Mi (𝞵) Aquarii.
- Od 𝞮 Aquarii ide sledeci star-hopp: 𝞮 Aqr - HD 198949 - opticki dvostruki sistem 4 i 5 Aqr - 11 Aqr - 12 Aqr. Na kraju posta dacu mapu sa lokacijom.

Opservacija: Opservacija ovog sistema je izuzetno teska. Naime, zvezda se nalazi na niskom delu nocnog neba. U tom delu neba, objekati po pravilu lose reaguju na velika uvecanja usled nestabilne atmosfere, turbulencija vazduha i svetlosne kupole. Vec na srednjim uvecanjima, zvezde ovog dela neba gube ostrinu i prikazuju se pufnasto umesto tackasto. A kao za inat, optimalno uvecanje za posmatranje ovo zvezde je 300x i bilo mi je jasno jos u pripremi objekata za posmatranje da ova zvezda ide na listu meta koje cekaju sto bolji seeing.

Na malim i srednjim uvecanjima, 12 Aquarii deluje kao pojedinacna zuckasta zvezda, koja izgubi ostrinu vec na uvecanju 107x. Iako se na ovim uvecanjima sistem ne moze razdvojiti, vec na njima je jasno da je u pitanju dupla zvezda. Naime, zvezda kroz okular ne izgleda kruzno vec izduzeno, i to je u principu naznaka da je pred nama dvostruki sistem.

Prvo uvecanje na kome sam razdvojio par bilo je 176x. Daleko je taj pogled bio od kvaliteta pogleda kojim se razdvajaju zvezde istih magnituda i separacije na visokom nocnom nebu. Komponente se ne prikazuju tackasto, vec pufnasto i nejsasno, a zuta izmaglica koju primar siri oko sebe popunjava prostor izmedju komponenti. Ta izmaglica obuhvata i bledji sekundar, i sa teskom mukom on nekako uspeva da se pojavi u pogledu. Sekundar se toliko nejeasno pojavljuje da nisam bio u stanju da mu odredim boju. Takodje, desava se da se sekundar naizmenicno pojavljuje i nestaje iz pogleda. U principu, jedan nekvalitetan pogled na nesto sto je trebalo da bude ultimativno kolorican par.

Medjutim, na uvecanju 320x pogled postaje fantastican ali i jako frustrirajuc.  Neverovatno je koliko promena seeinga iz minuta u minut utice na percepciju ovog sistema. Sistem samo u jednoj sesiji osmatranja menja pogled iz ocaravajuceg u razocaravajuc. U principu, na ovom uvecanju pogled na sistem je jako nestabilan: zvezde igraju jedna pored druge a sekundar malo pa malo iskoci van pogleda pa se vrati. Medjutim, u trenucima dobrog seeinga par se pokaze u svom punom sjaju i pogled je jednan od najkoloricnijih koji sam ikad video. Zuti primar uparen sa plavim sekundarom pojam je za koloricnost binarnih sistema, a ovaj je bas takav. Nazalost, ovakav pogled dolazi u mahovima i vec u drugom trenutku se izgubi, pa zvezdi treba posvetiti mnogo vremena. Sa ovom zvezdom samo treba biti uporan: dobar pogled moze da potraje i po nekoliko minuta pre nego sto sekundar iscezne iz pogleda. Na 12 Aquari sam naucio da sedim za okularom i cekam trenutke dobrog seeinga. Nesto slicno kada gledamo planete u turbulentnoj noci: ako dovoljno dugo sedimo dodju momenti kada se slika stabilizuje i detalji se pojave u ostrom pogledu. Binarni sistemi nisu izuzetak. Ovom stregijom sam kasnije razlucio i sistem 𝞭 Cygni (Fawaris).

Ovaj sistem zahteva odlicno nebo, vreme, stpljenje i zivce. Medjutim, nagrada je velika. Nema bas previse osmotrivih zuto-plavih binarnih sistema. Ovaj pogled je redak i lep, te vredi pomuciti se.


Beta (𝞫) Cephei - Alfirik

Trostuki zvezdani sistem teleskopski razluciv na dve komponente. Primar sija magnitudom 3.17 i spektroskopski je binarni sistem. Sekundar je magnitude 8.63 i stoji na separaciji od 13.5'' od svetlije zvezde. Par je gravitaciono povezan.

Primar se sastoji od dve zvezde ali mi ga vidimo kao jednu jer je separacija izmedju njih premala za amaterske teleskope. Veca zvezda sistema je plavi super-dzin stelarne klase B1 IV. Vidljivi pratilac je daleko bledji i zvezda je glavne sekvence stelarne klase A2.

Kao i sve zvezde B-tipa, 𝞫 Cephei je mlada zvezda, s tim sto je u ovom slucaju bas rec o ''nedonoscetu''. Zvezda je stara 8.7 miliona godina i jedna je od najmladjih zvezda vidljivih golim okom.

Inace, treba reci da je 𝞫 Cephei prototip 𝞫 Cephei varijabilnih zvezda. Njih ne treba pomesati sa mnogo ''egzoticnijim'' Delta Cephei varijabilnim zvezdama koje se drugacije nazivaju ''Cepheid variables''. 𝞫 Cephei varijabilne zvezde su mlade zvezde B-tipa koji imaju neznatnu promenjivost sjaja usled pulsacija na svojoj povrsini. Delta Cephei varijabilne zvezde cu opisati u sledecoj meti i one su sasvim ''drugacija zivotinja'', mnogo veca i ekstremnija.

Lociranje: zvezdu sam video golim okom i direktno je naciljao. Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja.

Opservacija: 𝞫 Cephei je jedan od onih sistema kod kojih se prijavlljene boje znatno razlikuju. Ja primar vidim plavo-beo, sto je skroz OK, ali sekundar vidim narandzasto-zut a na vecim uvecanjima cak i zelenkasto. Nema teorije da zvezda A klase sija tom bojom - ali ja je tako vidim. Kopao sam po magazinima i forumima, i to duboko, i nasao da ja nisam jedini koji vidi tu boju. Sa druge strane, ima isto toliko izvestaja koji sekundar pominju kao beo, kakav bi i trebao da bude. Pokusavao sam da vidim da li je stelarna klasa sekundara drugacija od one koju ja znam ali o tome ima jako malo podataka. Na kraju ispada da je 𝞫 Cephei jos jedan od onih binarnih sistema koji se igraju sa posmatracima i cija koloricnost zavisi od licne percepcije boja.

Par je razluciv vec na uvecanju 62.5x, gde izgleda jako zanimljivo i koloricno. Iako je magnitudna razlika ogromna, malo sira separacija dozvoljava sekundaru da potpuno dodje do izrazaja i da zasija kao sto zvezde magnitude 8.6 inace i sijaju - sjajmo i sa ispunom. To znaci da se pratilac ne pokazuje kao zrno peska vec kao zvezda koja je dovoljne velicine i sjaja da bi joj se odredila boja. On jeste drasticno manji od svetlije zvezde ali je taman toliko udaljen od nje da rasipanje sjaja primara ne utice na njega.

Primar je izuzetno sjajan i pomalo rasipa boju oko sebe. Plavo-bele je boje koja mnogo vise ide ka plavoj. Sekundar se nalazi na 5h u odnosu na primar i sija zuckasto-narandzastom bojom, cak mozda vise narandzastom. To je moj licni utisak, zvezda bi trebalo da bude bela ali meni nije. Boje zvezda daju sistemu jako lepu koloricnost i mogu reci da me je ovaj sistem bas prijatno iznenadio.

