PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Meni jedini kuglasti u rangu M13, a možda i zeru bolji od njega je M22.
Baš me zanima Omega Cen.

I meni. Fantastican pogled, ne toliko zbog samog jata koliko zbog okruzenja u kome se nalazi. Uz M3 mozda jedino jato koje se komotno moze posmatrati na malom uvecanj koliko je objekat lepo ''legao'' u okruzujuce polje. Dva niza zvezda se iskosa ulivaju u jato i sve izgleda kao velika kometa. A samo jato delimicno razlicivo vec na malim uvecamnjima, kad se uveca izgleda Pacman. Fantazija od pogleda.

[Acheron]

M22 je ljepši u manjim teleskopima jer nije gust. Za mene je M15 tata mata među kuglastima.

[PavleR]

M22 je ljepši u manjim teleskopima jer nije gust. Za mene je M15 tata mata među kuglastima.

E to je problem sa globularima, ima ih desetak fantasticnih i svaki je po necemu najlepsi jer su u biti svi razliciti. M15 je bez premca najbolji za osmatranje trodelne strukture jata. Mozda jedino kod koga je tako jasno vidljiv mlecni prsten oko centra. I mozda najbolje reaguje na periferni vid. Gusto, bogato, mocno - prelep pogled. A tu su i M5, M3, ma ne znas koje je lepse i svako na neki svoj osoben nacin.

Meni licno M22 je ostao nekako najupecatljiviji jer uvek uzimam u obzir i okruzenje objekta, esteta u meni mi ne da mira  .

[Lucius]

Mene je i M4 pozitivno iznenadio kad sam ga iz mraka prvi put gledao. Stupasta jezgra. Unikatan je.

[PavleR]

DSO u savzdju Sagittarius:

- M 21 (otvoreno jato)
- M 20 - Trifid Nebula (emisiono-refleksiona maglina)
- M 8 - Lagoon Nebula (emisiona maglina)

Danasnje tri mete nalaze se u sazvezdju Sagittarius - kovcegu sa blagom svih amaterskih astronoma. Nazalost, mnogima od nas ovo sazvezdje nije u celosti vidljivo jer je isuvise nisko na nebu - to tvrdjenje i jeste i nije tacno. Sazvezdje je nacickano sa DSO, i iako zaista jeste na niskom nocnom nebu  mnogi najlepsi objekti nalaze se u severnom delu sazvezdja, daleko iznad glavnog asterizma koji mnogi od nas ne vide.  Stoga, iako ne vidimo asterizam ''Teapot''  to ne znaci da ne mozemo da pogledamo minimum 10 fantasticnih meta. Kasnije u postu cu objasniti vaznost zvezde Polis, po meni jednog od najbitnijih ''lokatora'' za amaterske astronome. Proverite obavezno da li je vidite - ako je vidite na nocnom nebu ''kovceg sa blagom'' je vas.

Ovo sazvedje ima sve: emisione magline, refleksione magline, planetarne magline, tamne magline, otvorena jata, globularna jata, pa cak i jednu galaksiju Lokalne Grupe. Ne bih da duzim sa samim sazvezdjem, mogao bih roman da napisem o njemu. Dovoljno je reci da kada gledate u njega gledate u centar nase galaksije.

Mnogi objekati u sazvezdju Sagittarius su izuzetno kompleksni - ne mali broj njih zahteva koncentraciju, vreme, strpljenje i vestinu. Takve su i dve danasnje mete – M 20 i M8, a cak i otvoreno jato M21 pokazuje suptilne detalje ako mu se posveti malo vise vremena. Ove tri mete izabrao sam jer se nadovezuju jedna na drugu i sve tri se nalaze juzno od zvezde Polis, a razdaljina od nasevernijeg do najjuznijeg objekta je samo  2º. Stoga sve tri mete mogu komotno stati u jedno vidno polje trazioca i predstavljaju trio meta koji se gleda u jednoj posmatrackoj veceri.


M 21

Otvoreno jato magnitude 5.9 i prividne velicine 15'. Jato je mlado i staro je ''samo'' 6.6 miliona godina - u zivotnom rasponu otvorenih jata reklo bi se da je ovaj objekat tinejdzer. Sastoji se od zvezda skoro identicne starosti i pretpostavlja se da su sve zvezde jata rodjene u isto vreme.

Lociranje: kada  dodjemo do lokacije M21, u istom vidnom polju trazioca nalazice se i M20 i M8.

- Krenuo sam od zvezde Polis (𝞵 Sagittarii) magnitude 3.8. Zvezda se nalazi severno od Kaus Borealis (𝞴 Sgr), znamenite zvezde koja oznacava ''drsku poklopca cajnika''.
- 1.5º zapadno od nje primetice se dve sjajne zvezde jedna do druge.
- 3º jugozapadno od njih lako ce se videti skup zvezda u obliku klina, sa vrhom klina usmerenim ka severoistoku. Jato M21 je centrirano bas oko zvezde koja predstavlja vrh klina. Nacentriramo je u trazilac, pogledamo kroz okular u u vidno polje ce uci naizgled ''neugledno'' otvoreno jato M21.

Opservacija: Iako jato nije malo, ne moze se reci da se dobro izdvaja iz pozadine. Naime, jato ima 7 svetlih zvezda koje su grupisane u dve trougaone strukture koje se ne nadovezuju jedna na drugu, pa ako ne znamo da je pred nama otvoreno jato cak mozemo doci u iskusenje da ga tretiramo kao random grupaciju zvezda. Medjutim, kada se objekat malo duze i pazljivije osmotri, videce se da blede zvezde koje postepeno ulaze u pogled itekako grade povezanost i formu clanica jata.

Jato se moze podeliti na tri dela: severni, juzni i sredisnji deo izmedju njih.

- Gornji deo jata sastoji se od cetiri zvezde magnitude oko 9 koje grade distinkivni tupougli trougao. Teme trougla pozicionirano je na severu i cini ga najsvetlija zvezda jata SAO 186215 magnitude 7.2. Severno od tog trougla nalazi se pregrst razbacanih bledih zvezda. Raspored tih zvezda je toliko nasumican da je izuzetno tesko proceniti koje od njih jesu a koje nisu deo jata.

- Donji deo jata sastoji se od tri zvezde koje grade mali pravougli trougao. Zvezde su magnituda 9 i 10. Najsvetlija zvezda tog trougla je takodje usmerena ka severu.

