PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Sazvezdje Camelopardalis:
- NGC 1501 - Oyster Nebula  (planetarna maglina)

Sazvezdje Monoceros:
- NGC 2301 - Hagrid's Dragon Cluster (otvoreno jato)

Sazvezdje Taurus:
- NGC 1807 i NGC 1817 - Poor Man's Double Cluster (par otvorenih jata)

------------------------------------------------

NGC 1501 - Oyster Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Camelopardalis, blede magnitude 11.5 i prividne velicine 52''.

Od ove magline sam ocekivao jako malo, skoro nista, a dobio sam izuzetno mnogo. Maglina se pokazala kao prijatno iznenadjenje i mogu da kazem da mi je bilo izuzetno zabavno i prijano posmatrati je. Naime, sve je protiv ove magline: lokacija na severnom nebu koje je meni svetlosno zagadjenije od juznog, ocajno bleda magnituda uparena sa pristojnom velicinom sto rezultuje ne bas sjajnim povrsinskim sjajem objekta. Medjutim, nekako se sve kod nje skockalo za jedan lep i jasan pogled.

Lociranje: Lokacija moze biti pakao a moze biti prelaka. Sve zavisi koliko poznajemo nocno nebo. Ako poznajemo bledo sazvezdje Camelopardalis i znamo da prepoznamo najsjajnije zvezde u njemu do magline mozemo doci poprilicno brzo.

- U trazilac centriramo duplu zvezdu Struve 385 u glavnom asterizmu sazvezdja Camelopardalis. Ova zvezda se vidi golim okom i moze nas dovesti do nekoliko lepih meta. Zvezda je jako blizu zvezde Gamma Persei u savezdju Perseus i prva je svetla zvezda koja se nalazi blizu linijie koja spaja Gamma Persei sa Polarisom.
- Jugozapadno od Struve 385 nalaze se dve zvezde: Struve 400 i HD 22764. Produzimo liniju koja spaja sve tri zvezde i posle samo jednom pomeraja trazioca u vidno polje ce uci prsten koji gradi pet svetlih zvezda.
- U sredini tog prstena kroz trazilac ce biti vidljiva jedna bleda zvezda HD 25734.
- Nacentriramo tu zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular i odmah pored nje bice jasno vidljiv ovalni maglovit sjaj - nasa meta NGC 1501.

U najnovijem broju casopisa Sky&Telescope autor Don Ferguson dao je potpuno drugaciji star-hopp, krenuvsi od zvezde Beta (𝞫) Camelopardalis. Ja mislim da je moj bolji jer je Struve 385 lakse pronalazi golim okom od Beta Cam, a i dosta je bliza maglini. Maglinu sam posmatrao pre skoro dva meseca, pokusacu da je nadjem i njegovim nacinom pa cu uporediti.

Opservacija: Maglina sija poprilicno sjajno za svoju magnitudu i povrsinski sjaj. Velika je, i poredjena radi skoro je iste velicine kao Jupiter u opoziciji. Sjaj objekta me je bas iznenadio. Maglina se bez problema vidi bez filtera, a sa O III filterom pogled je fantastican. Maglina izgleda kao neki duh u mraku. Ono sto je tipicno za sazvezdje Camelopardalis je odsustvo sjajnih zvezda, tako da u okularu nista nece gusiti sjaj magline i ona ce iskociti jasno i sjajno kao maglovit oval.

Vec na uvecanju 62.5x maglina izgleda duholiko i vidi se da nije kruznog vec elipsastog oblika. Nikakva boja se ne pokazuje jer je maglina isuvise bleda da bi se probila boja. Pored magline nalazi se ranije pomenuta zvezda HD 25734 magnitude 7.5. Ako hocete, pokusajte da je uklonite iz pogleda ne bi li jos vise pojacali sjaj magline. Super je i ako ostane u pogledu jer pravi lep par sa nasim objaktom. Prijatno me je iznenzdilo i to da nije bilo neke preke potrebe za perifernim vidom. Maglina dobro izgleda cak i na ovom uvecanju bez naprednih tehnika posmatranja, jedino ce filter poprilicno pomoci.