Malo me je bio zbunio ovaj par jer sam ocekiva dosadno plavo-belu sliku pa sam otisao na veca uvecanja ne bi li imao jasniju percepciju boja. Takodje, na vecim uvecanjima sam pokusao da defokusiranjem indukujem pojavu difrakcionih prstenova koji bi jasnije prikazali koloricnu ispunu zvezda. Veca uvecanja potvrdila su da je primar skoro plav. Medjutim, difrakcioini prstenovi sekundara su jako teski za indukooanje jer ih popuno prekriju svetli i siroki prstenovi svetlije zvezde Stoga sam morao da se zadovoljim pogledom na fokusiranu zvezdu, koji me je jos vise zbunio jer je sekundar poceo da se prikazuje i pomalo zelenkast u centru.

Alfirik je prelep pogled zbog ekstremne neuskladjenosti. Zvezde se po svemu razlikuju: i po sjaju, i po velicini, i po boji. Pritom obe zvezde dolaze do izrazaja i time doprinose ''neskladu'' i koloricnosti.


Delta (𝞭) Cephei

Binarni sistem u sazvezdju Cephues. Primar je cuvena varijabilna zvezda cija se magnituda menja u rasponu 3.6-4.4 u periodu 5.37 dana. Pri tome joj se cak menja i stelarna klasa, koja ide od F5 do G3. Sekundar je magnitude 6.3 i stelarne je klase B7. zvezde se nalaze na sirokoj separaciji od 40.9''. Medjutim, nemojte da vas separacija zavara: Delta Cephei je vizuelno predivan par, a naucno sistem predstavlja jenu od najznamenitijih zvezdi na nebu.

Uz Algol i Miru, Delta Cephei je sigurna najznamenitija varijabilna zvezda na nebu. Kod nje je prvi put otkrivena varijabilnost zvezde usled pulasacije u jednakim intervalima.  Stoga se ova zvezda naziva protoripom Delta Cephei varijavilnih zvezda. Cesto se u astonomiji za takve zvezde koristi skraceni naziv ''Cepheid variables''. Od spoznaje varijabilnosti zvezde do danas otkrivene su mnoge Cepheid varijabilne zvezde, pa su one jedne od najcescih varijabilnih zvezda na nocnom nebu.

Delta Cepheid zvezde su po pravilu zuti dzinovi koji pulsiraju u jednakim intervalima. Ta pulasacija dogadja se usled disbalansa sile samo-gravitacije i sila koje proizvodi nuklearna fuzija u jezgru zvezde. Da objasnim: kao i kod svake kuce, zgrade ili mosta, sopstvena tezina zvezde pokusava da je urusi samu u sebe - da je skvrci. Sa druge strane, nuklearna fuzija u jezgru stvara sile koje teze da zvezdu prosire ka spolja. Neke zvezde jos uvek nisu nasle ravnotezu tih sila koja bi ih stabilizovala i takve zvezde pulsiraju - periodicno se skvrcavaju i prosiruju. Kako se time smanjuje i povecava fotosfera zvezde dolazi i do promene u njenom sjaju, a moze doci cak i do promene u stelarnoj klasi.

Delta Cepheid zvezde nisu jedini tipovi varijabilnih zvezda koje pulsiraju. Ono po cemu se one razlikuju od ostalih je uvek isti period i krarkoca tog perioda. Recimo, kod Mira varijabilnih zvezdi period je uvek isti ali se meri godinama. Kod nekih drugih varijabilnih zvezda periodi su iregularni, cak toliko da se ne mogu odrediti. Kod nekih pulsirajucih zvezda ne pulsira cela zvezda vec samo njen deo. Delta Cephei varijabilne zvezde su zuti dzinovi kod kojih cela zvezda pulsira i to u veoma kratkom periodu. Konkretno, Delta Cephei menja magnitudu u intervalu 3.48-4.37 u periodu od samo 5.37 dana. Potom se ceo cikuls varijabilnosti ponavlja.

Posto Delta Cephei zvezde imaju stabilnu i predvidivu varijabilnost, one su odigrale kljucnu ulogu u jednom od najvecih otkrica u istoriji astronomije  - da su ''blede maglovite mrlje'' koje su astronomi vekovima videli u okularima u stvari udaljene galaksije a ne magline. 1920. godine u astonomiji se odigrao veliki dogadjaj nazvan ''Velika debata'' (Great debate). U njoj su misljenja sukobila dva velikana astronomije: Harlow Shapley i Herber Curtis (da, to je onaj Shapley iz Shapley-Sawyer klase globularnih jata). Tema debate bila je priroda onoga sto mi danas znamo da su galaksije. Shapley je tvrdio da su one magline unutar Mlecnog Puta, dok je Curtis zastupao stanoviste da su u pitanju udaljeni ekstragalticki objekti tj. gaslaksije. Debata nije dala razjasnjenje ali je zato tri godine kasnije na scenu stupio istinski velikan i resio problem. U pitanju je Edwin Hubble koji je jednom za svagda dokazao van svake sumnje da su u pitanju galaksije - i to preko Delta Cephei varijabilnih zvezda. Hubble je shvatio da uvek jednaki odnosi period-luminoznost cine Cepheid varijabilne zvezde odlicnim stabillnim ''sidristima'' jer im se uvek moze odrediti udaljenost. Hubble je unutar M31 identifikovao Cepheid varijabilne zvezde i odredio njihovu udaljenost. Koliko su udaljene one - toliko je udaljena i galaksija. Ako nekog bas zanima kako i to cu objasniti u posebnom postu inace odoh u roman. 1923. Godine Hubble je objavio da je identifikovanjem Delta Cephei varijabilnih zvezda unutar Andromeda galaksije utvrdio da se one nalaze na rastojanju koje daleko izlazi iz okvira Mlecnog Puta, a samim tim i da je M31 ekstragalkticki zvezdani sistem - galaksija. Time je Hubble stavio tacku na ''Veliku debatu''. Mi danas postojanje galaksija uzimamo ''zravo za gotovo'' ali to je tek od skora tako. Mislim da je ovo veoma zanimljiva prica, kako otkice i proucavanje varijebilnosti zvezde moze da dovede do jos vece spoznaje, mozda i jedne od najsustinskijih ikada u astronomiji.

Lociranje: zvezda nije deo glavnog asterizma sazvezdja ali se veoma lako pronalazi.

- krenuo sam od zvezde Zeta (𝞯) Cephei magnitude 3.35 u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezda predstavlja desni ''temelj kuce''.
- 𝞯 Cephei gradi distinkitivan pravougli trougao sa dve sjajne zvezde u polju: bliza je 𝞮 Cephei a dalja je danasnja meta 𝞭 Cephei. Zvezda je od 𝞯 Cephei udaljena 2.5º.

Opservacija: Prelep prizor ! Ocaravajuc ! Meni je ovaj par kolorican skoro kao Albireo i misljenja sam da je 𝞭 Cephei jedan on najzapostavljenijih binarnih sistema u osmatrackoj astronomiji. Separacija jeste velika ali cilj ovog osmatranja nije razlucivanje parav vec osmatranje magicnog kontrasta sistema.

Par je naravno razluciv vec na uvecanju 62.5x, a sjajne magnitude zvezda cine da par vec na malom uvecanju zasija jasno osmotrivim bojama. Primar je ne zute vec zlatne boje. Ta zlatna boja je jos upecatljivija nego kod Al Saib-a (𝞬 Delphini) a zvezda svetluca kao dukat u fontani. Sekundar se nalazi na 8h u odnosu na primar i sija plavom bojom. Moze se reci i da je plavo-beo, ali ta nijansa upecatljivo vise ide ka plavoj nego ka beloj boji. Stoga u pogledu imamo zlatno-plavi par, na separaciji dovoljnoj da ne dodje ni do kakvog gusenja boje ili sjaja. Predivan prizor.

Na uvecanju 107x boje su jos jace a pocetna opservacija zlatno-belog sistema je jos evidentnija. Na uvecanje 176x isao sam samo radi indukovanja difrakcionih prstenova defokusiranjem radi konacne potvrde percepcije boja.

Zvezda se nalazi u relativno siromasnom zvezdanom polju i apsolutno dominira njime.

