PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[TonY206]

Veselim se pročitat obje   

[PavleR]

DSO u sazvezdju Aquarius:

- M2 (globularno jato)
- NGC 7293 (Caldwell 63) - Helix Nebula (planetarna maglina)
- NGC 7727 (spiralna galaksija)

M 2

Globularno jato u sazvezdju Aquarius, magnitude 6.6 i prividne velicine 16'.

Ovo daleko globularno jato jedan je od najlepsih objekata jesenjeg nocnog neba. Sa magntudom 6.6 i prividnom velicinom 16' spada u jedno od svetlijih i vecih globularnih jata severne hemisfere. Jato je izuzetno daleko i nalazi se na velikoj udaljenosti od 55.000 ly od Sunca. Uprkos udaljenosti, jato izgleda veliko u okularu. Svoju prividnu velicinu objekat moze da zahvali svojoj ogromnoj stvarnoj velicini - jato se siri u precniku od citavih 175 ly. Sa tom stvarnom velicinom, M2 je jedno od najvecih globularnih jata nase galaksije.

Ovaj objekat je jedno od najbogatijih i najguscih globularnih jata. Shapley-Sawyer klasa koncentracije jata je samo II i to ce se itekako videti u okularu. Jata te klase imaju gustu centralnu kondenzaciju i ovaj objekat je naprominentniji primer jata te klase. Jato je prepuno drevnih zutih i crvenih dzinova apsolutne magnitude -3. To znaci da kada bi neka zvezda jata bila na rastojanju 10 parseca (3.6 ly) od Zemlje, debelo bi nadsijala Sirius. Sa drudge strane, kada bi nase Sunce bilo deo M2, sijalo bi magnitudom od nevidljivih 20 ! Koliko su zvezde M2 svetle govori i podatak da najsjnija zvezda jata sija magnitdom 11.6 !!! To je za globulare izuzetno svetla magnitua - vecina globulara ima nasjajnije zvezde magniruda 13-14.

Sa staroscu oko 12.5 milijardi godina jato je drevni clan Mlecnog Puta ali nije nastalo u njemu. Nekada je bio deo patuljaste galaksije Gaia-Enceladus (poznatoj kao Gaia Sausagre). Mleci Put ga je preuzeo kada su se dve galaksije sudarila pre 9-11 milijardi godina. Nukleus galaksije Gaia Enceladus danas zivi u MlecnomPutu kao masivno globularno jato NGC 1851 u sazvezdju Columba.

Lociranje: Jato se sa lakocom vidi u traziocu. Star-hopp je stoga lagan i samo se treba ''dogegati'' do okoline jata, a objekat ce ''locirati sam sebe''. Potezi traziocem jesu malo duzi ali su lagani jer cemo se kretati upravno na svetle zvezde.

- Krenuo sam od svetle zvezde Sadalmelik (𝞪 Aquarii) magnitude 2.9, zvezde koja predstavlja glavu Vodolije. Odmah ispod nje primeticemo dve svetle zvezde: 31 Aquarii i Omicron Aquarii.
- Pomerimo se 6º zapadno, upravno na pravac koji grade tri gore pomenute zvezde. U vidno polje ce uci dve sjajne bliske zvezde: 26 i 25 Aquarii.
- Od te dve zvezde skrenemo 2º na jug do duple zvezde Stuve 2809. Kada u trazilac budemo nacentrirali Struve, jato ce uci u vidno polje i nepogresivo ce se videti juzno od Stuve 2809.

Opservacija: Reci nemam koliko je ovo lep objekat. Kada sam odslusavao audio zapis koji sam napravio tokom posmatranja prvo sto sam cuo je serija ''psovki divljenja''. Jato se javlja izuzetno svetlo i sasvim pristojno veliko.

Na malom uvecanju M2 izgleda svetlije od vecine letnjih jata. Razlog tome je ne samo u magnitudi objekta vec i u kontrastu koji pravi sa skoro potpuno praznim nebom u kome se nalazi. Dok su letnja jata bila utopljena u prebogat zvezdani sjaj, M2 lezi sam u mnogo siromasnijem okruzenju. Ne moze se cak reci ni da jato dominira vidnim poljem jer nema u odnosu na koga da dominira. Pogled je stoga veoma spokojan i skoro ''terapeutski'': usamljena svetla kugla koja putuje sama kroz svemir u potpunom mraku.

Jato je izuzetno gusto po celoj svojoj povrsini, sa dodatnim povecanjem gustine u centru. Na uvecanju 62.5x objekat deluje kruzno i ujednaceno, ali videcemo da to uopste nije tako. Pravo zadiranje u ovaj objekat pocinje tek prelaskom na veca uvecanja.

Na uvecanju 176x objekat izgleda fantasticno. Ovo jato je mozda i najbolji pokazatelj krilatice da kod globularnih jata ''aparatura vlada''. Iako mnogi osmatraci prijavljuju da ne mogu da razluce jato, moj teleskop ga je na ovom uvecanju prikazao sasvim dobro razluceno. Razlucive zvezdice u jatu nisu krupne kao kod M13 i M15 vec su sitne kao zrnca peska. Periferni vid osetno pomaze u opservaciji i pogled ulazi toliko razlucenih tackastih zvezdica da mislim da ih ima oko stotinu.

