PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[Acheron]

Moraš probati G73 i G76, oba kuglasta skupa se lako pronađu i 14. su magnitude pa su u dosegu 300mm teleskopa. 

[PavleR]

Sazvezdje Cassiopeia - ''3 u 1'' pogled:

Trio otvorenih jata ''Cluster Triplet'':
- NGC 663  (Caldwell 10)
- NGC 654
- NGC 659 - Yin-Yang Cluster

Danasnja meta je popularan trio otvorenih jata koji moze stati u jedno vidno polje malog uvecanja. U sazvezdju Cassiopeia ima jos puno ovakvih pogleda, pa cak u ''6 u 1'', ali su u njima cesto pojedini objekti toliko mali da se ta visestukost DSO u jednom vidnom polju ne moze uociti na malom uvecanju. Medjutim, kod ''Custer Triplet-a'', sva tri jata su jasno uocljiva pa je stoga ovaj trojac jedno od popularnijih osmatranja u sazvezdju. Najudaljenije rastojanje izmedju jata iznosi 1º10'.

Jata ne samo da vizualno izgledaju blisko, vec i fizicki dele isto poreklo, pa samim tim i rastojanje od nas. Zajedno sa susednim jatom Messier 103, sva tri objekta rodjena su u istom oblaku gasa i prasine i deo su Cassiopeia OB8 asocijacije. U pitanju je skup velikog broja zvezda koji obitava u Perseus ruci galaksije, na rastojanju oko 7.500 ly od nas. Sve zvezde asocijacije rodjene su iz istog molekularnog oblaka, pre nekih 25 miliona godina. Pri toj starosti, jasno je da su zvezde asocijacije odavno  oduvale maticni oblak gasa i prasine, i da je zvezdana formacija u asocijaciji prestala. To je i razlog zasto u ovoj regiji sazvezdja Cassiopeia mozemo skoro iskljucivo osmotriti samo otvorena jata, bez prisutnih emisionih i tamnih maglina. Sama pripadnost jata OB asocijaciji govori nam i od kakvih zvezda su jata sastavljena. U pitanju su mlada jata prepuna masivnih O i B zvezda, cemu i duguju svoj distinktivan sjaj i pored velike udaljenosti.

Lociranje: veoma laka lokacija, jer put do tripleta vodi preko jednog svetlog otvorenog jata i lako uocljivog asterizma zvezda.

- krenuo sam od zvezde Ruchbah (𝞭 Cas) u glavnom asterizmu sazvezdja.
- 1º do njega u traziocu ce je jasno uociti sjaj predivnog otvorenog jata Messier 103.
- produzimo liniju koja spaja 𝞭 Cass i M 103 jos 1º i doci ce se do lako uocljivog lanca zvezda..
- odmah desno od tog lanca u traziocu ce se jasno videti granulirani sjaj jata NGC 663. Pogledamo ga kroz okular malog uvecanja i preostala dva objekta ce se javiti u istom vidnom polju.

Opservacija: opis dajem na osnovu opservacije izvrsene 10.10.2024., oko 1:00. Izvestaj cu podeliti na dva dela: pogled na triplet kao celinu i pogled na pojedniacna jata.

   - triplet kao celina

Vec na malom uvecanju pogled je predivan. Pogledom dominira najvece i najsvetlije jato NGC 663, koje se lako izdvaja iz pozadine i potpuno je razluceno na malom uvecanju. Pogotovo je upecatljivo jer se na zapadu jata izdvajaju dve narandzaste zvezde. Ako se ovo jato stavi u centra vidnog polja, na jugu ce se videti najbledje jato - NGC 659, a ne severu NGC 654.

Na mlom uvecanju NGC 659 se vidi kao granuliranost iznad svetle zvezde 44 Cassiopeia. Daleko je manje upecatljivo od sredisnjeg jata NGC 663. Severozapadno jato NGC 654 izlgleda predivno na malom uvecanju, iako je jedva razlucivo. Javlja se kao izuzetno jaka granuliranost izmedju svetle zvezde magnitude 7

   - pojedinacna jata

NGC 663

Otvoreno jato magnitude 7.1 i prividne velicine 15'.

Jato se sastoji od dvadesetak zvezda magnitude 8-10, i jos nekoliko desetina zvezda magnitude oko 12. Shodno svojoj pripadnosti Cassiopeia OB8 asocijaciji, jato je pretezno sastavljeno od masivnih i toplih B zvezda visoke luminoznosti. Njegov sirok magnitudni raspon u potpunosti je u saglasju sa prirodom mladih jata sacinjenih od O i B zvezda. Medjutim, zanimljivo je da unutar jata obitavaju i neke zvezde veoma ''egzoticne'' prirode. Naime, jato sadrzi BE zvezde, kao i ''blue stragglers'' zvezde, pa je ovo odlicna prilika da se nesto kaze i o njima. BE zvezde su, najprostije receno, zvezde B-tipa koje imaju neobicno malu velicinu za svoju klasu. Sa druge strane, ''blue stragglers'' zvezde su jos uvek pomalo misterija. U pitanju su plave zvezde koje to ne bi trebalo da budu, tj. zvezde koje su odavno trebalo da izadju iz faze glavne sekvence i nastave evoluciju ka dzinovima, pa potom patuljcima. Iz nekog razloga, ovakve zvezde imaju promenjenu evoluciju, tj. ''zaostale'' su. Pre koji mesec sam imao razgovor sa kolegom Vedranom kako prevesti ime ovih zvezda na nase jezike, i bilo je povuci-potegni. ''Plave zaostale'' su najtacniji prevod za ono sto se sa njima desava, mada je Vedran u pravu kada kaze da je taj naziv pomalo ''uvredjujuc'' :). Veruje se da su te zvezde nastale prenosom mase sa manje na vecu zvezdu i da postoje dva nacina da se to dogodi. Prvi je spajanje dve plave zvezde pri cemu je nastala nova, veoma topla i veoma masivna zvezda. Drugi je prenos mase unutar binarnog sistema od manje komponente ka vecoj.

Jato je poprilicno velike fizicke velicine i precnika je cak 30 ly. To mu pomaze da se prikaze veliko i sjajno, i pored znatne udaljenosti.

Opservacija: Na uvecanju 137x jato bas lepo izgleda. Jato ima spoljasnju i unutrasnju strukturu. Spoljasnju konturu cini potkovicasti luk zvezda, koji je najgusci na severu. Unutrasnju formu cine zvezde poredjano bukvalno u obliku ''Job's Coffin'' - glavnog asterizma sazvezdja Delphinus. Izmedju spoljasnje i unutrasnje konture nalazi se bezzvezdana praznina koja deluje jako distinktivno i jedna je od glavnih karakteristika jata. Ta potkovicasta struktura daje jatu ovalan oblik. Na zapadnom kraju potkovice nalaze se dve narandzaste zvezde,  cija se boja veoma lako uocava i koje odskacu od ostatalih zvezda u jatu. U pitanju su dva crvena dzina za koja se iz aviona vidi da fizicki ne pripadaju jatu. Taj vizuelni utisak sam i proverio preko rastojanja i magnituda tih zvezda i dosao do zakljucka da sam u pravu.

Jato je veliko, gusto, svetlo i jako se lako izdvaja iz pozadine. Magnitudni raspon zvezda je veliki, sa rasponom od 8 do 12 magnitda. Lucida jata magnitude 8.4 nalazi se na severu potpkovicaste spoljasnje regije, i na vecim uvecanjima se vidi da gradi opticki binarni sistem sa bledjom zvezdom. Jato je poprilicno bogato i ja sam izbrojao 53 zvezde u najguscoj regiji objekta. Medju njima sa izbrojao 14 zvezda koje su znatno sjajnije od ostalih.

NGC 654

Otvoreno jato magnitude 6.5 i velicine 6'.

Iako su na istoj udaljenosti od nas, NGC 663 daluje daleko vece od ostala dva jata. Razlog tome lezi u fizickoj velicini: NGC 654 i NGC 659 su 3x manjeg precnika od NGC 663, mereci samo 10 ly fizicke velicine. To se u okularu oslikava visestruko manjom velicinom severnog i juznog jata u odnosu na sredisnje.

Opservacija: na malom uvecanju jato deluje kao jaka granulacija severozapadno od zuto-crvene zvezde magnitude 7. Na uvecanju 137x, jato se potpuno razlucuje i dobija veoma lepu formu. Naime, centralna zvezda objekta bice zvezda magnitude 7 koja nije deo jata. Ono sto jeste jato vidi se kao luk 5 svetijih zvezda koji okruzujue zvezdu magnitude 7 u obliku asterizma sazvezdja Corona Borealis. Zapadno od tog luka smestene su ostale zvezde jata, oko 20 njih, koje su bledje od zvezda luka. Stoga, jato ima formu jednog luka svetlih zvezda, sa gustom grupacijom bledjih nesporedno desno uz luk.

Jato je malo, gusto i velikog magnitudnog raspona clanica. Kako to cesto biva kod otvorenih jata, mnoge zvezde dolaze u parovima. Jato je vise nego duplo manje od NGC 663 ali je visokog povrsinskog sjaja i podjednako dobro se istice iz pozadine. U jatu sam izbrojao oko 25 zvezda, 5 u luku i oko 20 u gusto grupisanosti desno od luka.

Iako se jato na uvecanju 137x potpuno razluci, meni je pogled ipak lepsi na nesto manjim uvecanjima. Naime, na 137x se potpuno razbije ona lepa granuliranost jata koja prvi jak estetski utisak smestena uz svetlu zutu zvezdu.

NGC 659 - Yin-Yang Cluster

Otvoreno jato magnitude 7.9 i velicine 5'.

Najmanje je i najbledje jato tripleta. Orkrila ga je Caroline Herschel 1783. Godine. Isto kao i NGC 654, sa precnikom od 10 ly fizicki je 3x manje od dominatnog jata tripleta NGC 663.

Opservacija: veoma malo i bledo jato, manje upecatljive strukture od svoja dva suseda. Osnovu jata cini krivudava formacija 10-tak zvezda u obliku polozenog slova ''U''. Jedna od tih zvezdi je dvojna, separacije oko 5''. To slovo ''U'' stoji u izmaglici bledih zvezda na granici razlucivosti. Pored glavne konture jata nalazi se jos jedna slicno krivudava formacija, ali sastavljejna od osetno bledjih zvezda. Izmedju ta dva dela nalazi se bezzvezdana praznina. Jato se sastoji od osetno bledjih zvezda u odnosu na prethodna dva, sa lucidom magnitude 10.5.  Jato je magnitudno poprilicno jednolicno, a broj zvezda je oko 20-tak.