𝞭 Cephei smatram za jedno od svojih najvecih uzivanja u binarnim sistemima. Ima jos parova cija je razliku u stelarnim klasam cak 3 nivoa, ali malo njih su magnituda dovoljnih da boje potuno dodju do izrazaja. Jos je manje zutih dzinova koji sijaju zlatnom bojom a da pored sebe jos imaju izrazito plavu zvezdu. I sve se to vidi jasno, svetlo i ostro. Jedan od nalepsih estetskih pogleda na zvezdane sisteme nocnog neba.


Omicron (𝞸) Cephei

Binarni sistem u sazvezdju Cepheus, primara magnitude 4.9 i sekundara magnitude 7.1. Zvezde se nalaze na separaciji od 3.3''.

Primar je masivni dzin G-tipa dok je sekundar zvezda glavne sekvence F-tipa. Zvezdama treba 1.500 godina da naprave jednu orbitu oko zajednickog centra mase.

Sama po sebi, ova separacija je mala. Medjutim, uparena sa ovako velikom magnitudnom razlikom dve zvezde, separacija cini ovaj par dodatno izazovnom i teskom metom.

Lociranje: Zvezda se ne nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja ali se izuzetno lako locira:

- krene se od zvezde Iota (𝞲) Cephei u glavnom asterizmu sazvezdja Cepheus. Ako zvezdu nacentriramo u trazilac na krajnjem jugu istog vidnog polja primetice se svetla zvezda HD 218029.
- nacetriramo HD 218029 u trazilac i opet cemo na krajnjem jugu istog vidnog polja videti svetlu zvezdu - nasu metu Omicron Cephei.

Opservacija: Izuzetno zahtevna meta. Posmatrao sam je dve veceri, jer je za kvakitetan pogled potreban dobar seeing..

Prvo jasno razvajanje izvrsio sam na uvecanju 176x. Primar nije ostar, pufnast je i siri oreol svetlosti oko sebe koji poprilicno ''jede'' bledi sekundar. Za bolje osmatranje nije lose koristiti periferni vid, meni je pomogao da sekundar zasija malo sjajnije a procep izmedju zvezda je bio cist i bez dodirivanja.

Primar sija zuto-belom bojom. Sto se tice sekundara, zvezda izgleda isuvise malo i bledo da bi mogao da procenim boju. Trebalo bi da bude zut ili belo-zut ali ne mogu da potvrdim boju. Probao sam da defokusiram par i recimo da se sekundar video zuckasto-crven, ali to uzmite sa rezervom.

Na uvecanje 320x isao sam zbog bolje percepcije boja. Separacija se pokazala bolje ali su se pojavili difrakcioni prstenovi koji su poceli da ispunjavaju prorez izmedju para,. Medjutim, skoncentrisanim posmatranjem kroz okular njihov uticaj moze da se svede na minimum. Sekundar se vidi vece a perceprcija boja je bila malo bolja ali i dalje ne mogu da garantujem u kojoj boji sam video bledju zvezdu - neka ostane zuto-crvena.

Zvezdano polje u kome se par nalazi je malo razocaravajuce za sazvezdje Cepheus,  jer u ovom njegovom delu pozadinskog sjaj nema u izobilju. Stoga zvezda izgleda kao da stoji usamljeno u vidnom polju.

Pogled na ovaj par je jako lep. Par je kolorican, blizak, a ako je seeing dobar par ce se prikazati cisto razdvojen.

Kada zavrsimo posmatranje ovog para nije lose vratiti se na nasu polaznu tacku - zvezdu Iota Cephei u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezda je crveni dzin i zaista lepo izgleda u okularu u svom narandasto-crvenom sjaju.

Mape lociranja:

12 Aquarii:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54048169588/in/dateposted-public/
Delta Cephei:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54019248780/in/dateposted-public/
Omicron Cephei:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54048243289/in/dateposted-public/

305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Acheron

Sinoć sam gledao Zeto Aqr (STF 2909) i mene su jako podsjetile na Castor.
Dvije zvijezde, veoma male razlike u sjaju, blijedožute.

zac

Hmm, kad već peglaš po Cegfeju, baci oko na mi Cefeja. Nije dvojna, ali boja u velikom teleskopu mora bit impresivna. Tamnocrvena, tako nešto...
T: 100 i 180 mm MAK, klasični refraktori 46, 63 80 i 100 mm, 130 mm APO
DVO: 6x30 Kowa, 10x50 Lacerta, 20/32x88 TS
M: EQ6, alt-az vlastita izrada
K: Canon EOS i nešto leća

PavleR

Citat: zac  u 08.10.2024. u 09:10:26 satiHmm, kad već peglaš po Cegfeju, baci oko na mi Cefeja. Nije dvojna, ali boja u velikom teleskopu mora bit impresivna. Tamnocrvena, tako nešto...

Herschel's Garnet Star - gledao sam je, predivno izgleda, u 300mm je bakarne boje. Napisao sam i izvestaj o njoj samo ga nisam objavio. I ne samo o njoj vec i o VV Cephei i RW Cephei. Sve su to ogromne daleke zvezde, daleko dalje od svih zveada u polju a debelo ih nadsijavaju. Divni prizori.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

PavleR

#252
DSO u sazvezdju Pegasus:

M 15 - Great Pegasus Cluster (globularno jato)
NGC 7814 (Caldwell 43) - Little Sombrero Galaxy (spiralna galaksija)
Holm 820 (NGC 7769, NGC 7770 i NGC 7771) (galakticka grupa)


Sazvezdje Pegasus dominira visokim jesenjim nebom i istice se svojom velicinom i oblikom. Centralni deo sazvezdja oivicen je sa cetiri sjajne zvezde i cini asterizam koji se naziva ''Veliki Kvadrat Pegaza''. Necu posebno navoditi koje zvezde cine kvadrat, sem da se od jednog temena pruza glava Pegaza, od drugog dve prednje noge a na jedno od temena nastavlja se sazvezde Andromeda.

Veliki Kvadrat jasno je vidljiv u kasnim letnjim nocima i tokom cele jeseni, ali je isto tako vidljivo koliko je unutrasnjost kvadrata prazna i tamna. U nocima lose transparencije golim okom  moguce je videti malo zvezda unutar asterizma. Dve koje se uvek vide su 62 Pegasi i 68 Pegasi. Ako vidimo makar jos jednu onda znamo da je noc relativno transparentna. Stavise, broj zvezda koji se vidi golim okom unutar Velikog Kvadrata u amaterskoj astronomiji sluzi kao merilo transparentnosti nocnog neba:

0-2 - slaba transparentnost
3-7 srednja
8-11 dobra
12 i vise oznacava odlicnu transparentost.

Ja mislim da su za nase lokacije ove brojke isuvise optimisticne. U pristojnim nocima vidim nekih 5-6 zvezda, cesto samo 2-4 zvezde. Mali broj svetlih zvezda istovremeno znaci  i da je kretanje po unutrasnjosti Velikog Kvadrata poprilicno tesko. Veliki Kvadrat ne samo sto nema svetlih zvezda u sebi vec nema ni svetlih objekata. Svi objekati unutra njega su mali i bledi, sto ne znaci da su nezanimljivi.

Najlepsi objakat u sazvezdju i jedan od lepsih na celom jesenjem nebu - globularno jato M15, nalazi se van asterizma i jedno je od najgledanijih sezonskih meta.


M 15 - The Great Pegasus Cluster

Globularno jato u sazvezdju Pegasus, magnitude 6.3 i prividne velicine 18'.

Jedno je od najsjajnijih, najvecih, najstarijih i najbogatijih globularnih jata. I ne samo to - jato jedno od najvecih po stvarnoj velicini: jato fizicki meri ogromnih 210 ly u precniku !!! Apsolutna je zvezda jesenjeg nocnog neba i jednan od najpoznatijih globulara uopste. Ovaj objekat je poprilicno daleko od Sunca i lezi na udaljenosti od 33.600 ly.