Za razliku recimo od M15 koji je ima strukturu centar-prsten-halo, M2 ima samo centar i halo. Ok, mozda se moze govoriti o nekom faznom prelazu u vidu jako tankog prstencica oko centra, ali on je u opstoj slici zanemarljiv. Centar M2 je ''drugacija zivotinja'' od M15. Manje je ''uzaren'' ali zato je i malo manje gust, pa se perifernim vidom moze videti granulacija preko njegovog lica. Izuzetna slika. Prelaz sjaja iz centra ka halu je dosta nagao. Ne tako nagao kao kod M15, ali tesko je bilo koje jato porediti sa M15. Da ne bude zabune, uporedjujem M2 sa M15 jer su to jedina dva ''pristojna'' globulara na jesenjm nebu.

Medjutim, prava zabava dolazi u trenutku kada se skoncentrisemo na halo na uvecanjima 176x i 320x.  Slika ujednacenog kruznog objekta na malim uvecanjima pada u vodu i sada se vidi da halo nije ravnomerno raporedjen oko centra. Na nekim delovima je siri a na nekim uzi. Iz uskih delova hala izlazi samo po nekoliko lanaca zvezda iz centra. Sa jedne strane, imamo severni deo hala koji je toliko sirok i gust da je jedva razluciv, a sa druge strane imamo juzni deo hala koji je toliko siromasan da se vidi skoro svaka pojedinacna zvezdica. Recimo, na jugozapadnoj  strani objekta halo bukvalno da ne postoji i bas to je razlog cudnog pogleda na jako svetlu izdvojenu zvezdu blizu centra, jugozapadno od njega. Odsustvo zvezda u halu na jugozapadnoj strani dalo je toj zvezdi prostora da usamljeno zasija i ona pravi bas kontrastni pogled sa bledim zvezdicama u guscim delovima hala. Na toj stranu halo je toliko siromasan da izgleda kao da se neki tamni usek zabio u jato.

Ova iregularnost ''debljine'' hala potpuno transormise oblik objekta iz kruznog u izduzeni. Na velikim uvecanjima vidi se da cak ni centar objekta nije kruzan vec je pomalo ''preckast''.

Ovo je jato koje nas tera da povecavamo uvecanja i ja sam ga posmatrao i na 320x. Na tom uvecanju halo izgleda brutalno dobro. Na 320x se vidi da se halo sastoji od klinova zvezda koje kao ostre iglice izviru iz centra. Nisu to lanci kakve vidjamo kod M13 i M15 vec ostre i kratke klinaste formacije. Za razliku od M15 ciji se lanci uvijaju oko jezgra, kod M2 lanci izlaze radijalno, kao zraci Sunca na decjem crtezu. Takodje, u severnom delu hala ti klinovi se preplicu i seku i stvaraju gusti i siroki oblak oko centra, dok ih u nekim delovima uopste nema sto, vec receno, izduzuje objekat. Dva najprominentnija klina nalaze se na jugu, dva se nalaze na 11h i oni idu na istok, jedan se nalazi na 3h, a na severu ih ima dva prominenta i nekoliko kracih.

Otplike 5' juzno od centra jata nalazi se divna zvezda koja ga prati na svim uvecanjima i pravi lepo par sa objketom.

Ovo je jedan od najtezih izvestaja koje sam napisao. Objekat je izuzetno kompleksan ako mu se posveti paznja, i na svakm novom uvecanju percepcija jata se promeni. Jato treba posmatrati polako i smireno, ne zuriti i ne prelaziti prebrzo sa uvecanja na  uvecanje. Takodje, periferni vid igra veliku ulogu kod opservacije M2 i umnogome dopinosi razlucivanju jata. Samo polako sa M2 i jato ce se razluciti na skoro stotinu zvezdica.


NGC 7293 (Caldwell 63) - Helix Nebula

Ogromna planetarna maglina u sazvezdju Aquarius, magnitude 7.6 i prividne velicine 25'.

Jedna je od najblizih planetarnih maglina Solarnom sistemu cemu i duguje svoju velicinu od neverovatnih 25'. Od Sunca je udaljena samo 650 ly. Poredjenja radi to je 4x blize od cuvene Ring Nebula u sazvezdju Lyra. Kada se ta blizina iskombinuje sa velikom stvarnom velicinom objketa od 5.7 ly dobije se prividna velicina magline koja iznosi nepojmljivih 25'. To je skoro pa veliko kao Pun Mesec. Za planetarne magline to su nestvarno velike prividne dimenzije. U ovim postovima ja sam opisivao magline sa dimenzijama i po 10'', a neke od najvecih su merile samo nekoliko arcminuta. Nijedna od teleskopski osmotrivih planetrki nema velicinu Helix magline, sto naravno ima i popilicno negativne efekte po osmotrivost ovog objekta. Naime, to znaci da se sjaj magline rasipa preko njegove ogromne povrsine i maglina tako zavrsava sa izuzetno malim povrsinskim sjajem od oko 15 mag/arcmin². Poredjenja radi, to je isti povrsinski sjaj koji imaju neke satelitske galaksije Mlecnog Puta.

Jos jedan faktor utice na tezinu osmotrivosti Helix magline a to je njena pozicija na nocnom nebu. Maglina je locirana pri samom dnu velikog sazvezdja Aquarius i pozicionirana je tako da skoro ne menja polozaj tokom noci, kao da se celo sazvezdje okrece oko nje. Stoga cekanje da maglina bude u tranzitu nema nikakve poente i ne moze nam pomoci u osmatranju. Niski deo juznog neba podlozan je turbulencijama vazduha i svetlosnom zagadjenju pa je je zbog svega ranije recenog osmatranje ove magline veliki izazov. Zbog malog povrsinskog sjaj i pozicije na nebu za ovaj objekat se kaze da je ''jedan od najsvetlijih objekata koji se tesko opaza''. Kod mene je juzna strana neba najmanje izlozena svetlosnom zagadjenju, sto mi je mnogo pomoglo da uspesno osmotrim ovaj predivni objekat.