- Najlepsi deo objekta je u sredini. Prostor izmedju dva trougla ispunjen je sa tacno 10 zvezda u obliku potkovice sa krajevima koje se skoro dodiruju. Krajevi potkovice su na severu i nadozvezuju se na dve zvezde svetlog tupouglog trougla. Zaobljeni deo potkovice je na jugu i njegova najuisturenija  zvezda je istovremeno najsvetlija zvezda donjeg trougla. Stoga potkovica vezuje gornji i donji deo jata, sto cini zaista lep prizor i objektu daje formu i strukturu. Polozaj potkovice je takav da zajedno sa gornjim trouglom formira jasno uocljiv oblik velikog grckog slova ''𝞨'' okrenutoog naopacke.
Potkovica se sastoji od zaista bledih zvezda i mozda na prvi nece biti odmah uocljiva. Medjutim, duzim posmatranjem i koriscenjem perifernog vida zvezde ce se jasno pojaviti u pogledu.

Ova glavna forma jata koju sam opisao je male velicine od nekih 5' u precniku. Stoga se jato mora posmatrati na malo vecim uvecanjima i ja sam je najvise posmatrao na uvecanju 176x, mada sam isao i na 320x. Van ove glavne forme jata nalazi se pregrst bledjih zvezda. Neke od njih su bliske spomenutim trougaonim formama i te zvezde verovatno jesu deo objekta. Moja procena je da je bar jos nekoliko deseitna zvezda inkorporirano u M21. Sve te dodatne zvezde su skoro podjednakog bledunjavog sjaja, ne grade nikakvu distinktivnu formu te deluju nasumicno rastkano po periferiji objekta. U svakom slucaju jato se prepoznaje po dva trougla i potkovici izmedju njih. Ostale zvezde daju objektu na velicini ali ne i na lepoti: stavise, one cine da se jato poprilicno tesko izdvaja iz bogate pozadine Mlecnog Puta.


M 20 - Trifid Nebula

Izuzetno kompleksna H II regija koja se sastoji od emisione i refleksione magline. Magnitude je 6.4 i velicine 20' (jako ce se tesko videti svih 20').

Ovaj objekat u sebi ima sve: otvoreno zvezdano jato, emisionu maglinu, refleksionu maglinu i tamnu maglinu. Objekat se moze podeliti na dva dela. Juzni deo je emisiona maglina u koju je usadjeno otvoreno jato. Gasovi magline svetle jonizovani mladom centralnom zvezdom lociranom duboko u oblaku. Severni deo je refleksiona maglina, koja se fizicki nalazi iza emisione. Svetlost mladih plavih zvezda otvorenog jata reflektuje se o te gasove iza emisione magline i cini ih plavim. Naposletku, ispred emisione magline nalazi se tamna maglina B85 koja vizuelno izgleda kao da deli emisionu maglinu na tri dela.

Znaci redosled je sledeci - najbliza nama je tamna maglina B85, iza nje je emisiona maglina sa zvezdanim jatom u sebi a iza nje je refleksiona maglina. Pogledano sa Zemlje, svi zajedno izgledaju kao jedan objekat - M20.

Lociranje: Nalazi se u okviru iste klinaste strukture ciji vrh predstavlja prethodna meta M21.

- Uoci se poslednja zvezda u donjem lancu klina.
- Neposredno ispod nje u traziocu ce se jasno videti dvostruka zvezda. Ta zvezda je centralni deo M 20. Nacentrirano je u okular i oko nje se vrerovatno nece primetiti mnogo toga. Medjutim, kada se ucvrsti UHC filter i pazljivo osmotri, u vidnom polju ce se pokazati prelepi oblik Trifid magline.

Opservacija: Izuzetno slozeno i naporno posmatranje.

Naime, magline istovremeno sacinjene i od emisionog i od refleksionog dela su uvek izazov. Razlog je koriscennje filtera. Fileri pomazu kod emisionih maglina ali su jalovi kod refleksionih. Sa ovom maglinom je problem sto je emisioni deo svetliji a refleksioni tamniji. Sto ce reci - ako objekat posmatramo filterom  tek tada smo u problemu sa refleksionom maglinom. Stoga sam posmatranje podelio na dva dela i iskoristio jedan posmatracki trik sa  filterom.

Prvo cu opisati emisioni deo. Ovaj deo je poznatiji, zanimljiviji, svetliji i po njemu je maglina i  poznata. Maglina se tesko posmatra bez filtera - vidljiva je ali jako slabasno. Iz mog iskustva mogu da kazem da maglina mnogo bolje reaguje na UHC filter nego na OIII.

Sa ovom maglinom samo polako - bas polako. Maglina je vidljiva direktnim vidom ali za izvlacenje maksimuma iz ovog objekta mora se biti jako strpljiv i temeljan. Maglina nije mala i precnika je oko 10'. Na uvecanju 176x videce se dvostuka zvezda u samom centru magline koja se nalazi usred ''ostrvceta mraka''. Taj mrak je u stvari centar tamane maglime B85 koja deli M20 na tri dela. B85 se sastoji od tri tanka kraka, ugrubo u obliku Mercedesovog znaka. Sve tri trake seku se u jednoj tacki i tacno u toj tacki je i centralna dvostruka zvezda (bez filtera cini mi se da je zvezda trostruka). Izmedju tih krakova smestila se gusta maglovitost. Maglovitost nije samo bledo zasijanje okolnog neba vec ima svoju formu koja izgleda kao gusti oblaci dima. Nesto slicno kao ''oblaci dima'' Rosette Nebula samo manji i svetliji. Zanimljivo je da se ta struktura dima gubi na manjim uvecanjima kada se maglina pokaze u uniformnijem obliku i osvetljenju, pa veca uvecanja unose zivost u objekat. Unutar maglovitosti mogu se primetiti blede zvezdice smestene tacno na granici izmedju maglovitosti i krakova tamne magline. Objekat se mora posmatrati dugo, polagano i bez zurbe. Jako je zahtevan za posmatranje, ali sa svakim dodatnim minutom pogled se poboljasava i pojavljuju se novi elementi magline. Maglina pozitivno reaguje na periferni vid, tapkanje tubusa i kruzenje tubusom preko vidnog polja. Tim tehnikama maglina dobija na dimenzijama i uocava se vise maglovitosti.

Takodje, na ovom objektu sam kroz sezone shvatio bitnost iskustva i redovnog posmatranja. Naime, iako je nebo pod kojim posmatram svake sezone sve losije - maglinu svake sezone vidim sve bolje.