Jato je Shapley-Sawer klase IV, sto znaci da ima srednje-bogatu koncentraciju ka centru. To ce se u okularu itekako videti. Vec sam govorio o tome da je razlika u klasi izmedju V (M13) i IV (M 15) veliika i treba uporediti ta dva objekta, u kasno leto ili ranu jesen kada su oba osmotriva i lepo pozicionirana na nebu.

M 15 je jedno od najguscih poznatih globularnih jata. Do sada nije nadjeno objasnjenje zasto su zvezde jata toliko zbijeno spakovane. Vec sam rekao da jato ima ogromnu velicinu, ali u tih 210 ly spakovano je neverovatnih 300.000 - 1.000.000 zvezda. Neka od objasenja idu ka tome da u centru jata postoji masivna crna rupa do toga da je jato vec dozivelo tezak gravitacioni lom kroz svoju istoriju.

Lociranje: jato se nalazi izvan Velikog Kvadrata i vidljivo je u traziocu. Uocimo dve krajnje zvezde u ''glavi'' Pegaza: 𝞱 i 𝞮 Pegasi. Ako produzimo liniju od 𝞱 do 𝞮 za samo 4º, u vidno polje ce uci nasa meta M15.

U traziocu M15 izgleda kao pufnasta zvezda. Nemojte da vas zbuni sjajna zvezda magnitude 6.1 koja se nalazi tik uz jato. Zvezda ce sijati ostro u traziocu, a jato pufnasto.

Opservacija: Pogled je fantastican i drugaciji od svih ostalih globulara. Jato je veliko, sjajno i vec na malim uvecanjima gusto granulirano, a na vecim razlucivo do blizu stotinu zvezdica. M 15 pokazuje jasnu trodelnu strukturu:

- u sredini je mali pregusti centar koji izgleda kao uzarena kugla
- dalje sledi beli ''mlecni'' prsten koji okruzuje jezgro
- na kraju imamo bledi halo za koji se na vecim uvecanjima vidi da se sastoji od serije dugackih lanaca zvezda.

Jato sam posmatrao na 176x i 320x. Na 176x izrazenija je struktura jata ali se na 320x broj razlucenih zvezda znatno povecava. Na 320x cak se mogu brojati zvezde u lancima koji izviru iz centra objekta.

1.) Centar

Samo jezgro jata je ovalno sa usmerenjem duze ose od istoka ka zapadu. Izuzetno je gusto i potpuno nerazlucivo, te sija intenzivnim sljastecim sjajem. Nema puno globulara kod kojih jezgro deluje toliko ''uzareno''. Centar ne pokazuje nikakvu teksturu jer je ispunjeno gustim mlecnim sjajem kroz koji se nista ne probija. Koliko je meni poznato centar nije razluciv ni vecim teleskopima od mog. Vec sam pomenuo da ovaj objekat sadrzi 300.000-1.000.000 zvezda i da je neobjasnjivo gust u centru.

Jezgro je nesrazmerno malo u odnosu na precnik jata.

2.) Prsten

Jezgro je okruzeno mlecnim prstenom gusto zbijenih zvezda. Presten je takodje ovalnog oblika ali mu usmerenje ne prati usmerenje ovalnosti jezgra vec mu je duza osa usmerena upravno na duzu osu jezgra.

Mozda na osrednjim uvecanjim i direktnim pogledom ovaj prsten deluje nerazlucivo ali sve se menja promenom posmatracke tehnike i prelaskom na veca uvecanja. Uvecanja +176x uparena sa perifernim vidom cini cuda kod prstena i pokazace da se on sastoji od mnostva gusto spakovanih ali razlucivih zvezdica. Mnoge zvezde u prstenu sijaju visokim sjajem i deluju kao da su superimpoonirane preko mlecne pozadine nerazlucenih zvezda. Nerazluceni deo prstena je osetno granuliran, ali ne ''fino''  vec gusto i krupno. Fantastican prizor i po meni najlepsi deo objekta.

Prsten nije uniformne osvetljenosti vec bledi ka spoljasnjosti.

3.) Halo ili serija lanaca zvezda koji cine spoljanjost jata

Na uvecanjima +176x vidi se da je spoljasnjost M15 potpunmo drugacija od ostalih globulara. Umesto da se prikazuje kao delimicno razluceni sjaj bledji od centralnog, kod M 15 halo je potpuno razluciv i sastoji se od citavog niza dugackih lanaca.

Ti lanci nisu zbijeni jedan do drugog, i jos zanimljivije, nisu radijalno usmereni od centra. Umesto toga lanci krivudaju oko centralnog dela jata, kao spiralne ruke galaksije. Stoga me je ovaj objekat jako podsetilo na face-on spiralnu galaksiju

Lanci su izuzetno dugacki, pa se i po tome M15 izdvaja u odnosu na ostale globulare. Naime, u pokusaju da odredim dimenzije jata dosao sam do zakljucka da sveukupno jato meri nesto vise od 6', od cega su sami lanci dugacki oko 3'. To znaci da je duzina lanaca jednaka precniku jezgra i prstena zajedno. To stvara prelepu i unikatnu sliku.

Sto se tice usmerenja tih lanaca moje opazanje je sledece:

- sa 1h polaze dva kratka ali svetla lanca.
- na 4h tu su dva bleda ali dugacka lanca koji se pruzaju radijalno. Oni u sebi imaju po 3 siroko razdvojene zvezde.
- sa juga jata polazi lanac koji vrlo brzo zalomi pod pravim uglom ka istoku i nastavlja da se pruza duboko u polje.
- sa 11h polazi lanac jedan redak i dugacak lanac koji savija na istok i takodje ide duboko u polje.

—---------------

U M15 jako je tesko brojati zvezde. Razlog tome je sama gustina objeta. Pokusao sam da izbrojim zvezdice u cetvrtini jata pa da taj broj pomnozim sa 4 i dosao sam do brojke oko stotinak razlucenih zvezda. Kazem oko strotinak je ta tehnika kod M15 bas i nije najbolja posto lanci zvezda na periferiji nisu simetricni. U svakom slucaju, M15 je jedno od jata sa najvise uocljivih pojedinacnih zvezdica.

U oklularskom pogledu jato ce pratiti dve zvezde. Zvezda magnitude 6.1 koju smo vec pominjali i koja se nalazi uz jato. Ona je locirana 17' severozapadno od jata i videce se na malim i srednjim uvecanjima ali ce se izgubiti na velikim. Druga zvezda je mnogo bliza jatu. To je zvezda HD 204712 magnitude 7.6, koja se nalazi samo 6' jugozapadno od jata i pratice jato na bilo kom uvecanju. Zvezda je sjajno uparena sa objektom jer svetli zelenkastim sjajem i lepo se slaze uz jato.

M15 je unikatan globular i jedno od najlepsih DSO osmatranja. Snazna kompaktnost i uzarenost iznutra, pa onda siroka i rasuta spoljasnjost, pa sve to jos razlucivo u stotinu zvezdica. Objekt deluje neobicno mocno i dominantno - fantastican pogled.


NGC 7814 (Caldwell 43) - Little Sombrero Galaxy

Edge-on spiralna galaksija u sazvezdju Pegasus, magnitude 10.6 i prividne velicine 5.5'x2.3'.

Galaksija je svoje ime dobila jer se na astrofotografijama vidi prominentna traka prasine koja preseca galakticko jezgro - isko kao kod cuvene Sombrero Galaxy M104 u sazvezdju Virgo. Medjutim, u osmatrackoj astronomiji ta traka prasine je jako tesko osmotriva, i to samo sa aparaturama 20'' i vise. U sazvezdju Pegasus itekako postoji galaksija koja zasluzuje naziv ''Little Sombrero'' - ali to nije ova. Sa osmatracke strane, galaksija NGC 7331, vodeca clanica znamenite Deer Lick Grupe,  je objekat kome ovo ime mnogo vise pristaje. Bilo kako bilo, iako NGC 7814 nimalo nece liciti na Sombrero galaksiju, sto naravno nije razlog da se galaksija ne pogleda. Ako se uhvati dobar seeing ova galaksija sija svetlo i a ono sto ce itekako moci da se uoci teleskopom je njeno neobicno veliko centralno ispupcenje.