Lociranje: Magalina se ne vidi nefiltrirana pa ce se lokacija bazirati da okular naslepo navedemo na deo neba u kom se objekat nalazi. To zahteva dosta precizno pomeranje po nebu ali ja vec sezonama koristim brz i uspesan star-hopp:

- Krene se od zvezde Skat (𝞭 Aquarii) magnitude 3.3. Skat je jedina svetla zvezda u donjem delu sazvezdja i lako ce se uociti jer se nalazi direktno juzno ispod svetlog asterizma ''Krcag''. Provere radi, u traziocu ce praviti blizak opticki par sa svetlom zvezdom 77 Aquarii.
- Pomerimo trazilac za 5º jugozapadno dok u vidno polje ne udje trougao koji prave tri svetle zvezde: 66, 68 i 59 Aquarii. Ovo jeste dugacak potez ali te tri zvezde su jedine svetle zvezde u tome delu neba i ne mogu se promasiti. Ako posle dva pomeraja trazioca ne uocite trougao vratite se na Skat i pokusajte ponovo.
- Nacentriramo trazilac na 59 Aquarii i 3º zapad-jugozapad od nje uocicemo jos jednu svetlu zvezdu - 47 Aquarii. Nasa meta nalazi se na otprilike trecini puta izmedju te dve zvezde, blize 59 Aqr.  Koncanicu trazioca neciljamo na tu trecinu, i stigli smo do mesta u kome se nalazi nas objekt. Kada pogledamo kroz okular videcemo samo mrak. Da bi se maglina uocila mora se koristgiti OIII filter.

Opservcija: Pre nego sto pocnem sa opisom, za one koji su preskocili odeljak o lokaciji, da napomenem da se maglina vidi iskljucivo filtrirana. Ja sam koristio OIII filter.

Objekat je fantastican i ja ga nazivam ''Oko''. Apsolutno neponovljivo iskustvo posmatranja planetarne magline za koju je najmanje uvecanje vise nego dovoljno. To sto je bleda, jedva vidljiva i izuzetno naporna za posmatranje sve pada u drugi plan pred pogledom koji samo ova maglina moze da pruzi - pogled na planetarnu maglinu velicine skoro Punog Meseca!!!

Na uvecanjima 62.5x i 107x maglina izgleda uzasno bledo, ogromno i prstenasto. Obejkat ima oblik pomalo izduzenog prstena sa supljim tamnim centrom i svetlijim obodom, kao ogromno oko. Tamniji deo magline u centru je poprilicno velik i njegov poluprecnik nesto je veci  od poluprecnika svetlog prstena koji ga okruzuje. Medjutim, maglina nije bukvalno suplja. Maglovitst postoji i u sredini, samo je bledja od maglovitosti u prstenu. To pogotovo dolazi do izrazaja ako uporedimo tamnu povrsinu supljine sa nebom koji okruzuje objekat: tada cemo primetiti da je supljina ipak svetlija od okruzujuceg neba. 

Prsten magline svetliji je u svojim severnim i juznim delovima nego na istocnom i zapadnom, a juzni deo deblji je i svetliji od severnog. Disk magline je amorfan i ivice mu nisu ostre. Ni linija gde se spajaju spoljasnji prsten i tamna unutrasnjost takodje nema ostre ivice pa sveukupno maglina deluje mekano i blago.

Maglina preko svoje povrsine ima superimponirane zvezde, ali sa OIII na okularu te zvezde se jedva mogu videti jer ih filter potpouno ugusi. Ako skinemo filter da osmotrimo te zvezde maglina ce se izgubiti i bilo mi je jako zao sto nisam uspeo da osmotrim i tu dimenziju objekta.

Ovaj objeklat zahteva mnogo od osmatraca. Kao prvo, da se prepoznaju uslovi pogodni za posmatranje. Posmatranje ne treba forsirati vec treba sacekati noc bez Meseca sa stabilnim atmosferskim uslovima i sa sto manje svetlosti sa kupole horizonta. Drugo, malo naprednije tehnike posmatranja poboljsace kvalitet pogleda. Periferni vid nije neophodan za posmatranje ali ce samo on istaci razlike u sjaju juznog i severnog dela prstena. Ja sam koristio i tehniku ''setanja'' magline po vidnom polju. Prave se blagi kruzni pomeraji tubusa koji maglinu blago pomeraju po vidnom polju i delovi magline koji se slabije vide direktnim vidom postace svetliji i jasnije vidljivi. Trece, objekat zahteva vreme, i to u porilicnoj kolicini. Ja mislim da se bez 20-30 minuta pred okularom ovaj objekat ne moze kvalitetno osmotriti. Maglina je ultra-bleda i ocima treba dati vremena da se naviknu na pogled i da upiju svaki foton koji mogu.

Za neke ranije objekte sam savetovao posmatrace da mozda iziskuju vise muke nego sto daju nagrade. Ovaj objekat nije takav - nagrada je velika. Maglina izgleda kao ogromno svemirsko oko koje gleda u nas dok mi gledamo njega - fascinantan pogled. Sa druge strane, Helix Nebula je najblizi i najveci pogled koji mozemo da imamo na proces umiranja jedne zvezde i destukcije koju taj proces donosi. Gledajuci u nju kao da smo u prvom redu predstave koja pokazuje sta jednog dana ceka i nas Solarni Sistem.

