PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Pozdrav kolege.

Pre neki dan sam se u sekciji o novim clanovima predstavio ovoj zajednici, i hvala vam svima na dobrodoslici.

Kao sto sam tamo rekao, bavim se osmatrackom astronomijom, koja za mene nije samo hobi vec strast. Vodim detaljan dvevnik svojih osmatranja, cije pojedine delove obradim za forumsku upotrebu i postujem. Na forumu Astronomskog Magazina vec neko vremene postujem redovne izvestaje sa svojim osmatranja, i zelja mi je da to isto uradim i na ovom forumu. Ova zajednica ima zivu diskusiju o posmatrackoj astromojiji; meni je meni licno mnogo pomogla i od njenih clanova sam dosta naucio. Ne volim da isticem  ali ne mogu da ne pomenem Vedranove tekstove, skice i videe koji su mi pomogli da usavrsim tehnku posmatranja za koju smatram da je danas na zavidnom nivou. Ovo je moj nacin da malo tog znanja vratim,  te da podstaknem jos jacu diskusiju o posmatrackoj astronomiji. Nadam se da ce ovi tekstovi mnogima od vas i pomoci.

Pre nego sto postujem jedan od tekstova koji sam pisao, zeleo bih da malo objasnim metodologiju svojih posmatranja. Ona ima tri osnovne karakteristike:

- Lociranje star-hoppingom. Duboko sam ubedjen da amaterski astronom treba da pre svega poznaje svoje radno okruzenje - nocno nebo.  Vec neko vreme odbijam da se mehanizujem, cak i kada sam za to imao prilike, jednostavno, osecam ponos kao amaterski astronom kada se kroz sazezdja krecem sa lakocom i poznavanjem zvezda. Razumem potpuno ''mehanizaciju'' i nemam nista protiv nje, ali to naprosto nije za mene.

- Duzina posmatranja objekata. Kako vodim detaljne audio zapise sa svojih posmatranja, koje posle pretocim u tekst, dosao sam do zakljucka da je uobicajeno vreme koje posvecujem nekom objekto oko 30-40 minuta. Posmatram oko 5 objekata za jednu posmatracku sesiju, ali svakom posvetim vreme koje zasluzuje. Naravno ume to da bude i 15 minuta a umelo je da bude i 90 minuta. U principu, ne ustajem od okulara dok nisam iscedio svaki moguci detalj koji mogu da izvucem iz objekta. Objekte rangiram u kategorije po uslovima seeinga koje zahtevaju, i potpom im se vrecam sledecih noci dok ne budem zadovoljan vidjenim. Recimo, obekat NGC 246 - Skull Nebula u sazvezdju Cetus sam ove sezone posmatrao desetak puta dok nisam bio zadovoljan. Naprosto, objekat je fantastican i zasluzuje toliku paznju.

- Terojska priprema. Dubokog sam uverenja da ako znamo sta posmatramo da ce i samo posmatranje poprimiti drugaciju dimenziju. Pre osmatranja objekata teorijski proucim njegove karakteristike i onda samo posmatranje visestruko dobije na kvalitetu. Recimo, galaksija NGC 7727 u sazvezdju Aquarius kroz okular je samo mala bleda mrlja sa zvezdolikim jezgrom. Mejutim, ako znamo da posmatramo galaksiju koja u sebi sadrzi dve gravitaciono nepovezane crne rupe, sam osercaj da svojim ocima vidimo objekat za koji smo ranije mogli da vidimo kao astronomski kuriozitet u naucnim emisijama cini to posmatranje izuzetno posebnim.

U sledecem postu dacu izvestaj sa jednog od svojih jesenje-zimskih posmatranja, onakav kakav je objavljen na AM forumu. Ako se clanovima ove zajednice takav nacin izvestaja svidi, bice mi zadovoljsto da nastavim da ih postujem. Slobodno komentarisite i kritikujte, tako se najbolje napreduje  .

[PavleR]

Sazvezdje Perseus:

Asterizam Gogona (sa zvezdom Algol)
NGC 1579 - Northen Trifid Nebula (refleksiona maglina)
NGC 1342 - Stingray Cluster (otvoreno jato)
NGC 1023 - Perseus Lenticular (lentikularna galaksija)

Pozdrav kolege. U danasnjem postu bavicu se metama u sazvezdju Perseus, prominentnom sazvezdju jesenjeg i zimskog neba. Polozaj sazvezdja je takav da se moze posmataati skoro sest meseci. Ko voli da posmatra do kasno u noc moze ga posmatrati cak i u kasno leto. Sadzvezdje sadrzi jednu od najcuvenijih poznatih zveda - Algol. U ovom postu bavicu se tom zvezdom i njenom oklinom, kao i sa jos tri DSO, od kojih mi je Perseus Lenticular Galaxy posebno draga meta. Za sve mete dacu mapu lociranja na kraju posta.

Asterizam Gogona:

Algol (𝞫 Persei) - Gorgoneoa Prima
22 Persei - Gorgonea Secunda
Rho (𝞺) Persei - Gorgonea Tertia
Omega (𝟂) Persei - Gorgonea Quatra

Sest sazvezdja dominiraju jesenje-zimskim nebom i svh sest su deo iste legende iz staro-grcke mitologije: Cetus, Pegasus, Perseus, Andromenda, Cassiopeia i Cepheus. Ukratko, kralj Cefej i kraljica Kasiopeja imali su prelepu cerku Andromedu. Kraljica se hvalila kako je njena cerka lepsa cak i od Nereida, cerki boga mora Posejdona. To je razljutilo Posejdona koji je zapretio da ce unistiti celo Cefejevo kraljevstvo ako mu u znak pokajanja ne zrtvuju svoju cerku Andromedu. Andromeda je prikovana za morsku stenu, gde je cekala da padne kao zrtva Cetusu, morskom cudovistu koga je poslao Posejdon. Ali, sve je to sprecio Persej koji je dojahao na letecem konju Pegazu. On je pre toga ubio meduzu Gorgonu ciji je pogled kamenio ziva stvorenja, odesekao joj glavu i tom glavom skamenio Cetusa. Svih sest likova i stvorenja iz ove price zauvek je ovekoveceno na nocnom nebu dobivsi svoje sazvezdje. Jedino je, eto, nesrecna Gorgona ostala i bez glave i bez sazvezdja ali je ipak prikazana kao deo sazvezdja Perseus. Taj mali asterizam koji u sebi sadrzi jednu od najcudnovatijih i najsjavnijih zvezda je nasa tema.