Lociranje: Objekat se nalazi unutar asterizma ''Veliki Kvadrat Pegaza''.
- u trazilac nacentriramo zvezdu Algenib (𝞬 Pegasi) u Velikom Kvadratu Pegaza. U njenoj okolini po sjaju ce se izdvajati dve zvezde sa njenih suprotnih strana: 86 Peg i 87 Peg. Takodje uocimo svetli zvezdu Chi (𝟀) Pegasi magnitude 4.8 koja se nalazi na stranoci Velikog kvadrata koja spaja Algenib sa dobro poznatom zvezdom Alpheratz (𝞪 Andromedae).
- kada produzimo liniju koja spaja Chi Pegasi sa 87 Pegasi tacno za njenu duzinu u trazilac ce uci zvezda HD 225001. Nacentriramo trazilac na tu zvezdu, pogledamo kroz okular malog uvecanja i odmah pored zvezde uocicemo mali magloviti sjaj - nasu metu NGC 7814.

Do ovog star-hopp-a nisam dosao iz prve. Meni licno je unutrasnjot Velikog Kvadrata predstavljala problem za navigaciju. Problem sam prevazisao proucavanjem okoline zvezda koja cine temena kvadrata. Kada se nauci koje zvezde iz okoline temena pokazuju na ostala temena navigacija kroz asterizam postaje laksa. Iako vlada misljenje da je Veliki Kvadrat prazan, to je daleko od istine. Veliki Kvadrat u sebi ima lepih galaksija ali je za njihovo opazanje potrebna malo veca aparatura i pazljivije posmatranje

Opservacija: Na uvecanju 107x galaksija izgleda poprilicno sjajno i lako se istice iz vidnog polja. Medjutim, vidno polje je prepuno zvezda i to predstavlja problem. Neke zvezde se povecanjem uvecanja mogu izbaciti, nekih se mozemo lisiti pomeranjem galaksije po FOV-u, ali mnoge od njih ce uvek pratiti galaksiju.

Na uvecanju 136x galaksija prikazuje jako veliki i gust centar. Jezgro je kruznog oblika, sjajno i veoma guste mlecne ispune. Jezgro toliko dominira u odnosu na ostatak galaksije da ako se objekat posmatra direktnim vidom - centar je jedino i sto cemo videti. Stoga je u direktnom pogledu jako tesko osmotriti edge-on orijentaciju galaksije. Naprosto, jezgro je ogromno i nadsijava blede produzetke koji se pruzaju sa obe strane jezgra.

Medjutim, galaksija izuzetno reaguje na periferni vid i pomeranje galaksije po vidnom polju. Kruzenje tubusom i pustanje galaksije ''da seta'' je pogotovo uspesna tehnika kod NGC 7814. Sa obe strane jezgra pojavljuju se ekstenzije a galaksije uzima izduzeni oblik usmeren od 8h ka 2h. Te ekstenzije su kratke i zaobljene, te nisu iglicaste i tanke kao kod mnogih edge-on galaksija. Centar ne strci u odnosu na njih vec se galaksija javlja zaobljeno, u obliku lopte za ragbi. Te ''pipke'' nije lako osmotriti jer pogled ometaju zvezde u polju, od kojih jedna sija cak magnitdom 7, dok ih ima tri magnitude 9 i 10. Naime, kada kruzimo tubusom pomera se galaksija ali i sve te zvezde zajedno sa njom. Mozgu je jako tesko da se pri pomeranju objekata fokusira na bledji objekat a ignorise svetlije. Na ovom osmatranju sam dosta i naucio - kako da iz pogleda na objekte u pokretu koncentraciju sa svetlijih meta prebacim na bledju.

Cak i posle uocavanja ekstenzija, centar ostaje dominantan prikaz u pogledu.  Kod vecine edge-on galaksija centralno ispupcenje je nesrazmerno malo u odnosu na iglicaste ekstenzije koje se pruzaju od njega. Kod NGC 7814 centralno ispupcenje siri se preko cele trecine galaksije i njegov sjaj umnogome preplavljuje jedva vidljive ekstenzije.


Holm 820 (NGC 7769, NGC 7770 i NGC 7771) (galakticka grupa)

Holm 820 je naziv za grupu od tri galaksije od koje su dve sigurno u interakciji, a verovatno su sve tri gravitaciono povezane. Clanovi grupe su:

- NGC 7769 - spiralna galaksije magnitude 12 i prividne velicicine 1.6'
- NGC 7770 - lentikularna galaksija magnitude 13.6 i prividne velicine 0.7'x0.4'
- NGC 7771 - preckasta spiralna galaksija magnitude 12.2 i prividne velicine 2.3'x1.1'

NGC 7769 i NGC 7771 je par spiralnih galaksija udaljenih samo 5', sto znaci da obe staju u jedan okularski pogled bilo kog uvecanja. U pogledu ce se javiti i sicusna lentikularna galaksija NGC 7770, tik uz NGC 7771 sa kojom je u interakciji.

Dve vece galaksije su bledih magnituda i slicnih malih velicina. Iako male i blede ovaj galakticki par je izuzetna meta zbog polozaja koji zauzimaju u odnosu na nasu liniju pogleda. NGC 7769 je face-on galaksija dok je NGC 7771 edge-on. To znaci da se prva galaksija nama prikazuje sa licem okrenutim ka Zemlji i pokazace se kao kruzna. Sa druge strane, NGC 7771 prikazuje se sa licem upravno na nas pogled i prikazace se ''iglicasto'' i izduzeno. Ovakav galakticki par u jednom vidnom polju okulara je veoma redak (M81 i M82) i itekako se vredi potruditi oko njega, iako je osmatranje galaksija izuzetno naporno zbog njihove blede magnitude.

Lociranje: Galaksije su jos jedna meta unutar Velikog Kvadrata Pegaza i, kao sto je vec receno, lociranje nece biti jednostavno.

- u trazilac naciljamo zvezdu Phi (𝞿) Pegasi magnitude 5. Zvezdu nisam video golim okom i morao sam da je nadjem ''rucno traziocem''. Nasao sam je tako sto sam krenuo od zvezde Algenib (𝞬 Pegasi) u temenu Velikog Kvadrata i pratio pravac koji tu zvezdu spaja sa zvezdom HD 225073. Od te zvezde pruza se lanac od cetiri svetle zvezde od kojih je cetvrta daleko najsjajnija - Phi Pegasi. Odmah da kazem, naci zvezdu HD 225073 nije lako. Ja je nalazim tako sto znam da se iznad nase prethodne mete NGC 7814 nalazi lucni lanac zvezda koji se zavrsava sa HD 225073.
- nacentriramo Phi Pegasi u trazilac u na samom  jugoistocnom kraju vidnog polja primeticemo dve bliske svetle zvezde: HD 223954 i HD 223837.
- Produzimo liniju koja spaja bilo koju od te dve zvezde sa Phi Pegasi za tacno jednu njenu duzinu i stogli smo do mesta na kome se nalaze nase mete.
- Pogledamo u okular i ako slucajno ne vidimo nista pogledamo periferno - odmah ce iskociti dva maglovita sjaja - nase mete NGC 7769 i NGC 7771.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x galaksije se vide kao male i blede maglovitosti. Medjutim, iznenadilo me je koliko dobro oba objekta reaguju na periferni vid. Cak i na ovom uvecanju, periferni vid je iz mesta prikazao oba objekta poprilicno svetlije.