Mapa lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54853280285/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Andomeda:

NGC 752 (Caldwell 28) i Harrington 14 (Golf Putter) (otvoreno jato i asterizam)

NGC 752 je ogromno i prastaro otvoreno jato magnitude 5.7 i prividne velicine od cak 75'. Prividna velicina stavlja ga medju jednim od najvecih otvorenih jata na nocnom nebu. Otkrila ga je Caroline Herschel, sestra cuvenog William Herschel-a, 1783. godine.  Odmah pored njega lezi asterizam Harringtom 14 u obliku palice za golf, gde se otvoreno jato nalazi tik uz deo paterna koji predstavlja glavu palice. To celoj slici daje distinktivan izgled palice i loptice za golf.

Sazvezdje Andromeda siromasno je otvorenim jatima ali se medju onim malobrojnim NGC 752 izdvaja kao dominantan objekat. Sve kod ovog jata je pomalo paradoksalno, pre svega odnos velicine i blizine jata sa jedne, i sjaja sa druge stane. Malo je na nebu bliskih otvorenih jata dimenzija 75', a ona koja su makar priblizno te velicine su obicno puna sjajnih zvezda. NGC 752 to nije - samo lucida jata sija magnitudom 7.1, dok su sve ostale zvezde magnitude 8-11. Takodje, za tu velicinu objekta zvezda nema puno, tek nekih 70-tak. Onda se postavlja logicno zasto je to tako - veliko, blisko jato, a opet siromasno i bledo. Odgovor lezi u starosti jata. NGC 752 je staro citavih 1.3 milijardi godina, sto je za otvorena jata ne gerijatrija, vec kao nekoliko prozivljenih punih zivota. Otvorena jata u pricipu zive uvrh glave nekoliko stotina godina, a velika vecina i manje. Razloge za to detaljno sam objasnio u svom clanku u ''Horizontima'', pa se ne bih ponavljao. NGC 752 spada u te malobrojne prezivele dinosauruse, sto je dovelo do toga da su sve svetle plave i bele odavno izumrle, pre nekoliko stotina hiljada godina. Ostale su samo stare i male crvene zvezde koje polagano zive svoj zivot, a nama sijaju bledo i neugledno. Cak ni blizina jata ne pomaze tim prastarim zvezdama da zasijaju malo jace. Iako je NGC na rastojanju od samo 1.300 ly od nas, sto ga ciji jednim od najblizih otvorenih jata na nebu, prezivele zvezde su toliko blede i hladne da jato sija skromnim i nedistinktivnim sjajem. Naprosto, jato je toliko staro i razvuceno plimatskim silama Mlecnog Puta, da danas zauzima ogromnu fizicku velicinu od 30 svetlosnih godina, po cemu je jedno od najvecih jata na nocnom nebu.

Lociranje: lociranje jata je lako jer se nalazi u prostoru izmedju dve sjajne zvezde: cuvenog Almacha (𝞬 Andromedae) i Mizana (𝞫 Trianguli). Medjutim, najlakse ga je locirati preko zvezde 58 Andromedae magnitude 4.7, u slucaju da je posmatrac vidi golim okom. Zvezda se nalazi tacno na pola puta izmedju Almacha i Mizama.

- krenuo sam od zvezde 58 Androedae. Nalazi se tacno na pola puta izmedju Almacha i Mizama. Ako se ne vidi golim okom dovoljno je nacentrirati trazilac izmedju te dve zvezde.
- 2.5º desno od te dve zvezde lako se uoci NGC 752. U stvari, od samog jata je mnogo uocljiviji asterizam Harrington 14, neposredno desno od jata.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu posmatranja izvrsenog 25.10.2024. oko 0:00.

- opservacija NGC 752 i Harrington 14 kao celine kroz trazilac i durbin

NGC 752 i Harrington 14 kao zajednicko posmatranje moguce je izvrsiti samo traziocem, durbinom ili najbolje dvogledom. U traziocu jato se vidi kao rastrkana grupacija zvezda relativno slicnog sjaja, dok se palica za golf prominentno istice sa desne strane jata. Telo palice  usmereno je tacno sever-jug, a dve najsjajnije zvezde palice koje cine njenu glavu postavljene su levo od tela palice. Glava palice je skoro pod pravim uglom u odnosu na stap i gleda direktno u jato.

- teleskopska opservacija pojedinacnih objekata

    - NGC 752

Jato je tesko osmotriti kao celinu jer ne staje u jedno vidno polje okulara malog uvecanja teleskopa siromasnog vidnog polja. Zvezde jata su rastrkane na sve strane, i ne prave nikakvu evidentnu centralnu kondenzaciju. Medjutim, njihov raspored nije simetrican jer se vise svetlih zveza smestilo na sever jata (u obrnutom pogledu Dobsona). Najprominentnija zvezda sija malo severno od centra. To je zvezda magnitude 7.1, koja odmah severno od sebe ima dve bliske bledje zvezde sa kojima gradi lep jednakokraki trougao. Zvezda sija jasno narandzastom bojom, a kako su dva pratioca udaljena od nje samo oko 1', pogled je veoma atraktivan. Ovu zvezdu sam posmatrao i na vecim uvecanjima ne bi li joj bolje osmotrio boju, kada se njen difrakcioni prsten ispunio vise zuckastom nego narandzastom bojom.

Sto se tice samog oblika jata, tesko mu je dati neki geomatrijski oblik, ali recimo da je kruzno. Ono sto karakterise objekat je odsustvo bilo kakvog pozadinskog sjaja ili bledih zvezdica na granici razlucivosti. Jednostavno, u pitanju je veoma gruba formacija oko 70 zvezda razbacanih preko tela objekta. To unutar jata stvara velike bezzvezdane prazinine. Magnitudni raspon zvezda jata je poprilicno mali, sve je to magnitude 8-10, pa nema nikakve suptilnosti i estetike u pogledu.

Zvezde jata poredjane su u lance na takav nacin da su svetlije zvezde na periferiji a bledje ka sredini. Medjutim, vidljivo je da je centar objekta gusci od periferije. Nije to nikakva centralna kondenzacija, samo regija vece gustine zvezda u kojoj je grupisano 17 zvezda u nesto jacoj koncetraciji nego u ostatku jata. Te zvezde formiraju dva paralelna zakrivljena lanca i podestila su me na jato M25 u sazvezdju Sagittarius. Nijedna od tih 17 zvezda ne pripada grupi od 10 najsvetlijih zvezda jata. Iz centra jata ka severu izlazi lanac od 18 zvezda u obliku slova L. Te zvezde jesu medju najvestlijima u objektu, a lanac se zavrsava ranije pomenutom najsjajnijom zvezdom jata magnitude 7.1. Stoga sever jata jeste mnogo svetliji od centra ali je zato i rasutiji i pun praznina. Te praznine su bez ijedne bledje zvezdice. Ipak, u odsustvu bilo kakve evidentne forme, taj severni lanac je mozda i najlepsi deo objekta. Istok jata ima nekoliko lancica zvezda, dok je jug ogranicen velikim cik-cak lancem od 8 svetlih zvezda, od kojih tri dolaze u parovima dovoljno bliskim da se moze reci da formiraju bliske opticke sisteme. Zapad jata je najsiromasniji deo objekta i u njemu obitavaju samo zvezde magnitude oko 11.

Da ne bih isao u detalje, sve gore opisano moze se svesti na kraci opis: imamo gusci centar sastavljen od bledih zvezda od koga krecu vijugavi lanci zvezda ka periferiji, gde se najsjanije clanice nalaze na samom jugu i severu. Jato je ispresecano velikim bezzvazdanim supljinama bez ikakvog pozadinskog sjaja.

E sad, najlepsi deo ovog osmatranja je cinjenica da se kao i u svim prastarim jatima, i u NGC 752 zvezde dolaze u parovima. Ta uparenost zvezda nije izrazena kao kod jata M 48 u sazvezdju Hydra, ali ako se posmatrac posveti objektu moze da izvuce dosta tih parova. Navescu nekoliko njih:

- najsjajnija zvezda jata - HD 118855 magnitude 7.1, teme je distinktivnog tupouglo-jednakokrakog trougla koji gradi sa jos dve zvezde magnituda 9.0 i 9.7. Trougao se nalazi na severu jata i najuocljivija je forma u objektu. Osnovica trougla dugacka je 95''. Sama HD 118855 je naupecatljivija zvezda jata jer svojim zuto-narandzastim sjajem daje malo zivota u inace monotonom pogledu na rastrkene bele zvezde.

- 15' desno od prethodnog trougla nalazi se lako uocljivi kvadrat zvezda magnitude 9. Kvadrat ima stranice 5' i lako je oucljiva forma. Tik uz donje desno teme kvadrata smestila se bleda opticka dvojna zvezda. Cine je komponente magnituda 11.0 i 11.4, na separaciji 16''. Ovaj dvojac tesko je primetiti na malim uvecanjma. Ja sam ga uocio dok sam jato posmatrao na uvecanju 107x. Medjutim, na 176x, vidi se da izmedju ove dvojne zvezde i temena kvadrata smestio uzasno bledi trougao zvezda magnituda oko 14. Svasta moze da se vidi ako se objekat posmatra na svim mogucim uvecanjima.

- 20' juzno od prethodnog dvojca smestila se jos jedna opticka dvojna zvezda, ovog puta jasno uocljiva na malim uvecanjima. Cine je zvezde magnituda 8.9 i 9.1, na separaciji 37''. Izmedju prethodne i ove dvojne zvezde nalazi se distinktivni paralelogram zvezda magnituda 9.

- 20' levo od prethodnog para nalazi se jos jedna lako uocljiv opticki dvopjni sistem zvezda magnituda 9.4 i 9.5, na separaciji 36''.

- peti dvojac je malo tezi za uocavanje i ja sam ga jasno razdvojio na 107x. Nalazi se na trecini linije koja prethodno par spaja sa najsvetliujom zvezdom jata. Cine ga zvezda magnituda 10.0 i 11.2, na separaciji 15''.

Iz usmerenja ovih parova da se primetiti da oni cine neku vrstu prstena koja uokviruje jato. U lociranju nekih od ovih parova, kao i u podacima za magnitude i separacije, imao sam veliku pomoc u clanku koji je Ken Hewitt-White napisao za novembarsko izdanje casopisa ''Sky & Telescope'', 2024. godine.

    - Harrington 14

Hrr 14 je dugacki asterizam koji se nalazi desno od jata i  moze se podeliti u dve sekcije: telo i glavu palice za golf. Glava se sastoji od dve najsvetlije zvezde asterizma: 56 Andromedae magnitude 5.8 i SAO 55102 magnitude 6.1. Zvezde stoje na separaciji od 202.5'' i zajedno formiraju opticku dvojnu zvezdu koja je katalogirana kao Struve I4 (ne pomesati je sa Struve 14). Zvezde nemaju nikakve veze sa jatom niti su fizicki povezane.

Upravno na glavu postavljen je stap palice duzine 1.5º. U stapu se isticu 5 sjajnih zvezda od kojih se po sjaju isticu dve najsjajnije - prva (najbliza glavi) i poslednja. U pitanju su zvezde SAO 55082 magnitude 6.3 i SAO 54991 magnitude 5.9.

