PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

Autor PavleR, 23.12.2023. u 23:08:49 sati

« natrag - naprijed »

0 Članovi i 1 Gost pregledava ovu temu.

PavleR

DSO u sazvezdju Auriga:

NGC 2281 - The Broken Heart Cluster  (otvoreno jato)
NGC 1664 - Kite Cluster  (otvoreno jato)
IC 2149  (planetarna maglina)


-------------------

NGC 2281 - The Broken Heart Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Auriga, magnitude 5.4 i prividne velicine 14'. Rastojanje ovog jata od Sunca je 1722 ly, sto ga cini nama poprilicno bliskim objektom. Ta blizina i cini da ovo jato sija sjajnom magnitudom iako kroz okular deluje dosta nekondenzovano i pomalo siromasno. Jato je poprilicno staro i sija na nebu vec 610 miliona godina. To znaci da je vec prozivelo skoro dva puna zivotna veka otvorenih jata.

Lociranje: Jato sija izuzetno visokim povrsinskim sjajem i stoga se vidi u traziocu kao zgusnuta grupacija zvezda. Objekat se nalazi neposredno ispod zvezde Psi⁷ (𝟁⁷) Aurigae, i cela poenta lokacije bice ''dogegati se'' nekako do te dve zvezde. Ja sam nasao dva nacina i opisacacu oba:

1.) Prvi nacin je da produzimo liniju koja spaja zvezdu Capella (𝞪 Aurigae) sa zvezdom Menkalinan (𝞫 Aurigae) za tacno jednu njenu duzinu. Na kraju te produzene linije doci cemo do dve svetle zvezde koje leze na  istom pravacu kao i pomenuta linija: 𝟁² Aurigae i 𝟁⁷ Aurigae. Nacentriramo 𝟁⁷ Aurigae u trazilac i jato ce se lako videti kao tesna grupacija zvezda.

2.) Drugi nacin je da u trazilac odmah nacentriramo zvezdu Menkalinan (𝞫 Aurigae). Ona gradi opticki par sa bliskom zvezdom Pi (𝞹) Aurigae. Povucemo normalu na pravac koji spaja te dve zvezde u smeru koji bezi od asterizma ''Petougao'' i posle oko 8º stici cemo do para 𝟁² i 𝟁⁷ Aurigae.

Jato lezi izvan trake Mlecnog Puta koja prolazi kroz sazvezdje Auriga, sto ce umnogome pomoci lociranju jata kroz trazilac. I prividna velicina jata od pristojnih 14' ce pomoci i u lociranju i u opservaciji objekta.

Opservacija: Ovaj objekat sam posmatrao iste veceri u kojoj sam vrsio opservaciju brutalno teskih emisiono-refleksionih i planetarnih maglina u sazvezdju Auriga, pa mi je njegovo osmatranje bilo kao neka vrsta odmora. Jato je svetlo, definisano i lako razlucivo, a u poredjenju sa ''mazohizmom'' posmatranja Flaming Star Nebula iste veceri ovo osmatranje mi je bilo dobrodosao odmor za oci.

NGC 2281 je poprilicno rasuto jato. Ono jeste kondenzovano u samom centru, ali od centra pa na dalje grupisanost zvezda slabi. Centar je najsvetliji deo objekta i od njega sve zvezde beze iskljucivo u istocnu stranu. Centar jata sacinjen je od tri svetle i tri blede zvezde koje ugrubo grade neki oblik paralelograma. Magnitudni raspon tih centralnih zvezda je 8-10. Od tog paralelograma zvezde jata se sire na istok u obliku dva prominenta lanca. Jato je zaokruzeno trouglom svelih zvezda, po jedna na istoku, zapadu i severu.

Meni ovo jato izgleda kao ptica u letu. Centralni paralelogram predstavlja glavu ptice, a dva lanca zvezda koja se sire na jugoistok i severoistok predstavljaju krila. Kraci severoistocni lanac cine pet jasno vidljivih zvezda, dok je jugoistocni lanac duplo duzi i sastoji se od petnaestak zvezda. Isprva, zvezde jugoistocnog lanca beze jedna od druge, da bi se na kraju spojile u jednoj tacki.

Jato sam posmatrao na uvecanju 107x. Jato je svetlo i veliko i nema potrebe ici na veca uvecanja. Naime, objekat se sastoji od svetlih zvezda a povecanje uvecanja nece dovesti jos bledjih zvezda u vidno polje, pa nema ni potrebe zrtvovati ostrinu pogleda zarad prikaza vise zvezda. Po mojoj slobodnoj proceni, ukupan broj zvezda u pogledu je oko 50, racunajuci i zvezde koje se nalaze izvan oblika ''ptice'' a za koje smatram da pripajaju jatu. Objekat izgleda lepo, svetlo i pristojno veliko, a dodatan utisak ostavlja taj trougao od tri svetle zvezde unutar kojih se ovaj objekat nalazi.


NGC 1664 - Kite Cluster

Bledo ali zanimljivo otvoreno jato u sazvedju Auriga. Relativno je blede magnitude od 7.6 i pristojno velike prividne velicine od 18'.