- Pogled na trio kao celinu

Na uvecanju 176x pogled na galaksije je izuzetno bled. Medjutim, sva tri objekta izuzetno reaguju na perifeni vid koji ih istakne u znatnoj meri. Ono sto imamo u pogledu su dva potpuno razlicita prikaza galaksija usled njihovog nagiba na nasu liniju pogleda. NGC 7771 pojavljuje se u izduzenom edge-on prikazu a odmah ispod nje javlja se kruzni sjaj face-on galaksije NGC 7769.

Ako NGC 7769 smestimo u sredinu vidnog polja, preostrale dve galaksije nalazice se na severozapadu. Galaksije NGC 7770 i NGC 7771 se radvojene samo 1', te predstavljaju izuzetno blizak, skoro dodirujuci duo. Mala NGC 7771 videce se tik iznad svog veceg suseda.

Ono po cemu je ovaj pogled poseban je pre svega kontrast u galaktickim tipovima. Face-on i edge-on spiralna galaksija na rastojanju samo od 5' nije bas svakidasnji pogled i ja sam uistinu uzivao u ovom.

Dimenzije objekata su veoma male, medjutim, kada sve tri stanu u isti pogled velikog uvecanja galaksije uopste ne izgledaju malo. Zbog malih velicina galaksija potrebno je dosta vestine u osmatranju i kombinovanja uvecanja. Naime, velicine galaksija zahtevaju pumpanje uvecanja koje njihove blede magnitude ne mogu da izdrze. Stoga sam trio posmatrao na uvecanjima 107x, 137x i 176x, ne bi li iz svakog uvecanja izvukao najbolje za svaki objekat.

- Pogled na pojedinacne galaksije

    - NGC 7669

Spiralna galaksija magnitude 12 i prividne velicine 1.6'. Prikazuje se u face-on orijentaciji.

NGC 7769 prikazuje se kao najsvetliji clan tria. Javlja se u maloj velicini i okruglom obliku. Svetlija je ka sredini ali to jezgro vise sija kao nijansirarano osvetljenje ka unutrasnjosti nego kao ''uzareni'' nukleus.

Galaksija ima bledu zvezdu na samoj severnoj ivici.

    - NGC 7770

Lentikularna galaksija sicusnih dimenzija 0.7'x0.4'.

Galaksija se ne vidi direktnim vidom vec iskljuciovo perifernim. Javlja se kao malecka okrugla mrljica tik uz NGC 7771, bez ikakvih detalja. Nalazi se iznad levog dela duze ose galaksije NGC 7771 i udaljena je od nje tek nekih 1'.

    - NGC 7771

Spiralna preckasta galaksija magnitude 12.2 i prividne velicine 2.3'x1.1'. Prikazuje se u edge-on orijentaciji.

Iako bledje magnitude, ova galaksija je bolji pogled od svog svetlijeg suseda. Javlja se izrazito izuzena i sa svetlijim centralnim ispupcenjem od koga se suzava ka krajevima. Usmerenje duze ose galaksije je od 10h ka 4h. Pazljivim posmatranjem u centru galaksije moze se osmotriti centralna precka - ona se javlja u maleckim dimenzijama kao zasijanje unutar centralnog ispupcenja.

Na istocnom kraju galaksije moze se primetiti jedna jako bleda zvezda.

—-------------------------------------

Ovaj galakticki trio bio je veoma bitan za moju astronomsku ''karijeru''. Nekako se namestilo da su par NGC 7769 i NGC 7771 bile prve galaksije magnitude bledje od 12 koje sam ikada pogledao. Iskreno, nisam tada imao poverenja ni u sebe, ni u teleskop, a nisam tacno znao ni gde sam sa tehnikom perifernog vida. Uspesna opservacija ovog para dala mi je ogromno samopouzdanje za dalje bavljenje ovim hobijem. Kada sam ih prvi put posmatrao nisam ni uspeo da uocim malecku NGC 7770. Danas, ta galaksija mi iskace kao da je tu oduvek. Pricam ovo jer znam da svako od nas ima poneki objekat koji mu je dao krila ili mu urusio samopouzdanje. Moja ''krila'' bile su ove dve galaksije. O rusenju samopouzdanja cemo na prolece kada dodju Whale and Pup :).


Mape lociranja:

M 15: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54003138161/in/dateposted-public/
NGC 7814:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54067458478/in/dateposted-public/
Holm 820:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54066329452/in/dateposted-public/

305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Acheron

Baš si me zainteresirao za ovaj trojac galaksija. Jedino njihovo promatranje sam imao 17.8.2012.
NGC 7769 - malena, okrugla mrlja s nejasnim rubovima
NGC 7770 - veoma tamna, mutna zvijezda
NGC 7771 - duguljasta mrljica sa prečkom svjetla po sredini

Svakako je sada prilika da ih se posjeti i osvježi pamćenje na njih  *tu*

PavleR

DSO u savzezdju Pegasus:

- NGC 7331 - Caldwell 30 (spiralna galaksija sa trakom praisine)
- NGC 7332 i NGC 7339 (par edge-on spiralnih galaksija)
- NGC 7479 (Caldwell 44) - Propeller Galaxy (preckasta spiralna galaksija)



NGC 7331 (Caldwell 30)

Prelepa spiralna galaksija magnitude 9.5 i prividne velicine 10.5'x3.7'.

NGC 7331 je posle M15 ''glavna zvezda'' sazvezdja Pegasus. Svetla je i velika gaksija, i svetlija je od mnogih Messier objekata - usudio bih se cak i da kazem da je velicanstvena. Kada sam je prvi put posmatrao bio sam prijatno iznenadjen - galaksija je svetliji i lepsi prikaz od mnogih galaksija koje nose M oznaku. Najsvetlija je galaksija u sazvezdju Pegasus, koje je inace bogato galaksijama.

NGC 7331 je najsvetlija galaksija necega sto se u osmatrackoj astronomiji naziva Deer Lick Group ili Pegasus Spur. U pitanju je ''grupa'' od 5 galaksija koje se javljaju na veoma malom rastojanju. Stavio sam izraz ''grupa'' pod navodnike jer je ova grupacija galaksija samo opticka varka. Galaksije nisu gravitaciono povezane, vec se NGC 7331 nalazi poprilicno ispred ostalih i superimponirana je preko ostala 4 objekta. Cak ni ostale galaksije nisu gravitaciono povezane vec ovde imamo bas cudnu situaciju da se cak 5 galaksija ''nacickalo'' na istu liniju pogleda sa Zemlje. NGC 7331 daleko nadsijava sve ostale galaksije grupe a po velicini ih uveliko prevazilazi. Stoga cu se u ovom izvestaju uglavnom fokusirati na nju.

Lociranje: galaksija se poprilicno lako locira:

- krenuo sam od zvezde Matar (𝞰 Pegasi) magnitude 2.95. Zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja, u levoj nozi Pegaza, i lako se uocava golim okom.
- 3.5º severno od nje uoce se dve bliske sjajne zvezde. Leva zvezda je 38 Pegasi.
- prateci pravac koji spaja te dve zvezde ka istoku naicicemo na par svetlih zvezda na maloj separaciji; desna zvezda je binarni sistema Otto Struve 474.
- galaksija se nalazi blizu mesta u kome se seku linija koja spaja prve dve zvezde i simetrala duzi koju cine druge dve. Mozda zvuci komplikovano, ali na mapi koju sam prilozio na kraju posta vidi se koliko je lokacija jednostavna.

Opservacija: Ova galaksija vec na malom uvecanju pleni svojim sjajem i pristojnom velicinom. Apsolutno je nemoguce promasiti njen izduzeni svetao oblik. Galaksija je fantasticno osmatranje i sa njom treba samo polako i postepeno. Naime, galaksija nudi nekoliko odlicnih detalja za pogledati, od kojih je najpromonentniji tamna traka prasine koja prelazi preko jednog kraja sredisnje regije. Galaksiju sam posmatrao vise puta i svaku put traka izgleda jasnije uocljiva, a galaksija uvek otkrije jos po neki detalj.