Maglina slabo podnosi uvecanja. To je ceh koji pogled placa ako planetarke imaju mali povrsinski sjaj. Kontrast se pojaca ali sam objekat ubledi i izgubi na ostrini. Posle 62.5x po obicaju sam presao na svoje omiljeno uvecanje od 176x jer na njemu imam optimalnu izlaznu pupilu. Medutim, bio sam jako nezadovoljan pogledom. Maglina je ubledela, ostrina se izgubila a unutrasnja struktura je ostala neosmotriva. Stoga sam se spustio na uvecanje 107x i na njemu se i zadrzao. Na njemu se objekat nekako opimizovao: gubitak ostrine i sjaja se nadoknadio sa dovoljno kontrasta da moze da se primeti da je unutrasnjost magline nejednako osvetljena. Odmah da kazem, ta nejednaka osvetljenost ne moze da se primeti odmah. Na ovom uvecanju proveo sam oko 7-8 minuta pokrivene glave da bih mogao da primetim tu osobinu objekta.

Okularsko zvezdano polje je izuzetno siromasno. Zvezda HD 25734 je uvek tu i ona ce praviti drustvo maglini na bilo kom uvecanju. Medjutim, osim nje, u vidnom polju skoro da nema iole sjajnije zvezde. Mozda bas to pomaze da ova maglina zasjaji bolje nego sto brojke indukuju. Maglina i zvezda stoje jedna pored drudge same u totalnom mraku.

Centralna zvezda magnitude 14.5 ne moze se osmotriti moj aparaturom.

Oyster Nebula je odlicna meta. Maglina ima mali povrsinski sjaj ali ipak taman dovoljan da je napravi duholikom. Po meni, ovo je obavezno posmatranje i ako imate dovoljno aparature obavezno pogledajte ovaj objekat. Objekat ne pleni strukturom jer se ona bez bas velikih teleskopa ne moze ni uociti. Stoga lepota ovog objekta ne dolazi iz njega samog vec iz svoje duholike pojave u mracnom praznom nebu sazvezdja Camelopardalis.


NGC 2301 - Hagrid's Dragon Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Monoceros, magnitude 6.0 i prividne velicine 12'.

Ovaj vrhunski posmatracki objekat verovatno je jedno od potcenjenijih otvorenih jata u sazvezdju Monocoreos. Razlozi za to leze u cinjenici da se jato popuno drugacije prikazuje u malim i velikim teleskopima. Naime, jato je bogatom zvezdama magnitude 11 i bledjim nacickanih jedna do drudge i pogled na objekat se znatno razlikuje u zavisnosti koju magnitude zvezda telekop moze da  prikaze. U jednom astronomskom casopisu sam procitao da autor opisuje jato kao ''odrpana linija zvezda'' ili ''eksplozija zvezda'' u zavisnosti od velicine aparature. U mom teleskopu jato je ''eksplodiralo'' i pokazalo se kao jedan predivan objekat.

Lociranje: Ono sto ovo lociranje cini lakim je cinjenica da se cetiri najsjajnije zvezde jata vide u traziocu o obliku male vertikalne linije. Ono sto lociranje cini teskim je sto sam ja odmah krenuo od zvezde Delta (𝞭) Monoceroeis magnitude 4.15, za koju znam da mnoge kolege ne vide golim okom sa svojih lokacija. Kolegama koje ne uspevaju da je vide mozda ce pomoci cinjenica da je Delta Monocerotis prva svetla zvezda jugozapadno od sjajne zvezde Procyon, najsjajnije zvezde u sazvezdju Canis Minor.
Ja sam nasao sledeci star-hopp:

- U trazilac sam direktno nacentrirao zvezdu Delta Monocerotis u glavnom asterizmu sazvezdja. Da sam na pravom mestu potvrdio mi je lanac od tri zvezde iznad nje.
- Pratio sam taj lanac za malo vise od jednog pomeraja trazioca (5º) dok nisam dosao do svetle zvezde HD 49933. Zvezda se lako prepoznaje jer je vrh asterizma koji lici na kucu sa krovom, a podseca i na oblik sazvezdja Auriga.
- U istom vidnom pollju trazica, na samom severu primeticemo zgusnuti lanac od cetiri zvezde - otvoreno jato NGC 2301.