Medjutim, ako se pazljivije pogleda svaka zvezda stapa ponaosob, primetice se da je druga zvezda dvojna. U pitanju je binarni sistem Stuve 179. Komponente sistema sijaju magnitudama 7.6 i 8.1, i stoje na atraktivnoj separaciji od 3.5''. Na uvecanju 107x, meni je pogled bio poprilicno cudan. Naime, iako je magnitudna razlika samo pola magnitude, primar mi se pokazao poprilicno svetlije i vece od sekundara, bar magnitudu sjajniji. U trenutku posmatranja sistem je bio usmeren od 11 h ka 5h, sa primarom na jugu. Ja veoma volim ovo usmerenje jer me tada sistemi podesaju na padajuci meteor sa repom matertijala koji se otkacio od njega. Obe zvezde sam video zuckasto.

Ipak, najatraktivniji par su zvezde glave palice - par Struve I4. Obe zvezde sijaju gotovo zlatnim sjajem i predivno izgledaju. Par je siroko razdvojen ali to ne smeta estetskom pogledu na sistem. U stapu palice se na prvi pogled najvise istice poslednja zvezda, SAO 55082, koja u okularu sija prelepim zutim sjajem.

Palica je jako dugacka u njeno osmatranje staje u dva poteza okulara i teleskopom se ne moze osmotriti kao celina.

https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54414656044/in/dateposted-public/

[Acheron]

NGC 752 je jedan od onih neopjevanih objekata, a s tamne lokacije ga se redovito vidi golim okom. 

[PavleR]

Sinoc sam ga i ja video golim okom  . Vidi se ako se zna gde da se gleda, magloviti sjaj pored 56 And.

Iako je ovaj opis star godinu dana, sinoc sam ga primetio na nebu i reko ajde da iznesem durbin, 20-60x80. I mogu reci da sam se bas prijatno iznenadio kako lepo izgleda u durbinu.

[PavleR]

Sazvezdje Cetus - zvezde i DSO u repu cudovista:

- Beta (𝞫) Ceti - Deneb Kaitos (zvezda)
- Iota (𝞲) Ceti - Deneb Kaitos Shemali (zvezda)
- Eta (𝞰) Ceti - Deneb Al Genubi (zvezda)
- NGC 246 (Caldwell 56) - Skull Nebula (planetarna maglina)
- NGC 210 (spiralna galaksija)
- NGC 157 (spiralna galaksija)

Sazvezde Cetus najvece je sazvezdje jesenjeg nocnog neba. Takodje je jedno od najzapostavljenijih i ''najomrazenijih'' sazvezdja u amaterskoj astronomiji. Puno je razoga za to i svi su neopravdani.

Iako je ''zvanican'' prevod imena sazvezdja ''Kit'', Cetus niti je kit niti ima oblik kita. Cetus je morsko cudoviste koje je Posejdon poslao da prozdere Andromedu prikovanu za stenu. Sazvezdje bas tako i izgleda: cudoviste ima glavu, vrat, telo i rep. Sazvezdje je ogromno i veoma cudnog oblika. Glava i telo Cetusa predstavljaju dve zasebne svetle celine na razlicitim stranama neba i povezane si uskim i dugaclim vratom. U vratu se nalazi jedna od najcuvenijih zvezda nocnog neba - Mira (''Predivna''). Mira je varijabilna zvezda koja menja sjaj u nepojvmljivo velikim razmerama - od toga da sija kao najsjajnija zvezda sazvezdja do toga da se ne vidi golim okom, dok se na dnu magnitude jedva vidi cak i teleskopom.

Sazvezdje je toliko veliko, a glava i telo Cetusa su toliko razvojene, da dosta posmatraca ne uspeva da identifikuje sazvezdje na nebu. Medjutim, malo truda u nocima bez mesecine i sazvezdje postaje jasno definisano, a njegov jedinstvani oblik ostaje urezan u pamcenje. Ono sto jeste opravdan razlog zapostavljanja ovog sazvezdja je sto je poprilicno nisko na juznom nebu. Sazvezdje sadrzi desetine DSO, ali su uglavnom u pitanju blede galaksije koje niski polozaj cini tesko osmotrivim. Opet, malo truda i dobar izbor noci u kojima vrsimo posmatranje, i Cetus ce nam priustiti mnogo noci ispunjenih drevnim fotonima dalekih galaksija.

Ispod sazvezdja Cetus je pravi biser - sazvezdje Sculptor. Vecini od nas to sazvezdje je prenisko na nebu. Medjutim, najlepsi objekat u sazvezdju je blizu Cetusa i moze se osmotriti cak i ako se ne vidi nijedna zvezda sazvezdja Sculptor. U pitanju je pravi biser madju galaksijama - Scultor Galaxy (NGC 253), ali o njoj neki drugi put.

U ovom postu bavicu se objektim koji se nalaze unutar prostora izmedju trtice i repa cudovista. Sem tri DSO, opisacu zvezde koje formiraju  ''zadnji'' deo Cetusa, poredjanih u svetli jednakostranicni trougao. Ovaj deo sazvezdja cine drevni crveni dzinovi na samrti, koji prave zivopisan kontrast sa potpunim mrakom u kome leze. Sva tri  objekta iz danasnjeg posta nalaze se unutar tog trougla.


Beta (𝞫) Ceti - Deneb Kaitos

Deneb Kaitos je najsvetlija zvezda u sazvezdju. Najjuznija je zvezda u telu ''Kita''. U pitanju je ostareli narandzasti dzin stelarne klase K0 III, sjajne magnitude 2.02.

Ova zvezda vredna je pomena ne samo zato sto lepo deluje kroz olular, vec i zbog toga sto je najbitniji ''lokator'' niskog juznog jesenjeg neba. Deneb Kaitos je polazna tacka za lociranje nekoliko desetina DSO od kojih su vecina male i blede galaksije, ali i nekoliko fantasticnih objekata. Grandiozna galaksija NGC 253 Sculptor Galaxy lako se nalazi ako se krene od zvezde Deneb Kaitos. Tu su i sjajne mete NGC 247 Claw Galaxy i NGC 264 Skull Nebula.

Lociranje: Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja. Najjuznija je zvezda u telu morskog cudovista Cetus. Lako ce se uociti kao jedina sjajna zvezda u potpuno mracnom delu neba niskog juga tokom jesenjih meseci. Iako zvezda sija magnitudom 2, cini ce se da je za nijansu bledja. Porednjenja radi, zvezde u astrizmu ''Velika kola'' sijaju istom magnitudom. Medjutim, te zvezde ce nam se ciniti malo svetlije od Deneb Kaitos. To se desava zbog niskog polozaja zvezde na nocnom nebu, gde opstrukcije usled svetlosnog zagadjenja i turbulencija niskog dela neba ''umeksavaju'' sjaj objekata.

Opservacija: Impozantan pogled. Zvezda sija zivopisnom narandzastom bojom. Zvezda izgleda uzareno, kao da gori i da ce svaki cas da eksplodira. Nalazi u porpunom mraku praznog zvezdanog polja. To odsustvo bilo cega iole svetlog oko nje dododaje na ''dramaticnosti'' pogleda, i sve izgledao kao ''Big Bang', narandzasta uzarena lopta usred potunog nistavila.

Debeb Kaitos gradi skoro jednakostranicni trougao sa jos dve lepe i relativno sjajne zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja: Deneb Algenubi (𝞰 Ceti) i Deneb Kaitos Shemali (𝞲 Ceti). Obe zvezde su udaljene oko 10º od Deneb Kaitos, na severoistok i severozapar, respektivno.


Iota (𝞲) Ceti - Deneb Kaitos Shemali

Crveni dzin magnitudom 3.6 i stelarne je klase K1.5 III. Zvezda je istinski ogromna i stara. Sa svoje 2.2 milijarde godine postojanja, ova zvezda je evolvirala izvan faze glavne sekvence i sada je nabrekla na radijus citavih 34x veci od Suncevog.

Lociranje: Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja rep Kita. Locirana je 11º severozapadno od nase prethodne mete, Deneb Kaitos.

Opservacija: Zvezda sija sjajnom narandzastom bojom koja ide na crveno i sjajno izgleda u okularu


Eta (𝞰) Ceti - Deneb Al Genubi

Crveno-narandzasti dzin magnitude 3.4 i cetvrta najsjajnija zvezda u sazvezdju. Stelarne je klase K2 IIIb. Ostareli se crveni dzin, koji je u svojih 1.6 milijardi godina postojanja istorisio zalihe vodonika u svom jezgru i danas energiju crpe nuklearnom fuzijom helijuma. Pri tome je zvezda nabrekla na radijus 15x veci od Suncevog i poprilicno se ohladila.

Zvezda je izuzetno zanimljiva za astronome jer je portvreno postojanje dve planete koje kruze oko ove zvezde - Eta Ceti b i Eta Ceti c.

Lociranje: Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezda u telu Kita.  Locirana je 10º severoistocno od nase prethodne mete, Deneb Kaitos.

Opservacija: Zvezda sija sjajno narandzasto-crvenom bojom, mnogo crvenijom nego Deneb Kaitos i Deneb Kaitos Shemali. Pored sebe ima sjajnu zvezdu HD 6866  sa kojom gradi opticki par (nisu gravitaciono povezane). Kada se zvezda stavi skroz na severozapad okulara u vdino polje ulaze jos tri sjajne zvezde, 30, 28 i 27 Ceti, a prostor izmedju njih je ispuinjen bledjim zvezdama.


NGC 246 (Caldwell 56) - Skull Nebula

Planetarna maglina magnitude 10.8 i prividne velicine 3.75' (225'').

Verovatno mnogi posmatracki astronomi imaju neki objekat za koji su vezani i kome se uvek vracaju - ili objekat koji ih ''progoni'. Skull Nebula je moj takav objekat. Kada bih brojao koliko put sam ponovo osmatrao isti objektat, NGC 264 bio bi daleko na vrhu liste. Zasto je to tako - ne znam ni sam. Jednostavno, mene pogled na ovu maglinu prikiva za stolicu - veliki bledi mehur koji kao duh lebdi kroz prazno crno nebo, i u njemu zarobljene svetle zvezde.

Ova planetarna maglina je blede magnitude i velike prividne velicine, sto joj daje izuzetno mali povrsinski sjaj. Dodatno, objekat se nalazi u savzezdju Cetus koje je nisko na juznom nebu pa se samim tim objekti u njemu vide bledje i teze se posmatraju. I sve bi to bilo sasvim dovoljan razlog da se ova maglina preskoci da nije onog najvaznijeg -  maglina izgleda fantasticno! Imao sam tu ''nesrecu'' sam je prvi put posmatrao u noci sjajnog seeinga ali oko 3 ujutru, kada sam vec bio premoren. Video sam da je objekat prelep i ostavio ga za sledecu noc kada budem odmorniji i skoncentrisaniji. Nisam ni znao kakvu sam gresku napravio. Sledecih desetak osmatranja nisam je video ni izbliza kao prvo. Usledila je citava serija posmatranja i trebalo je prodje skoro dva meseca i desetak ponovljenih posmatranja dok ponovo nisam uhvatio dovoljno dobru noc da je vidim kao sto sam je video prvi put. Od tada sam naucio i kako da je gledam, pa joj se vracam svake sezone a ovaj sablasni objekat uvek ostavi utisak na mene.