Na kraju ovog opisa hteo bih da se osvrnem na naziv koji ovaj objekat nosi - Caldwell 63. Vec desetak objekata koje sam opisao nosi oznaku Caldwell i red je da nesto kazem o nasem velikom kolegi astro-amateru po imenu sir Patrick Caldwell-Moore. Patrick Moore bio je cuveni astro-amater koji je imao ogroman uticaj na astroamatersku zajednicu. Osim osmatranja bavio se i promovisanjem amaterske astronomije, pisao je clanke, vodio radio i televizijske emisije koje su se bavile nasim hobijem, od kojih se najpoznatija emitovala na BBC. On je uocio da u Messier katalogu nedostaju neki ocigledno divni objekti. Mnoge svetle galaksije, planetarne magline i otvorena jata nisu se nasla u katalogu slavnog Francuza, jer ih je ili ''promasio'' ili nije mogao da ih uoci svojim teleskopima. Takodje, Messier je svoja posmatranja vrsio iz Pariza, pa mu nisu bili dostupni mnogi biseri koji se mogu videti sa juznijih geografskih sirina severne hemisphere. 1995. godine casopis Sky&Telescope objavio je listu od 109 objekata koji nisu u Messier katalogu a trebalo bi da budu koju je sastavio Patrick Moore. Ta lista postala je popularni Caldwell katalog i u njemu se nalaze neki od najprominentnijih objekata nocnog neba kao sto su Hijade, Double Cluster, Omega Centauri, Sculptor Galaxy pa i nasa danasnja meta. Objekti su dobili ime Caldwell po drugom prezimenu Patrick Moor-a, jer nisu mogli da budu obelezeni sa M zbog mesanja sa Messier objekatima.


NGC 7727

''Pekuliarna'' spiralna galaksija u sazvezdju Aquarius, magnitude 10.6 i prvidne velicine 4.7'x3.5'.

Pod pojmom ''peculiar galaxy'' u astronomiji se zavode galaksije neobicnog oblika, sastava i velicine. U principu galaksija moze imati oznaku ''Peculiar'' iz nekoliko razloga: ili je intereagujuca galaksija ili je galaksija sa aktivnim nukeusom ili je strukture koja ne odgovara nijednom klasicnom galaktickom obliku.  Na primer, inetereagujuce galaksije gravitaciono su povezane sa jos jednom ili vise galaksija tako da im se usled te interakcije menja oblik na nacin da se ne moze klasifikovati nijednom klasom (ni spiralna, ni elipticna, ni lentikularna itd.). Dalje, galaksije sa aktvnim nukeusom u svom centru imaju supermasivnu crnu rupu koja visak nagomilanog materijala izbacuje u obliku zracenja, uglavnom preko dva zraka sa obe strane galaksije i upravno na galakticku ravan.

Ova galaksija duguje svoju ''peculiar'' klasifikaciju cinjenici da ima dva galakticka nukeusa, tj. dve supermasivne crne rupe u svom jezgru. Galaksija je verovatno nastala kao rezultat spajanja dve spiralne galaksije pre milijardu godina, gde se nukleusi tih galaksija jos nisu spojili vec svaki zivi zaseban zivot. Proizvod tog spajanja i gravitacione cudnovitosti unutar galaksije su niz mlazova koje izlaze iz galaksije i nemaju spiralan vec iregularan oblik. Ti mlazovi su ostaci starih galaksija, a sudbina ovog objekta je da jednom u buducnosti postane elipticna galaksija, kao i velika vecina galaksija koje su nastale sudarom dve spiralne glalaksije.

Lociranje: Iako je meta mala i bleda, star-hopp je relativno lako nadje.

- U trazilac nacentriramo tri zvezda 𝟁¹, 𝟁² i 𝟁³ Aquarii u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezde predstavljau deo mlaza vode koji proliva Vodolija iz asterizma ''Krcag''.
- Produzimo pravac koji spaja 𝟁² i 𝟁³ nekih 8º i u trazilac ce jasno uci trapez sastavljen od cetiri zvezde. Gornju osnovicu cine sjajni opticki dvostruki sistem 𝟂¹ i 𝟂² Aquarii.
- Nacentriramo 𝟂² Aquarii u trazilac i severno od nje videce se dve svetle zvezde: HD 222093 i HD 222493. Naciljamo trazilac tacno izmedju te dve zvezde, pogledmo kroz okular i u pogled ce uci nasa meta - NGC 7727.

Opservacija: Po magnitudi i velicini ovaj objekat bi trebalo da ima sasvim pristojnu sliku u okularu. Nazalost, pozicija na niskom nocnom nebu utamni i smanji objekat, ali je on i dalje osmotriv u pristojnom prikazu.

Galaksija se javlja u malim dimenzijama i pokazuje u sasvim pristojnom sjaju s obzirom koliko nisko se nalazi. Prikazuje se kao siroka maglovitost koja obavija malecki izaduzeni nukleus. Nukleus je izuzetno mali ali se ne javlja tackasto vec u obliku preckice izduzene u smeru od 8h ka 2h. Nukleus je neuporedivo veceg sjaja od mnogo bledje spoljasnjosti. Halo galaksije je izrazito amorfan i ja uopste nisam uspeo da odredim granice u kojima se galaksija spaja sa okruzujucim nebom. Stoga je pogled jako cudan - koliko je jezgarce svetlo i ostro, toliko je okruzujuci halo bled i nejasnih ivica. Prelaz sjaja iz sredista u halo desava se naglo, da bi posle toga halo gubio sjaj na nacin da se ne mogu odrediti ni granice objekta. Spoljasnjost je kruznog oblika, bez elemenata ovalnosti.

Sva ova opazanja izvrsena su na uvecanju 136x. Galaksija jako lose podnosi uvecanja i pri pokusaju da osmotrim eventualnu ovalnost hala veca uvecanja su ga potpuno pojela i ostalo je samo sjajno preckasto jezgro.