Jato kratakterise izuzetno mali povrsinski sjaj, ali ga zbog svoje velicine i unikatnog oblika nece tesko identifikovati u okularu. Jato je poprilicno staro, sa staroscu od 675 miliona godina.

Lociranje: Zbog jako malog povrsinskoig sjaj objekat se ne moze videti kroz trazilac. I pored toga lokacija je izuzetno laka jer se NGC 1664 nalazi blizu svetle zvezde Epsilon (𝞮) Aurigae - jedne od najmisterioznijih zvezda u poznatom Univerzumu.

- Ja zvezdu 𝞮 Aurigae vidim golim okom i direktno sam je nacentrirao.
- Na krajnjem juznom delu vidnog polja jasno ce se izdvojiti dve zvezde koje sa Epsilon grade trougao.
- Nacentriramo koncanicu trazioca malo juzno od zvezde blize Epsilonu - HD 31069, pogledamo kroz okular i u vidno polje ce jasno uci bleda grupacija zvezda u nepogresivom obliku  zmaja - NGC 1664. Za preciznije lociranje mozemo koncanicu trazioca spustiti 45' na jug od HD 31069 do zvezde SAO 39807. Oznaka te zvezde nije unesena u Stellarium, ali je jasno vidljiva u traziocu i jato se nalazi odmah do nje.

Opservacija: NGC 1664 je potpuno drugaciji pogled od vecine jata ove velicine. Naime, uobicajeno je da su jata srednje prividne velicine najsvetliji prikaz u oklaru malog i srednjeg uvecanjja. Ovde imamo jednu nesvakidasnju i zanimljivu situaciju: zvezde jata su daleko bledje od vecine ostalih zvezda u vidnom polju. Medjutim, distinkitivan oblik zmaja (za pusatanje) koje prave zvezde ovog objekta cini da se jato izdvaja od okruzenja, pa imamo srednje-veliku grupaciju bledih zvezda koje prave jasnu formu zmaja, okurenu sa bar dvadesetak nasumicno razbacanih svetlih zvezda koje okruzuju objekat.

Jato jeste veliko ali ga je lako zanemariti, jer bar dvadesetak zvezda u polju sija sjajnije od najsvetlije zvezde u jatu. Objekat izgleda veoma zanimljivo jer zvezde jata ne prave kruznu formu vec oblik zmaja koji deca (a i odrasli) pustaju sa zemlje u vetrovotom danima. Zmaj ima telo i nit o koju je zakacen. Telo se nalazi na istoku i cine ga cetiri lanca zvezda koje formiraju oblik velikog paralelograma. Vrh patralelograma najdalji od niti sastavljen je od najbledjih zvezda u jatu pa paralelogram izgleda ''okrnjeno'', tj. kao da mu fali vrh. Sa jednog kraja paralelograma pocinje nit o koju je zmaj zakacen. Dve najsvetlije zvezde u niti najblize su paralelogramu dok su ostale bledje. Rep je dvostruko duzi od sirine tala zmaja i blago krivuda kroz polje na jugozapad. Na krajevim duze dijagonale tela nalaze se dva mala lanca bledih zvezda koje izgledaju kao ukrasne tracice koje deca kace za zmaja.

Moj utisak je da se objekat sastoji od 40-50 zvezda. Jato je jako bledo ali mu distinkivan oblik pomaze da se iskaze. Periferni vid nece pomoci da se osetno poveca broj zvezda u vidnom polju.

Pozadinski sjaj u kome se nalazi objekat je bogat i sjajan. Najsvetlija zvezda pozadine bice SAO 39807 magnitude 7.5, preko koje sam i nasao jato. Ona se nalazi tik uz zavrsetak niti.


IC 2149

Malecka planetarna maglina u sazvezdju Auriga, magnitude 10.7 i sicusne prividne velicine od 12''.

Ovu maglinu napravila je centralna zvezda O-tipa male mase. Proucavajuci fizicke osobine objekta dosao sam do tekstova koji sugerisu da bi planetarna maglina koju ce jednom napraviti nase Sunce vrlo verovatno izgledala bas kao IC 2149, samo u manjim dimenzijama.

Lociranje: Maglina sija ogromnim povrsinskim sjajem, i zbog toga se lako locira uprkos svojoj maloj velicini. Ja sam je nasao okularski sledecim star-hopp-om:

- Krenuo sam od zvezde Menkalinan (𝞫 Aurigae) magnitude 1.9, u glavnom asterizmu sazvezdja. Ta zvezda pravi opticki par sa predivnom crvenom zvezdom Pi (𝞹) Aurigae magnitude 4.3.
- Izmedju Menkalinana i 𝞹 Aur nalaze je jos dve svetlije zvezde koje sa 𝞹 Aur grade trougao - zapadnija od njih je HD 39863.
- Nacentriramo koncanicu trazioca na HD 39863, pogledamo kroz okular malog uvecanja i u zvezdanom polju oko te zvezde u severnom delu vidnog polja primetice se maglovita ''zvezda'' bez ostrine - planetarna maglina IC 2149. Rastojanje izmezdju zvezde i magline je samo 18', pa ce maglina i zvezda formirati par na gotovo svim uvecanjima.