NGC 246 ne sija samo usled sok talasa centralne zvezde vec i zbog nacina na koji se krece. Naime, maglina se kroz svemir krece veoma brzo te zbog toga ima jaku interakciju sa okolnim interstelarnim gasom, sto je dovelo do formiranja cvorica veceg sjaj unutar magline, od kojih se posebno istice jedan na zapadu koji je teleskopski itekako osmotriv.

U centru magline nalazi se trostruki zvezdani sistem HIP 3678, ciji je primar HIP 3678A beli patuljak magnitude 11.9. Ova zvezda je jedan od uocljivijih belih patuljkaka na nocnom nebu, a ko poseduje bas veliki teleskop moze pokusati da uoci i njegovog pratioca - crvenog patuljka magnitude 14.4, 3.8' od primarne zvezde.

Lociranje: Poprilicno tesko ako se ne poznaje sazvezdje Cetus. Ja sam nasao lak star-hopp samo iz razloga sto poznajem taj deo sazvezdja. Naime, osim Skull Nebula, u trouglu izmezdju zvezda Deneb Kaitos, Deneb Algenubi i Deneb Kaitos Shemali nalazi se nekoliko malih i bledih galaksija koje sam osmatrao i navikao sam se na paterne koje formiraju zvezde.

- krene se od najsjajnije zvezde u sazvezdju Deneb Kaitos (𝞫 Ceti) magnitude 2. 4.5º severno od nje u trazilac ce uci dve svetle zvezde: HD 4730 i 18 Ceti.
- malo manje od 3º severno od njih lako ce se videti dve najsjajnije zvezde u pomenutom trouglu: 𝞿¹ i 𝞿² Ceti.
- Skull Nebula sa te dve zvezde gradi jednakostranicni trougao sa temenom ka jugu. Alternativno, nalazi se na kraju svetlog lanca od 4 zvezde koji sa zapada ulazi u prostor jucno od 𝞿¹ i 𝞿² Ceti, i koji je jasno vidljiv u traziocu. Ja vise volim da maglinu nadjem preko tog lanca, tacne poteze star-hopp-a dacu u mapi na kraju ovog posta.

Opservacija: Izuzetno tezak i zahtevan objekat za osmatranje, ali i nagrada za muku je velika.

Kada kroz okular malog uvecanja pogledamo lokaciju u kojoj se nalazi maglina videcemo pet  bledih zvezda. Na jugu leze tri zvezde u obliku jednakokrakog truogla veoma ostrog ugla, sa vrhom usmerenim ka dole. Iznad njih pokazace se dve zvezde. Cak i  u prosecnim nocima, trougao zvezda bice uokviren supljm maglovitosti, koja ce biti mnogo izrazenija na ivicama nego u unutrasnjojsti. Medjutim, sve se menja kada na okular ucvrstimo O III ili UHC filter, kada se maglina mnogo bolje istakne.

Maglina je velika i moze se posmatrati i na srednjim uvecanjima. Maglina inace slabo podnosi uvecanja i ja sam je najvise posmatrao na 107x i 136x. OIII filter i UHC filter daju poprilicno razlicite poglede, gde OIII istice maglovitost, a UHC bolje pokazuje granice. U svim, sem u bas najboljim nocima, maglina pokazuje sledecu strukturu:

- maglina je blago ovalnog oblika, sa duzom osom usmerenom od severa ka jugu. Velika je i bleda, mada OIII izrazito pojaca gustinu maglovitosti i lepo istakne objekat.

- dok se bez filtera vide samo delovi granica magline, OIII ne samo da pokaze kompletnu konturu objekta vec i njegovu unutrasnjost ispuni maglovitoscu. Prelep prizor. Maglina je po granicama svetlija i gusca, dok je iznutra retka i prozirna. Ivice su relativno ostre i tanke, pa na malim uvecanjima objekat deluje ''utegnuto'', a ne amorfno kao vecina bledih planetarki.

- mozda i najintriganniji deo objekta je sto u sebi sadrzi tri ''zarobljene'' zvezde, utopljene u prozirnu duholiku maglovitost. Ime Skull Nebula i potice od toga sto dve od te tri zvezvde predstavljaju oci a jedna usta ''Lobanje''. Sve zaista izgleda pomalo sablasno. Mehur je izuzetno bled ali proziran, vrlo cudna i neuobicajena pojava na nebu.

- ivice objekta nisu iste debljine. Pri posmatranju UHC filterom uocio sam da je zapadna ivica sira od istocne. Ta opservacija je jako teska sa OIII filterom, koji razmaze maglovitost po telu objekta pa se tako sitne nijanse ne mogu lako uociti. Takodje, UHC filter pokazuje da je sverna ivica objekta prekinuta.

- na vecim uvecanjima pojaca se kontrast pa je moguce uociti da je maglina iznutra ''suplja''. Naravno, ne bukvlano suplja, vec sadrzi veliku regiju bledje maglovitosti u odnosu na granice. Na uvecanju 176x i sa OIII filterom, vidi se da sa donjeg dela zapadne ivice krece jedan prst maglovitosti ka centralnoj zvezdi. To zapadnoj ivici daje oblik slova ''𝟄''. Svi ti detalji cine da unutrasnjost magline ne bude uniformnog sjaja, te da izgleda mnogo bledje od podjednako osvetljenih granica.

- sveukupan pogled na objekat je ''sablasan''. Maglina izgleda kao prozirni mehur koji u sebi drzi zatocene zvezde. Mehur pliva u potpunom mraku i izgleda zivo - bukvalno kao duh.

Ovakav pogled na maglinu javlja se u 95% slucajeva dobrog seeinga. Medjutim, ako je seeing odlican videcemo da je to samo juzni deo objekta. Pri odlicnim uslovima posmatranja maglina ce se pojaviti u svom kompletnom obliku, tj. pokazce se njen severni deo. On je poprilicno bledji od juznog, i u sebi ima ''zatocene'' jos dve blede zvezdice. Severni deo pojavljuje se mnogo manje nebulozno, i najvise mu se pokazuju same granice. Pojavom severnog dela maglina iz blago ovalnog oblika prelazi u izrazeno elipsasti.

Da se sada malo pozabavim sa tih pet zvezda usadjenih u maglinu. Naime, samo jedna od tih pet je zaista deo objekta. To je zvezda u samom centru magline.U pitanju je centralna zvezda ove magline, koja je binarni sistem magnitude 10.9. Ostale 4 zvezde nisu deo objekta vec su superponirane preko njega. To znaci da su to zvezde koje su blize nama nego sama maglina ali se nalaze u istoj liniji pogleda sa njom.

Ako joj se potpuno posvetimo, NGC 246 je jedno izuzetno komplikovano posmatranje.  Razlog je sto ne postoji najbolje uvecanje i najbolji filter - svako uvecanje i svaki filter nesto doda na kvalitet osmatranja ali nesto i oduzme. Da bi se sklopila kompletna slika objekat se mora posmatrati na vise uvecanja i na svim filterima.  Recimo, UHC filter mnogo bolje prikaze granice, ali zato se samo sa OIII moze primetiti ''isaranost'' unutrasnjosti. Manja uvecanja ''zatezu'' maglinu ali samo na vecim je moguce videti unutrasnje detalje. Stoga se maglina posmatra na bar 3 razlicita uvecanja sa po dva filtera. To iziskuje dosta vremena, a kako je objekat bled, i dosta napora.


NGC 210

Spiralna galaksija magnitude 10.9 i prividne velicine 5.0'x3.3'.

Lociranje: poprilicno tezak star-hopp, koji iziskuje malo iskustva u gledanju kroz trazilac. Naime, galaksija se nalazi tik uz zvezdu magnitude 8.4 koja stoji u praznom delu neba, a zvezde ove magnitude se ovako nisko na nebu pokazuju bledje kroz trazilac nego da su malo vise.

- krene se od najsjajnije zvezde u sazvezdju Deneb Kaitos (𝞫 Ceti) magnitude 2. 4.5º severno od nje u trazilac ce uci dve svetle zvezde: HD 4730 i 18 Ceti.
- upravno na liniju koja spaja te dve zvezde, 3º jugozapadno prometice se zvezda magnitude 6, koja sa njima gradi prominentan siroki pravougli trougao.
- tacno na polovini duzeg kraka tog trougla primetice se zvezda magnitude 8.4. Pogledamo zvezdu kroz okular i galaksija ce se videti 7' desno od nje.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 26.10.2024, oko 21:30.

Galaksija se na malom uvecanju vidi bledo, cemu doprinosi i njena lokacija na niskom juznom nebu.

Na uvecanju 176x prikazuje se kao ovalna mrlja pristojnog sjaja sa malim, sjajnim, i pomalo ovalnim jezgarcem. Izduzenost centra prati izduzenost galaksije, od 11h ka 5h. Neposredno uz galaksiju nalazi se pravougli trougao bledih zvezda, sa galaksijom smestenom tik uz teme krace katete. Galaksija ne pokazuje nkakve druge detalje.


NGC 157

Spiralna galaksija u sazvezdju Cetus. Galaksija sija magnitudom 10.4 i prividne je velicine 3.5'x2.4'.

U pitanju je udaljena grand-design spiralna galaksija, sto znaci da galaksija osim sto je face-on, ima dobro razvijene i jasno definisane spiralne ruke. Konkretno, kod NGC 157 su u pitanju dve jasno izrazene spiralne ruke koje daju galaksiji oblik slova ''S''. To je pre svega astrofotografska osobenost objekta, dok za vizualno osmatranje spiralnih ruku mora mnogo da se radi za okularom, pa cak i tada one se pojavljuju u naznakama i tragovima.

Lociranje: Galaksija se nalazi u praznom delu juznog neba i samim tim i ono malo zvezda koje ce uci u trazilac sijace bledje nego sto bi trebalo. Galaksija je smestena tacno izmedju dve zvezde magnituda 8.5 i 9 i cilj ce biti pronaci te zvezde traziocem. Naravno, za to je potrebno ostro oko, iskustvo i dobar trazilac.