Opservacija: Na prvi pogled kroz okular sam ostao zatecen kvalitetom pogleda. Za razliku od vecine ostalih otvorenih jata cije zvezde grade neku vrstu oblika kruga, zvezde ovog jata grade distinktivni oblik krsta koji najvise podseca na sazvezdje Cygnus ili mozda Aquila. Stoga je jasno zasto ovo jato nosi nazive Hagrid's Dragon i Great Bird Cluster.

Najvise sam se zadrzao na uveacanjima 107x i 136x. Jato je relativno malo ali sa gusto spakovanim zvezdama. Objekat je najgusci u centru. Severno od centra pruza se lanac od cetiri jako sjajne zvezde, juzno od centra krece lanac od sest sjajnih zvezda da bi na kraju dosao dugacki istocni lanac koji formira telo zmaja. Stoga objekat izgleda kao ptica ili zmaj, gde centar predstavlja glavu, severni i juzni lanci predstavljaju krila, dok istocni prikazuje telo i rep.

- Severno krilo je najprominentnije jer je sastavljeno od cetiri relativno sjajne zvezde u odnosu na ostale clanice jata. Tri zvezde blize centru su bele boje dok je najsevernija zuta.

- Juzno krilo sastoji se od sest svetlih zvezda

- Telo i rep, tj. istocni lanac sastoji se od gusto spakovanih bledih zvezda koje zavrsavaju sa jednom svetlom. Zvezde repa gusce su spakovane neko zvezde krila. Na svom kraju rep se savija ka severu pod 90º. Ja sam sve zvezde u repu video belo sem poslednje koja se pokazala crvenkasto.

- Najlepsi deo objekat je centar, tj. glava. On je najgusci deo jata i treba ga posmatrati na vecem uvecanju. Centar ima dve sjajne zvezde jedna do drudge, od kojih se sjajnija pokazuje zuckasto. Oko njih su gusto rasporedjene blede zvezde. Te blede zvezde nisu nasumicno razbacane oko dve svetle vec grade dva paralelna lanca koja polaze severno od dve svetle, da bi se potom oba ta lanca savila na jug. Time formirju neki oblik slova L.
Centar sam posmatrao i na uvecanju 176x ne bi li bolje uocio detalje rasporeda bledih zvezda oko centralnog para svetlih.


NGC 1807 i NGC 1817 - Poor Man's Double Cluster

Par otvorenih jata u sazvezdju Taurus. Centri jata se nalaze na separaciji od oko 20', sto znaci da mogu stati u jedno vidno polje malog uvecanja,

Lociranje: Jata su vidljiva u traziocu kao blago zamagljenje naspram crne pozadine. Star-hopp koji sam ja koristio je malo skakljiv jer zahteva malo duzi hod trazioca u svom prvom koraku.

- Produzio sam liniju koja spaja zvezdu Theta (𝞱) Tauri sa Alpha (𝞪) Tauri - Aldebran u Hijadama. Liniju sam vukao dok nisam udario u zvezdu 104 Tauri. Zvezda se lako prepoznaje jer iznad sebe ima jednakostranicni trougao tri svetle zvezde.
Ovaj potez je malo tezi jer je hod trazicem dugacak 8º.
- Kada dodjemo do 104 Tauri, na juznom kraju vidnog polja trazioca jasno ce zasijati tupougli trougao koji grade tri svetle zvezde - 11 Orionis, 15 Orionis i HD 33554.
- Kada trazilac namestimo oko HD 33554, jata ce se pokazati kao blede maglice neposredno uz tu zvezdu. Alternativno, jednostavno nacentrirano zvezdu, pogledamo kroz okular i jata ce se pojaviti u vidnom polju malog uvecanja.