Opservacija: Pre opisa magline opisao bih tehniku kako proveriti da li smo pronasli malu planetarku ako nismo sigurni da li je u pitanju nasa meta ili zvezda. Jednostavno uzmite O III filter i umetnite ga izmedju okulara i oka. Sve zvezde ce ubledeti a sjaj magline ce ostati isti. Ako u vidnom polju sve ubledi - na pogresniom smo mestu. Znaci ne treba srafiti filter za okular vec drzeci ga po obodima sa dva prsta prosto umetnuti izmedju oka i okulara. To se moze ponoviti i nekoliko puta, naizmenicnim umetanjem i izvlacenjem filtera. Metod je vrlo efikasan i koristim ga kod provere lokacija maleckih planetarnih maglina koje su zvezdolikog oblika. Pomenuo bi jos jedan mali trik koji ponekad koristim: ako se koristi mali filter od 1.25'' ili okular sa malim eye-relief-om nece biti dovoljno prostora izmedju oka i okulara da se prstima umetne O III filter. Zato u priboru za osmatranje drzim pincetu kojom zahvatim filter i tako ga nesmetano umetnem izmedju oka i okulara. Taj nacin je jos laksi kada se koristi tehnika naizmenicnog umetanja i izvlacenja O III filtera, tehnika koja je odlicna za posmatranje nekih emisionih maglina.
.
Maglina izgleda tackasto ali se zbog svoje sjajno-maglovite pojave moze jasno razlikovati od zvezde.

Maglinu sam posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Objekat ima ogroman povrsinski sjaj i sa te strane je posmatranje lako. Sa strane osmatranae osobenosti objekta, tu velicina magline spusta ocekivanja na minimum ali se opet mogu uociti neke karakteristike. Naime, maglina je amorfnog oblika i izgleda kao zvezda obavijena maglovitoscu. Nisam siguran da li sam video centralnu zvezdu jer pogled izgledao dosta maglovito, a potencijalna centralna zvezda kao da je ''premazana'' oblacicem. Ono sto jeste jasno je da je maglina ovalnog, izduzenog oblika, sa relativno ostrim spojevima ivica. Ako bih smeo da govorim o boji to bi bilo plavkasto-zelenkasta. Zbog visokog povrsinskog sjaja, nisam primetio znatno poboljsanje u kvalitetu pogleda sa i bez O III filtra.

Na kraju bih ohrabrio posmatrace da se vrate na pocetak lokacije ovog objekta i da odvoje vreme da uzivaju u lepoti zvezde 𝞹 Aurigae. Zvezda sija predivnim crvenim sjajem, ostro i dominantno u odnosu na ostale zvezde okruzujuceg vidnog polja. U okularima sireg vidnog polja staje u isti pogled sa Beta Aurigae i pravi sjajan kontrast sa ovom sjajnom plavo-belom zvezdom.

Mape lociranja:

NGC 2281 - The Broken Heart Cluster:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53507623487/in/dateposted-public/
NGC 1664 - Kite Cluster:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53507625297/in/dateposted-public/
IC 2149:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53508512016/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Lucius

 *tu*  *pljesk*  *gj*
Morat ću tu planetarku probati iz mraka sa dobom.
T: SW Flextube 250P, SW Mak 150
M: EQ5

TonY206

Bravo za izvještaj!  *pljesk*

Baš mi je zgodna ova tehnika sa umetanjem filtera između oka i okulara, svakako ću probati  *tu*
SkyWatcher Flextube 300p GoTo
SkyWatcher 130p heritage

Acheron

Zanimljivo, baš sam išao provjeriti opis jer znam da sam je nedavno gledao. Tada mi se IC 2149 učinila pravokutnom.  *šešir*

PavleR

Citat: Acheron  u 05.02.2024. u 07:56:57 satiZanimljivo, baš sam išao provjeriti opis jer znam da sam je nedavno gledao. Tada mi se IC 2149 učinila pravokutnom.  *šešir*

Tako je Vedrane, i ima oblik pravougaonika. Osnovni oblik je izduzeno ovalan ali kada se bas dobro zagleda vide se bleda temena pravpugaonika, zato sam i napisao da su spojevi ivica ostri. Lep je objekat za posmatranje, visok povrsinski sjaj po celom licu sem bas na krajevima.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

PavleR

Binarni i visestruki sistemi:

Gamma (𝞬) Leporis
31 Orionis
Sigma (𝞼) Orionis i Struve 761
Theta (𝞱) Aurigae - Mahasim
14 Aurigae


-----------------

Gamma (𝞬) Leporis

Binarni sistem u sazvezdju Lepus. Magnitude komponenti su 3.6 i 6.3, a par lezi na sirokoj separaciji od 96''.

Posmatracima binarnih sistema koji love parove malih separacija uzivajuci u izazovnosti takvih razdvajanja ovaj par verovatno nije nimalo primamljiv. Medjutim, posmatracima koji binarne sisteme posmatraju zbog njihove koloricnosti ovaj par bice izuzetno zanimljiv.