- krene se od zvezde Deneb Kaitos Shemali u repu Cetusa. Oko 5º istocno nalazi se lanac od 3-4 sjajne zvezde. E sad postaje komplikovano. Imedju Deneba i tog lanca treba pokusati osmotriti tri blede zvezde koje grade oblik slova L. Te tri zvezde nalaze se 1.5º zapad-jugozapad od tog lanca, sto ce reci na samom kraju vidnog polja trazioca. Ako ih vidimo nacentriramo trazilac na HD 3144, pogledamo kroz okular i odmah iznad nje videcemo mali, jedva vidljivi sjaj nase mete.

Opservacija: U nocima dobrog seeinga galaksija sija poprilicno svetlo i odlicno se vidi. Nalazi se izmezdju dve zvezde magnitude 8.5 i 9 koje se se smestila svaka sa po jedne strane galaksije, svaka na oko 5' od nje. Zvezde je nemoguce ukloniti iz vidnog polja i one ce stvarati dodatno svetlosno zagadjenje . Sa druge strane, te dve zvezde dodaju na dinamicnosti pogleda i stvaraju estetski ugodnu sliku. Stoga, nesto dobijamo a nesto gubimo.

Na uvecanju 137x galaksija se prikazuje bledo i ovalno, sa izduzenjem u smeru od 11h ka 5h. Centar galaksije nije toliko sjajan i jedva da se razlikuje po sjaju od ostatka objekta. Ako se malo bolje zagleda u objekat, moze se primetiti bleda zvezda na juznom vrhu galaksije. Zvezde superponirane preko galaksija uvek su rado vidjen detalj i podosta doprinose pogledu.

Periferni vid dobro radi na galaksiji i tada se primeti da objekat ima bas cudnu strukturu koja je jako tesko uocljiva. Naime, vidi se da tu ima stosta cega ali sve je u tragovima i naznakama. Galaksija mi je nekako delovala ''isprekidano'' ali sam sebi ne mogu da opisem kako. Kao da ivice galaksije nisu kontunualne vec da na nekim mestima imaju ispupcenja i udubljenja. Ne mogu da stanem iza te opservacije jer su ivice objekta jako blede i amorfne, ali me je galaksija sve vreme ''cikala'' da ''ima tu necega sto viri''.

Galaksija zahteva odlican seeing. Objekat se nalazi relativno nisko na nebu pa svetli sjajem manjim nego sto mu magnituda sugerise. Posmatrao sam je nekoliko puta i razlika u pogledu je poprilicno velika. Uostalom, ovo vazi za sve objekte u juznom Cetusu - potreban je dobar seeing, sto tamnije nebo, kao i sto manje rasipanja svetlosne kupole horizonta.

Mape lociranja:

NGC 246:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54042229272/in/dateposted-public/
NGC 210:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54882165968/in/dateposted-public
NGC 157:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54882169003/in/dateposted-public

[tome]

Odličan opis Pavle.

Nisi nam rekao jesi li ulovio središnju zvijezdu kao dvojnu?

Snimao sam ovu maglicu 3x.
Nazire se da je središnja zvijezda dvojna, pratioc je crvene boje, ali nisam imao dovoljno dobar seeing da ih zaista prikažem.

[Acheron]

Toliko toga za promatrati, a tako malo dobrog vremena

[PavleR]

Odličan opis Pavle.

Nisi nam rekao jesi li ulovio središnju zvijezdu kao dvojnu?

Hvala Tomislave. Nisam uspeo da je vidim. Magnituda 14.3 jer na granici moga teleskopa, ali ne toliko juzno i plus umotana u maglivitost.

[PavleR]

Binarni sistemi u sazvezdju Pisces:

- 55 Piscium
- Psi¹ (𝟁¹) Piscium (74 Piscium)
- 65 Piscium
- Otto Struve 26
- h 636

Prosle sezone napisao sam dva izvestaja u kojima sam opisao 10 binarnih sistem u ovom sazvezdju. Ovog puta bavicu se sa 5 sistema koji se nalaze u okolini asterizma koji predstavlja levu ribu, na samom severu sazvezdja.

55 Piscium

Nejednak, blizak i zahtevan par. Primar je narandzasta zvezda K-tipa magnitude 5.6, dok je sekundar daleko bledje magnitude 8.6. Par se nalazi na relativno bliskoj separaciji od 6.6''. Vec sama magnitudna razlika od preko 3 magnitude, uparena sa separacijom koja dozvoljava sekundaru da dodje do izrazaja, nagovestava zanimljivo osmatranje.

Lociranje: Malo teza lokacija, posto se zvezda nalazi u velikom medjuprostoru izmezdju sazvezdja Piscium i Pegasus. Najlakse ju je pronaci prateci potez 𝞭 Androemdae - 𝞮 Andromedae - 𝞯 Andromedae - 55 Piscium. Sistem je blizak par sa zvezdom 54 Piscium i ne treba ih pomesati u traziocu (udaljene su samo 14'). 55 Piscium je svetlija od te dve zvezde i to ce se videti u traziocu. 54 Psc mozemo prepoznati i po tome sto se u nju uliiva lanac zvezda koji dolazi sa jugozapada.

Opservacija: 55 Piscium je jedno zaista lepo posmatranje. Zanimljiv par velike razlike u sjaju, sa narandzastim primarom koji zraraksto isijava. Na uvecanju 107x vidi se  narandzasti primar uz koga stoji malecki tackasti sekundar. Pogled je zanimljiv i slican je sa 42 Piscium, samo su ovde komponente blize, sto osmatranje cini malo tezim. Na uvecanju 136x narandzasta boja primara poprima njenu tamnu nijansa. Boju sekundara nisam uspeo da osmotrim jer se jos uvek prikazivao tackasto kao vrh igle. Ovo uvecanje dalo je mozda i najbolji pogled jer na uvecanjima vecim od 136x primar prestaje da bude tackast i pocinje previse da isijava zrake. U principu, binarni sistemi najlepse izgledaju na najmanjem uvecanju na kome se mogu razdvojiti i mozda jos jedan stepen uvecanja vise. Dva i vise stepeni nagore treba forsirati samo zbog bolje percepcije boja, na stetu vizuelnog utiska razdvojenosti sistema.

Psi¹ (𝟁¹) Piscium (74 Piscium)

Podaci o prirodi ovog sistema se razlikuju u zavisnosti od izvora, od toga da je u pitanju pravi binarni sistem do toga da su zvezde gravitaciono nepovezane. Po podacima o preklapanju paralakse i sopstvenom kretanju postoji jaka indicija da je u pitanju zaista pravi binarni sistem gravitaciono povezanih zvezda. Par je sastavljen od dve komponente jednake po sjaju i stelatnoj klasi. Magnitude zvezda su 5.3 i 5.5, sa izdasnom separacijom od 29.9''. Obe komponente su zvezde glave sekvence A-tipa.

Lociranje: Lociranje je jako lako ako se dobro poznaje sazvezdje Andromeda.  Ja sam nasao dva star-hoppa:

- Prvi nacin je preko svetlijih zvezda. Krenuo sam od zvezde Zeta (𝞯) Andromedae koju vidim golim okom. 2.5º jugoistocno od nje nalazi se jos jedna svetla zvezda Eta (𝞰) Andromedae. Opet 2.5º jugoistocno od te zvezde nalazi se nasa meta - 𝟁¹ Piscium.
Problem koji osmatraci mogu imati sa ovim star-hoppom je sto se polazna tacka, zvezda Zeta Andromedae, nalazi van glavnog asterizma sazvezdja Andromeda, pa osmatraci koji sazvezdje ne poznaju bas najbolje mogu imati problem da lociraju tu zvezdu.

- Drugi nacin je preko bledjih zvezda ali su zato te zvezde unutar glavnog asterizma sazvezdja Piscium. Produzimo liniju koja spaja zvezde 90 Piscium i Phi (𝞿) Piscium u glavnom asterizmu sazvezdja. Obe zvezde nalaze se u delu asterizma koji predstavlja istocnu ribu. Ako tu liniju produzimo za optpilike njenu duzinu doci cemo do nase mete.

𝟁¹ Piscium gradi blizak trugao sa jos dve zvezde: 𝟁² Piscium i Chi (𝟀) Piscium, pa pri centriranju mete treba proveriti da li trazilac dobro nacentriran da ne bi pomesali zvezde. To u principu ne bi trebao da bude problem jer je 𝟁¹ Piscium siroko razvojen par i vec ce se kroz trazilac videti da se radi o dvostrukoj zvezdi.

Opservacija: Ja ovakve zvezde nazivam ''Macje oci''. Rec je o siroko razvojenim jednakim zvezdama koje se svojim sjajem izdvajaju u okularskom pogledu i dominiraju nad svim ostalim zvezdama u vidnom polju. Ovo je jos jedan par za koji osmatraci prijavljuju razlicite percepcije boja: zuto-belo, plavo-belo, plavo-plavo. Po stelarnim klasama obe zvezde bi trebalo da budu belo-plave, ali sam ih ja na uvecanju 62.5x video obe bele. Par lepo izgleda, sa dovoljno velikom separacijom da nema potrebe ici na veca uvecanja. Pogled je miran i skladan i podseca me na zvezdu Theta (𝞱) Serpentis -  Alya.

Okularski pogled je zanimljiv jer okolne zvezde prave razne, lako uocljive paterne. Bledje zvezde oko 𝟁¹ Psc grade oblik vrha strele gde nasa zvezda lezi unutar tog vrha. Severno i juzno od 𝟁¹ Piscium nalaze se dva luka bledih zvezda koji se spajaju u jednoj tacki istocno od nase mete.

Na uvecanja 107x i 136x isao sam samo da bi defokusiranjem proverio percepciju boja, ali sam i na tim uvecanjima ostao pri utisku da se obe zvezde vide belo.

65 Piscium

65 Piscium jedan je od najelpsih binarnih sistema u sazvezdju. Cine ga dve po svemu jednake zvezde na maloj separaciji. Magnitude zvezda su skoro identicne i iznose 6.3 i 6.4, a obe komponente su zvezde F-tipa. Separacija je uskih 4.4'', ali posto je par jednakih magnituda mala separacija nije ''kriticna'' kao kod nejednakih parova.

Lociranje: Najlakse je krenuti od zvezde Delta (𝞭) Andromedae u glavnom asterizmu sazvezdja Andromeda. Na kraju vidnog polja trazioca, 1.5º juzno, uocicemo sjajnu zvezdu Epsilon (𝞮) Andromedae. Nacentriramo je u trazilac i pomerimo se jedan hod trazioca na jugoistok (oko 3º) i u centar vidnog polja uci ce nasa meta - 65 Piscium.

Opservacija: Prelep par. Iako je separacija mala, jednakost zvezda po velicini i sjaju cine ovaj sistem lako razlucivim, a opet taman bliskim da se zvezde ''dodiruju' na malom uvecanju od 62.5x. Pogled dodirivanja dve jednake zvezde na kome se ne vidi procep jedan je od najlepsih pri posmatranju binarnih sistema. Za takav prikaz sistema potrebno je da zvezde budu jednake a separacija mala. Cesto posmatraci takve parove ni ne zele da uvecavaju jer smatraju da je ovakav pogled najlepsi.