Opservacija objekta kao par jata: Na uvecanju 62.5x, oba jata se vide u jednom vidnom polju. Sa zapadne strane lezi NGC 1817, dok ce NGC 1807 biti na istoku. Ako posmatramo jata kao par, prvo sto ce se uociti da oba objekta deluju rasuto i izduzeno. Jata deluju porilicno dekoncentrisano i ''neugledno''. Da ne znam da su u pitanju otvorena jata mozda bi ih pomesao sa nasumicno rasuto-grupisanim zvezdama. Taj utisak promenice se pri povecanju uvecanja i koriscenjem perifernog vida, bar kod NGC 1817.

Jata kao pojedinacni objekti:

- NGC 1817

NGC 1817 je bledje od dva i nesto je vece od svog para. Jato sija magnitudom 7.7 i prividne je velicine 15'.

Jato je prastaro i zivi vec oko milijardu godina. To je duboka starost kada su u pitanju otvorena jata. Svoj dug zivot objekt moze da zahvali svom polozaju u galaksiji. Za razliku od velike vecine otvorenih jata koja zive unutar galakticke ravni, NGC 1817 smesten je izvan ravni nase galaksiije i udaljen je od iste sasvim pristojnih 1.300 ly. Na toj poziciji jato je delimicno zasticeno od plimatskih sila Mlecnog Puta koje razaraju otvorena jata, te je vec prozivelo vise od 3 prosecna zivotna veka svojih ''bratskih'' objekata.

Velika vecina zvezda u jatu sija ispod magnitude 10, te jato ima poprilicno mali povrsinski sjaj.

Opservacija: Objekat sam najvise posmatrao na uvecanju 107x. Ono sto je najupecatljivija vizuelna karakteristika su cetiri svetle zvezde koje su daleko sjajnije od svih ostalih clanica jata. Tri od te cetiri zvezde raporedjene su u obliku tupouglog trougla. Cetvrta zvezda nalazi se u pravcu najduze stranice trougla, sto izduzuje objekat.

Objekat izuzetno dobro reaguje na periferni vid. Direktnim vidom izmedju te cetiri sjajne zvezde videce se veci broj sitnih i bledih zvezdica na granici razlucivosti. Medjurim, kada se objekat pogleda perifernim vidom broj zvezda se znatno povecava i moj je utisak da je ukupan broj zvezdica u pogledu prelazi preko stotinak. Blede zvezde ravnomerno su rasporedjene preko lica objekta, sto jatu daje ugrubo kruzni oblik.

Magnitudni raspon tih bledih zvezda nije velik, sve su otprilike istog sjaja, sto ne doprinosi dinamicnosti pogleda. Meni su se sve zvezde prikazle bele boje.  Takdoje, primetio sam nekoliko manjih bezzvezdanih prazninza preko lica objekta.

Jato je veliko i ispunjava lep deo povrsine vidnog polja uvecanja 107x. Pogled je lep i bogat.

- NGC 1807

Ovo jato sija svetlijom magnitudom od 7.0 ali je sa dmenzijama 12'  malo manje od svog pratioca.

Smatra se da je ovo jato gravitaciono vezano za NGC 1817, i da zajedno sa njim pripada nekom vecem otvorenom jatu.

Opservacija: Na malom uvecanju ovo jato ima oblik krsta. U centru jata nalaze se tri zvezde rasporedjene kao temena jednakostranicnog trougla. Kroz centar prolaze dva lanca zvezda koja formiraju krst. Lanac koji se pruza u smeru istok-zapad sastavljen je od 4 sjajne zvezde i tri bledje, dok upravno na njega ide lanac u smeru sever-jug koji je sastavljen od 8 zvezda od kojih su 4 bas svetle a 4 malo bledje.

Pogled na ovo jato daleko je manje ''natopljen'' bledjim zvezdama od NGC 1817. Jato deluje siromasnije, i iako je sjajnije magnitude pogled je daleko oskudniji. Za razliku od NGC 1817 gde je periferni vid i povecanje uvecanja dovelo do drasticnog povecanja broja zvezda u pogledu, kod NGC 1807 te tehnike ne dovode osetnog obogacivanja jata. Sve konstatacije koje sam izneo pri pogledu na malom uvecanju ostaju nepromenjene pri pogledu na vecem. Jedino eto sto se vidi da je jedna od tri zvezde u centru dupla i da ima pratioca. Takodje, broj zvezda u lancima koje formiraju krst se poveca za samo nekoliko. Sve to cini da je prethodna meta NGC 1817 mnogo lepsi prizor za posmatrati.