Posle posmatranja emisionog dela na red dolazi refleksioni, koji se u okluaru vidi jugozapadno od emisionog. Centriran je oko zvezde SAO 186149. On je tamniji od emisionog i filteri kod njega ne pomazu. Vidi se kao bezlicna maglovitost bez forme koja okruzuje pomenutu zvezdu. Za njega sam iskoristio jedan mali trik sa filterom. Naime, postoji razlog zasto treba provesti puno vremena posmatrajuci filterom emisioni deo. Ako se oci adaptiraju na filterski pogled emisionog dela i potpuno zanemari sve oko njega, onog trenutka kada se filter skine emisioni deo ce ubledeti a refleksioni ce zasijati sjajem koji ranije nismo mogli da uocimo. Naime, ako posmatramo dva maglovita objekta jedan pored drugog i jedan vidimo slabo, treba poboljsati pogled i svu paznju usmeriti na sjajniji objekat. Kada odjednom zatamnimo sjajniji objekat i ponovo pogledamo u pravcu tamnijeg uocicemo ga bolje. Ova tehnika vazi za sve emisione-refleksione magline. Posmatrajte dugo emisioni deo filterom, naglo ga skinite i refleksioni deo ce iskociti svetliji.  Taj efekat naglog skidanja filtera moze se postici i ako se filter ne zasrafi za okular nego se stavi preko njega.


M8 - Lagoon Nebula

Emisiona maglina u sazvezdju Sagittarius magnitude 4.6 i prividne velicine 90'x40'. Medjutim, teleskopskim pogledom ne moze se videti maglina u celosti vec jedan njen deo velicine oko 45'x30'. Maglina unutar sebe sadrzi H II regiju - Hourglass Nebula, koja predstavlja i najsvetliji deo M8.

Maglina je tamnom trakom prasine podeljena na dva dela:

- istocni tamniji deo koji zauzima veci deo kompleksa i u koji je usadjeno otvoreno jato NGC 6530.

- zapadni svetliji deo u kome se nalazi najsjajnija zvezda u maglini - 9 Sagitarii magnitude 5.9, koja je i odgovorna za sjaj magline. Takodje, u zapadnom delu nalazi se zvezdano porodiliste poznato kao Hourglass Nebula, i u teleskoposkom pogledu to je najsjajnija regija maglovitosti koju cemo primetiti.

Lociranje: Direktno juzno od klina zvezda u kojima se nalaze M21 i M8, u istom vidnom polju trazioca uocice se jasan luk svetlih zvezda, gde je 7 Sgr njegova najvetlija zvezda. Nacentriramo trazlilac bilo gde na istocni deo luka, pogledamo kroz okular i jasno ce se pokazatri otvoreno jato NGC 6530 i HII regija Hourglass Nebula.

Opservacija: Meni licno, M8 je najfascinantniji objekat na letnjem nocnom nebu. Vracam mu se svake sezone i sa svakim novim osmatranjem otkrijem nesto novo u njemu. Toliko toga ima u M8: nekoliko tamnih maglina, ogromna i svetla emisiona maglina, jos svetlija HII regija, pristojno veliko i svetlo otvoreno jato. I kao da to nije dovoljno, sam objekat je ogroman - po mojoj racunici objekat se u okularu javlja u precniku oko 43' !!!!! To je ogromno!

Maglina se posmatra na uvecanjima ne vecim od 120x. Ja sam je posmatrao na 62.5x i 107x. Prva stvar koja se uoci bez OIII filtera su tri osnovne karakteristike: otvoreno jato NGC 6530 na zapadnoj strani okulara, najsjajnija zvezda van jata - 9 Sgr i sjajna zvezda ispod nje (obe u centru pogleda) i mali svetli magloviti sjaj na istocnoj strani - Hourglass Nebula. Ono sto se bez filtera tesko vidi je malovitost oko otvorenog jata i tamna traka prasine koja preseca maglinu na pola.

Za razliku od M20, ova maglina mnogo bolje reaguje na OIII filter nego na UHC. Kada se ucvrsti OIII filter pogled se potpuno transformise - pojavljuje se prominenta tamna traka koja deli maglinu na dva dela. Ta tamna pruga je u obliku luka koji su pruza skoro 180º, sa krajevima luka na istoku a ispupcenjem na zapadu. E sad, a ako se malo duze i bolje pogleda, videce se jos jedna tamna traka koja ide upravno na ranije pomeutu i koja sa njom gradi oblik krsta. Ta druga traka nesto je izrazenija na zapadnom delu objekta.

Da ne bi napravio haos od ovog opisa, posto ima toliko toga za opisati, podelicu opis u pojedinacne celine:

  - Istrocni deo magline - 9 Sgr i Hourglass Nebula

Sa istocne strane tamne trake nalazi se jaka maglovitost sa dve istaknute sjajne zvezde i jednom cvorastom regijom sjajne i guste maglovitosti. Severnija zvezda je 9 Sagittarii magnitude 5.9, koja je i odgovorna za sjaj magline. Tek malo severoistocno od nje nalazi se Hourglass Nebula. U pitanju je HII regija zvezdane formacije koja je najsvetliji deo magline. Velicine je oko 3' i sjaji gustim mlecnim sjajem. Cak i bez filtera, Hourglass Nebula svojim sjajem dominira vidnim poljem, a uz OIII filter javlja se mnogo gusce a sjaj joj se intenzivira. Od ostatka objekta razlikuje se gustinom sjaja - dok u celini M8 sija prozracnom maglovitscu, Hourglass je mnogo gusca i neprozirna. Spicastog je oblika sa vrhom usmerenim ka severu. Hourglass u sebi ima usadjeno malo zvezdano jato sicusnih zvezda koje su nastale u maglini. Ja sam poprilicno napornim posmatranjem uspeo da ih vidim dve.

  - Zapadni deo magline i otvoreno jato NGC 6530

Zapadni deo magline podeljen je na dva dela jos jednom tamnom trakom. Na severu je lepsi deo jer se u njemu nalazi otvoreno jato NGC 6530. Jato se probija cak i kroz OIII filtrer. Oko jata ima najmanje maglovitsti, dok se nebuloznost pojacava severno od njega.

Sa donje strane trake takodje se nalazi svetla maglovitost koja je sa juga omedjena sa dve svetle zvezde.

Malovitost oba dela se u obliku lepezastih lukova savija i dosta siri ka istoku, te sa severa i juga zaokruzuje manji zapadni deo u kome se nalazi Hourglass Nebula.

Najsjajnija zvezda u vidnom polju bice 7 Sagittarii magnitude 5.4, koja se na krajnjoj zapadnoj ivici magline.

  - Otvoreno jato NGC 6530

Jato je svetle magnitude 4.6 i oklularu se javlja u velicini oko 8'. Najbolje ga je posmatrati u nefiltriranom pogledu, mada se oko 15 zvezda lagano probija kroz OIII filter. Jato se veoma lako izdvaja od okruzujuceg neba i ima distinktivan oblik spirale. U sredini se nalaze cetiri zvezde u kvadratnoj formi. Od njih pocinje da se odmotava spirala u obliku ''hipnoticke spirale'' koja napravi pun krug oko centra jata. U nefiltriranom pogledu vidi se oko 40 zvezda dok se kroz filter probija oko njih 15. Kroz filter se vide zvezde jednake u sjaju ali se tek bez OIII vidi da jato ima 15 sjajnih i 20-tak bledjih zvezda. Najsjajnija zvezda je u samom centru i cini mi se da svetli zuckasto-narandzastom bojom.