Na 107x par se prvi put potpuno razdvaja i ovo je maksimalno uvecanje na koje treba ici. Sve veca uvecanja rasirice zvezde i izgubice se taj blizak ''dodir'' koji osmatraci love kod ovakvih sistema. Takodje, sjaj zvezda pocece da se nepotrebno rasipa. Pogled je dinamican i nije dosadan. Razlog je sto su obe zvezde zuto-narandzaste boje a sve ostale zvezde u vidnom polju sijaju belom bojom. Par se pokazuje ostro i sa jako malim rasipanjem sjaja. Duo je veoma dinamican jer se nalazi u dosadnom zvezdanom polju i vidno iskace iz njega.

Otto Struve 26

Binarni sistem velike magnitudne razlike. Primar sija magnitudom 6.2, dok je sekundar cele 4 magnitude bledji i sija sjajem od 10 magnituda. Separacija sistema je uvek lepih 10.8''.

Dok po sjaju zvezde ne mogu biti razlicitije, po fizickoj prirodi su skoro identicne. Obe komponente su zvezde G-tipa, gde je primar klase G9 III a sekundar G1 V.

Lociranje: Sistem se nalazi neposredno ispod zvezde Tau (𝞽) Piscium magnitude 4.5,  koja se vidi golim okom. Rec je o najsjajnijoj zvezdi u asterizma istocne ribe. Stoga sam naciljao Tau Psc u trazilac i Otto Struve 26 video kao prvu zvezdu juzno od Tau.

Opservacija: pre nego sto krenem u opis samog sistema treba reci da se zvezda nalazi u izuzetno lepom i bogatom zvezdanom polju. Koliko je lep pogled na sistem, toliko je lepa i opsrevacija njegovog okruzenja. Sa desne stane sistema nalazi se jedan veoma lep asterizam u obliku srca. Sa severa u sistem se uliva pravolinijski lanac tri svetle zvezde. Neposredno ispod sistema ''nacrtala'' se Tau Psc kao dominantna zvezda u polju. Tau Psc smeta u pogledu jer se nalazi samo 15' ispod sistema i dosta odvlaci paznju.

Kako je sekundar sistema magnitude 10, nije lako fokusirati se na njega kada je svetla zvezda magnitude 4.5 (Tau Psc) toliko blizu para. Stoga sam nerado skocio na uvecanje 107x, iako je separacija od 10'' idealna za prvobitno planirano uvecanje od 62.5x. Na ovom uvecanju uspeo sam da uklonim 𝞽 Psc iz vidnog polja i sistem je odmah ''zivnuo''. Odmah se pojavio bledi sekundar na 10h od velikog primara. Bez 𝞽 Psc u vidnom polju 𝞞𝞢 26 posjtaje dominantna zvezda u polju i odmah je lakse percipirati je. Predivni primar se javlja u izuzetno ostrom pogledu i sija ''ozbiljnom'' zuto-narandzastom bojom. Cetiri magnitude bledji sekundar javlja se kao jedva vidljivo zrno peska kome ne uspeva da se probije boja. Tek na uvecanju 176x stidljivo je pocela da se probija boja sekundara za koju cenim da je zuta. Pokusao sam da izvucem boju sekundara defokusiranjem ali je zvezda isuvise bleda da bi prikazala koloricne difrakcione prstenove. Difrakcioni prten primara je skoro potpuno zut.

Sistem divno izgleda u okularu jer totalno odskace od zvezdanog polja oko sebe. Duboko zuto-narandzasti primar izgleda kao strano telo u polju dosadnih belih zvezda, unosi zivot u pogled i dominantno odskace od okuzenja.

Uvek su mi ovakvi pogledi bili fascinantni, tj. koliko blizina svetle zvezde moze inace svetlu zvezdu da umanji u zrno prasine. Zvezde magnitude 10 u okularu se smatraju za svetle - a evo ga sekundar te magnitude koji se jedva probija u prisustvu zvezde magnitude 6 uz sebe. Primar deluje kolosalno u odnosu na sekundar, koji bi da je usamljen u vidnom polju odavao potpuno drugaciji utisak.

Meni se ovaj par jako svideo jer volim sisteme gde se jedna komponenta prikazuje kao zrno peska. Separacija sistema je odlicna za ovakvu uparenost magnituda, i da nema svetlog ''smetala'' 𝞽 Psc sistem bi izgledao jos lepse jer bi mogao komotnije da se posmatra na manjem uvecanju.

HJ 636

Binarni sistem komponenti magnituda 7.4 i 11.8, na separaciji 20.4''. Par je velike magnitudne razlike sa veoma bledim sekundarom, ali separacija dozvoljava posmatracu da lako uoci pratioca na malo vecim uvecanjima.

Sistem je otkrio John Herschel, sin cuvenog Williama, po kome i nosi kataloski oznaku HJ.

Lociranje: sistem se nalazi u istom okularskom pogledu sa prethodnom metom 𝞞𝞢 26, 35' levo.

Opservacija: sekundar sam primetio na uvecanju 107x. Sistem je usmeren sever-jug, sa primerom na severu. Zvezda izgleda kao siri i bledji klon 𝞞𝞢 26, sa primetno manjim primarom od prethodne mete. Primar sija belkastom bojom, dok je sekundar sveden na majusno zrnce peska kome se ne moze odrediti boja.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54895485162/in/dateposted-public/

[PavleR]

Sazvezdje Cetus:

NGC 584 Grupa

U pitanju je galakticka grupa koja se sastoji od sledecih clanica:

- NGC 584 (Little Spindle Galaxy) - elipticna galaksija magnitude 10.5
- NGC 586 - spiralna galaksija magnitude 13.2
- NGC 596 - elipticna galaksija magnitude 10.9
- NGC 600 - spiralna galaksija magnitude 13.1
- NGC 615 - spiralna galaksija magnitude 11.5
- NGC 636 - elipticna galaksija magnitude 12.5

Lociranje: veoma lako lociranje jer se je cela grupa centrirana oko zvezde SAO 129371 magnitude 6.

Produzi se linija koja spaja zvezde 𝞰 i 𝞱 Ceti za otpilike pola njene duzine i udara se direktno u zvezdu SAO 129371. Stavimo zvezdu u oklular i galaksije grupe nalazice se i levo i desno od nje.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 28.09.2024., oko 0:30.

- pogled na Grupu kao celinu

Pogledom dominira ostrouglo-jednakokrai trougao svetlih zvezda magnituda 5, 6 i 7, gde su se najsvetlije galaksije smestile ili unutar njega ili na njegovim stranicma. Dve najsjajnije galaksije odmah su uocljive, gde me je iznenadilo koliko se prebleda NGC 586 lako uocava na srednjim uvecanjima, tik uz vodecu clanicu grupe. Pet od sest galaksija grupe nalaze se u precniku od 1º, sa dve najsjajnije clanice udaljene samo 25'. U okularu, sve galaksije smestene su desno od najsjajnije clanice, pa pogled izgleda nesimetricno i necentrirano.

Grupa se nalazi u veoma bogatom zvezdanom polju, sto bas i nije cesta slika kada se posmatraju objekti u telu Cetusa. To polje izgleda kao tepih po kome su se rasule tri svetle zvezde pomenutog trougla. Sa lako uocljivim galaksijama Grupe, pogled izgleda bogato u varijacijama sjaja i zvezda i galaksija. Veoma, veoma nagradjujuce posmatranje.

NGC 584 - Little Spindle Galaxy

Elipticna galaksija magnitude 10.5 i prividne velicine 3.8'x2.4'.

Najsjajnija i najveca galaksija grupe. Nalazi se tik izvan linije koja spaja dve svetle zvezde magnituda 7 i 8, od kojih je jedna dvojna. Galaksija se odmah istice kao najsjajnija u grupi. Ovalnog je oblika i pre svega je karakterise izrazito stelarni nukleus. Centar galaksije je izrazito visokog sjaja, a okruzuje ga halo koji takodje sija veoma svetlo. Halo uniformno bledi ga ivicama, a granice su mu difuzne, pa se galaksija nejasno stapa sa okruzujucim mrakom. Takodje, halo se javlja u velikoj gustini i poprilicno je neproziran. Jezgro je nesrazmerno malo u odnosu na halo, ali to ne umanjuje sjaj objekta jer galaksija kao celina pokazuje veoma visok sjaj.

Galaksija odlicno podnosi uvecanja i ja sam isao cak do 320x. Verujem da tome doprinosi kompaktnost njenog sjaja, jer unutar galaksije ne postoje blede regije, cak ni na samim obodima. Iako ime objekta sugerise da je u pitanju galaksije vretenastog oblika, ja je tako nisam video jer je ovalnost mala i daleko je od klasicnog oblika izduzenog sabirnog sociva vretenastih galaksija.

NGC 586

Spiralna galaksija magnitude 13.2 i prividne velicine 1.7'x0.9'.

U okularu se nalazi tik uz NGC 584, 4' gore-desno. Galaksija sija neobicno svetlo za svoju magnitudu i lako se uocava cak i na srednjim uvecanjima. Javlja se u maloj velicini i izrazito izduzenom obliku, usmerenja sever-jug.

NGC 596

Elipticna galaksija magnitude 10.9 i prividne velicne 2.8'.

U pitanju je elipticna galaksija koja se jos uvek nije u potpunosti formirala, tj. nalazi se u fazi stabilizacije posle spajanje sa jos jednom ili vise galaksija.

Nalazi se u produzetku linije koja spaja NGC 584 i NGC 586, na rastojanju oko 25' od vodece galaksije.

Galaksije je divno uokvirena trouglom tri svetle zvezde magnituda 6, 7 i 8, najblize najsvetlijoj zvezdi. Naime, udaljena je samo 12' od zvezde magnitude 5, sto itetako smeta u njenom osmatranju. Stoga tu zvezdu treba maknuti iz pogleda ako je moguce.

Galaksija je veoma slicna sa NGC 584, kao njena bledja varijanta. Osim u sjaju, razlikuje se i po manjoj ovalnosti, jer se javlja skoro u kruznom obliku. To odgovara njenoj klasifikaciji kao E2 elipticnoj galaksiji, sto je prvi stepen izduzenosti oblika od savrsene sfere. Odlikuje je sjajno i okruglo srediste, disproporicionalno manje od svetlog hala.

NGC 600

Spiralna galaksija magnitude 13.1 i prividne velicine oko 2'.

Ovu galaksiju sam najteze primetio od svih objekata u grupi. Iako je nominalno bledja od NGC 596, teze se uocava i posmatra. Primetio sam kruzenjem tubusom preko polja. Javlja se kao jedva vidljiv okruglasti sjaj uniformnog sjaja, vise kao zasijanje okolnog neba nego kao galaksija koja svoj sjaj crpi iz centra.