Primar sistema je mala i izuzetno bliska zvezda F-tipa, mase i velicine slicne Suncu. Svoj sjaj na nocnom nebu duguje svojoj blizini Suncevom sistemu - zvezda lezi na rastojanju od samo 29.12 ly. Sekundar sistema je mnogo bledja, varijabilna zvezda AK Leporis. AK Leporis je zvezda K-tipa, te spektralne klase ''obecavaju'' zuto-narandzasti par. Medjutim, Gamma Leporis je ''cuvena'' zvezda po igri boja koja se desava, o cemu dalje u opsu.

Lociranje: zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i najjuznija je zvezda u telu zeca. Ja je vidim golim okom i direktno sam je naciljao.

Opservacija: Vec kroz trazilac se vidi da je u pitanju binarni sistem sa zutim primarom.

Medjutim, lepota ovog para vidi se u pogledu okularem malog uvecanja. Naime, par sija jasno zuto-zelenom bojom. Naravno da zelene zvezde ne postoje - u pitanju je opticka igra boja koju proizvode kombinacije primara i sekundara. Jos jedan poznati binarni sistem pokazuje istu kombinaciju boja, a to je poznati sistem Lamba (𝞴) Arietis.

Gamma Leporis je idealan sistem za tehniku pojacanog izvlacenja boja defokusiranjem zvezda. Naime, pri defokusiraju zvezde oko nje se stvaraju difrakcioni prstenovi. Boja zvezde preliva se preko tih prstenova, s tim sto se u njima pokazuje mnogo jasnije. Ako je binarni sistem bliske separacije ova tehnika ne pomaze jer se prsetnovi dve zvezde seku i mesaju. Medjutim, ako je separacija para velika, difrakcioni prstenovi ostaju usamljeni svaki za sebe i boja para se znatno bolje opaza nego kada su zvezde u fokusu. Posto je separacija ovog para 96'', Gama Leporis je savrsena meta za tu tehniku: em je sistem kontrastno kolorican, em mu je separacija bas kako treba. Stoga sam zuto-zelenkastu boju para potvrdio i ovom tehnikom. Razlika u boji bila je znatno jasnija u defokusiranom pogledu.

Ovaj par gledao sam i na vecim uvecanjima, cak i na 137x. Ne zato sto to par zahteva, vec zato sto na vecim uvecanjima boja sekundara jace dolazi do izrazaja, pa samim tim i defokusiranje daje jacu obojenost difrakcionih prstenova. Na vecim uvecanjima par se vise razdvoji, sekundar bude obojeniji, te se otklanja svaka sumnja u boju para. Boje su bilo jasno razdvjene, i ono sto je na malom uvecanju bila neznatna razlika u koloricnosti sada se pretvara u dve zvezde obojene jasno razlicitim bojama.

Na jesenje-zimskom nebu postoji jos jedna divna koloricna zvezda koja odlicno reaguje na defokusiranje - Chi (𝟀) Ceti. Ovaj par je jos vise razdvojen, a kvalitet percepcije boja znatno se pojacava stvaranjem difrakcionih prstenova.

Ovo je jedan divan par, i zbog boja i zbog samog prikaza zvezda. Sekundar, iako bled, se ne pokazuje tackasto vec kao ispunjena zvezda jer mu separacija to dozvoljava.


31 Orionis

Binarni sistem u sazvezdju Orion. Magnitudna razlika izmezdju komponenti je izuzetno velika. Primar sija magnitudom 4.7, dok je sekundar magnitude 10.2. Par se nalazi na separaciji 12.7''. Primar je ostareli dzin spektralnog tipa K, dok je sekundar zvezda glavne sekvence F-tipa.

Lociranje: Lociranje je izuzetno lako jer se zvezda nalazi blizu Orionovog pojasa. Nacentrira se zapadna zvezda pojasa Mintaka (𝞭 Orionis). U istom vidnom polju trazioca, juzno od nje, videce se dve svetle zvezde sa kojima Mintaka gradi izrazito ostrougli trougao. Istocnija od te dve zvezde je 31 Orionis. Zvezde ce biti lako uocljive u traziocu kao prve dve iole svetlije zvezde juzno od Mintake.

Opservacija: Velika magnitudna razlika para cini da ce se pratilac uvek videti tackasto, bez obzira na uvecanje. Stoga se meni najvise svideo pogled na prvom uvecnju na kome je sekundar bio jasno vidljiv, a to je uvecanje 107x. Naravno, separacija je takva da bi pratilac trebao da se vidi i na manjim uvecanjima, ali zvog magnitude 10.2 na tim uvecanjima ga je tesko uociti. Sekunar je orijentisan tacno zapadno od primara.

Primar je jasno narandzaste boje dok boju pratioca nisam uspeo da odredim. Naprosto, zvezda se pojavljuje isuvise tackasto i bez ispune pa se stoga boja ne probija. Ni stvaranje difrakcionih prstenova defokusiranjem nije pomoglo jer su zbog slabog sjaja zvezde oni isuvise bledi i odmah se stope sa okruzujucim nebom. Mogao sam da pokusam da indukujem difrakcione prstenove bez defokusiranja odlaskom na visoka uvecanja ali u ovom slucajui ni to ne bi pomoglo jer bi ta uvecanja jos vise ubledila ionako bledi sekundar.