Galaksija je okruzena  mnostvom bledih zvezda koje kao da formiraju prsten oko nje. Tu su i dve svetle, na suprotnim krajevim okularskog pogleda sa kojima galaksija gradi izrazito tupougli trougao. Stoga objekat lezi u neobicno bogatom polju uzimajuci u obzir da se nalazi u mracnom sazvezdju Aquarius.

Ovo nije objekat koji se posmatra da bi se videla lepota ili detalji. Ovo je objekat koji se posmatra da bi se zadovoljio astronom u nama koji zeli da fizicki intereaguje sa fotonima galaksije koja je unikatna  i predstavlja jedinstven objekat u svemiru. Na kraju krajeva, posle nje sebi mozemo da kazemo da galaksije sa dve crne rupe nismo gledali samo u naucnim emisija vec da smo je videli svojim ocima :).

Mape lociranja:

M2:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54015936374/in/dateposted-public/
NGC 7293 - Helix Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54015832348/in/dateposted-public/
NGC 7727:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54016044025/in/dateposted-public/

[Acheron]

Nakon ovog ljeta počeo sam više cijeniti M2. Uvijek mi je M15 krao pažnju, valjda jer ga je lakše pronaći.

[ediglavas]

M2 i M15 bi uvijek (po)gledao iste večeri a počeo sam promatrajući kretanje Urana kroz Vodoliju.

[zac]

Da, čovjek se nekako koncentira na par svojih "favorita" ili razvikanih maglica, a okolo ih ima još dosta isto tako impresivnih... Kad gledam svoje bilješke, M57 je stalno "na programu" a oblžnji M56 skoro nikad... i tako dalje...

[Acheron]

Evo Pavle da prijavim, M1-92 je ukebana 
Kroz par dana više detalja kada napišem report.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Aquarius:

- M 73 (asterizam)
- M72 (globularno jato)
- NGC 7009 - Saturn Nebula (planetarna maglina)

Sazvezdje Aquarius veliko je jesenje ekvatorijalno sazvezdje. Zauzuma veliki prostor na juznom nebu, izmedju sazvezdja Capricornus i Pisces.

Cest problem sa sazvezdjem je uocavanje njegovog glavnog asterizma. Asterizam prikazuje ''Vodoliju'' koji prosipa vodu iz krcaga. Ono sto je International Astoronomical Union odredila za zvanicni oblik asterizma nema sanse da se uoci na nebu. Asterizam je prekolmplikovan, isapajli su million linija a po njihovoj mapi glavni asterizam sadrzi ni manje ni vise nego 19 zvezda i 23 linije! U praksi postoji mnogo jednosatavniji asterizam koji ja uvek koristim i bez problema ga vidim na nocnom nebu. On sadrzi cetiri elementa spojenih sa ne vise od 4 zvezde:

- glava i krcag vodolije (asterizam ''Water Jar'')
- levi mlaz vode
- desni malz vode (ili noga vodolije)
- isruzenu desnu ruku vodolije

1.) Krcag i glava vodolije su najuocljiviji deo sazvezdja i sastoji de od 4 svetle zvezde koje po sjaju apsolutno dominiraju juznim delom srednjeg neba. Sastoji se od cetiri zvezde koje formiraju kratku izlomljenu liniju. Medju njima se nalaze znameniti binarni sistem Zeta (𝞯) Aquarii, te svetla zvezda Sadelmalik (𝞪 Aquarii) magnitude 2.9. Mozda maglituda 2.9 i nije tako svetla ali se asterizam nalazi u toliko praznom delu neba da ce zvezda sljastiti na njemu i bice lako uocljiva golim okom. Ja sa svoje pozicije lagano vidim asterizam ''Water Jar'' cak i u najlosijim nocima.

2.) levo od asterizma ''Water Jar'' na jug se spusta dugacki levi mlaz vode. Tu ne treba mnogo filozofirati - mlaz treba formirati od tri jasno vidljive zvezde - Hydor (𝞴 Aqr), trostrukog sistem 𝟁 Aqr i na krajnjem jugu zvezde 98 Aqr. Sve tri su vidljive golim okom. Iako je 𝟁 Aqr najbledji i sija magnitudom 4.2, njegov sjaj bice pojacan sa dve bliska opticka pratioca slicne magnitude pa ce zvezde cak biti uocljivija od ostalih.

3.) desni malz se jasno istice i tu takodje ne treba komplokovati - treba ga formirati od dve svetle vezde - Skat (𝞭 Aqr) i 88 Aqr. Skat je svetlija zvezda i sija magnitudom 3.3. Lako se uocava jer lezi u potpunom mraku i predstavlja bitnu zvezdu sazvezdja jer je polazna tacka za lociranje nadasve poznate Helix magline (NGC 7293)

4) ispruzena desna ruka vodolije formira se od dve zvezde. Prva je Sadalsuud, najsjajnija zvezda sazvezdja koja sija magnitudom 2.9. Druga je bledja ali je jako bitna - kraj ruke cini zvezda Albali (𝞮 Aqr) magnitude 3.8. Jeste bleda ali bi bilo jako dobro videti je golim okom jer predstavlja polaznu tecku za lociranje dva Messier objekta i jedan poznati NGC objekat: M72, M73 i Saturn maglinu (NGC 7009).