NGC 615

Spiralna galaksija magnitude 11.5 i prividne velicine 3.6'x1.4'.

Ova galaksija nalazi se izvan glavne koncentracije grupe, oko 1º severozapadno od vodece galaksije.  Stoga moze stati u jedno vidno polje sa ostalim clanicama grupe samo na najmanjem uvecanju.

Galaksija je mala, svetla, izduzena i jasno se uocava. Usmerenja je od 7h ka 1h. U sredistu galaksije nalazi se malo zvezdoliko jegarce visokog sjaja. Izduzeni halo sija visokim sjajem koji dobro podnosi uvecanja.

NGC 636

Elipticna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine oko 3.5'.

Galaksija je potpuno ''otkacena'' od glavne koncentracije grupe jer se nalazi na rastojanju od cak 2º od vodece galaksije. Toliko je daleko da se mora posmatrati kao zaseban objekat.

Iako ne bas zavidne magnitude, galaksija se lako uocava cak i na malim uvecanjima. Izuzetno je svetla i sa dve strane je okruzena svetlim zvezdama magnituda 9 i 10. Javlja se u visokom sjaju i fino izduzenom obliku usmerenja od 11h ka 5h. Ja sam galaksiju video ''plocasto'', te svetlo i u halu i u jezgru. Sjaj galaksije uniformno opada od sredista ka spolja ali ni u jednom trenutku nema ostenog gubitka sjaja. Galaksija se mekano spaja sa okruzujucim nebom, bez ostrih granica.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54906816931/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cassiopeia - ''Univerzitetski lanac'':

- Berkeley 58 (otvoreno jato)
- NGC 7790 - The Widow's Web Cluater (otvoreno jato)
- NGC 7788 (otvoreno jato)
- Frolov 1 (otvoreno jato)
- Harvard 21 (otvoreno jato)
- King 12 (otvoreno jato)

Pridruzeni clanovi ''Univerzitetskog lanca'':

- King 21 (otvoreno jato)
- Teutsch 23 (otvoreno jato)
- Stock 17 (otvoreno jato)

Tema danasnjeg teksta je veoma zanimljiva meta u sazvezdju Cassiopeia. Rec je  o lancu 6 otvorenih jata gusto spakovanih na malom rastojanju. Razdaljina dva najudaljenija jata iznosi samo 1º20', pa se nominalno moze govoriti o ''6 u 1'' pogledu za teleskope malo bogatijeg vidnog polja. Medjutim, u praksi ovo nije ''6 u 1'' pogled jer je dosta jata u lancu izuzetno male velicine, pa se za bilo kakve detalje svako jato mora sto vise uvecati i posmatrati kao separatna meta.

Ovaj niz otvorenih jata se medju amaterskim astronomima ponekad nezvanicno naziva  ''Univerzitetski lanac''. Ime je prosteklo iz cinjenice da je dosta jata u lancu otkriveno na univerzitetima Berkeley i Harvard. Na ovaj naziv naisao sam u tekstovina Rene Mertinga, ne znam da li ga je on uveo u upotrebu ali u je svakom slucaju naziv prikladan i odlicno zvuci.

Nedaleko od lanca nalaze se jos 3 veoma mala ali zanimljiva jata, koja sam ja nazvao ''pridruzerni clanovi lanca'' jer se u praksi posmatraju zajedno sa jatima ''Univerzitetskog lanca''.

Skoro sva jata u lancu su izuzetno mala i bleda, sem NGC 7790, pa je ovo meta za malo vece teleskope i iskusnije posmatrace. Sve ce biti jasno kada budem naveo velicine objekata. U polju ima puno svetlih zvezda, i jos vise bledjih, pa je lako pomesati jato sa nekim zvezdanim paternima koji se javljaju u pogledu. Potrebno je imati malo osecaja za velicinu objekata i iskustva u identifikovanju sicusnih granuliranih mrljica koje leze blizu mnogo svetlijih zvezda. Posmatranju lanca sam pristupio veoma studiozno, natenane i sa potpunom koncentracijom, pa sam ga stoga podelio na dve veceri kako bih sprecio ''ofrlji'' pogled usled zamora. Vremenski, lanac sam posmatrao ukupno 124 minuta.

Naravno da nije slucajno sto se bas u sazvezdju Cassiopeia moze videti ovoliko otvorenih jata na malom prostoru. Stavise, od oko 1.100 do sada otkrivenih jata, cak 106 njih se nalazi u ovom sazvezdju. Razlog za to je veoma mala gustuna apsorbujuce prasine u regiji ovog sazvezda. To nam dozvoljava pogled u susednu Perseus ruku galaksije u mnogo vecim detaljima nego bilo gde na nebu. O ,,prozorima'' na nocnom nebu detaljno sam pisao u svom clanku u ''Horizontima'' broj 13, pa se ovde ne bih ponavljao. Takodje, u istom clanku sam postavio fotografiju ovog dela neba, na kojoj sam rucno oznacio svako jato. Stoga, ako neko zeli da i vizuelno isprati raspored jata u ovom tekstu, .postoji detaljna fotografija unutar clanka.

Lociranje: veoma lako lociranje.

- krenuo sam od zvezde Caph (𝞫 Cas) magnitude 2.3, jedne od zvezda sa kojima se zavrsava asterizam ''W''.
- 2º levo od zvezde primetice se vertikalni lanac tri zvezde magnituda 6 i 7.
- pogledamo u regiju izmedju dve gornje zvezde, i u pogledu ce se pojaviti prelep izgled najsjajnijeg jata ''Univeritetskog lanca'' - NGC 7790.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opervacije izvrsene u nocima 19.09.2025. u 22:34.

Jata cu davati redosledom u kome ona dolaze u okularu, sa leva na desno.

Berkeley 58

Otvoreno jato magnitude 9.8 i prividne veicine 5'.

Kao i sva Berkeley jata, i ovo veoma udaljeni objekat. Nalazi se na rastojanju od citavih 12.100 ly od Zemlje. Berkeley jata nisu katalogirana vizualnim osmatranjem, vec su otkrivena pregledima fotografskih ploca sa Palomar Sky Survey. Katalog je objavljen 1958. godine i predstavlja rezultat rada brojih naucnika sa znamenitog Berkeley Univerziteta u Kaliforniji. Vecina jata u katalogu su jedinstveni objekti koji do tada nisu bili poznati. Berkeley jata karakterise velika starost i daleka udaljenost, a vizuelno najupecatljivija nalaze se duz jesenje trake Mlecnog Puta, u sazvezdjima Cygnus, Cassipeia i Cepheus.

Jato se nalazi 20' levo od najsjajnijeg clana lanca, NGC 7790.

Berkeley 58 je najudaljenije jato u ''Univerzitetskom lancu'', pa je stoga i najbledje. Najsvetlija zvezda jata sija tek magnitudom 13, pa je jasno da je u teleskopu 12'' jato uocljivo samo u svom delu koji se sastoji od zvezda magnituda 14. Pa ipak, neverovatno je da se jato uocava cak i na malom uvecanju kao maglovita okrugla mrljica u bogatom zvezdanom polju. Za ovo uocavanje ipak treba malo iskustva i rutine za okularom. Na velikim uvecanjima (320x) jato se razlucuje na desetak izuzetno bledih zvezda, nasumicno razbacanih, i u relativno gustoj grupisanopsti. Jato izgleda ekstremno bledo, i opet mi je cudnovato koliko lako iskoci iz pozadine na manjim uvecanjima. Jato izgleda ''neugledno'', bez centralne koncentracije. Jedina forma koju sam mogao da izvucem je da je sest zvezda poredjano u luk. Vecina zvezda su magnitude 14.

NGC 7790 - Widow's Webb

Otvoreno jato magnitude 8.5 i prividne velicinme 7.4'.

Najsvetlije je, najvece i nalepse jato u lancu. Lako se uocava vec na malom uvecanju, na kome je jasno je zasto nosi ime ''udovicina mreza''. Javlja se kao kao desetak zvezda superimoniranih preko guste maglovitosti nerazlucenih clanica koja podseca na gustu mlecnu  mrezu tarantule.

Na uvecanjima 137x i 176x, vidi se da je jato dvodelno. Juzni deo jata cini trapez 4 najsvetlije zvezde u jatu. Severni deo je tanak i izduzen, i sastoji se od bledih zvezdica superimponiranh preko guste ''paucine''. Medjutim, pogled na severni i juzni deo je potpuno drugaciji po pitanju gustine i sjaja zvezda:

- juznim delom dominiraju 4 zvezde magnitude oko 11, postavljene u obliku trapeza okrenutoig naglavace, tj. sa gornjom osnovicom duzom od donje. Ovaj deo jata je sjajniji ali zato i siromasniji zvezdama. Takodje, u ovom delu pozadinskog sjaja je mnogo manje nego u severnom.

- severni deo jata je izduzen u smeru sever-jug i postavljen je tacno upravno na osnovice donjeg trapeza. Stoga ne mogu da se otmem utisku da jato deluje kao brod sa jarbolom. Za razliku od rasutog i sjajnog juznog dela, severni je mnogo intigantniji i glavni je razlog zasto se ovo jato asocira sa mrezom. Ova polovina jata sastoji se od gusto grupisanih bledih zvezdica postavljenih preko gustog pozadinskog sjaja nerazlucivih clanica. Taj pozadinski sjaj je toliko kompresovan da lici na mlecnu mrezu pauka - ne onu zrakastu mrezu ''domacih'' pauka, vec na gustu, mlecnu mrezu koju plete tarantula.

Zanimljivo je da paucinasta struktura jata ne nestaje cak ni na srednjim i vecim uvecanjima. U pocetku posmatranja mislio sam da ce se mreza na vecim uvecanjima razluciti u pojedinacne zvezdice, ali ona ostaje sveprisutna kako god posmatrali jato. Prelep, unikatan prizor, izuzetno ugodan za oko.

Periferni vid odlicno radi na jatu. U juznom, siromasnijem delu, pojavljuju se dodatne zvezde u ispuni trapeza, a severni deo jos vise dobije na paucinastoj strukturi. Ma lepota.

Ukupan broj razlucivih zvezda u jatu je oko 30-tak. 4 nasjajnije zvezde u jatu sijaju magnitudom 11, dok su ostale bledje, sve do limita teleskopa.

NGC 7788

Otvoreno jato magnitude 9.4 i prividne velicine 2.4', gde neki izvori navode i vecu velicinu od 2.7'. Izvori koji navode velicinu 4' grese, a to cu objasniti u sledecem pasusu. Fizicki, jato je malo i siromasno, velicine samo 9ly, sacinjeno od samo 20 zvezda. Nalazi se 15' desno od NGC 7790.