Ovaj par je upecatljiv zbog dva ralzoga: uzbudljive boje primara i neobicno velike razlike u sjaju dve zvezde. Poprilicno je zahtevan, ne za razluciti ga vec za primetiti ga i posmatrati ga. Potrebno je malo ostrije oko i solidna noc.

Bleda magnitudea sekundara od samo 10.2 cini ovaj par nepovoljnom metom za male teleskope. Za kolege sa srednjim i velikim aparaturama ovo je fina stanica kada sledeci put budu krstarili ovom ''turisticki primamljivom'' regijom nocnog neba.


Sigma (𝞼) Orionis i Struve 761

Poznati petostruki zvezdani sistem u sazvezdju Orion. Sistem se sastoji od pet zvezda poredjanih u skoro pravoj liniji, od kojih ce se teleskopski moci razluciti cetiri. Za kolege sa bas velikim aparaturama mozda ce i peta komponenta biti vidljiva.

Komponente sistema su:

  - AB komponenta se u svim, sem u bas velikim teleskopima, vidi kao jedna zvezda. Razlog je sto je separacija izmedju komponenti A i B sicusnih 0.25''.
    Magnitude komponenti su 4.2 i 5.1, a mi je vidimo kao jednu zvezdu integrisane magnitude od 3.9. Stelarne kalse komponenti su O i B.
  - Komponenta C je najbledja zvezda sistema i sija magnitudom od 8.8. U okularu ce se videti sa severne strane glavne zvezde AB i od nje je udaljena 11.4''.
    Stelarne je klase A.
  - Komponta D je zvezda B-tipa, sija magnitudom 6.62 i nalazi se sa juzne strane glavne zvezde, na separaciji 12'' od nje.
  - Komponenta E je magnitude 6.66 i nalazi se na separaciji 41.6'' od zvezde AB, sa iste strane glavne zvezde kao i komponenta D. Stelarne je klase B.

Zvezde su poredje tako da kada bi se spojoli njihovi centri dobila bi se gotovo prava vertikalna linija, pomalo izlomljena. Znaci u okularu dolaze u sledecem redosledu: C-AB-D-E, od severa ka jugu.

U istom okularskom pogledu, istocno od Sigme lako ce se uociti jos jedan biser, trustruki zvezdani sistem Struve 761. Sistem ima zanimljiv raspodored zvezda i opisacu ga u ovoj temi.

Sve zvezde u regiji Sigma Orionis se krecu zajedno kroz svemir, sto ih cini clanovima malog otvorenog jata. Sigma je centar tog jata i obezbedjuje gravitaciju koja drzi ostale zvezde na okupu. Ovo malo jato naziva se Sigma Orionis Cluster.

Lociranje: Izuzetno lagano lociranje. U trazilac se nacilja istocna zvezda Orionovog pojala Alnitak (𝞯 Orionis). U istom vidnom polju trazioca, juzno od njega videce se lanac od tri svetle zvezde, od kojih je daleko najsvetlija zapadna zvezda - 𝞼 Orionis.

Opservacija: Sve cetiri zvezde postale su jasno vidljive na uvecanju 137x. Malo me je zacudilo to sto sam morao da idem na ovo uvecanje da bi jasno i u potpunosti razdvojio sistem. Bio sam ubedjen da cu uspeti na 107x ali u tome nisam uspeo. Sve vreme je problem bio u komponenti C, najbledjoj zvezdi sistema. Ona se tek na 137x jasno pojavila. U vreme mog posmatranja sistem je bio ugrubo postavljen u pravcu sever-jug. Sjajna glavna komponenta AB dominira sistemom i kako je okruzena sa dve manje  zvezde na podjednakoj separaciji sa svojih razlicitih strana, pogled me je malo podsetio na planetu Saturn. Komponenta E, koja nece da se ''druzi'' sa ostale tri, u stvari i daje ovom sistemu na zanimljivosti jer je ona ta koja formira oblik izlimljene prave linije.

Onog trenutka kada u pogledu jasno identifikujemo najbledju komponentu C, ovaj sistem zaista izgleda lepo. U stvari, mozda vise neobicno nego lepo. Cetvorostruki i petostruki gravitaciono vezani zvezdani sistemi su u princupu retkost, a ako su jos teleksopski razlucivi onda je to svako posmatracki kuriozitet. Takvi sistemi su retki jer su nestabilni i brzo se raspadaju u manje sisteme. Kod Sigme, kuriozitet je dodatan jer je to jedini takav sistem koji sam posmatrao sa skoro pravolinijskim rasporedom.

Sto se tice boja, ovo je jedan od onih sistema kod kojih je prisutna igra boja u ocima razlicitih posmatraca. Iako su zvezde O, A i B tipa, i sve su bele ili plavo-bele, posmatraci su prijavljivali zutu, narandastu, crvenu, grejp crvenu, tamno sivu i bledo sivu !!!!! Sto se mene tice, jedina zvezda za koju jasno mogu da kazem boju je najsvetlija zvezda AB koja nedvosmisleno sija belo. Ta boja je i skladu sa stelarnim tipom O sjajnije zvezde tog para. Komponente D i E ja sam video u sivoj boji. Da nije bilo zvezde AB i njene jasno bele boje mozda bih i bio u iskusenju da kazem da su D i E takodje bele - medjutim, ta bela definitivno nije bela kao kod AB. U poredjenju sa glavnom zvezdom, D i E su poprilicno bledje boje, nekako nedefinisane, najblize sto mogu da kazem je siva. Za bledu komponentu C nisam u stanju da kazem boju, posmatrao sam sistem na najmanjem uvecanju koje moze da prikaze zvezdu C, pa se stoga prikazala premalom za odredjivanje koloricnosti.