Maglinu treba posmatrati dugo, pazljivo i strpljivo. Takodje, adaprtacija na mrak jako utice na kvalitet posmatranja - kada god posmatram M20 i M8 radim to sa prekrivenom glavom da bi eliminisao bilo kakvo svetlosno zagadjenje spolja. Duzinom posmatranja objekat znatno dobija na velicini, pogotovo na krajevima. Takodje, duzim posmatranjem jasno dolazi do izrazaja da maglina ne sija uniformnim sjajem. Naprotiv, unutar maglovitosti javljaju se regije jaceg i slabijeg sjaja, te ''rupe'' mraka unutar magle. Te ''rupe'' su male tamne magline kojih ima nekoliko, i uglavnom se nalaze u vecem, zapadnom delu objekta.

—----------------------

Prava lepota nalazi se izmedju ova dva objekta (M20 i M8). Ako pogledate okularem malog uvecanja na prostor izmezdju M8 i M20 videcete nesto prelepo - oblak gusto spakovanih jako bledih zvezda rasutih na ogromnu povrsinu. Jako je slican po obliku objekatu M24 - Small Sagittarius Star Cloud, ali mu je povrsina manja a zvezde daleko tamnije i gusce spakovane. Mozete ga videti u Stellariumu kao neoznaceni oblak tamnih zvezda.  Zvezde su razlucive i ima ih na stotine. Kako su skoro sve zvezde u oblaku na pragu razlucivosti mog telesopa, predeo bi mogao da opisem kao isprskan nasjitinijim zrnima peska. Pogled je fascinantan, najblizi po izgledu mu je Scutum Star Cloud, prelepa peskasta povrsina maleckih bledih zvezda.

Na kjraju, moram da istaknem vaznost zvezde Polis za amatersku posmatracku astronomiju. Sazvezdje Sagittairus moze biti jedno od najvecih promasaja necije astroamaterske ''karijere''. Razlog je sto sam ne jedanput cuo da ga ljudi ne posmatraju jer je nisko. To je opticka varka - nisko je je glavni asterizam ''Cajnik''  ali zvezda Polis nije. Zvezda Polis nalazi se iznad glavnog asterizma, i to dosta iznad i okruzena je pravim blagom DSO: M17, M18, M25, M24, M22, M23, M21, M20, M8, M28 - svi se nalaze u radijusu 4.5º od zvezde Polis. To je 9% svih Messier objekata u krugu poluprecnika samo 4.5º !!!!! NGC i IC objekte nisam ni spomenuo. Odvojte jednu letnju noc i proverite da li je vidite. Ako vidite Polis i makar malo ispod nje imacete lepote za posmatranje narednih 5-6 dana. Ako vidite samo severno od nje - to je i dalje 5 Messier objekata zgusnutih jedan pored drugog, a medju njima neverovatna osmatranja poput Omega Nebula i Small Sagittarius Star Cloud.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53835323469/in/dateposted-public/

[Lucius]

  
Zviježđe Strijelca je zakon.

[Acheron]

Laguna je stvarno jedna od vizualno najboljih maglica. Na M21 sam zaboravio kraj susjednih čudesa

[PavleR]

Laguna je stvarno jedna od vizualno najboljih maglica. Na M21 sam zaboravio kraj susjednih čudesa

I ja sam M21 tek ove sezone osmotrio kako treba, svuda unaokolo fantazije od objekata, M24, M17, M20, M8. Svako letnje posmatranje moram da pogledam M24, neverovatan objekat, sa malim otvorenim jatom u sebi, dve tamne magline - fantazija. M 8 je bas ''cudeso'' kao sto kazes, sa njim samo mora polagano i mirno, isto kao sa Trifid.


Inace, moram da kazem da je noc 5-6 jul ove godine bilo vece najbolje transparencije koju sam video u poslednje tri godine. seeing nije zaostajao, te sam ceo plan za to vece bacio niz vodu i posmatrao objekte koji su mi sezonama izmicali ili nisam bio zadovoljn vidjenim. Barnard's Galaxy i Barnard's E Nebula su mi se konacno pokazale kako treba, a North American Nebula je pucala od gustine i kolicine maglovitosti. Predobra noc. Sezonama posmatram NGC 6818 (Little Gem Nebula) i svaki put kao magarac kruzim teleskopom oko mesta gde se nalazi Barnar's Galaxy i svaki put razocaraje. E u petak na subotu pun pogodak, pa neka je bleda velika fleka i nista vise - sav trud se isplatio. Iskoristio sam visoku transparenciju da konacno jasno uocim Barnar's E Nebula. Pokazalo se desetine sitnih zvezdica koje se usecaju u clovo C i najzad dalo oblik tamnoj maglini. Small Sagittarius Star Sloud i Scutum Star Cloud prepuni !!! Noc za pamcenje.

[zac]

Da, izgleda de je cijela regija imala sreću sa čistim nebom, i kod mene je bilo nadprosječno dobro. I iduća noć je bila ok, ali ipak primjetno svjetlija...

[zac]

I naravno, nema više! Bljakavo nebo, puno sitnih oblaka, oko ponoći se zatvori sasvi i nema više... molar bum pričekat da ovaj val topline prodje...

[PavleR]

Sazvezdje Vulpecula:

M 27 - Dumbbell Nebula (planetarna maglina)
NGC 6823 (otvoreno jato)
Collinder 339 - Brocchi's Cluster, Coathamger asterism (asterizam)

M 27 - Dumbbell Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Vulpecula, magnitude 7.4 i velicine 8'x5.6'.

Jedna je od najsjajnijih i najblizih planetarnih maglina. Maglina lezi na udaljenosti od 1.360 ly od Sunca, i procenjuje se da je stara 14.600 godina, dakle dosta preko pola prosecnog zivotnog veka planetarne magline.

M27 je jedna od najpopularnijih astro-amaterskih meta i objekat sa kojim se prave prvi koraci u osmatranju. Nisam bio siguran da zelim da opisujem ovaj objekat iz razloga sto mi je to na prvi mah izgledalo malo prepotentno - naime, svako od nas je posmatrao dvostruki zvonast oblik ove magline i svi znamo koliko je gusta i skoro neprozirna. Medjutim, maglina u stvarnosti nije zvonastog vec ovalnog oblika. Maglovitost sa leve i desne strane je bleda i cesto se ne vidi se bez pomoci filtera. Stoga mislim da nije lose da opisem kako maglina zaista izgleda u svom celokupnom obliku, jer se uz pomoc UHC filtera njen oblik poprilicno promeni.