Glavni asterizam sazvezdja Perseus centriran je oko najsjajnije zvezde sazvezdja Mirfak (𝞪 Persei) magnitude 1.8. Od njega se pruzaju tri linije zvezda: severna predstavlja telo i glavu Perseja, jugoistocna noge a jugozapadna ispruzenu ruku sa glavom Gorgone u njoj. Krajem te ispruzene ruke dominira svetla zvezda Algol koja gradi grubi paralelogram sa jos tri gore navedene zvezde - sve cetiti predstavljaju glavu Gorgone. Ja cu se u ovom postu dublje baviti sa dve od njih: jednom zbog svoje izuzetnosti za astronomiju a drugom zbog lepe boje i pogleda kroz okular.

- Algol (𝞫 Persei) - Gorgonea Prima (Demonska zvezda)

Algol je bez premca najpoznatija zvezda u sazvezdju, i jedna od najpoznatijih na celom nocnom nebu. U pitanju je trostruki zvezdani system tri gravitaciono vezane zvezde. Zanimljiv par su glavna komponenta Algol Aa1 i Algol Aa2. Primar je plavi dzin A-tipa a pratilac manja narandasta zvezda K-tipa. Par kruzi jedan oko drugog na ekstremno malom rastojanju od 0.06 AU i to tako da u nasoj liniji pogleda sekundar prolazi tacno ispred primara. Da slikovitije prikazem ovaj ekstrem: orbita Merkura udaljena je 0.4 AU od Sunca - to je skoro 8x puta vise od udaljenosti ove dve zvezde !!!!! Zvezde su toliko blizu jedna drugoj da razmenjiju materijal. Na tako bliskom rastojanju, svaki put kada sekundar prodje ispred primara, on zakloni dobar deo zvezde i sjaj Algola opadne za neverovatnu 1.2 magnitudu. Kada se sekundar pomeri i vise ne zaklanja glavnu zvezdu sjaj se vrati na staro. To stavlja magnitudu Algola u raspon 2.3-3.5 - to je gubitak oko trecine sjaja zvezde. I kao da to nije dovoljno, ta varijacija magnitude desava se u veoma kratkim periodima. Sekundar pocinje da zaklanja primar svaka 2 dana 20 sati i 49 minuta. Manjoj zvezdi treba 10 sati da prodje ispred vece, i posle tih 10 sati sjaj Algola se vraca. Magnitudna promena od 1.2 je izuzetno velika i vidi se golim okom. Znaci, otprilike svaku trecu noc, zvezdju cete moci da vidite na magnitudnom dnu. U tom trenutku njen sjaj ce postati isti kao sjaj obliznje zvezde 𝞺 Persei. Sledece noci, zvezda ce izgledati daleko sjajnije i daleko ce nadsjajiti 𝞺 Persei.

Binarni sistemi kod kojih varijabilnost magnitude izaziva prolazak sekundara ispred primara zovu se eklipticni varijabilni sistemi. Algol je prva zvezda kod koje je takvo ponasanje uoceno, pa se kao takav naziva prototip Algol varijabilnih zvezda. Svi ostali eklipticni binarni sistemi nazivalu se varijabilne zvezde Algol tipa.

- Rho (𝞺) Persei - Gorgonea Tertia

Napisacu nesto o ovoj zvezdi jer zaista lepo izgleda kroz okular. Ponovo je u pitanju varijabilna zvezda i ponovo sa poprilicnom promenom magnitude kroz vreme. Magnituda joj je u rasponu 3.3-4.0. Medjutim, period varijabilnosti nije uvek isti i javlja se u intervalima od 50, 120 i 250 dana. Zvezde sa razlicitim periodima varijabilnosti nazivaju se iragularne varijabilne zvezde i semi-iregularne varijabilne zvezde. Iregularne varijabilne zvezde menjaju sjaj bez pravila za vremenske intervale u kojima se promena desava. Semi-iregularne varijabilne zvezde imaju jasno definisan period varijabilnosti ali se desavaju odstupanja, kao kod nase zvezde

Zvezda je dzin stelarne klase M4 IIi sija crveno-narandzastom nijansom.

Opservacija: Asterizam je relativno mali. U obliku je paralelograma i dve najudajlenije zvezde su na rastojanju oko 2.5º, sto prakticno znaci da sve cetiri mogu da stanu u jedan pogled trazioca.

- Najsjajnija zvezda je Algol (Gorgonea Prima) i sija sjajnom plavo-belom bojom.
- Nasuprot nje je 𝞺 Persei (Gorgonea Tertia) i zaista je lepo pogledati je. Zvezda sija dubokom kremasto-narandzastom bojom i pufnastog je izgleda bez ostrine. Pogled na ovu zvezdu pravi potpun kontrast sa potpuno drugacijim Algolom, ogromnom sjajnom plavom zvezdom.
- Na severu asterizma je  najbledja zvezda -  22 Persei (Gorgonea Secunda). Zvezda je plave boje.
- Na jugu je 𝟂 Persei (Gorgonea Quatra) koja sija nesto bledje od Tertie ali slicnom bojom. Zvezda sija kremastom-crvenom bojom i boja je dosta dublja nego kod Tertie.

Sve cetiri zajedno prave asterizam sa jakim kontrastom boja. Ta razlika u bojama vidljiva je cak i u traziocu.


NGC 1579 - Northen Trifid Nebula

Refleksiona maglina u savezdju Perseus, velicine 12'x8'.

Maglina je dobila ime zbog svoje slicnosti sa objektom M20 (Trifid Nebula) u sazvezdju Sagittarius. Slicnost proizilazi iz priststva tankih tramnih traka koje se usecaju u maglinu i dolaze do samog centra objekta. NGC 1579 je bledja i duplo manja verzija svog pozantijeg ''imenjaka''.

Lociranje: Lociranje je izuzetno tesko jer se objekat nalazi u skoro praznom otvorenom prostoru izmedju sazvezdja Perseus i Auriga, pa nedostaje svetlih zvezda ''lokatora''. Cilj lociranja bice pronaci blizak trio zvezda Struve 533 - 55 Persei - 56 Persei. Maglina se nalazi u istom vidnom polju trazioca sa ovim triom zvezda. Ja sam nasao dva star-hoppa, oba sam testirao i oba dobro funcionisu. Jedan krece od sazvezdja Perseus a drugi od sazvezdja Auriga. U trenutku posmatranja Perseus je bio vise ne nebu, pa cu dati star-hopp koji polazi od njega:

- Krenuo sam od zvezde Menkib (𝞷 Persei) u glavnom asterizmu sazvezdja Perseus. I odatle ide ''gadan'' deo. Potrebno je pomeriti se traziocem 4.5º u pravcu koji spaja Menkib sa sjajnom zvezdom Hassaleh (𝞲 Aurigae) u glavnom asterizmu Aurige. Tako cemo doci do sjajne zvezde 54 Persei, magnitude 4.9. Taj potez duzine 4.5º (1.5 vidnog polja trazioca) proteze se kroz potpuno prazan prostor i moze biti tezak.
- Kad dodjemo do 54 Persei stvari postaju lakse. U istom vidnom polju trazioca, 1º istocno od nje, videcemo trio zvezda Struve 533 - 55 Persei - 56 Persei.
- Nacentriramo trazilac na taj trio, i sada ide deo koji zahteva malo ''naprednije'' gledanje kroz trazilc. Odmah severno od Struve 533 u traziocu cemo primetiti lanac od 4-5 jako bledih zvezda. Nasa meta stoji bukvalno odmah uz najsjajniju zvezdu toga lanca. Nacentiramo je u trazilac, pogledamo kroz okular i u pogled ce uci zvezda i pored nje cemo u dobrim nocima primeti bledu maglovitost nejednakog sjaja - nasu metu NGC 1579.

Mapa lociranja data je na kraju posta.

Opservacija: Mislim da je ovo objekat sa najvise pogresnih podataka o sebi koji se mogu naci. U skoro pola clanaka o ovoj maglini navodi se da je u pitanju emisiona maglina. Ja sam tako objektu i pristupio, ali bio je dovoljan jedan pogled kroz OIII filter da shvatim da nesto debelo nije u redu i da nikako ne moze biti rec o emisionij maglini.

Naime, prvi put mi se desilo da se emisiona maglina vidi bolje nefiltrirana nego sa O III filterom. Maglina se na malom uvecanju videla i bez filtera. Objekat je mali, izuzetno bled ali se i na tim uvecanjima vidi da je isaran regijama svetlije i bledje nebuloznosti. Medjutim, kada sam na okular ucvrstio OIII filter, maglina se potpuno izgubila. Bio sam jako zbunjen i posle osmatranja sam proveravao da li je maglina uopste emisiona. Jedino razumno objasnjenje za bolji nefiltriran pogled je da je maglina refleksiona i da zato ne reaguje na filter. Dan posle posmatranja malo sam vise istrazio objekat. Podaci o objektu su poprilicno sturi, i u vecini kataloga nije cak ni navedena magnituda objekta. To je tipicno za refleksione magline. Sa drudge strane, pola tekstova o objektu govori da je maglina emisiona a pola da je refleksiona. Licno mislim da ko tvrdi da je maglina iskljucivo emisiona nikada nije pogledao ovaj objekat kroz okular. Da kratko pojasnim: emisione magline (emituju svetlost) se bolje vide kroz nebula filtere nego bez njih. Sa drudge strane, refleksione magline (odbijaju svetlost) ne reaguju na filtere i bolje se vide nefiltrirane. Stoga je ovaj objekat verovatno mesavina i jedne i druge, s tim sto svetliji deo koji se vidi okular mora biti refleksione prirode jer se pogledom kroz filter potpuno izgubi.

Sto se tice samog pogleda, on je jako bled ali je zanimljiv. Maglina se mora uvecati da bi se jasnije videla struktra. Kroz maglinu prolazi tamna traka prasine koje objektu daju neujednacen sjaj. Objekat je amorfnog oblika bez jasnih granica i malo je izduzen. Sam sjaj objekta je izuzetno bled i na samoj granici je uocljivosti direktnim vidom. Periferni vid znatno posvetljuje sliku i samo njim se moze primetiti tamni usek koji traka prasine pravi preko lica ove magline.

Moram da kazem da sam bas bio razocaran ovim posmatranjem. Bio sam spreman na emisionu maglinu, vec sam imao spreman filter pored sebe, i kada sam video da se maglina moze primetiti i bez filtera pomislio sam kako ce pogled tek biti dobar sa OIII. Poprilicno sam se sokirao kada sam pogledao sa OIII i video mrak. Na kraju, ispada da je rec o refleksionoj maglini i da je pogled koji sam imao jedini moguci, pa samim tim i najbolji.

Maglinu sam promatrao nekoliko noci, pokusavajuci da uhvatim sto bolji seeing. Objekat je izuzetno bled i ne preporucujem ga kolegama sa aparaturama manjim od 12''. Previse je tezak za lociranje, opservacija zahteva puno vremena za okularom i potunu adaptaciju na mrak, a nagrada za trud je poprilicno mala.


NGC 1342 - Stingray Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Perseus, magnitude 6.7 i prividne velicine 17'.

Ovo je jedno od retkih otvorenih jata koje se nalazi izvan galakticke ravni, sto ce mu omoguciti znatno duzi zivot od velike vecine ostalih jata. Sa staroscu od 450 miliona godina jato je vec preslo prosecan zivotni vek otvorenih jata i cekaju ga minimum jos nekoliko storina miliona ili mozda i nekoliko milijardi godina postojanja. Zasticen od plimatskih sila Mlecnog Puta, sa svoje usamljene pozicije u svemiru, ovaj objekat  gledace rodjenje i smrt mnogih objekata iste vrste.

Lociranje: Objekat je lagan za lokaciju iako se nalazi usred praznog dela nocnog neba izmedju noge i ruke Perseja.

- Krenuo sam od duple zvezde glavnog asterizma sazvezda Epsilon (𝞮) Persi, u kolenu Perseja.
- Oko 3º jugoistocno od nje u traziocu ce se lako primetiti trapez koji grade cetiri svetle zvezde.
- Kada produzimo juznu dijagonalu trapeza za jednu njenu duzinu stici cemo do nase mete. Ako imate ostro oko, meta ce se videti i kroz trazilac kao malecka maglovitost.

Opservacija: Ovo je jako cudno otvoreno jato. Naime, jato je najbledje u samom centru, bolje receno sve najsjajnije zvezde objekta kao da ''namerno'' zaobilaze centar i prave pravougaonu cik-cak liniju koja ga ''izbegava''. To nije bas uobicajen prizor jer su otvorena jata uglavnom najgusca u centru, Ta gustina centra proizvodi gravitaciju potrebnu za drzanje zvezda jata na okupu.

Jato sam najvise posmatrao na uvecanju 107x. Direktnim vidom vidi se oko 40 zvezda, jasno svsrtane u dve jasne grupacije - svetle i blede. Razlika i zmedju svetlih i bledih je znatna. Jato nema ultra-bledih zvezda koje prave pozadinski sjaj pa objekat sjaji nasuprost potpuno crne pozadine.