Mape lociranja:

NGC 1501 - Oyster Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53465400857/in/dateposted-public/

NGC 2301 - Hagrid's Dragon Cluster:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53466448943/in/dateposted-public/

NGC 1807 i NGC 1817 - Poor Man's Double cluster:
 https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53496101418/in/dateposted-public/

[Lucius]

  
Nama ne treba atlas...dovoljno pročitati tvoj opis kako pronaći objekat.   Moram se natrati da počnem zapisivati što vidim kroz tražioc naročito kod lociranja teških objekata. Može pomoći u budućnosti kako meni tako i drugima.

[PavleR]

 
Nama ne treba atlas...dovoljno pročitati tvoj opis kako pronaći objekat.   Moram se natrati da počnem zapisivati što vidim kroz tražioc naročito kod lociranja teških objekata. Može pomoći u budućnosti kako meni tako i drugima.

Hvala Lucius, drago mi je da ti se svidja taj aspekt izestaja. Mnogima se sekcija ''Lociranje'' svidela, pa sam i na predlog kolega poceo da uvrstavam mape u izvestaje. Ima cak i kolega koji su iskusni i prekaljeni astrofotografi koje izuzetno postujem, a kojima je zanimljivo da svoje astofotografske vestine upotpune poznavanjem sazvezdja; stavise, njima se i najvise svidela sekcija o lociranju.

Inace, ovo su mape iz mog ''Dvevnika lociranja''. Za svaku metu posle posmatranja napravim mapu kako sam je locirao, odstampam i stavim u taj Dnevnik. Naravno da takav pristup nije neophodan, niti je cesto ni pozeljan. Razlog zbog koga to radim je naprosto uzivanje u star-hoppingu i moj licni osecaj da me takav pristup posmatranju cini kompletnijim amaterskim astronomom. Uzivam u tome da se kroz zvezdano nebo krecem kao kroz svoju kucu. Stoga, koliko god smatram da je za amaterskog astronoma bitno poznavanje nocnog neba, toliko treba i biti realan i beleziti samo mete kojima cemo se kasnije vracati. Ovo sto ja radim je pomalo preterivanje, ali to mene cini srecnim - pa neka me  .

Osnove star-hoppinga sam ucio od mnogo iskusnijih astroamatera od sebe, hvatao sam njihove principe, i negde u hodu stvorio svoje. Danas mi je najdraze kada nadjem meni laksi star-hopp od onoga koji sam koristio ranije - tada znam da sam napredovao i stvorio svoj licni stil.

U pricipu, za posmatracku astronomiju je bitno da se nadje bas taj licni stil posmatranja, stvari koje su nama kao pojedincima bitne i manje bitne. I naravno, bez premca je najbitnije da u njoj uzivamo i rastemo kao ljudi.

[PavleR]

Sazvezde Auriga:

Cheshire Cat Smile  (asterizam)
M 36 - Pinwheel Cluster (otvoreno jato)
M 38 - Starfish Cluster (otvoreno jato)
NGC 1907 (otvoreno jato)

------------------

Cheshire Cat Smile

Cheshire Cat Smile je lako prepoznatljivi asterizam u sazvezdju Auriga. Ne samo sto je asterizam zanimljivo gledati kroz trazilac vec je neobicno bitan jer sluzi kao lokator za nekoliko DSO u sazvezdju, tesko spakovanih oko ovog asterizma. Sva tri objekta koja budem opisao u ovom postu, kao i nekoliko koji ce doci u sledecim postovima nalaze se neposredno uz ovaj asterizam.