Lociraranje: Maglina se vidi kroz trazilac. Najlakse je krenuti od sazvezdja Sagitta. U trazilac nacentriramo dve zvezde u vrhu ''strele'' u glavnom asterizmu sazvezdja: 𝞬 Sagittae i 𝞰 Sagiitae. Povucemo simetralu duzi koja spaja te dve zvezde prema sazcezdju Vulpecula. Posle oko 3º u trazilac ce uci magloviti sjaj na se mete - M27.

Opservacija: Opservacija se poprilicno razlikuje u filtriranom i nefiltriranom pogledu.

Bez filtera, maglina ima prepoznatljiv oblik koji podseca na bucicu za treniranje, dva spojena zvona ili ogrizak jabuke. Meni licno maglina bas i ne podseca na teg jer joj je mnogo debela ''drska'' za to. Teg je usmeren tako sto mu je drska ugrubo u smeru sever-jug a maglina izgleda izduzeno i znatno visa nego sto je siroka. Maglina je velika i sjajna i dobro podnosi uvecanja ali ne treba preterivati. Maglovitost je izuzetno gusta i neprozirna. Severoistocno od gorenjeg prosirenja moze se osmotriti zvezda magnitude 11 koja u nefiltriranom obliku ne dodiruje maglinu. Sto se tice tacnih dimenzija, praveci grubu proprciju sa rastojanjem izmedju zvezda u polju dosao sam do velicine oko 6'x3'. Maglina se nalazi u prelepom zvezdanom polju sazvezdja Vulpecula.

Filtirani pogled u osmatranje donosi nove delove magline i u osnovi menja njen oblik. Jasno je pojavljuju bledji delovi objekta sa obe strane tega. Maglina iz uspravno-izduzenog prelazi u ovalni oblik, gde se sada vidi da je ''teg'' u stvari samo centralni deo magline, a da su ivice ''bucica'' samo najvetliji delovi oboda ellipse. Maglinu sam posmatrao i sa O III i sa UHC filterom. Meni licno se vise svideo pogleda sa UHC filterom i u daljem tekstu cu objasniti razloge. Sveukupni pogled izdleda nesto ovako:

- u biti maglina je ovalnog oblika sa duzom osom usmerenom od istoka ka zapadu. Razmera osa je otprilike 3:2. To znaci da se filtriranim pogledom bitno menja percepcija oblika, i iz prvobitnog utiska da je objekat vise visok nego sirok dolazimo do potpuno suprotne opservacije.

- ''ogrizak jabuke'' je samo centralni deo magline. On je koriscenjem filtera jos vise dobija na guistini i neprozirnosti.

- ostatak ovala se prikazuje kao bleda prozracna maglovitost nejednakog sjaja. Levi deo je gusci i sa vecim razlikama u osvetljenosti. Njegova granica je porilicno ostra i jasno definisano po celom svom obimu. Ranije pomenuta zvezda magnitude 11 koja je u nefiltriranom pogledu lebdela tik uz severoistocnu ivicu magline sada se potpuno integrisama unutar granice objekta. Levi deo je svetliji pri granici nego u unutrasnjosti. I sama unutrasnjos je prosarana regijama vece i manje osvetljenosti.

- desni deo ovala je redje maglovitsti i njegova granica je manje jasna. Na nekim mestima je ima dok se na severozapadu jedva nazire, te sa te strane izgleda kao da se okruzujuci mrak probija unutar magline.

E sad, zasto mi se vise svideo pogled sa UHC nego sa OIII. Razlozi su cisto estetski. Koriscenjem OIII filtera centralna sipka je postala vise linearnija nego zaobljena, tj. ogrizak jabuke se pretvorio vise u pravougaonik. To malo utice na estetsku sliku objekta jer centralni deo gubi na eleganciji i postraje robusniji. To u stvari znaci da maglina odlicno reaguje na OIII i da dobija na kolicini maglovitosti ali na ustrb kurvature centralnog dela. UHC zadrvaza krivolinisje granice centralne precke. Sto se tice ostatka magline UHC prkaze isto sto i OIII, samo maglina deluje prozinije i vide se zvezde superimponirane preko njene povrsine. Recimo, onu zvezdu na severoisticnoj ivici OIII ubije dok je UHC prikaze.

Sto se tice osmatranje centralne zvezde to je dosta tezak posao. Centralni deo magline je mutan i skroz neproziran i potrebno je dosta truda i strpljena u pokusaju da se opazi zvezda usadjena u njega. Centralna zvezda pokazuje se samo na trenutke, u nestabilnoiom i nekonstantnom pogledu. Za tren se pojavi pa odmah nestane, da bi posle minut-dva ponovo blesnula na koju sekundu. Vrlo naporno osmatranje. Dok sam posmatrao centralnu zvezdu pojavila se jos jedna zvezda inkorporirana u ''ogrizak'', na njegovom juznom delu.

Maglina je izuzetno svetla i velika, te stoga se moze posmatrati na svim uvecanjima. Meni se pogled najvise svideo na 107x i 136x, mada 62.5x prikazuje prebogato zvezdano polje u kome se objekat nalazi.

Ja licno ne volim mnogo ovaj objekat. Nekako mi je grub, izgleda kao tarantulina mreza u suprilnom polju mnostva zvezda i zvezdica ovog dela neba. A mozga ga bas i zbog toga posmatraci vole.


NGC 6823

Otvoreno jato u sazvezdju Vulpecula, magnitude 7.1 i prividne velivcine 12'.

Dvoumio sam se da li da obradjujem ovaj objekat jer je pre svega astrofotografska meta. Posto znam da ove postove citaju i astrofotografi - naravno da cemo da popricamo i o njoj. Naime, mi teleskopski mozemo da vidimo samo jato. Medjutim, jato je usadjeno u prelepu maglinu NGC 6820 koja sija jarko crveno usred energije koju dobija od izuzetno mladih zvezda u njoj. Maglina je velika i meri 50' u precniku. Teleskopski je jako tesko vidljiva i to samo sa posebnim filterima.

Zasto sam posmatrao ovaj objekat? Zanimljiv je sa astronomske tacke gledista jer predstavlja najsvetliju regiju Vulpecula OB1 zvezdane asocijacije. To je velika rasuta grupa tek rodjenih zvezda (stare svega nekoliko miliona godina), ciji se teleskopski vidljiv deo prostire dobrih 5º, pocevsi od zvezde 10 Vulpecula pa ka jugozapadu, paralelno kicmi Cygnus-a. Zvezde su rodjene iz oblaka prasine i gasa u Orionovoj spiralnoj ruci Mlecnog Puta.