15 najsjajnijih zvezde jata krivudaju oko centra. Krenu sa jednim lancem koji se potom savije za 180º i posle toga se jos tri puta prelomi pod uglom od 90º. Sve te krivine zaobilaze centar i stvaraju konturu jata po obodima objekta. Prostor izmedju tih zvezda popunjavaju bledje zvezde, koje nisu ravnomerno rasporedjene. Najvise ih ima tamo gde su lanci svetlih zvezda najrazdvojeniji. Jato izgleda jako rasuto i ima puno praznog prostora izmedju sjajnijih zvezda. Objekat izgleda suplje i nije kondenzovan u centru.

Periferni vid povecace broj zvezda na nekih pedesetak.

Ovo je vise cudan nego lep objekat. Jato ne samo sto nema centralnu konenzaciju, nego i najsjajnije zvezde ''beze'' od centra u obliku krivudavog ''vozica''.

NGC 1023 - Perseus Lenticular

Drevna lentikularna galaksija u sazvezdju Perseus. Magnituda galaksije je pristojnih 9.4, dok su joj dimenzije 8'x3.5'.

Kao sto je prolece sezona galaksija, tako je i zima sezona otvorenih jata. Stoga je posmatranje ovog objekat dvostruko zadovoljstvo: ne samo sto je jedna od retkih zimskih galaksija, vec bi i na prolecnom nocnom nebu predsavljala ozbilja takmac najgledanijim sezonskim galaksijama. Iskreno, imam utisak da je ovo jedan od nazapostavljenijih zimskih objekata. Nema ga ni u prvih 50 preporucenih zimskih posmatranja, videcemo sasvim neopravdano.

Lociranje: Veoma je blizu u ovom postu vec opisanog asterizma ''Gorgona''.

- Produzimo liniju koja spaja zvezde Algol i 22 Persei za jednu njenu duzinu i doci cemo do svetle zvezde 16 Persei.
- Istocno od 16 Persei u traziocu uocimo svetlu zvezdu 12 Persei.
- Ispod 12 Persei uocicemo bledi lanac od tri zvezde, gde je najsjajnija donja zvezda. Namestimo koncanicu trazioca negde oko najbledje zvezde u tom lancu (najsevernija od te tri), pogledamo kroz okular malog uvecanja i videcemo mali ali ne i bledi sjaj nase mete.

Opservacija: Divan objekat. Ovu galaksiju karakterise malo i izuzetno svetlo jezgro, skoro poput zvezde. Takva jezgra se u posmatrackoj astronomiji nazivaju ''zvezdolika jezgra''.

Vec na malim uvecanjima videce se da galaksija ima malo i veoma sjajno zvezdoliko jezgro, okruzeno bledom izmaglicom. Ta izmaglica je halo galaksije sastavljen od milijardi drevnih crvenih zvezda. Iako sam u ranijim postoviima detaljno objasnio sta su lentikularne galaksije, nije na odmet da ponovo pomenem da takve galaksije nemaju spiralnu strukturu, te da su nastale spajanjem dve ili vise spiralnih galaksija. Zvezde tih galaksija ravnomerno se rasporedjuju oko novoformiranog jezgra u dva oblika: u ranijim fazama spajanja galaksija ima izrazeno elipsoidni oblik i takve galaksije nazivaju se lentikularne. Na kraju, kada se galaksija stabilizuje, zvezde uglavnom zavrse raporedjene u obliku sfere i elisioda slicnih poluosa i takve galaksije nazivaju se elipticne.

Objekat se nalazi u bogatom zvezdanom polju ali se jasno istice svojom maglovitom pojavom sa ostrim i malim jezgrom te bas lepo izgleda na malom uvecanju. Za razliku od vecine galaksija koje deluju uniformno bledo, sa blagim prelazima u sjaju od centra ka spoljasnjosti, ovaj objekat izgleda''zivo'' i ostro.

Na uvecanju 176x galaksija pocinje da otkriva svoju unutrasnju strukturu. Povecanjem kontrasta izmedju galaksije i okruzujuceg neba halo vise dolazi do izrazaja i sada se vidi da je galaksija izuzetno izduzenog oblika. Takodje se vidi da i samo jezgro, iako malo, nije kruznog oblika, vec izduzeno. Jezgro je izuzetno svetlo, mnogo svetlije u odnosu na halo nego sto je to slucaj kod ogromne vecine galaksija. Prelaz iz jezgra u halo nije postepen vec se desava naglo, te je razlika u osvetljenosti ova dva dela galaksije ogromna i ocigledna. Izduzeno jezgro zauzima oko polovine duzine galaksije. Za osmatranje ovih karatkteristika objekta nije cak potreban ni periferni vid, galaksija je dovoljno svetla, a nedostatak spiralne strukture cini napredne tehnike posmatranja nepotrebnima.

Medutim, za one koje bas vole da ulaze duboko u objekat, zabava tek poocinje na bas velikim uvecanjima, a sa tim i jednostavnost posmatranja ovog objekta prestaje. Niame, na samom rubu galaksije, prikacena na severni deo hala, nalazi se statelitska galaksija nase mete - spiralna galaksija Magelanskog tipa NGC 1023A. Galaksija je uzasno bleda i meri samo 1.3'x0.7'. Za njeno osmatranje bice potrebna sva vestina i strpljenje koje imamo, veci teleskop, te dobra noc i bar solidna oprema. Ja sam je trazio na uvecanju 320x. Treba i znati na kom kraju galaksije se nalazi NGC 1023A, da bi sav sav fokus usmerili na to mesto. U trenutku posmatranja, mali satelit nazazio nalazio se na krajnjem severnom delu hala nase glavne mete. Upornim sedenjem za okularom i konstantnim korisscenjem perifernog vida uspeo sam da primetim bledu iregularnost u elipsastom halu glavne galaksije - NGC 1023A buvalno se nastavlja na ivicu hala, sto cini da se severni deo istog pokaze sirim i deformisanim o odnosu na juzni koji je uzak i koji izgleda kao pravilan zaobljeni zavrsetak velike poluose ellipse. Mnogo sam se obradovao zbog ovog pogleda. Isto tako, kada budete gledali Perseus Lenticular nemojte pokusavati da izvrsite navedeno posmatranje ako nemate teleskop minimum 12'' i mnogo strpjenja. Sama maticna galaksija bas lepo posmatranje sama za sebe i skoncentrisite se na nju.

I dalje mi nije jasno zasto ovo nije jedan od gledanjih zimskih objekata, pretpostavljam naprosto da se galaksije ne mogu meriti sa svetlim i velikim otvorenim jatima rasutim po celom zimskom nebu. Bas zato NGC 1023 i jeste lepo skretanje sa zimske tematike i jedan zaista zivopisan pogled.