  - Struve 761

Struve 761 je trostruki zvezdani sistem koji u okularskom pogledu lezi 3.5' istocno od Sigma Orionis. Sistem cine zvezde magnituda 8 u veoma zanimljivom rasporedu. Komeponente su rasporedjene u obliku izrazito ostrouglog trougla. Kraca stranica nalazi se na severu i separacija njenih komponenti je 8.5''. Teme trougla je na jugu i udaljeno je od osnovice 68''. U okularu zvezde izgledaju poprilicno bledo u poredjenju sa Sigma Orionis, ali bas ta raznovrstost magnitude cini pogled dinamicnim. Sve zvezde su mi se prikazale u nekoj sivkasto-beloj boji.

Kako oba sistema, i Sigma i Struve, staju u jedno vidno polje okulara bilo kog uvecanja jasno je da ovde imamo jedan unikatan i neponovljiv pogled. Videti cetvorostruki zvezdani sistem, sa trostukim odmah pored njega ne da je retka vec je jedina situacija meni poznta na nocnom nebu. Zato Sigma Orionis kompleks i jeste toliko poularna meta i smatra se za must-see svakog amaterskog astronoma. Ako se nekome i pogled vizuelno ne svidi, nikad se ne sme smetnuti sa uma astrofizicka retekost ovakvog pogleda. Ona je ta koja daje ovom sistemu vrednost, uparena sa zaista neponovljivim rasporedom komponenti koji  ja jos uvek nisam video ni kod jednog sistema na nocnom nebu.


Theta (𝞱) Aurigae - Mahasim

Binarni sistem u sazvezdju Auriga. Sastoji se od dve potpuno razlicite komponente, i po sjaju i po spektralnoj klasi, sto ce ga zbog male separacije para uciniti izuzetno teskim sistemom za osmatranje.

Primar je zvezda A-tipa magnitude 2.7, dok je sekundar zuta zvezda F-tipa magnitude 7.1. Separacija para ide od 3.6'' - 4.2'', u zavisnosti od izvora. U svakom slucaju, za ovako veliku magnitudno razliku separacija je premala i par predstavlja poprilican osmatracki izazov.

Lociranje: zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i direktno sam je naciljao.

Opservacija: Iako su separacije oko 4'' ''najsladje'' za rad jer daju divne poglede, u ovom slucaju magnituda primara je presvetla za ostar i kvalitetan pogled. Naime, ista magnitudna razlika daje drugaciju sliku u zavisnosti od sjaja primara. Na maloj sepraciji, magnitudna kombinacija 4-8 ce se videti mnogo bolje nego 3-7. Naime, ako je primar izuzetno svetao, uvecanje potrebno za separaciju pojacava sjaj primara i od njega pravi svetlecu ''pufnu'' koja ugusi sekundar.

Da je rec o binarnom sistemu prvi put sam uocio na uvecanju 107x. Medjutim da bi se pojavio jasan procep izmedju dve zvezde bilo je potrebno povecati uvecanje na 176x. Na tom uvecanju sjaj primara se vec poprilicno razlio, pa je pogledu falila ostrina. Takodje, posto se ovaj par posmatra zbog svoje koloricnosti, mora se povecati uvecanje da bi mogla da se probije boja sekundara. Na manjim uvecanjima sekundar se pokazuje tackasto i nemoguce mu je odrediti boju.

I pored nezadovoljstva ostrinom slike, zadrzao sam se na ovo paru zbog lepog kontrasta boja. Beli primar i zuti sekundar lepo deluju u okluaru, mada je potrebno dosta sedenja za okularom da bi se boja bledje zvezde probila kroz sjaj svetlije.


14 Aurigae

Ovo je cetvorostruki binarni sistem teleskopski razdvojiv na tri komponente. Medjutim, pre svega da se osvrnem na cinjenicu da o ovoj zvezdi ima dosta oprecnih podataka. Naime, teleskopski, zvezda se moze razluciti na tri komponente: primar A magnitude 5.2, sekundar B magnitude 10.9 na separacij 10'', i tertijar magnitude 7.9 na vecoj separaciji od oko 15''. Detaljnim proucavanjem zvezde dosao sam do toga da je blizi partatilac B samo opticke prirode te da nije gravitaciono vezan za glavnu zvezdu. Sa druge strane, dalji pratilac C deli zajednizko sopsteno kretanje sa glavnom zvezdom te sa njom cini binarni par. Sam pratilc C je ponovo binarni sistem, ali nije teleskopski razdvojiv jer mu je bledja komponenta beli patuljak na separaciji 2''. Stoga par AB na separaciji 10'' cini samo opticku duplu zvezdu, dok par AC na separaciji 15'' cini binarni sistem.