Sazvezdje se nalazi u delu neba koji se naziva ''Voda''. Taj region vuce ime jos iz drevnih vremena jer se u njemu nalaze sazvezdja poznata od davnina a koja predstavljaju bica povezana sa vodom: Cetus, Pisces, Capricornus, Aquarius i Piscis Austrinus. Sazvezdje je povezano sa vodolijom jos od vremena nastjajrijih ljudkih civilizacija Mesopotamije u kojima su dva mlaza vode predstavljale reke Tigar i Eufrat.

--------------------------

Tema danasnjeg izvestaja su tri mete koje se nalaze jedna blizu drudge. Najdalje rastojanje izmedju njih je manje od 3º, sto znaci da se nalaze u istom pogledu trazioca. Takodje, polazna tacka za sve tri mete je zvezda Albali (𝞮 Aquarii). Stoga, ove mete treba posmatrati u istoj posmatrackoj noci jer se nadovezuju jedna na drugu. Mete su takodje zanimljive po tome sto ovde imamo situaciju da je NGC objekat daleko superiornije osmatranje od dva Messier objekta.


M 73

Asterizam u sazvezdju Aquarius, magnitude 9 i prividne velicine 2.8'.

Ovaj objekat je toliko neugledan i nezanimljiv u odnosu na ostale sa Messier liste, da se vodi citava rasprava zasto ga je Messier uvrstio u svoj katalog. Postoje razlicita objasnjenja, od toga da to rezultat ''primitivnosti'' Messier-ovog teleskopa do toga da je pokazatelj koliko je Francuz bio dobar astronom - video je tesnu grupaciju zveda koja se mogla pomesati sa kometom i stavio je u katalog. Ja se ponekad mucim da razumem pojedine autore sa koliko nerazumevanja ponekad govore o ovom velikanu. U traziocu M73 jednostavno izgleda kao maglovita pufna i moze se pomesati sa kometom. Messier je i pravio svoj katalog da bi razdojio DSO od kometa - i uvrscivanjem ovog objekta napravio je dobar posao. Sam Messier zabelezio je da je objekat ''nejasan i maglovit''. Sa nase tacke gledista kao modernih osmatraca DSO - ovo je verovatno potpuno nebitan objekat, sa njegove, kao lovca na komete - itekako je bio bitan. Lako je suditi od Mesijeu gledajuci kroz nase fensi teleskope sa XYmm aparture i sa million cuda nakacenih na njih. On to nije imao, on je nebo uglavnom posmatrao aparaturom od 7.5'' i na uvecanju od makismalono 120x, i belezeci i katalogirajuci svoja posmatranja uveo je svet u doba osmatracke astronomije - istinski velikan.

M73 nije otvoreno jato vec asterizam zvezda. To znaci da zvezde u grupaciji nisu gravitaciono povezane ni na koji nacin i ne dele zajednicko sopstveno kretanje, tj. ne putuju zajedno kroz svemir.

Lociranje: Lociranje ovog objekta je lako ako golim okom vidimo zvezdu Albali (𝞮 Aquarii), zavrsnu zvezdu desne ruke Vodolije.

- krenuo sam od zvezde Albali (𝞮 Aquarii) magnitude 3.8 koju vidim golim okom pa sam je direktno naciljao.
- istocno od nje pruza se lanac od sedam svetlijih zvezda. Lanac je lako vidljiv kroz trazilac.
- tacno izmedju 4-te i 5-te zvezde lanca primeticemo malenu grudvicu zbijenih zvezda - asterizam M 73.

M73 se vidi u traziocu, i to kao pufnasta maglovitost. Kada sam rekao da razumem otkud ovaj objekat u Messier katalogu, sada je jasno. Iako je magnituda asterizma izuzetno mala, zvezde su dovoljno sjajne i na taman separaciji da se u traziocu pokazu kao maglicasti sjaj.

Opservacija: Asterizam je izuzetno mali i nema nikakvog smisla posmatrati ga na malom uvecanju. Ja sam ga posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Objekat cine cetiri zvezde - tri grade jednakostranican trougao i cetvrta se nalazi odmah do jugoistocnog temena tog trougla. Ceo asterizam ima oblik slova ''Y''. Sipka slova ''Y'' usmerena je ka 10h a dve racve ka 2h. I to je to.

Inace, objekti u ovom delu savzezdja Aquarius nalaze se u potpunom mraku i prave potpun kontrast sa letnjim objektima koji su plivali u pozadimskom sjaju bledjih zvezda. Ovaj objekat pliva u totalnoj tami i stoji usamljen u okularu srednjeg uvecanja u potpunoj pustosi. Nema nikakvog pozadinskog sjaja, ni razlucivih ni nerazlucivih zvezda. Leto je proslo, polako pocinjemo da gledamo u sazvezdja koja stoje upravno na galakticku ravan, tj. gledamo u prazan svemir.


M 72

Globularno jato blede magnitude 9.3 i prividne velicine 6.6.

M72 je najbledje Messier globularno jato i mnogo toga i u praksi doprinosi bledom i ''neuglednom'' izgledu ovog objekta:

- sa magnitudom 9.3 najbledji je Messier globular, a cak su u i mnoga NGC jata vece magnitude od njega.

- jato je od Sunca udaljeno dalekih 54.570 ly, sto ga opet cini jednim od najudaljenijih Messier globulara. To znaci da ce njegove zvezdice sijati bledim sjajem sto ce itekako uticati na njihovo razlucivanje - najsjajnija zvezda jata sija tek magnitudom 14.2. Jato se nalazi iza galaktickog centra, pa gledajuci ga posmatramo ''sa druge strane'' galaksije.

- sa velicinom od samo 6.6', M 72 predstavlja mali globular. To opet znaci da ce za osmatranje jata biti potrebna veca uvecanja koja ce dodatno ubledeti njegov ionako mali sjaj. Jato je i fizicki malo i precnika je ''samo'' 100 ly.