Mape lociranja:

Asterizam Gorgona: https://yourimageshare.com/ib/ol253cbw7o
NGC 1579 - Northen Trifid Nebula: https://yourimageshare.com/ib/FqNm1LVyY2
NGC 1342 - Stingray Cluster: https://yourimageshare.com/ib/yXnjuXvqpF
NGC 1023 - Perseus Lenticular: https://yourimageshare.com/ib/sOYLYUwL4a

[ediglavas]

Vrlo zanimljivo, pedantno, puno truda. Svaka čast.

[Bojan (Mount Pleasant Observatory)]

 

[TonY206]

Odličan izvještaj, i vrlo edukativan. Sviđa mi se tvoj pristup promatranju.. Bit će gušt čitati tvoje izvještaje sa promatranja   

[Lucius]

   Ovo je baš hardcore. Bravo!  

[Acheron]

E ovo je pravo promatranje i opisi. Čitat ću pažljivo da naučim nešto i proširim svoj vokabular prilikom opisivanja objekata. 

NGC 1579 ne pamtim da sam promatrao i išao sam provjeriti u dnevnike. Dvaput sam je promatrao, 2021. kroz 30cm sa i bez OIII filtera, 2023. kroz 50cm i u oba slučaja nisam bio impresioniran. Mislim da ću svakako ponovno pogledati maglicu.

NGC 1342 je meni u okularu kao minijaturno zviježđe Škorpiona.

NGC 1023, nisam je promatrao od jeseni 2020. Morat ću iskoristiti prvu priliku za promatrati je kroz 50cm.

[Lucius]

Kako je lijepo kad međusobno možemo uspoređivati promatrane objekte pogotov kad su različiti teleskopi u pitanju. Vjerujem da će nas Pavlovi opisi nagnati da i mi budemo detaljniji.

Lijepo je vidjeti ovu sekciju foruma živom. Od Archerona i edija došli smo do nas 5 aktivnih. Još kad bi nam se Antoto vratio (valjda neće full prijeći na EAA i AP ). 2024. će biti zanimljiva.

[Adri]

Pozdrav,

Bi li mogao podijeliti informacije o kvaliteti neba sa kojeg promatras?

Mozda i usporedba sa Bortle skalom, ili sqm?

To dosta stavlja stvari u perspektivu, u slucaju da se netko od nas odluci u lov na neke od istih objekata.

[PavleR]

Pozdrav svima. Hvala vam na dobrodisodlici i na pozitivnim reakcijama na izvestaj. Ja do sada vec imam dosta obvjavljenih izvestaja u kojima sam opisao 53 DSO i 33 binarna sistema i dvostrukih zvezda. Medjutim, to nisu trenutne sezonske mete i te izvestaje cu postepeno ubacivati na forum kakd dodje njihova sezona, a dotle cu se baviti objektima sa trenutnih posmatranja.

Pozdrav,

Bi li mogao podijeliti informacije o kvaliteti neba sa kojeg promatras?

Mozda i usporedba sa Bortle skalom, ili sqm?

To dosta stavlja stvari u perspektivu, u slucaju da se netko od nas odluci u lov na neke od istih objekata.

Kvalitet neba je klasicna Bortle 4 skala, prelaz izmedju ruralne i prigradske sredine. U pitanju je vikendica u koju odlazim posle posla kada god mi vreme i nebo dozvole. Medjutim, nije ni sve u nebu. Pozicija sa koje posmatram je najbolja moguca pod takvim nebom. U krugu od kilometar oko svoje pozijie imam samo jednu ulicnu svetiljku koju i ne vidim, i samo jedno komsijsko svetlo koje sam eliminisao svetlosnim zaklonom rucne izrade. Sa dve strane sam okruzem sumom, tako da je kolicina osvetljenosti posmatracke pozicije minimalna. Takodje, posmatranja vrsim teleskopom pristojne aparature, i poprilicno dobro vladam vestinom perifernog vida. Aparaturom i vestinom posmatranja trudim se da izvucem maksimum iz takvog neba.

E ovo je pravo promatranje i opisi. Čitat ću pažljivo da naučim nešto i proširim svoj vokabular prilikom opisivanja objekata. 

NGC 1579 ne pamtim da sam promatrao i išao sam provjeriti u dnevnike. Dvaput sam je promatrao, 2021. kroz 30cm sa i bez OIII filtera, 2023. kroz 50cm i u oba slučaja nisam bio impresioniran. Mislim da ću svakako ponovno pogledati maglicu.

NGC 1342 je meni u okularu kao minijaturno zviježđe Škorpiona.

NGC 1023, nisam je promatrao od jeseni 2020. Morat ću iskoristiti prvu priliku za promatrati je kroz 50cm.

NGC 1579 je po meni meta koja nije vredna truda, sem za recimo bas tvoj teleskop. Zanima me bas, ako je ponovo budes posmatrao, kako tebi reaguje na OIII filter.

Za NGC 1342 je bas lepo kada se vidi kako isti objekat razlicite posmatrace asocira na razlicite oblike. Sad kad uporedim moj opis cik-cak linije koja se cetiri puta savija i tvoju asocijaciju na sazvezdje Scorpius, opisali smo istu stvar na razlicite nacine. Tvoj je ipak kreativniji :) .

Sto se tice Perseus Lenticular pogledaj je obavezno kroz 50cm, ti ces kroz ''zver'' sigurno lakse da vidis NGC 1023 A. Ja sam se bas namucio, konstantno sam gledao periferno, na kraju su me oci zabolele. Mene kod takvih sitnih detalja izvlaci ''svemoguci'' Ethos, 110 stepeni FOV-a daje ogromnu komociju na velikim uvecanjima. Ja sam na kraju video samo blagu deformisanost na severnom kraju glavne galaksije, i to jedva i posle dugo sedenja za okularom.

Kao sto ti meni zavidis na filterima, i ja tebi zavidim na ''zverki''    . Bas sam pre nekih mesec dana pricao sa ljudima kako mi je dugorocna strategija nabavka teleskopa znatno vece aparature, kada budem bio zadovoljan onim sto sam uspeo da izvucem iz ove. Tvoja iskustva sa Taurusom ce mi mnogo znaciti

Vrlo zanimljivo, pedantno, puno truda. Svaka čast.

Iskreno, jeste puno truda. Ove izvestaje ne pisem po secanju, vec tokom posmatranja pravim audio snimak na licu mesta. Posle ga odlusam i tekstualno obradim. Izvestaje pre svega pravim za svoj dnevnik. Neke njegove delove onda obradm za forumsku uporebu, dodavanjem naucnih cinjenica ili podataka o samom objektu. Iskreno, meni je to zadovoljstvo isto kao i samo gledanje. Kada pisem izvestaj kao da ponovo prozivljavam posmatranje i primetio sam da mi se tako objekti mnogo bolje urezuju u secanje.