Primar  A je stelarnog tipa A, dok je tertijar C zvezda F-tipa.

Lociranje: Lociranje je izuzetno lako jer se zvezda nalazi uz svetle zvezdane paterne unutar asterizma ''Petougao''.

- Krenuo sam od asterizma ''Cheshire Cat's Smile'' unutar glavnog asterizma sazvezdja.
- Neposredno juzno od njega nalazi se novi svetli asterizam u obliku paralelnog lanca nekolio zvezda, u kome dominira lanac: 19 Aur, IQ Aur i 16 Aur.
- Ako u trazilac nacentriramo najjuzniju zvezdu tog lanca 16 Aur, nasa meta bice jasno vidljiva svetla zvezda 50' juzno od nje.

Opservacija: Sistem se moze razdvojiti vec na uvecanju 62.5x, na kome se vec vidi bela boja svetlog primara. Vidi se i tertijar C, mada zbog svoje tackaste pojave na ovom uvecanju nije moguce utvrditi koje je boje. Sekunar, opticki pratilac B, se zbog svoje blede magnitude od skoro 11 na malom uvecanju ne vidi.

Na uvecanje od 176x isao sam ne zbog bolje separacije, vec da bih osmotrio boje zvezda. Na ovom uvecanju komponenta C se pokazala poprilicno duboko-narandzastom bojom. Takodje boja primara je od cisto bele porpimila belo-plavu nijansu. Zbog lepe separacije od 15'', par dobro reaguje na trik za bolju percepciju boja defokusiranjem zvezda. Zbog relativno malih magnitude zvezde deluju tackasto i ostro.

Na ovom uvecanju pojavila se i bleda komponenta B, sa suprotne strane glavne zvezde od komponente C. Komponenta C je ponovo binarni sistem, sa sekundarom Cb koji je beli patuljak i nalazi se na savladivoj separaciji od 2''. Medjutim, ja nisam uspeo da radvojim par C, niti sam nasao podatke o separaciji i magnitude komponente Cb.

Zvezda je lepa za gledanje zbog svoje koloricne dinamicnosti. Zvezdano polje u kome se zvezda nalazi je lepo i doprinosi pogledu.

Mape cu dati za zvezde koje se ne nalaze u glavnim asterizmima svojih sazvezdja:

31 Orionis i Sigma Orionis (sa Struve 761):  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53524734250/in/dateposted-public/
14 Aurigae:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53523405982/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Acheron

Sad si me zainteresirao za Kočijaševu Tetu  *zubko*

Lucius

Ja sam Thetu Aur razdvoio prošle godine sa reflektorom na 171x. Napisao sam: sjajna bijela A zvijezda sa izrazito slabom B zvijezdom koja se teško vidi. Separacija jedva vidljiva. Sep: 4.1˝
Sigma Ori i STF 761 su uvijek melem za oči. *da*
T: SW Flextube 250P, SW Mak 150
M: EQ5

TonY206

I meni sve više budiš interes prema ovakvim objektima  *šešir*..

Ti bi stvarno trebao nekada objaviti i knjigu, materijala imaš 😉
SkyWatcher Flextube 300p GoTo
SkyWatcher 130p heritage

PavleR

#69
Citat: Acheron  u 12.02.2024. u 12:17:01 satiSad si me zainteresirao za Kočijaševu Tetu  *zubko*

Sta ti je pravi astronom, odmah se uhvati za najtezu metu  :-)  *tu* .

Citat: Lucius  u 12.02.2024. u 19:41:05 satiJa sam Thetu Aur razdvoio prošle godine sa reflektorom na 171x. Napisao sam: sjajna bijela A zvijezda sa izrazito slabom B zvijezdom koja se teško vidi. Separacija jedva vidljiva. Sep: 4.1˝
Sigma Ori i STF 761 su uvijek melem za oči. *da*

To je otprilike to. Pogledao sam je samo jedanput ove sezone, poklusacu sutra ili preksutra ponovo, trebalo bi da bude vedro. Ovaj put cu je posmatrati na kraju posmatranja, da pustim ogledalo da se skroz ohladi ne bi li malo izostrio primar.

Sto se Sigme tice, slazem se potpuno. Cetvorostruki sistem i odmah do njega trostruki - nema dva takva pogleda na nebu.

Citat: TonY206  u 12.02.2024. u 20:06:24 satiI meni sve više budiš interes prema ovakvim objektima  *šešir*..

Ti bi stvarno trebao nekada objaviti i knjigu, materijala imaš 😉

Da znas da materijala imam, ovo su samo izvodi iz mog dnevnika obradjeni za forumsku uptrebu. Sto se tice knjige, bojim se nazalost da je to danas prevazidjena kategorija. Tesko mi je da izustim tu recenicu ali cini mi se da je tako. Puno boljih osmatraca od mene se ne usudjuje na takav korak. Zivimo u vremenu kratkih i povrsnih informacija, pa i izvestaji polako postaju takvi. To se vidi i u padu kvaliteta clanaka o osmatrackoj astronomiji u nekim renomiranim astronomskim casopisima. Neki od njih su se cak sveli na copy/paste izvestaja iz prethodnih godina. Ovakva vrsta pisanja je postala preopsirna i previse temeljna za modernog citaoca. Zato i forumi jesu mozda poslednji bastion kvalitetne astronomske diskusije. Na kraju krajeva, broj ljudi koji se bavi osmatrackom astronomijom drasticno pada iz godine u godinu, svetlosno zagadjenje postaje toliko prisutno da ce gledanje kroz telesko za 30 godina biti urbana legenda. Mozda zbog toga ovo sto Vedran radi na svom sajtu i forumu, te clanci koje mi postavljamo ovde, i jesu bolji nacin prenosenja znanja i iskustava od stampanja knjige koju ce kupiti upitan broj ljudi.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Acheron