Lociranje: U trazilac nacentrirano zvezdu Anser (𝞪 Vulpeculae) magnitude 4.6, najsjajniju zvezdu u sazvezdju. Jos u traziocu videcemo da ona pravi siroko razdvojeni opticki dvostruki sistem sa zvezdom 8 Vulpeculae. Povucemo normalu na malu duz koja spaja te dve zvezde i posle malo vise od jednog pomaka trazioca u vidno polje ce uci grupacija zvezda u kojoj se nalazi nasa meta - NGC 6823.

Opservacija: Posmatranje sam podelio na dva dela: opservaciju samog jata i uzaludne pokusaje da primetim makar tracak maglovitosti.

Kada pogledamo kroz okular videcemo dva velika luka zvezda koji se priblizavaju ka sredini i beze jedan od drugog na oba kraja. Izmedju ta dva luka videcemo cetiri svetle zvezde u obliku zmaja ili dijamanta. Treba znati da je nasa meta samo te cetiri zvezde i jos zvezda oko njih koje se vide na velikom uvecanju. Ta dva luka nisu deo jata vec zvezde okruzenja. Povecanje sam odmah povecao na 176x jer je meta mala. Objekat se sastoji od te lepe cetiri zvezde i dvadesetak zvezda oko njega. Ja sam izbrojao ukupno 22 zvezde.

Sto se posmatranja magline tice, O III i UHC ne daju rezultate.

Na kraju bih se vratio na pocetnu tacku lociranja ovog objekta - na opticki dvostruki sistem koji grade zvezde Anser (𝞪 Vulpeculae) i 8 Vulpeculae. Cak i ako odlucite da ne posmatrate ovaj objekat, osmotrite ovaj par ako ste u blizini sazvezdja. Dva siroko razdvojena narandzasta dzina na separaciji od 7.1'. Lep su par jarkih boja koji lepo izgleda u  okularu.


Collinder 339 - Brocchi's Cluster, Coathamger asterism

Asterizam zvezda u sazvezdju Vulpecula, magnitude 3.6 i velicine oko 60'.

Jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji, asterizam na nocnom nebu. Izuzetno je popularan objekat jer raspored zvezda podseca na vesalicu. Sest zvezda formira sipku vesalice a cetiti kuku. Najsjajnije zvezde u asterizmu su 4 Vulpeculae magnitude 5.1, 5 Vulpeculae magnitude 5.6 i  7 Vulpeculae magnitude 6.3.

Isprva je ovaj ''objekat'' smatran za otvoreno jato. Svedski astronom Per Arne Collinder uvrstio ga je u svoj katalog otvorenih jata koji sadrzi 471 objekat. Medjutim, novija istrazivanja pokazala su da nije rec o jatu vec slucajnom grupisanju zvezda jer zvezde ne dele zajednicko kretanje kroiz svemir. O razlici izmedju otvorenih jata i asterizama malo kasnije.

Lociranje: verovatno najnepogresiviji objekt za trazenje traziocem. Naciljamo u trazilac dve zvezde koje predstavljaju pero ''strele'' u sazvezdju Sagitta: 𝞪 i 𝞫 Sagittae. Produzimo liniju od 𝞫 ka 𝞪 i o trazilac ce uci sjajna zvezda 9 Vulpeculae. Samo 2º zapadno od nje u traziocu cemo videti prelepo oblik nase mete - Collider 399.

Opservacija: Ovo nije meta za teleskop vec za dvogled ili trazilac. Teleskopski je lepo skakati od zvezde do zvezde jer su boje zvezda razlicite i zivopisne, ali asterizam kao celina se mnogo bolje vidi u traziocu. Veliku nepravdu sa cinio ovom objektu dugo odbijajuci da ga pogledam. Nekako mi random grupacija nepovezanih zvezda nije delovala dovoljno primamljivo. Bas sam pogresio. Collider 399 se sa pravom naziva najlepsim asterizmom na nebu. Desert sjajnih, ostrih, siroko razdvojenih zvezda zivopisnih boja koji nepograsivo prave oblik vesalice. Kroz okular zvezde deluju previse rasireno i vesalica ne moze da stane u jedno vidno polje. Cak i ako stane, pitanje da li ce se tako jasno videti kao sto se vidi kroz trazilac. Ono sto se telskopom moze to je da se posmatra svaka zvezda pojedinacno kao i da se primeti prelepa pozadina trake Mlecnog Puta u kojoj zvezde stoje. Zvezde su bele i zute boje. Sest njih poredjane u skoro pravoj liniji cine sipku vesalice - 5 belih i jedna zuta. Kuku cine cetiri zvezde - dve bele i dve zute.

Puno puta sam dosada u postovima pomenuo rec asterizam, pa da pojasnim sta ona znaci. Asterizam je grupacija zvezda koja formira lako prepoznatljiv oblik, ali u kojoj zvezde ne dele zajednicko kretanje kroz svemir - ili malo naucnije, nemaju zajednicko sopstveno kretanje. Njihov raspored je slucajan a zvezde su cesto na potpuno drugacijoj udaljenosti od Zemlje.  Recimo savezdje Orion - glavni asterizam cine sedam zvezda koje nisu ni na kakav nacin povezane. Neke su udaljene 250 ly od Zemlje a neke 1.200 ly. Sve sto one rade je da formiraju oblik koji je lako uocljiv i kome se lako moze pripisati neka mitska licnost, zivotinja ili predmet. Otvoreno jato, sa druge strane, je grupacija zvezda koje se zajedno krecu kroz svemir. Njih vezuje gravitacija koja je grupisana u centru jata i sve zvezde su na priblizno istom rastojanju od Zemlje, rodjene u priblizno isto vreme i slicnih masa. Uprosceno, kratko ali nadam se i dovoljno objasnjenje.

Ako neko ima pitanja oko termina koje koristim u ovim postovima neka slobodno pita - objasnicemo sve.

Maps lokacija:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53849452421/in/dateposted-public/

[PavleR]

DSO u sazvezdju Ophiuchus:

IC 4665 - Little Beehive Cluster (otvoreno jato)
NGC 6572 - Emerald Nebula (planetarna maglina)
NGC 6633 - Captain Hook Cluster, Wasp-Waist Cluster (otvoreno jato)

Postovanje kolege. U danasnjem postu opisacu tri prominentne mete u severnom delu sazvezdja Ophiuchus. Dva velika i sjajna otvorena jata, toliko velika i sjajna da se cesto postavlja pitanje da li su ''ocevi'' osmatracke astronomije slicajno ili namerno preskocili njihovu katalogizaciju. ''Zvezda'' izvestaja je sigurno Emerald Nebula, jedna od najsjajnijih planetarnih maglina. Izuzetno je mala ali zato sa ogromnim povrsinskim sjajem, ja mislim cak i najvecim od svih planetarnih maglina vidljivih amaterskim teleskopima.