------

Kolege hvalana citanju, ako bude vedrog neba eto nam lepe diskusije.

[Acheron]

Kaoisto ti meni zavidis na filterima, i ja tebi zavidim na ''zverki''    . Bas sam pre nekih mesec dana pricao sa ljudima kako mi je dugorocna strategija nabavk teleskopa znatno vece aparature, kada budem bio zadovoljan onim sto sam uspeo da izvucem iz ove. Tvja iskustva sa Taurusom ce mi mnogo znaciti[/justify]

U 2024. Lika Star Party planiramo za 6-7.9.2024., planriaj doći jer ako se nešto pretjerano ne zakomplicira (malo dijete i tako to) bit ću tamo s 500tkom pa možeš provjeriti dojmove.
Ima tu opisa kako smo se ove godine smrzli, ali proveli luđački dobro za teleskopom.

Zadnje što sam promatrao NGC 1023 je bilo na Lika Star Partyu 2020., kada je nebo mjerilo 21.65 po SQM-u.
U 300mm na 143x opisao sam je:
Veoma sjajna, ovalna, velika mrlja. Duga je oko 2 lučne minute. Središte galaksije je značajno svjetlije od ostatka galaksije i ovalnog je oblika. Izdanci koji izviru iz galaksije su veoma tamni.

[PavleR]

Sazvezdje Taurus:

NGC 1514 - Crystal Ball Nebula (planetarna maglina)
NGC 1647 - Pirate Moon Cluster (otvoreno jato)
NGC 1746 (sa NGC 1758 i NGC 1750) (otvoreno jato i dva otvorena jata unutar njega)

Mape star-hoppova dao sam na kraju posta.

NGC 1514 - Crystal Ball Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Taurus, magnitude 10.8 i prividne velicine 2'.

Ova maglina u svom centru ima binarni sistem, gde stelarne vetrove neophodne za formiranje magline generise manja zvezda. Primar je dzinovska zvezda A klase, dok je sekundar mlada zvezda O-tipa. Kao sto je poznato, zvezde O-tipa zive kratko. Ako su dovoljno velike mase eksplodiraju posle samo 15 miliona godina kao supernove. Medjutim, ako nemaju dovoljnu masu urusavaju se same u sebe i pri tome izbacuju svoje spoljasnje slojeve u vidu mlazova gasa koje mi vidimo kao planetarnu maglinu.

Objekat ima poprilicno velike prividne dimenzije za planetarnu maglinu. To je sa jedne strane dobro jer se maglina nece prikazati zvezdoliko, ali je sa drudge strane lose jer se njena svetlost rasipa na veliku povrsinu sto objektu daje mali povrsinski sjaj od samo 12.6 mag/arcmin². Medjutim, meni se u okularu ovaj objekat pokazao sasvim lepo i pristojno svetlo. Zal ostaje za samo malo vecom aparaturom, ali o tome malo kasnije.

Lociranje: Ja sam pronasao lak star-hopp za ovaj objekat ali odmah moram da se ogradim i kazem da on mozda i nije tako lak kao sto se cini. Naime, ovaj star-hopp podrazumeva dobar trazilac i da kroz njega gledamo dovoljo dobro da vidimo zvezde magnitude 8 ili 9.  Medjutim, ovo nije jedini star-hop, samo onaj koji je mene lako doveo do mete. Postoji jos nekoliko nacina, za one kojima je ovaj nacin tezak mozda je najbolje da krenu od zvezde Zeta (𝞯) Persei.

- Krenuo sam od cuvenih Plejada (M45). Od njih se pomerimo 5º na istok i doci cemo do lanca svtlih zvezda 44-41-42 Tauri.
- Produzimo liniju koja spaja 41 sa 42 Tauri za jednu njenu duzinu i doci cemo do zvezde HD 25834. E tu sada dolazi do izrazaja dobar trazilac i vestina gledanja kroz njega.
- Odmah istocno od nje ja sam video dve zvezde jednu do druge, magnituda oko 8.5. Tacno izmezdju te dve zvezde primeticemo jos jednu bledu zvezdu: HD 281679 magnitude 9.4 - to je centralna zvezda nase mete NGC 1514.

Opservacija: Ovo je lepa meta, iz nekog razloga poprilicno ignorisana od strane posmatraca. Objekat sjajno reaguje na OIII filter i pokazuje se veliko i pristojnog sjaja. Nazalost, ovaj objakat uglavnom pokazuje unutrasnju strukturu pocevsi od teleskopa precnika 14'' pa navise. Mojih 12'' nije bilo dovoljno da prikaze unutrasnju strukturu magline i zaista mi ostaje zal za samo jos malo aperture jer mi se objekat bas svideo.

Ako se objekat posmatra nefiltriran videce se samo centralna zvezda bez maglovitosti. Cak ni periferni vid nece prikazati maglovitost oko zvezde. Medutim, kada se na okular pricvrsti OIII filter maglina iskace u svih svojih 2' i bez perifernog vida. Na uvecanju 62.5x vidi se centralna zvezda i veliki kruzi magloviti disk oko nje koji je najsjajniji po svojim obodima.

Na uvecanju 176x disk magline se ubledi, ali se zato lepo vidi koliko je taj disk velik. Centralna zvezda magnitude 9.4 sjajno sija i probija cak i prigusenje njenog sjaja izazvano OIII filterom. Taj sjaj zvezde malo smeta pri osmatranju jer ''svetlosno zagadjuje'' disk magline. Stoga kod ovog objekta OIII filter radi dve stvari: pusta maglovitost da dodje do izrazaja i u isto vreme smanjuje sjaj centralne zvezde.

Za primecivanje unutrasnje strukture ovog objekta preporucuje se koriscenje UHC ili OIII filtera u kombinaciji sa teleskopom od minimum 14''.  Mnogo sam se trudio da sa svojom 12-ticom izvucem neki detalj unutrasnjosti ali nisam uspeo ni sa OIII ni sa UHC.

U principu, ovo je lep objekat pre svega zbog svoje velicine, izrazito kruznog oblika i lako uocljive centralne zvezde. Vraticu mu se kada u buducnosti povecam aparaturu jer ova maglina ima sta da pokaze.


NGC 1647 - Pirate Moon Cluster

Ogromno otvoreno jato u sazvezdju Taurus. Jato sija magnitudom 6.4 i meri velikih 40', sto ga cini jednim od vecih otvorenih jata na nocnom nebu. Iako sija vise nego pristojnom magnitudom, bas ta velicina cini da je povrsinski sjaj jata izuzetno mali, pa jato izgleda manje sjajno nego sto to magnituda sugerise.