Asterizam cine zvezde raporedjene u obliku osmeha Cesirske macke, lika iz romana ''Alisa u zemlji cuda''. Macka ima dva oka i sirok osmeh ispod njih. Oci cine dve zvezde magnitude 6.1 i 6.5, dok se osmeh sastoji od 6 svetlih zvezda Najsvetlija zvezda u osmehu je Phi (𝞿) Aurigae magnitude 5.1. Osmeh je ''od uva do uva'' dugacak 1.5º, sto znaci da komotno staje u jedno vidno polje trazioca.

Lociranje: Nacentriramo trazilac ugrubo na pola linije koja spaja zvezde Elnath (𝞫 Tauri) magnitude 1.65 i Mahasim (𝞱 Aurigae) magnitude 2.7. Obe zvezde pripadaju glavnom asterizmu sazvezdja Auriga. Pomerimo se ugrubo 3.5º (malo vise od jednog hoda trazioca) upravno na tu liniju ka unutrasnjosii sazvezdja i smesak ce se nepogresivo pojaviti u svoj svojoj velicini i sjaju.

Opservacija: smesak izgleda jako zabavno. Mene vise podeca na izdubljeni smesak iz Helloween budeve :) .


M 36 - Pinwheel Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Auriga, magnitude 6.3 i prividne velicine 12'.

M36 je izuzetno mlado otvoreno jato, relativno male stvarne velicine. Jato je staro samo 25.2 miliona godina, sto znaci da je na manje od 10% zivotnog veka otvorenih jata. Stoga je i sastavljeno od mladih i toplih plavih zvezda. Jato je stvarnih dimenzija 14 ly, sto za otvorena jata nije mnogo.

Lociranje: M36 karakterise izuzetno visok povrsinski sjaj pa je stoga jato nepogresivo oucljivo u traziocu.

Postoje dva nacina lokacije i oba su prelaka:

1. ) Nacentriramo trazilac ugrubo na pola linije koja spaja zvezde Elnath (𝞫 Tauri) i Mahasim (𝞱 Aurigae), obe u glavniom asterizmu sazvezdja. U jednom pogledu trazioca jasno ce zasijati dva objekta: istocni, veci i sjajniji je otvoreno jato M37, dok je zapadniji, manji i bledji nasa meta - M36.

2.) Nadjemo asterizam Cheshire Cat Smile vec navedenim nacinom. U istom polgedu trazioca, istocno od osmeha zasijace otvoreno jato M36.

Opservacija: U mnogim tekstovima autori silom prilika uporedjuju M36 i M38 sa grandioznim jatom M37, pa ispada da su prva dva mala i siromasna. Ja ne volim takvo poredjenje jer me podseca na nepravdu koja se cini globularnom jatu M92 samo zato sto se nalazi u istom sazvezdju sa M13. Stoga sam i odlucio da razdvojim M36 i M38 od M37, jer posmatrana svaka za sebe ova dva jata itekako plene svojim izgledom u okularu.

Jato sam uglavnom posmatrao na uvecanjima 107x i 136x.

U nekim tekstovima citao sam kako autori opisuju da desetak najsjajnijih zvezda jata formiraju oblik krsta. Ja se u zivotu bas nisam nagledao iskosenih krstova, pa krst nisam ni video. Ono sto ja vidim je covek sa dve rasirene uzdignute ruke, kao da se raduje sto je njegov tim dao gol. Vidim glavu, dve podignute ruke i skupljene noge. Ta kontura ''radujuceg coveka'' sastavljena je od 30-40 zvezda sirokog magnitudog raspona.

Ono sto karakterise ovo jato je slabija ispuna objekta, sto znaci da oko tih 40 dominantnih zvezda nema mnogo bledjih zvezda koje bi napravile tepih pozadinskog sjaja. Ni povecanje uvecanja a ni periferni vid nece doprineti da se pogled ispuni bledjim zvezdama. Stoga se moze izvuci konstatacija da je jato relativno siromasno ali ipak gusto. Sam centar jata cini trougao koji formiraju svetle zvezde. Taj trougao je iznutra poptpuno prazan, a od njega na strane sire glave, ruke i noge coveka. Zvezde unutar jata su dosta poredjane u parovima, pa cak i u samom cenralnom trouglu. Konstantan format rasporeda zvezda je: dve bliske - pa razmak - pa ponovo dve bliske, pa opet razmak.