Galaksija je izuzetno svetla i stoga dobro podnosi uvecanja. Visoka uvecanja su imperativ kod posmatranja ovog objekta jer se trake prasine mogu primetiti samo ako se smanji sjaj objekta a poveca kontrast. NGC 7331 je idealan objekat za to jer ima dovoljno sjaja da podrzi visoka uvecanja.

Opsta forma galaksije je izduzena traka svetlosti, izuzetno visokog sjaja. Galaksija je izduzena u smeru od 8h ka 2h, i pokazuje malo ali svetlo jezgro. Dimenzije su joj sasvim pristojne: moja procena je da joj je duzina oko 4', dok joj je sirina i vise od 3x manja. Ova velicina ne moze se videti na prvu jer periferni vid poprilicno povecava dimenzije objekta. Galaksija u principu odlicno reaguje na periferni vid, i svi detalji u njoj se skoro iskljucivo mogu osmotriti primenom ove tehnike osmatranja.

    - Jezgro

Jezgro je malo, gusto i duguljasto. Nesrazmerno je malo u odnosu na dimenzije galaksije, moze se reci da je cak i zvezdoliko. Jezgarce je utopljenu u svetlu elipsatu maglovitost mlecne ispune, koja naglo gubi sjaj pri prelasku u halo.

Kada periferni vid istakne halo gaslaksije, vidi se da se se sredisnja regija ne nalazi u centru objekta vec da je smaknuta ka jugu (na dole). Pri pocetku posmatranja i na manjim uvecanjima nece biti jasno usled cega se to desava. Medjutim, sa strpljivim posmatranjem i na vecima uvecanjima razlog postaje jasan i velicanstven - galaksju preko gornjeg dela jezgra preseca tamna traka prasine.

    - Traka prasine

Velicansten pogled ako uspe da se uoci. Traka nije laka za primetiti i zahteva veca uvecanja i malo duze posmatranje. Isprva sam je uocio na uvecanju 136x, gde mi se ucinilo da je vidim severno od jezgra. Sigurnu pozitivnu identfikaciju izvrsio sam na uvecanju 176x i u drugom, ponovljenom posmatranju galaksije.  Svojim izgledom traka podseca na gornju traku prasine u Andromeda galaksiji - kao i kod M31, traka odesca deo centralne regije po skoro pravij linijiji, dok je deo sredista odmaknut od trake zaobljen.

Galaksija toliko dobro podnosi uvecanja da sam je posmatrao i na 320x. Tu se mnogo jasnije vidi regija oko jezgra koja je presecena trakom, nasuprost regije juzno od jezgra koja se mnogo dublje pruza u okruzujuce polje. Sa tako odsecenim severnim delom, ne mogu a ne kazem da me NGC 7331 malo podseca na Sombrero galaksiju.

    - Halo

Halo se iskljucivo moze osmotriti perifernim vidom. On je u direktnom pogledu skoro nevidljiv, ali ga periferni skoro iz mesta pokaze. On obavija galaksiju po celoj svojoj duzini i nekako je ''tanjirastog'' oblika. Za razliku od mnogih galaksija ciji je halo amorfan i nejasnih granica, kod NGC 7331 halo ima jasne granice sa otvorenim svemirom, a galaksija izgleda ostro i ''utegnuto''. Pojavom hala dimenzije galaksije se poprilicno povecaju, pogotovo u pravcu duzine.

Usled prisutnosti trake prasine na severu, halo se mnogo vise siri na jug, dok na  severu deluje skoro pravolinijski presecen. Moj utisak je da je halo sa istocne strane za nijansu duzi nego sa zapadne.

—-----------------------------------

Samo 4' juzno od NGC 7331 nalaze se 4 male i blede galaksije, 6-8x udaljenije od nas od same NGC 7331. Galaksije su izuzetno blede i ja sam jednu uocio u stabilnom pogledu i jos jednu u nestabilnom. Stabilan pogled ostvario sam na spiralnu galaksiju NGC 7335 blede magnitude 13.4. Ispod nje uocio sam elipticnu galaksiju NGC 7340 magnitude 13.7, ali ona mi je na mahove uskakala i iskakala iz pogleda perifernog vida. Obe se javljaju kao male preblede mrlje bez osobenosti.


NGC 7332 i NGC 7339

Galakticki par na rastojanju od samo 5'.

NGC 7332 je pekuliarna lentikularna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 3.7'x1.0'.

NGC 7339 je spiralna galaksija blede magnitude 12.3 i prividne velicine 2.8'x0.7'.

Smatra se da su galaksije verovatno gravitaciono vezane i da dele zajednicko kretanje kroz svemir.

Iz navedenih prividnih velicina vidi se da su galaksije male i relativno blede. Medjutim, obe galaksije postavljene su u edge-on orijentaciji sa nase linije pogleda, sto ce znatno poijacati njihov povrsinski sjaj. NGC 7339 je veoma blede magnitude i njena opservacija bice teska i bez previse detalja. Medjutim, NGC 7332 je jedano izuzetno posmatranje. Prosto je neverovatno da jedna tako mala galaksija moze da pokaze toliko lepe detalje. O tome malo kasnije.

Lociranje: lociranje je krajnje jednostavno:

- krenuo sam od dve bliske zvezde u prednjoj nozi Pegaza - 𝞵 i 𝞴 Pegasi. Zvezde sijaju magnitudama 3.5 i 4, vide se golim okom i direktno sam ih naciljao.
- Skoro upravno na pravac koji spaja te dve zvezde, na rastojanju 2º ka severozapadu, uocice se par svetlih zvezda.
- nacentrirano trazilac negde izmedju te dve zvezde u u pogled ce uci malecki ali svetli sjaj galaksije NGC 7332.

  - Pogled na par kao celinu

Pogled na par je jako lep ali i jako ''sitan''. Galaksije su malecke i zahtevaju uvecanje. Medjutim, ne treba ni preterivati jer uvecanje od 320x potpuno ubije sjaj bledjeg objekta. Treba naci meru da se galaksije povecaju a da se obe vide u dovoljnom sjaju da se mogu posmatrati kao par.

Dok se NGC 7332 lako primecuje vec na 62.5x, NGC 7339 se javlja jako bledo i nije laka za uocavanje. Osim sicusne velicine, problem sa bledjom galaksijom je nizak povrsinski sjaj i odsustvo sjajnog centra, pa se galaksija u punoj formi javlja tek koriscenjem perifernog vida. Obe galaksije javljaju se u edge-on orijentaciji, dakle priblizno u obliku sociva. Svetlija galaksija je usmerena u smeru od 1h ka 7h, dok se bledja nalazi sa njene desne strane i upravna je na svetlijeg suseda. Galaksije se nalaze na separaciji od samo 5', sto znaci da ce formirati duo na svim uvecanjima.

Pogled na par je veoma kontrastan jer je razlika u sjaju ocigledna. Cudno je da se, i pored manje kataloske vredonsti velicine, bledja galaksija javlja cak i u vecim dimenzijama od svetije. Veoma neobicna situacija.

Ovaj par idealan je da se vizuelno osmotri koliko je velika razlika u sjaju izmedju galaksija koje se razlikuju za samo jednu magnitudu. Idealan je jer su galaksije po formi skoro identicne: obe su edge-on, skoro su istih dimenzija i udaljene su tako da prave par na bilo kom uvecanju. Razlika od jedne magnitude rezultira ogromnom razlikom u sjaju i prikazu detalja.