Jato se nalazi na poprilicno bliskom rastojanju 1.800 ly od Sunca. Medjutim, ako se uporedi sa mnogo poznatijim otvorenim jatima u sazvezdju Taurus, Hijadama i Plejadama, ovo jato je vise nego 12x udaljenije od Hijada i 4x od Plejada.

Ovo otvoreno jato je Trumpler klase II 2 m. Ovo je prvi put da o ovim postovima pominjem Trumpler klasu otvorenih jata. Kako je stigla zima, a to je sezona otvorenih jata, mislim da je sada pravo vreme da objasnim ovaj nacin klasifikacije otvorenih jata po kondenzaciji ka centru, rasponu sjaja i broju zvezda. Objasnjenje cu dati na kraju posta. U pitanju je veoma slikovita i korisna skala.

Lociranje: Jato se nalazi u unutrasnjem prostoru izmezdju dva roga bika. Taj prostor listen je svetlih zvezda vidljivih golim okom, pa star-hopp koji koji sam ja pronasao moze biti tezak jer zahteva pronalazenje zvezde Iota (𝞲) Tauri, koja u jednom celom pogledu trazioca nema oko sebe nijednu svetlu zvezdu. Zbog izuzetno malog povrsinskog sjaja, jato nije vidljivo u traziocu, iako svetli sjajnom magnitudom i ima ogromnu povrsinu.

- Krenuo sam od najsvetlije zvezde u sazvezdju Aldebaran (𝞪 Tauri) magnitude 0.85.
- Sad ide tezak deo. Od nje sam vukao liniju koja Aldebaran spaja sa optickom dvostrukom zvezdom Theta¹ i Theta² (𝞱¹ i 𝞱²) Tauri, najsvetlijom zvezdom u Hijadama. Ko je detaljnije prucavao Hijade ovaj opticki par mu sigurno poznat. Linija se vuce od Theta ka Aldebaranu. Posle 4.5º, jedina svetla zvezda koja se pojavi u traziocu bice Iota (𝞲) Tauri magnitude 5.5, sa desne strane te linije. Potez od 4.5º je 1.5x veci od jednog vidnog polja trazioca te iziskuje malo iskustva ili vise pokusaja. Zato je ovaj star-hopp malo tezi.
- Odatle stvari postaju lakse. Juzno od Iota Tauri bice lako uocljiv lanac od tri zvezde, od kojih je srednja dvostruka. Nacentriramo koncanicu trazioca ne tu srednju zvezdu, pogledamo kroz okular i nasa meta bice jasno vidljiva.

Opservacija: Meni ovo jato izgleda kao oborena fontana ili zalosna vrba, pa ga za licnu upotrebu tako i zovem. Naime, lanac najsvetlijih zvezda prolazi tacno kroz centar jata i cini stub fontane. Sa jednog njegovog kraja se odvajaju dva lanca svetlih zvezda na suprotne strane centralnog lanca, koji se potom savijaju za 180º i formiraju dva mlaza vode. Ispod njih nalaze je jos po jedan identican lanac sa svake strane, samo su ta dva lanca sacinjena od bledjih zvezda i kraca su. Znaci imamo svetli stub fontane i po dva mlaza vode sa po svake strane stuba.

Jato je ogromno i poprilicno svetlo kroz okular, sa svetlijim zvezdama ravnomerno rastrkanim po celoj povrsini jata. Nema grupisanja zvezda u grudvice i tamnijih ili svetlijih delova, sve je ravnomerno rasporedjeno i pomalo ''dosadno''. Zvezde se uglavnom grupisu u parovima, ali ne vise od dve svetle u grupi. Magnitudni raspon zvezda koje sacinjavaju jato je jako mali. Naime, skoro sve zvezde u jatu sijaju magnitudama otprilike 9 i 10, te nema dinamicnosti pogleda koje ima kod jata koja sadrze zvezde sirokog raspona sjaja. Pozadinskog sjaja zvezda na granici razucivosti ima jako malo. Objekat je malo popunjeniji u centru nego na krajevima. Velicina mu je ogromna  i objekat zauzima skoro dve trecine vidnog polja okulara malog uvecanja.

U centru jata nalaze se dve naizgled duple zvezde, a mnoge zvezde jata izgledaju kao dvostruki sistemi. One to naravno nisu, ali jato daje takav utisak kroz okular. Dve duple zvezde u centru po usmerenju izgledaju kao kopije para 𝞱¹ i 𝞱² Tauri i 80-81 Tauri u Hijadama, tj. usmerenja su takvih da im se pravci koji spajaju komponente seku u temenu jednakokrakog trougla. Opet, ko je detaljnije proucavao Hijade zna o cemu je rec, a ko nije, bice uskoro ceo jedan post o Hijadama pa ce se sve objasniti :) .

Jato je jako rasuto, sa velikim razmacima izmedju svetlih zvezda. Ja sam brojao zvezde i izbrojao sam ih nekih pedesetak.

Najsvetlija zvezda u oklaru nece biti clan jata, vec dupla zvezda preko koje smo locirali jato, koja ce se u okularskom pogledu nalaziti sa zapadne strane jata.

—----------------------------------------------

Na kraju, zeleo bih da u postove uvedem pojam Trumpler klase jata. Trumpler klasa je sistem klasifikacije otvorenih jata koje je uveo cuveni Svajcarsko-Americki astronom Robert Julius Trumpler. Klasifikacija se sastoji od jedne rimske cifre, jedne arapske cifre i jednog latinicnog slova. Na primer, II 2 m.

Rimska cifra oznacava stepen centralne koncentracije otvorenog jata i njegovu odvojenost od okruzujuceg neba

I - odvojeno jato sa jakom centralnom koncentracijom
II - odvojeno jato sa malom centralnom koncentracijom
III - odvojeno jato bez centralne koncentracije
IV - jato koje je slabo odvojeno od okruzujuceg zvezdanog polja

Arapska cifra oznacava raspon sjaja zvezda koje cine jato, tj. koliko je jato bogato zvezdama razlicitih magnituda

1 - vecina zvezda jata su skoro istog prividnog sjaja
2 - srednji raspon sjaja zvezda u jatu
3 - veliki raspon prividnog sjaja zvezda, tj. jato se sastoji i od svetlih i od bledih zvezda

Latinicno slovo oznacava broj zvezda u jatu

p - (poor) - manje od 50 zvezda
m - (medium) - 50-100 zvezda
r - (rich) - vise od 100 zvezda

Na primer, danas opisana meta NGC 1647 - Pirate Moon Cluster je Trumpler klase II 2 m. To znaci da je jato odvojeno od okruzujuceg neba i male centralne koncentracije, da jato sadrzi zvezde srednjeg magnitudnog rapsona (konkretno u ovom jatu zvezde dvaju magnituda), te da sadri 60-100 zvezda. Kao sto se vidi, Trumpler klasifikacija je izuzetan alat za opis jata. Sa dve cifre i jednim brojem dato je toliko puno podataka o objektu.