Ove tri mete stavio sam u jedan izvestaj jer je polazna tacka za njihovo lociranje zvezda Cebalrai (𝞫 Ophiuchi) koja predstavlja levo rame Zmijonose. Stoga se sva tri objekta mogu posmatrati u jednoj posmatrackoj noci. Kako su otvorena jata velika i svetla, a maglina ima tendenciju da pokaze boju a velikog je sjaja, objekte treba posmatrati sa ocima neadaptiranim na mrak. Otvorenim jatima je svejedno ali za izvlacenje boje iz magline bolje je ne adaptirati se.

Objekte cu opisivati po redu nailazenja od zvezde Cebalrai pa na istok.


IC 4665 - Little Beehive Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Ophiuchus magnitude 4.2 i prividne velicine 45'.

Ime govori sve. Manja je i nesto bledja verzija cuvenog otvorenog jata M44 u sazvezdju Cancer. Ovo ''manja verzija'' ne znaci da je jato malo - jato meri prividnih 45' u precniku, sto je vece od precnika Punog Meseca, i to dosta (Pun Mesec meri oko 30' u precniku). M44, sa druge strane, meri neverovatnih 95'. Naravno, svi objekti se u okularu javljaju u manjim dimenzijama od njihovih kataloskih vrednosti, ali to ne menja cinjenicu da je IC 4665 gigantski objekat.

IC 4665 je mlado, Suncu blisko jato sa meni nejasnom definicijom oblika. Jato ima 14 zvezda magnitude 7-9 i jos dvadesetak oko magnitude 10 i ispod. Jatom preovladavaju bele zvezde. Iako je magnituda jata odlicnih 4.2, jato ne izgleda tako sjajno jer se njegova svetlost siri preko velika povrsine.

Lociranje: Izuzetno laka meta za lociranje. U trazilac se nacilja zvezda Cebalrai (𝞫 Ophiuchi) i to je to. 1.5º severno od te zvezde nalazi se nasa meta i vidljiva je u istom vidnom polju trazioca.

Opservacija: Opservaciju treba vrsiti okularom koji daje najsire vidno polje. Kao sto sam vec pomenuo, u okularu ce zasijati 14 sjajnih zvezda magnitude 7-9. Te zvezde su rasute na veliku povrsinu, rastojanja izmedju su velika, te je jako tesko dati neku formu ovom objekatu. Jedna od varijanti je da zvezde izgledaju poredjane u dva krivudava lanca izmedju kojih su se smestile dve svetle zvezde. Druga varijanta forme je da su tih 14 svetlih zvezde poredjane u vidu tri koncentricna luka. Lukovi su smesteni tako da su im najustirenije tacke na severu. Prvi luk se sastoji od 6 svetlih zvezda, a drugi i treci od po 4. Izmedju tih lukova nalazi se dvadesetak bledjih zvezda koje nisu nasumicno razbacane vec formiraju kratke lance koji spajaju tri svetla luka jedan sa drugim. Nasao sam i trecu varijantu formacije koju grade zvezde jata - a to je pravougaonik. 6 svetlih zvezda formiraju pravougaonu strukturu na zapadu, na koji se sa istoka nadovezuje krivudavi lanac od 10 zvezda, pa sve izgleda kao zmaj obesen o nit. Jato je isuvise rasuto i utisak od formi moze varirati od pomatraca do posmatraca, kao i od noci do noci.

Jato je sa jedne strane ogromno a sa durge jako siromasno i sadrzi tek nekih tridesetak zvezda. To cini da jato nema centralnu kondenzaciju, niti bilo kakvu drugu kondenzaciju. Da se sastoji od malo bledjih zvezda mozda bi i presli preko njega ne shvatajuci da je u pitanju otvoreno jato. Medjitim, prisustvo ovih 14 jako svetlih zvezda ipak cini da jato jasno zasija i da se relativno lako istakne iz pozadine. Periferni vid ne donosi mnogo novih zvezda u polje.

E sad, kada pogledamo jato ucinice se da bledjih zvezdica ima mnogo vise nego sto sam ja naveo, a to je brojka od nekih 20. Naime, izmedju tri glavna luka zasijace desetine zvezda na granici razlucivosti, mestimicno praveci cak i mlecnu pozadinu. To zvezde nisu deo jata - te zvezde pripadaju necemu sto se zove pozadiski sjaj. Pod pojmom pozadinski sjaj podrazumeva se svetlost generisana od strane stotina dalekih nezalucivih ili jedva razlucivih zvezda. Te zvezde su mnogo udaljenije od zvezda naseg objekta, gde je nase jato superimponirano preko njih. Pozadinski sjaj karakteristican je za sazvezdja kroz koja prolazi traka Mlecnog Puta i za sazvezdja blizu njega. IC 4665 sadrzi samo oko 30 zvezda a u okularu ce ih se videti vise. Sve te malecke tackice koje vidimo su daleke zvezde smestene iza ovog objekta. Na uocavanje pozadinskoh]g sjaja uticu kvalitet neba, vreme posmatranja, uvecanje i kvalitet okulara koji posmatramo.


NGC 6572 - Emerald Nebula (Blue Racquetball Nebula)

Malecka, mlada planetarna maglina u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 8.1 i dimenzija samo 11''. Iako je izuzetno mala, bas ta velicina u kombinaciji sa pristojnom magnitudom maglini daje ogroman povrsinski sjaj. Koliko je meni poznato, sa povrsinskim sjajem od neverovatnih 5.13 mag/arcmin², Emerald Nebula ima najveci povrsinski sjaj od svih planetarnih maglina.

Svoj sjaj duguje svojoj mladosti; maglina je stara svega oko 2.600 godina, pa joj je materijal jos uvek poprilicno koncentrisan.

Ova maglina je mozda najklasicniji primer drugacije percepcije boja koja varira od posmatraca do posmatraca.

Lociranje: Lociranje ove magline preko mape ili Stelarijuma je pravi pakao ako ne znamo jednu cinjenicu - maglina je toliko svetla da se i pored svoje velicine vidi u traziocu !!! Ako nismo svesni tog podatka ceka nas mukotrpan rad, jer u susedstvu objekta nema nijedne svetle zvezde ali zato ima pregrst bledih koje ce ispuniti okularsko vidno polje i navesti nas da se ''izgubimo''. Pri svojoj velicini, NGC 6572 se u okularu malog uvecanja ne razlikuje od zvezde.