  - Pogled na galaksija kao pojedinacne objekte:

    - NGC 7332

NGC 7332 je fantastican prizor. Iako je mala pokazuje zanimljivu i ostru formu u kojoj se lako vide detalji. Pokazuje se u najklasicnijem vretenastom obliku, i to u mnogo vecoj meri nego sto to rade neke galaksije sa nazivom ''Spindle Galaxy'' (recimo M102). Sta ta ''vretenasta' forrma podrazumeva? To znaci da galaksija ima zvezdoliko jezgro sa bledjim ali opet svetlim centralnim prosirenjem koje ga okruzuje. Iz tog centralnog ispupcenja pruzaju se dva iglicasta nastavka sa obe strane jezgra, pa sve izgleda kao vreteno sa vunicom po sredini. Mnogi posmatrci ovakav pogled nazivaku i ''leteci tanjir''. Bas tako izgleda i NGC 7332, i po meni je jedan od najprominentnijih prikaza vretenastrih galaksija.

Na uvecanjima 137x i 176x galaksija pokazuje sledecu strukturu:

- galaksija sija visokim sjajem koji crpi pre svega iz sjaja svog skoro ''uzarenog'' jezgra.

- galaksija se javlja u izrazeno izduzenom obliku, gde je duzina otprilike 4x vece dimenzije u odnosu na sirinu.

- u centru galaksije nalazi se izrazito zvezdoliko jezgro. Oko tog jezgra nalazi se siroko i maglicasto centralno ispupcenje. Ispupcenje je kompaktno, kruznog je oblika i takodje je visokog sjaja.

- iz centralne regije, u suprotnim pravcima, pruzaju se dve ostre i dugacke iglicaste ekstenzije. Ekstenzije su tanke, pa galaksija uzima karakteristicni izgled vretena ili leteceg tanjira. Ekstenzije takodje sijaju visokim sjajem i u dobroj noci su lako uocljive. Galaksiju sam posmatrao u noci loseg seenga i zakljucio da ekstenzijie dobro reaguju na periferni vid i na pomeranje tubusa. Obe ekstenzije zajedno izgledaju kao da su spojene i stvaraju utisak svetle purge svetlositi koja preseca galaksiju na pola.

- galaksija se javlja u veoma ostrom pogledu i sa jasnim granicma. Nema difuznog spajanja u oktuzujuce nebo, vec su joj ivce svetle a trenutak prestanka sjaja galaksije je jasno definisan i osmotriv.

- galaksija samo 7' juzno od sebe ima zvezdu magnitude 10 koja bas smeta pogledu. Nemoguce je maknuti je na srednjim uvecanjima, ali na vecim treba galaksiju pomeriti malo juznije ne bi li zvezda izasla iz vidnog polja.

Kao sto rekoh ranije: mnogo galaksija nosi ime ''Spindle Galaxy'' ali ako neka treba da ga nosi - ova treba da ga nosi.

    - NGC 7339

Iako je ova galaksija mnogo bledja i pokazuje se skoro bez detalja, primetno je da joj je velivina skoro ista kao i sjajnije galaksije, ako ne cak i veca.

Galaksija je vidno izduzena. Javlja se u mnogo uniformnijem sjaju od svog svetlijeg suseda. U noci losih uslova nisam primetio nikakvo centralno zasijanje, dok se u dobroj noci videlo da je centralna regija nesto jaceg sjaja od periferije. Iako je i ova galaksija edge-on oriijentisana, prikazuje se u mnogo mekanijem prikazu od NGC 7332. Naime, galaksija je ''deblja'', nema vretenastru strukturu, vec vise izgleda kao sabirno socivo, a krajevi joj nisu zasiljani vec obli.


NGC 7479 (Caldwell 44) - Propeller Galaxy

Preckasta spiralna galaksija magnitude 10.9 i prividne velicine 4'x3.1'.

NGC 7479 prelepo izgleda na astrofotografijama. Ima unikatan oblik potpuno formiranog slova ''S'', po cemu je i dobila ime ''Propeler''. Galaksija pokazuje ogromnu i dugacku precku, iz cijih krajeva se siri po jedna velelepna spiralna ruka. Spiralne ruke zavijaju ubrzo posle izlaza iz precke i potom se u dugackom hodu obavijaju oko iste. Time kompletiraju slovo ''S'', toliko prominentno na fotografijama. Nazalost, malo od toga ce moci da se vidi kroz okular.

Galaksija ne izgleda kao tipicna spiralna galaksija, i vec iz samog oblika se vidi da je u proslosti pretpela koliziju. Sem samog oblika, takvo tvrdjenje potvrdjuju i ispitivanja u radio spektru. Osim dve spiralne ruke u vidljivom spektru, galaksija poseduje jos dve u radio spektru. Ono sto je unikatno je da se dve ''radio ruke'' krecu u suprotnom smeru od ''optickih ruku'', sto obicne sugerise spajanje dve galaksije gde su zvezde svake od njih zadrzale smer rotacije oko jezgra koje su imale i pre spajanja.

Galaksija je izrazitog Seyfert tipa, sa intenzivnom aktivnoscu zvezdane formacije. Zvezde ne samo da se stvaraju u spiralama, vec i u nukleusu, pa i u samoj precki. U ovoj  galaksiji prsti na sve stane i sa svih strana, te je NGC 7479 jedna od najaktivnijih starburst galaksija. 

Lociranje: galaksija se nalazi samo 3º juzno od svetle zvezde Markab (𝞪 Pegasi), pa je relativno lako ''dovuci'' se do nje.

- krenuo samod zvezde Markab (𝞪 Pegasi) magnitude 2.5. Zvezda se nalazi u ''Velikom kvadratu Pegaza'' i lako je vidljiva golim okom.
- odmah juzno od zvezde primetice se trapez koji grade 4 svetle zvezde.
- 1.5º jugozapadno od trapeza primetice se trougao koji grade tri svetle zvezde.
- galaksia se nalazi na dve trecine duzine horizontalne stranice trougla. Naciljamo negde u toj regiji i bledi sjaj galaksije uci  ce u vidno polje.

Opservacija: Toliko sam se radovao ovoj galaksiji. Pristojna maglituda, pristojna velicina, sasvim dovoljno da uz dosadasnje iskustvo budem ubedjen da cu uociti njen unikatan i prelep ''S'' oblik. I od svega jedan veliki ''sipak''. Neverovatno je koliko se ova galaksija bori da uopste ''bude vidjena'' a o detaljima spirala moze samo da se sanja.

Galaksija se pokazuje u bledoj izduzenoj formi i u izrazito elipsastom obliku. Izduzena je u smeru od 11h ka 5h, sa duplo vecom duzinom nego sirinom.  Pokazuje se nesto svetlija centralna regija koja u sebi nemam nikakav nukleus. Galaksija na kraju obe duze ose ima po jednu zvezdu koja je ogranicava. Na osnovu rastojanja izmedju te dve zvezde sracunao sam da se galaksija pokazuje u duzini od 3'.

To sto se javlja u pogledu je u stvari ogromna centralna precka galaksije. Ako je posmatrac svestan toga onda ovo i nije toliko los pogled. Problem je bio sto sam takodje bio svestan da iz krajeva te precke treba da krenu prelepe spiralne ruke koje nisam uspeo da uocim ni uz sav trud koji sam ulozio. Pogledu pomaze kruzenje tubusom poreko vidnog polja, ali se pri tome vise prikaze bledi elipsasti halo oko precke nego sto se prikazu bar tragovi spiralnih ruku.

Sa sever-severoistocne strane u galaksiju uplivava jedan lep i dugacak lanac zvezda. Paradoksalno, to je mozda oku najpijatniji prizor u pogledu na ovu galaksiju. Lanac je divno balansiran, krece od najsvetlije zvezde pa se potom redjaju sve bledje ,dok lanac ne uroni u galaksiju.

Mape lociranja:

NGC 7331 (Caldwell 30):  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54082959167/in/dateposted-public/
NGC 7332 i NGC 7339:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54003209999/in/dateposted-public/
NGC 7479 (Caldwell 44) - Propeller Galaxy:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54004759914/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

🡱 🡳