'- jato ima mizeran povrsinski sjaj od 13.04 mag/arcmin². Eto jos jedne otezavajuce okolnosti.

Jato je mlad clan Mlecnog Puta. Deo je Helmi strems - potoka zvezda koji su nastali kada je Mlecni Put pocepao patuljastu galaksiju u kojoj je M72 nastao. Sugestije o ranijoj pripadnosti M72 nekoj drugoj galaksiji dolaze i iz njegovog retrogradnog kretanja. Starost objekta procenjuje se na ''samo'' 9.5 milijardi godina sto ga stvalja u jedno od poslednje stvorenih jata koje danas pripadaju Mlecnom Putu. Po ''mladosti' mu je slicno  samo globularno jato M71 u sazvezdju Sagitta.

Lociranje: lociranje je izuzetno lagano i postoje dva nacina: tako sto ponovo podjemo od zvezde Albali ili tako sto krenemo od asterizma M73. Ja cu dati nacin za nezavisno pronalazenje jata, kao da nismo prethodno posmatrali M73.

- krenuo sam od zvezde Albali (𝞮 Aquarii) magnitude 3.8 u glavnom asterizmu sazvezdja, iste one preko koje se trazi M73.
- jugoistocno od nje videce se prominentan ostrouglo-jednakokraki trougao sa vrhom okrenutim na dole. Trougao je udaljen 2.5º od Albali, cine ga zvezde magnitud 6 i 7, te se lako istice u traziocu.
- M72 nalazi se tik levo od vrha trougla. Ja ga ne vidim u traziocu, ali dovoljno je naciljati negde 30' levo od zvezde i jato ce se pokazati u pogledu okularem malog uvecanja.

Opservacija: za posmatranje ovog objekta potrebno je dobro adaptirati se na mrak i sacekati mracnije noci kada ce juzni Aquarius biti sto manje svetlosno zagadjen kupolom svetlosnog zagadjenja horizonta.

M72 je izuzetno tezak objekat za osmatranje. Pojedinacne zvezdice mogu se videti iskljucivo perifernim vidom, i to posle malo duzeg posmatranja. Ovaj izvestaj rezultata je nekoliko osmatranje kroz sezone i mogu reci da se pogled poprilicno razlikuje u zavisnosti od kvaliteta osmatrackih uslova: od blede nerazlucive mrllje do granulirane pozadine sa superimponiranim zvezdama preko sebe. Sveukupno, na uvecanju 176x objekat pokazuje sledece karakteristike:

- pogled je bled i mrljast. I pored toga, M72 se jasno istice iz skoro bezzvezdane pozadine sazvezdja Aquarius. Jato je kruznog oblika i javlja se u solidnoj dimenziji od oko 2'.

- na 5' desno od jata nalazi se svetla zvezda magnitude 9. Ona ce dodatno svetlosno zagadjivati objekt pa je nije lose pokusati izmestiti je iz pogleda.

- povrsina jata je granulirana, i to se jasno vidi perifernim vidom. Ta granulacija je suptilna i fina i meni je to najlepsi deo ovog objekta.

-  Samo u najboljim nocima moze se razluciti nekoliko pojedinacnih zvezdica. Dve se nalaze na juznoj periferiji jata a jedna se nalazi preko lica objekta, severno od sredista. E sad, tu su i dve zvezde na severozapadnoj ivici jata. One nisu usadjene u objekat vec su mu, stojeci jedna iznad druge, nakacene na severnu ivicu. Ja ne znam da li su one deo objekta.

- jato je malo gusce ka centru. Namerno sam iskoristio izraz ''gusce'' a ne ''svetlije'' jer ja centar ne vidim kao regiju viseg sjaja vec samo kao regiju vece koncentracije zvezda. Nije to ni blizu onih ''uzarenih'' jezgra globularnih jata, mozda se moze govoriti o tek pomalo jacem zasijanju centralne regije i to je sve.

Ovaj globular je izuzetno tesko osmatranje. Ako osmatrac zeli da izvuce maksimum iz objekta ceka ga rudarski posao, a sa malo rezultata. Posmatrao sam mnoga NGC jata koja su svetlija od M 72. Ono sto mi se kod jata svidja je suptilna granulacija ali i do nje nije lako doci.


NGC 7009 (Caldwell 55) - Saturn Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Aquarius, magnitude 8 i prividne velicine centalne regije 25''x17''.

Po magnitudi, jedna je od najsvetlijih planetarki na nocnom nebu. Medjutim, maglina je poprilicno udaljena i nalazi se na rastojanju 5.200 ly od Sunca, a fizicki je izuzetno malog precnika od 0.5 ly. Kada se uzme u obzir njena mala i fizicka i prividna velicina, uparene sa velikim rastojanjem, pravo je cudo kako objektat tako svetlo izgleda u okularu. To ima da zahvali svom ogromnom povrsinskom sjaju od cak 6.74 mag/arcmin². Povrsinski sjaj joj je toliko veliki da se maglina cak bez problema vidi i u traziocu.

Saturn Nebula je mala bipolarna planetarna maglina sastavljena od dva elipticna prstena, unutrasnjeg i spoljasnjeg. Spoljasnji prsten ima dve ekstenzije ka istoku i zapadu sto maglini daje izgled planete Saturn. Maglina bi u stvarnosti trebalo da ima zelenkastu boju zbog prirode zracenja centralne zvezde, ali je posmatraci ceto vide i u plavoj boji.

Zanimljiv podatak je da je Saturn Nebula prvo i jedino otkrice koje je William Herschel naprvio teleskopom od 12''.