Meni se baš sviđa ideja o knjizi, ne bih je napisao za profit ili čak da dođem na 0 već iz svog gušta. Nedavno sam napisao diplomski za fax i kada sam ga primio u fizičkoj formi, baš lijep osjećaj. Vidjeti svoje misli "materijalizirane", nekako je čudno i baš sam bio ponosan.
Nešto kuburim na tom polju, ali inspiracije i vremena nigdje.  *zubko*

TonY206

SkyWatcher Flextube 300p GoTo
SkyWatcher 130p heritage

PavleR

#72
Citat: Acheron  u 13.02.2024. u 15:51:07 satiMeni se baš sviđa ideja o knjizi, ne bih je napisao za profit ili čak da dođem na 0 već iz svog gušta. Nedavno sam napisao diplomski za fax i kada sam ga primio u fizičkoj formi, baš lijep osjećaj. Vidjeti svoje misli "materijalizirane", nekako je čudno i baš sam bio ponosan.
Nešto kuburim na tom polju, ali inspiracije i vremena nigdje.  *zubko*

Ma svidja se i meni pomisao o knjizi Vedrane, veruj mi. A sto se profita tice, koji crni profit, ovo je strast, radim da bi trosio ma strasti. Samo znas i sam koliki je to posao, mozda jednom napravimo kolaboraciju mi osmatraci i zajednickim snagama odstampamo nesto lepo i vredno.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

PavleR

#73
Joc jedno vedro vece, ovog puta sam ranije izneo teleskop da se hladi, taman dok Mesec ne zadje. I to vreme sam iskoristio da, verovali ili ne, po prvu put uperim Televue Ethos koji mi daje 320x uvecanja u Mesec. Da izvinite na izrazu - ali pao sam na dupe. Neverovatna slika, kao na TV-u. Ostrika slika i na samim rubovima, siroko polje, a detalji samo iskacu. Rime, kratercici unutar kratera, tekstura zidova - sve vidljivo kao od sale. A vidlno poje toliko sioroko da nema potrebe svakih 5 sekundi ''juriti'' krater po nebu. Da kosta - kosta, ali vredi svaku paru. Bravo Televue.

Okular sam nabavio pre svega za lov na planetarke, galaksije i mala otvorena jata, ali mislim da cu se s vremena na vreme vratiti osnovama. Jos sam pod utiskom!.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

PavleR

#74
Kucam u 4:00, upravo sam usao u kucu posle zavrsenog posmatranja. Ove su cetvrtak i petak bili drzavni praznik, pa se spojili sa vikendom. Ja sam jos u sredu predvece dosao na poziciju, i potrefilo se da sve tri noci budu potpuno vedre i svaka sledeca noc sa sve boljim seeingom. U te tri noci uspeo sam da vezem ni manje ni vise nego 20.5 sati posmatranja. Oko 0:30 je vrsena smena zimskog i prolecnog neba pa sam do tog doba vrsio zavrsna zimska posmatranja, a od tog doba usao u ''Sezonu galaksija''. Od zimskih meta najvise sam se bavio sazvezdjem Monoceros i malim ali prelepim otvorenim jatima usadjenim u Seagull Nebula. I naravno, kao kruna svake zimske sezone, zapecatio sam je mojim omiljnim objektom - Hubble Variable Nebula NGC 2261. Sto se galaksija tice, iako sam vremenski puno posmatrao, objekata nema na pretek. Sve tri noci vrsio sam ponovljena osmatranja istih objekata, galaksije su tezak ''grind'' i zahtevaju da se posmatraju iznova i iznova. Prve dve noci su bile lose, ali veceras najzad odlican seeing te sam ''skakao na stolici'' od srece zbog uhvacene spiralne ''kuke'' M106, podocnjaka M64 i jos ponekih elusivnih detalja. Ponekad prodje cela prolecna sezona a da nema veceri dovoljno dobre da se takvi detalji uhvate. I naravno, kao i uvek, imam obicaj da svako posmatranje pocnem i zavrsime binarnim sistemom. Ovo vece sam se po ko zna koji put pocastio sa 24 Comae Berenices, prolecnim Albireom, prelep prizor u moru galaksija tog malog a prepunog sazvezdja. Vec sutra oblacno i tako narednih deset dana, sve se poklopilo da oblacnost krene bas kad Mesec izlazi iz prve cetvrtine. Sad gledam, imam oko 30 meta da pretocim iz audio zapisa u tekst, potrajace to, na srecu vec imam spremna dva zavrsna zimska izvestaja, taman dok spremim prolecne.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

🡱 🡳