Moj savet posmatracima je da ne posmatraju sva tri Aurigina jata u jednom posmatranju. Razlog je da ne upadnu u zamku uporedjivanja svih ostalih jata sa M37. Ako M36 posmatramo kao potpuno zaseban objekat siguran sam da ce nam utisak biti da je ovo lepo, gusto i sjajno jato. Ono sto ovom jatu fali je dinamicnost pogleda usled nedostatka popunjenosti bledim zvezdama. Iako zvezde jata dolaze u sirokom magnitudnom rasponu 9-14, sve zvezde su sabijene u linije, nema razbacanih zvezdica da objekatu daju peskastu strukturu, pa nista i od onog uvek pozeljnog 3D efekta svetlih zvezda koje stoje ''ispred'' bledjih. Ovaj opis je moj utisak o objektu i kao sto se taj utisak razlikuje od onoga sto sam procitao o ovom jatu, moguce je da ce i drugi posmatraci imati sasvim drugaciju percepciju. To je i lepota posmatracke astronomije.


M 38 - Starfish Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Auriga. Magnitude 7.4 i prividne velicine 21'.

Trece od tri znamenita otvorena jata sazvezdja Auriga. Mereci 26 ly stvarne velicine i sa staroscu od 250 miliona godina, ovo jato je duplo je vece i 10x starije od perthodne mete, M36.

Lociranje: Izuzetno lako lociranje. Jato se nalazi neposredno uz kraj severnog dela osmeha ''Cesirske macke''. Jato se lako vidi u traziocu kao velika bleda mrlja.

Opservacija: Jato sam posmatrao na uvecanjima 62.5x, 107x i 136x. Iako se nalazi usred trake Mlecnog Puta koja prolazi kroz sazvezdje Auriga, jato ima jasno definisane granice i svojom formom i svetlim sjajem jasno se izdvaja iz okruzenja. Jato se sastoji od oko 100 zvezda, od kojih su vecina vidljive kroz moj teleskop.

Prvi utisak o jatu je ocigledano odstupanje od kruznog oblika. Umesto toga uocice se jasnih pet krakova koja posmatrace podsecaju na morsku zvezdu, odakle je objekat i dobio ime. Centar jata sastoji se od jedne svetle zvezde, u cijoj se naposrednoj blizini nalazi mala bezzvezdana praznina koju na severu okruzuje dugacak luk  svetlih zvezda. Iz te centralne regije siri se pet krakova zvezda, gde je naprominentniji i najgusci krak koji se pruza na severoistok.

Mene licno ovo jato mnogo vise podseca na nocnog leptira ili nekod drugog insekta, nego na morsku zvezdu. Naime, ta centralna praznina je ovalnog oblika i okruzena je lukom zvezda na takav nacin da mene podseca ga glavu nocnog leptira. Kako su najduzi kraci idu pravolinijski na jugoistok i jugozapad, tj. suprotno od zaobljenja glave - to mom mozgu jasno lici na polurasirena krila. Dva gornja kraka su kratka i iskosena na severoistok i severozapad  i ne idu pravolinijski vec se savijaju za 90º, pa me stoga podsecaju na antene na glavi. Stoga sam ovaj objkeat za licnu upotrebu krstio kao ''Nocni leptir''. Centralni severni krak je najkraci i njemu jos nisam nasao ''znacenje'' :) .

U poredjenju sa M36, ovo jato je vece i bogatije. Medjutim, glavna razlika je u ispunjenosti lica jata. Naime, kod M38 svetle i blede zvezde imaju mnogo skladniju distribuciju. Dok svetle zvezde magnitude oko 10 formiraju mali centar i prominente zrake, bledje ispunjavaju prostor izmedju njih. Na vecim uvecanjima se cak i u centralnoj praznini javljaju blede zvezdice na granici razlucivosti.

Ako se M38 stavi na krajnji jug okularskog pogleda, na krajnjem severu ce se pojaviti jedva vidljiva bleda mrljica - nasa sledeca meta otvoreno jato NGC 1907.