Ovo minijaturno jato predmet je mnogih pogresnih opservacija i identifikacija. Naime, jato je centrirano oko zvezde magnitude 10. Ta zvezda je teme osnovice svetlog tupouglog zvezda takodje magnituda 10. I upravo tu lezi zamka, a to je da se desava da posmatraci mesaju te zvezde sa jatom. Medjutim, nijedna od tih zvezda nije deo jata. Naime, NGC 7788 se na malim uvecanjima javlja se kao bleda, gusta i lucna koncentracija oko temena tog trougla, tesko primetna ako posmatrac nije koncentrisan. Na DSS2 fotografijama crvenog kanala jasno se vidi kako izgleda jato, i da su mnogi opisi i skice pogresni, pa cak i fotografije koje predstvljaju jato kao mnogo veci skup zvezda od onogo sto ono u stvari jeste.

Na malom uvecanju jato se vidi kao maglicasti sjaj oko zvezde magnitude 10. Na vecim uvecanjima jato se razlucuje, i u pocetku izgleda kao sveska na kvadratice. Medjutim, ako se malo bolje zagleda, pogotovo na uvecanju 320x, , vidice se  da se jato sastoji od 10 zvezda, skoro u savrsenoj simetriji. Zvezde su poredjane u tri pravolinijska reda koji bi se spojili u jednoj tacki kada bi bili duzi. Najsvetlije zvezda u jatu nalaze se na krajevima tri lanca, dok kako se lanci skupljaju zvezde postaju bledje. Sve stoji u simetriji, i rapored zvezda i raspored sjaja.

Jato je bez ikakve magnitudne varijacije clanica, i po mojoj proceni sve zvezde sijaju magnitudom 13. Veoma je bledo i malo, i do jasne opisane forme moze se doci samo pomatranjem na visokim uvecanjima.

Frolov 1

Otvoreno jato magnitude 9.2 i prividne velicine 5'. Ovu velicinu uzimam sa rezervom jer sam ja jato video u nesto manjoj dimenziji.

Nalazi se nekih 15' gore-desno od prethodne mete.

Jato se izuzetno tesko uocava jer je smesteno tacno na osnovici trougla tri svetle zvezde koje nisu deo jata. Te tri zvezde potpuno zaokupe koncentraciju posmatraca, i nije lako prebaciti se u prostor izmedju njih i uociti jato. Pogotovo sto se jato javlja bez centralne kondenzacije i sa vecinom zvezda magnitude 13, pa je tesko primetiti ga ako ne znamo tacno gde da trazimo. Opazanje ovog jata sam morao naknadno da potvrdim.

Objekat se sastoji od dva lanca zvezda koji formiraju izobliceni oblik slova ''T'', sa ne bas pravim uglom izmedju dva lanca. U jatu se izdvaja samo jedna svetlija zvezda,  dok je vecina ostalih zvezda oko magnitude 13 sa ponekom 12-ticom. Jato je siromasno i sadrzi nekih desetak zvezda.

Harvard 21

Otovreno jato magnitude 9 i velicine 3'.

Harvard katalog sastavio je cuveni astronom Harlow Shapley 1930-tih godina, dok je radio kao upravnik Harvard Univerziteta, odakle katalog vuce svoje ime. Katalog se sastoji od 21 otvorenog jata, od koji su oko pola unikatni, do tada neotkriveni objekti.

Nalazi se oko 25' desno od jata NGC 7788.

U pitanju je sicusno i siromasno jato koje se sastoji od samo 6 zvezda. Toliko je malecko i bezlicno da ga nikada ne bih primetio da ga nisam ciljano trazio. Medjutim, ako tacno znamo gde se jato nalazi, nije ga tesko primetiti. Od 6 zvezda jata, ja sam uspeo da uocim 5, magnitude oko 12. Javlja se bez ikakve centralne kondenzacije.  Zvezde su poredjanje su u dva ugrubo paralelna lanca koji mimikuju oblik trapeza.  Severni lanac se sastoji od 3 zvezde, dok juzni sadrzi dve. Pogled uoste ne lici na otvoreno jato i mislim da nema sanse da se jato uoci samo od sebe ako tacno ne znamo gde se tacno nalazi.

King 12

Otvoreno jato magnitude 9 i prividne velicine 3'.

Udaljeno je samo 15' desno od Harvard 21.

Jos jedno minijaturno i veoma siromasno jato, koje se sastoji od samo 15 zvezda. Medjutim, da mi je neko rekao da cu jato od 3' i 15 zvezda posmatrati razjapljenih celjusti, ne bih mu verovao. Prelepo jato!!!

Ne mogu da se otmem utisku koliko me je ovo jato iznenadilo svojom divnom formom. Na malom uvecanju vidi kao dve bliske zvezde magnitude 10 utopljene u minijaturnu, granuliranu maglicu. Medjutim, na visokim uvecanjima jato otkriva prelepu formu. Iz te dve zvezde razvija se pet radijanih lanaca i sve izgleda kao paukova mreza sa dva svetla oka pauka posred mreze. Jato se sastoji od 16 zvezdica i prikazuje jaku dinamicnost. Sa jedne strane, sve je savrseno simetricno: dve svetle zvezde istog sjaja  u centru, kao oci pauka koji vreba zrtvu. Od ''ociju'' zrakasto se pruza pet niti paukove mreze, postavljene pod slicnim centralnim uglovima. Medjutim, sa druge strane, imamo potpunu razlicitost sjaja u jatu: dvojna zvezda u centru nedvosmisleno dominira objektom jer su joj komponente osetno svetlije od ostalih clanica jata. Najsvetlija zvezda van centra nalazi se u niti paukove mreze koja su pruza na 1h od sredista jata.

Jato sam najdetaljnije video na uvecanju 320x, kada sam u objektu izbrojao 16 zvezda. Naprosto, jato je toliko malo da je neophodno povecati uvecanje na ovaj nivo. 

King 12 smatram ga za jedno od najlepsih ovosezonskih posmatranja. Ako posmatrac moze nesto moze da ocekuje od minijaturnog jata velicine 3' - to je ovaj pogled.

Na kraju treba reci da neka od jata ''Univerzitetskog'' lanca nisu samo slucajni objekti na istoj liniji pogleda, vec ih veze isto fizicko poreklo. Naime, King 12, NGC 7790 i NGC 7788 su istog mladog godista i smatra se da su rodjeni u isto vreme i iz istog maticnog molekularnog oblaka. Za King 12 i NGC 7788 se takodje zna da pripadaju istoj grupaciji zvezda, Cassiopeia OB5 asocijaciji u Perseus spiralnij ruci Mlecnog Puta.


Pridruzeni clanovi ''Univerzitetskog lanca'':

King 21

Otvoreno jato magnitude 9.6 i prividne velicine 3'x3'.

Jos jedno je od jata koje je doslo sa Berkeley Univerziteta. King katalog sastavio je profesor Ivan King 1949. godine, na temelju svojih proracuna dinamike otvorenih i globularnih jata. Katalog se sastoji od 27 jata.

Jos jedno prebledo i minijaturno jato. Toliko je bledo i malo da se ne moze locirati na malim uvecanjima. Na uvecanju 176x jato se javlja u najavi ali sam ga pozitivno identifikovao na 320x. Zvezde jata podeljene su u dve grupacije: svetlije i bledje. Naime, jato se sastoji od luka svetlijih zvezda, centralnog ugla oko 60º. Luk pocinje sa tri blede zvezde, koje prate tri malo svetlije, da bi se zavrsio sa dvojnom zvezdom separacije 4'', primara magnitude 11.7. Unutar luka nalazi se i lucida jata magnitude 10.7. Unutrasnjost luka je prazna. Ispod luka nalazi se gusta populacija desetak izuzetno bledih zvezda, od kojih su neke na granici razlucivosti pa naizmenicno ulaze i izlaze u pogled.

Teutsch 23

Otovreno jato magnitude 9 i prividne velicine 1.8'

Teutsch 23 je jato ''novijeg datuma'', buduci da je otkriveno tek 2008. godine. Deo je kataloga asterizama, otvorenih jata i kandidata za otvorena jata koji su sastavili Bruno Alessi i Philipp Teutsch.

Kada se pogleda velicina ovog jata, moze se pomisliti da manje od ovoga ne moze, ali sacekajte sledece jato. Jato je i veoma siromasno, i sastoji se od samo 10 zvezda. Nalai se oko 20' desno od King 21.

Ovo jato se toliko sicusno da se  bez puno iskustva ili perfektne mape tesko moze primetiti. Ja sam od njegovih 10 clanica uspeo da primetim 4, od kojih je nasjajnija magnitude 12. Na uvecanju 176x, jato se javlja kao blago svetlucanje neposredno uz zvezdu magnitude 8.4. Jato se razlucuje na 4 zvezde, superimponirane na bledu maglovitost nerazlucenih clanica.

Stock 17

Otvoreno jato magnitude 9.5 i prividne velicine 1'.

Stock katalog otvorenih jata sastavio je nemacki astronom Jurgen Stock ranih 1950-tih. Katalog se satoji od 24 jata, i vecina su unikatni, do tada neotkriveni objekti.

Stock 17 je najmanje otvoreno jato u ovom izvestaju, ali je zato beskrajno simpaticno. Sa prividnom velicinom od samo 1', spada u grupu najminijaturnijih jata vidljivih amaterskim teleskima. Ni bogatstvo zvezdama mu nije jaca strana, jer se sastoji od samo 15 clanica. Medjutim, pogled na Stock 17 je izuzetno lepo iskustvo, pogotovo zbog nacina kako se jato pokazuje ni iz cega pri perifernom pogledu.

Jato je centrirano oko zvezde magnitude 8.5 koja nije deo jata. Na 176x, u direktnom pogledu vidi se samo zvezda. Medjutim, kada se jato pogleda perifernim vidom desava se magija. Oko zvezde se pojavljuje desetak bledih zvezdica koje gusto okruzuju svetlu zvezdu, kao moljci oko lampe. Na uvecanju 320x, sve zvezde se stabilizuju i u direktnom pogledu. Jato me je jako podsetilo na Tau Canis Majoris Cluster (NGC 2362). Iznenadjujuce lep pogled, ocekivao sam nista a dobio mnogo. Malo, gusto, koncentrisano i divne forme prebledih moljaca oko jedne svetle zvezde. Cenim da su sve zvezde jata magnitude 13 i 14.

Momenat kada periferni vid od obicne zvezde stvori roj moljaca oko nje je fantastican trenutak. Odjednom se ni iz cega stvori predivan pogled. Izuzetno simpaticno jato i iznenzdjujuce lep pogled za objekat velicine samo 1'.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54918184324/in/dateposted-public

[Acheron]

King 12 nisam nikad promatrao, a kao "proskenirao" sam taj dio neba. To samo znači da kad završim projekt skeniranja neba, a ovim tempom je to oko 2040. na redu, moram isponova 

[Acheron]

Di nam je Pavle, već dugo ništa ne piše? 

[PavleR]

Di nam je Pavle, već dugo ništa ne piše? 

Evo pise iz bolnice da je imao operaciju :), pa ga zato nema