Medjutim, ako se krene od znanja da se maglina vidi u traziocu, lociranje je lagano i ovo je moj nacin:

- krene se od zvezde Cebalrai (𝞫 Ophiuchi).
- pomerimo se traziocem na severoistok do zvezda 71 i 72 Ophiuchi koje leze jedna pored druge.
- 1.5º jugoistocno od 71 Ophiuchi u traziocu ce se primeti trougao koji cine tri blede zvezde. Kada prodizimo tezisnu duz od najsevernije zvezde na stranicu koje formiraju ostale dve za duzinu te tezisne duzi, u traziocu cemo primetiti ''zvezdu'' koje nema na mapama - ta ''zvezda'' je NGC 6572.

Opservacija: Ovaj objekat je predmet mnogih rasprava u pogledu svoje boje. Posmatranja idu od ''plava da plavlja ne moze biti'' do '''plave ni u tragovima''. Moja opservacija mnogo je bliza ovoj drugoj krajnjosti. U poredjenju sa planetarnom maglinom NGC 7662 u sazvezdju Ansromeda ova maglina mi je sve sem cisto plava. Ja sam je video zuckasto-zelenu, sa blagom promenom boje ka zelenoj sa povecavanjem uvecanja.

Visok povrsinski sjaj magline cini da objekat izuzetno dobro podnosi uvecanja i ja sam isao do uvecanja od 409x. Tek preko toga, na uvecanju 530x, maglina je pocela neznatno da gubi ostrinu. Najvise sam se zadrzao na uvecanju od 320x jer je to maksimalno uvecanje koje mogu da izvucem bez Barlow socina, preka kojima gajim veliki anatagonizam :).

Na malim uvecanjima maglina izgleda samo kao koloricna zvezda. Medjutim sa povecanjem uvecanja otkriva se pravi oblik ovog objekta - maglina je jasno elipsastu struktura sa neznatno jacim osvetljenjem u centralnoj regiji. Ako i sumnjate da li ste u okularnu malog uvecanja nasli maglinu ili ne, povecajte uvecanje, izostrite okolne zvezde i maglina se pokazati promenom oblika iz kruznog u ovalni dok ce okolne zvezde ostati tackaste.

Sjaj magline je ogroman. Svojim izduzenm oblikom i visokim kondenzovanim sjajem maglina apsolutno dominira vidnim poljem. Izuzetno je mala ali na visokim uvecanjima jasno se transformise iz zvezde u elipsu, sa vecom polousom sigirno duplo duzom od krace. sjaj magline je jako kondenzovan i tesko je uociti bilo kakve razlike u sjaju. Tek pazljivim posmatranjem moze se nekako izdvojiti izduzena centralna regija. Maglina ima izuzetno ostre ivice, koje ostaju ostre i na velikim uvecanjima.

Nisam koristio nebula filtere jer za njih nije bilo potrebe. Naime, maglina nema veliku spoljasnju skoljku koja zahteva upotrebu filtera.

Ja jako volim da posmatram planetarne magline ali i medju njima imam  svoje favorite. Magline kao sto je ova nisu medju njima. Naime, mlade planetarne magline imaju jako kondenzovanu centralnu regiju koja sija visokim povrsinskim sjajem i prosto gusi sve detalje unutranjosti. Takve magline se otprilike vide kao velike zvezde. Manje sjajne i starije magline pruzaju mnogo bolji uvid u strukturu samog objekta, i neke od omiljenih su mi  Fetus Nebula (NGC 7008) u sazvezdju Cygnus i Skull Nebula (NGC 246) u sazvezdju Cetus. To ne znaci da ne treba da se potrudimo oko malih i svetlih: trebalo mi je mnogo posmatranja Cat's Eye Nebula (NGC 6543) u savzezdju Draco da sacekam dovoljno dobru noc i da imam dovoljno strpljena da uocim njenu dvostruku skoljku i centralnu zvezdu. Samo polako sa planetarkama, nikada se ne zna sta ce da pokazu.


NGC 6633 - Captain Hook Cluster (Wasp-Waist Cluster)

Otvoreno jato u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 4.6 i velicine 27'. Jato je veoma blisko, na rastojanju od samo 1.018 ly. Sastoji se od 50-desetak zvezda od kojih desetak sijaju magnitudama 8-10. Jato je dobilo naziv Captain Hook Cluster jer glavna forma jata izgleda kao kuka. Sa druge strane jato podseca na telo ose sa krilima koji cini red zvezda na severoistoku i zapadu jata, odakle dolazi i drugi naziv jata. Ja sam imao teskocu da primetim kuku ali sam telo ose primetio bez problema.

Lociranje: Ako jato posmatramo posle prethodne mete (Emerald Nebula) lociranje je vise nago lako. Samo se pomerimo 4º pravo na istok i objekt se se jasno pokazati u traziocu. Captain Hook Cluster se nepogresivo vidi u traziocu jer sija visokom magnitudom i zauzima velicinu tek nesto manju od Punog Meseca.

Opservacija: Jato je svetlo i veliko. Objekat se sastoji od desetak svetlih zvezda koje formiraju oblik tela ose, iza kojih stoji jos nekoliko desetina bledjih. Jedno krilo ose je jasno vidljivo na istoku okularskog pogleda u vidu grudvice zvezda magnituda 8-11, a drugo se nalazi na jugozapadu okularskog pogleda. Svetle zvezde su takodje dosta rasute ali su grupisane u kratke lance koji formiraju zaoku ose, dve purge po telu i glavu. Istocno krilo je prominentnije jer se zavrsava gustom grupacijom zvezda dok je zapadno malo teze uocljivo jer u sebi nema nijednu svetlu zvezdu sema na samom kraju. Jato se takodje nalazi u izuzetno bogatom pozadinskom sjaju.

[/justify]
Maps lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53856102588/in/dateposted-public/

[Acheron]

IC 4665 znam uočiti golim okom s tamnih lokacija, kao "kvrgu" na kraju rukavca Mliječnog puta.

[PavleR]

IC 4665 znam uočiti golim okom s tamnih lokacija, kao "kvrgu" na kraju rukavca Mliječnog puta.

Upravo tako, ako znas gde je i sta je, moze se videti se golim okom u transparentnim nocima. U pricipu se dosta toga moze videti golim okom ako se zna sta se gleda. Ja ga vidim kao ''kvrgicu'' malo gore od Cebalrai.

Bas me zanima kako ce NGC 6572 (Emerald Nebula) tebi izgledati u Taurusu, jer bi ona trebalo da bude vise pravougaona u vecim teleskopima. Inace, meni je ova maglina jako draga jer sam na njoj jos davno naucio da se neke svetle planetarke bez problema vide u traziocu. Ona je jedna od prvih planetarki koje sam posmatrao i na njoj sam bas dosta naucio. Kada sam je prvi put trazio okrenuo mi se zeludac pri pogledu na mapu - kad ono vidi ''zvezde'' koje nema na mapi :).

[Acheron]

Eto, čekam noć sa dobrim seeingom. Možda je već ovaj vikend iz dvorišta "napadnem".