NGC 1746 (sa NGC 1758 i NGC 1750)

Jos jedno veliko otvoreno jato u sazvezdju Taurus. Magnitude je 6.1 i prividne velicine 40'. Po sjaju, velicini i povrsinskom sjaju skoro je identicno sa prethodnom metom - NGC 1647. Ono po cemu se jata razlikuju je sto ovo jato sadrzi i sjajne i blede zvezde. Medjutim, kada se pogleda Trumpler klasa jata koja je III 1 p, cini se da nesto nije u redu jer klasa govori da se jato sastoji od zvezda skoro istih magnituda. Tu se dolazi do razloga zbog koga je ovo jato tako zaniljivo - mnoge od tih bledih zvezdica unutar jata su u stvari dva zasebna otvorena jata: NGC 1758 i NGC 1750, dva sicusna, bleda skupa zvezda koja leze unutar glavnog tela NGC 1746. Ako je osmatranje NGC 1764 lagano zbog svoje velicine, osmatranje ova dva mala jata je pravi izazov, kome naravno nisam mogao da odolim :).

Lociranje: Lociranje je srednje tesko jer zahteva malo veci hod traziocem. Moja strategija bila je da dodjem do bliskog tria zvezda 99 Tauri - HD 31362 - 98 Tauri. Jato se nalazi izmezdju ovog tria i zvezde 103 Tauri koja se nalazi iznad ovog tria.

- Posao sam od zvezde 94 Tauri magnitude 4.3 u rogu bika. Ako je vidite golim okom nacentrirajte je direktno, a ako je ne vidite lako se nadje tako sto se krene od Hijada i produzi se linija koja spaja 𝞭³ Tauri sa svetlom zvezdom Ain.
- Severno od 94 Tauri uocice se tri zvezde u njenoj neposrednoj okolini. Vukao sam liniju od 94 Tauri pa tacno izmezdju zvezda HD 29935 i HD 30122, i posle oko 4º trio gore pomenutih zvezda jasno je usao u okular.
- Ako koncanicu trazioca namestimo bilo gde unutar tog tria, na krajnjem severoistoku vidnog polja videcemo svetlu zvezdu 103 Tauri. Jato se nalazi tacno izmezdju tria i te zvezde. Jato se nece videti kroz trazilac jer je izuzetno malog povrsinskog sjaja.

Opservacija: Jato je ogromno i posmatrao sam ga na uvecanju od 62.5x. Ono sto ce se odmah primetiti da se jato sastoji od dve grupe zvezda - svetlih i bledih. Magnitudna razlika izmedju njih je velika i nema postepenih prelaza u sjajau izmedju dve grupacije zvezda. Kao sto cemo kasnije videti, te blede zvezde su u stvari deo dva potpuno zasebna jata. Svetle zvezde rasute su po obodima objekta, dok je centar ispunjen bledjim. Te svetle zvezde po obodima formiraju nekolio grupacija: .

  1.) tri zvezde na zapadnoj granici jata formiraju prepoznatljiv trougao
  2.) severno od njih nalaze se svetle zvezde koje grade nesto sto lici na morsku zvezdu sa tri kraka
  3.) na kraju imamo tri svetle zvezde na jugu poredjanih u skoro pravu liniju.

Te tri formacije bice kljucne za lociranje manjih otvorenih jata usadjenih u glavni objekat.

  - NGC 1785

Prvo od dva mala otvorena jata usadjenih u glavni objekat. Podaci o ovom malom jatu su jako struri. Magnitude je oko 11-12, u zavisnosti od izvora podataka. Podaci o velicini nisu relevantni za posmatranje, jer i pored nominalne velinice 10'x10', osmatracki ce moci da se uoci desetak svetlijih zvezda u radsponu ne vise od 5'.

Jato se nalazi tacno na sredini linije koja spaja juzno teme trugla iz stavke 1.) sa srednjom zvezdom iz svavke 3.). Jato je izuzetno malo i bledo. Jasno sam ga uocio na uvecanju 176x, ali detaljno osmatranje izvrsio sam na uvecanju 320x. Centar jata sastoji se od paralelograma koji cine cetiri najsevtlije zvezde i sve podseca na asterizam ''Job's Coffin'' u sazvezdju Delphinus. Oko te centralne formacije razbacane su izuzetno blede zvezde, od kojih neku jasniju formaciju cini lanac bledih zvezda koji polazi od jednog temena paralelograma.

  - NGC 1750

Jos bledje jato od prethodnog i mozda za nijansu vece. Nalazi se tacno izmezdju trougla iz stavke 3.) i trokrake zvezde iz stavke 2.). Centar objekta sacianjavaju cetiri svetlije zvezde u obliku trapeza i jos po jedna svetlija sa razlicitih strana krakova. Ovo osmatranje takodje sam vrsio na uvecanju 320x jer je jato toliko malo da mu se struktura ne moze drugacije uociti. Slika naravno nije bila najostirija, ali kod otvorenih jata ovolika uvecanja ne koristim zbog kvaliteta slike vec da bih usao u strukturu sitnih detalja objekta. Oko centra rastrkano je jos desetak veoma bledih zvezda za koje ne znam da li su deo ovog malog jata ili glavnog objekta.

Na kraju, da sumiram, NGC 1746 nije neko reprenzetativno zimsko jato. Zanimljivo je jer je veliko i jer u sebi sadrzi dva manja jata. Ako budete imali vremena pogledajte ga, ako ne ima boljih zimskih meta od ove.

Hvala na citanju i veliki pozdrav  .

NGC 1514 - Crystal Ball Nebula:  https://yourimageshare.com/ib/sWz1PM5MRD
NGC 1647 - Pirate Moon Cluster:  https://yourimageshare.com/ib/M1FWxoKQfV
NGC 1746:  https://yourimageshare.com/ib/2mNoNRB5xt

[Lucius]

  

[TonY206]

Odlično promatranje, i vrlo poučno   

[tome]

PavleR svaka čast na sistematičnosti i strpljenju. 

Respekt za strast koja se osjeti iz tekstova.

NGC 1514 mi je na fotografskoj to-do listi.
Sad si nas svih zaintersirao kako bi izgledala kroz 50cm.
Acheron?