Lociranje: Maglina ima visok povrsinski sjaj i stoga se vidi u traziocu. Najlakse se locira ako se krene od nase prethodne mete - M73.

- seversozapadno od M73 uocimo svetlu zvezdu 𝞶 Aquarii, magnitude 4.5.
- nacentriramo zvezdu u trazilac i u istom vidnom polju, malo vise od 1º zapadno, videcemo relativno sjajnu ,,zvezdu'' - nasu metu NGC 7009.

Ako nismo sigurni da li je to sto vidimo kroz trazilac maglina ili zvezda nije bitno. Samo pogledamo kroz okular malog uvecanja i elipsasti oblik magline jasno ce je razotkriti.

Opsrevacija: opservacija ovog objekta je prelaka ili izuzetno teska, u zavisnosti sta hocemo da osmotrimo. Ako je cilj vieti maglinu - vidljiva je vec u traziocu. Ako je cilj videti dvostuku strukturu i ekstenzije sa strane - tu mora mnogo stvari da se poslozi. Moje iskustvo je da osmatranje magline zahteva nekoliko ponovljenih opservacija, iskustvo, dobar seeing i mozda pre svega koncenaciju i upornost. Ono sto objektu ne treba je bog zna kakvo tamno nebo jer maglina sljasti.

Vec kroz okular malog uvecanja moze se identifikovati maglovita izduzena pufna plavkaste boje. Na vecim uvecanjima boja ce se izgubiti. Na malim uvecanjima maglina ce se pojaviti kao blago ovalna ali ce se na vecim pokazati da je izrazito elipsasta. Veca osa elipse usmerena je u smeru od 10h ka 4h. Maglina sija izuzetno svetlim sjajem koji je gusto koncentrisan, bez primetnih varijacija u osvetljenosti.

U principu, ako se sve ne poslozi, na vecim uvecanjima maglina ce se prikazati kao presvetli elipsasti disk guste uniformne ispune. Centralna zvezda magnitude 13 ne moze se osmotriti zbog izuzetno kondenzovanog centra objekta.

Medjutim u nocima dobrih atmosferskih uslova i kada je posmatram odmoran i fokusiran, na uvecanju 320x maglina pokazuje fantasticne detalje:

- unutar elipsastog diska primetan je centar manje osvetljenosti od spoljasnjosti. Stoga disk izgleda kao da je oivicen svetlom ivicom pa maglina dobija prstenastu strukturu. To osmatranje je jako tesko i ne uspeva mi svaki put. Takodje, ponekad mi OIII filter pomogne u tom osmatranju a ponekad ne. Ne uspevam da utvrdim zbog cega se to desava, ubedjen sam da je to pitanje skoncentrisanosti pri posmatranju i da nema veze sa filterom. Taj bledji centar je takodje elipsastog oblika i prati usmerenje diska, pa se moze reci da su unutrasnjost i spoljasnji prsten koncentricni.

- od krajeva duze ose elipse pruzaju se dve kratke ekstenzije. Njih iskljucivo uspevam da vidim perifernim vidom. Mozda ime magline ume i da zavara - ekstenzije nisu nista nalik Saturnu. Kratke su, tanke i siljate. Daleko su manjih duzina nego sto su recimo Saturnovi prstenovi u poredjenju sa diskom planete. Ekstenzije se prizaju tako da prate pravac vece ose  diska magline.

Ekstenzije vidim bez filtera i uglavnom bolje uspevam da ih osmotrim na uvecanju 176x nego na 320x. Verovatni razlog tome je sto su one jako blede te se na manjem uvecanju pokazuju svetlije. Medjutim,  ako je noc dobra, vidim ih i na uvecanjima od 440x. Opet mi nije jasno zasto se to desava. Takodje je zanimljivo da su ekstenzije svetlije na krajevima  nego na pocecima, te da su na zavrsecima malo i zadebljane.

- intenzivnim koriscenjem perifernog vida oko cenralnog dela magline moze se primetiti bledi halo. I halo je koncentrcan sa osnovnim usmerenjem elipticnog diska i izgleda bledo i duholiko. Taj halo obuhvata i ekstenzije i samo njihovi krajevi uspevaju da mu ''pobegnu''.

- maglina je osno simetricna i po duzoj i po kracoj osi, bez ikakvih odstupanja od simetrije.

Sto se tice koriscenja filtera, maglina moze da se u celosti osmotri i bez njih. OIII me malo zbunjuje kod ovog objekta jer jos ne uspevam sam sebi da objasnim da li pomaze ili odmaze osmatranju. U principu, sve sto sam osmotrio sa filterom uspevao sam i bez njega pa stoga mislim da filtrirano posmattranje nije neophodno.

Saturn Nebula ume da bude zahtevno posmatranje. Ovaj izvestaj rezultat je nekoliko ponovljenih posmatranja  u rasponu od nekoliko sezona. I dan danas mi se desi da ne vidim nista do jednobrazno popunjeni svetli elipsasti disk. DSO u sazvezdju Aquarius nisu bas na zavidnoj visini u odnosu na horizont i potrebno je sacekati noc bez turbulencija donje atmosfere. Takodje, smatram da su odmor i koncentracija bitni faktori u osmatranju. Slicno mi se desilo i sa Cat's Eye Nebula u sazvezdju Draco: sezonama sam mislio da je maglina svetlo ispinjeni disk i nista vise dok ove sezone nisam na odmoru pogledao maglinu potpuno fokusiran i ''pao sa stolice''.

Mape lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54001215960/in/dateposted-public/

[Acheron]

E sad si me podsjetio da NGC 7009 pogledam kad bude dobar seeing