NGC 1907

Malo i bledo otvoreno jato u sazvezdju Auriga, magnitude 8.2 i prividne velicine 7'.

Iako se nalazi u istom okularskom pogledu sa M38, NGC 1907 nema nikakve veze sa prethodnom metom. Ovo jato je za 1.000 ly udaljenije od M38, a mi ih vidimo u neposrednoj blizini pukom slucajnoscu da se oba nalaze u istoj liniji pogleda gledano sa Zemlje. NGC 1907 je poprilicno staro jato i nastalo je pre oko 500 miliona godina - sto ce reci duplo je starije od M38 i 20x starije od M36. Iako je fizicki iste velicine kao M38, mi ga vidimo u znatno manjoj dimenziji zbog njegove udaljenosti od Zemlje.

Lociranje: Nalazi se u istom okularskom pogledu malog uvecanja sa M38. Jata su udaljena samo 34'. U poslednjem pasusu prosle mete opisao sam polozaj objekta.

Opservacija: Na uvecanjima na kojima posmatramo M36, NGC 1907 se nalazi postavljen uokviren u trougao tri svetle zvezde i vidi se kao maglovit sjaj sa razlucivih nekoliko najsjajnijih zvezda.

Jato je malo i izuzetno bledo, i za bilo kakvo uspesno posmatranje moraju se koristiti velika uvecanja. Ja sam ga prvo posmatrao na uvecanju 176x, ali sam tek na uvecanju 320x uspeo da ga razlucim i uocim jasnu formu.

Sve zvezde jata su gusto kompresovane unutar malog ostrouglog trougla koji uokviruje sve ostale zvezde. Ne treba taj trougao pomesati sa trouglom koji sam pomenu ranije. Znaci imamo veliki trougao tri svetle zvezde unutar koga se objekat nalazi. Medjutim, kada se jato uveca, vidi se jos jedan mali, izrazito ostrouglo-jednakokraki trougao koji dodatno uokviruje jato. Zvezde jata su jako gusto spakovane i sijaju magnitudama oko 11-12, po mojoj slobodnoj proceni. Na uvecanju 320x uspeo sam da perifernim vidom razlucim desetak zvezda o obliku klina sa tupim vrhom. Vise od toga nisam uspeo da razanam.

Cheshire Cat Smile. M36, M38, NGC 1907:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53496150158/in/dateposted-public/

[Lucius]

  
Jel ti ovo neki stari spis sa promatranja ili od nedavno?

[PavleR]

 
Jel ti ovo neki stari spis sa promatranja ili od nedavno?

Hvala Lucius.

Mete su stare, ali je izvestaj nov, pogledao sam ponovo mete i opisao ih. Napravio sam ga da bi bilo za svakoga po nesto, i lakih i srednjih i teskih meta. Dve mete iz izvestaja su bas lake i pravi su ''klasici''.

[TonY206]

Odličan izvještaj kao i uvijek. Sviđa mi se i ideja izdvojiti M37 u neko drugo promatranje 

[PavleR]

DSO u sazvezdju Auriga:

M 37 - Salt and Pepper Cluster (otvoreno jato)
NGC 1931 - The Fly (emisiono/refleksiona maglina)
IC 405 (Caldwell 31) - Flaming Star Nebula (emisiono/refleksiona maglina)

Veliki pozdrav. U danasnjem postu izmesacu tri potpuno drugacije mete: jedan posmatracki klasik lako osmotriv u svim teleskopima i dve izuzetno teske mete koje zahtevaju malo veci teleskop i malo iskustva. Razlog tome je sto se zaista trudim da u ovim izvezstajima bude za svaki teleskop i svako iskustvo po nesto, te da mete ne budu sve istog ranga tezine. Mete nisu posmatrane iste veceri, M37 i preostale dve mete zahtevaju drugaciju adaptaciju na mrak. Iskrenom nisam bio siguran da li uopste da kacim IC 405, ali posto sam metu posmatrao, a ovo su posmatracki izvestaji, nema razloga da ne opisem ono sto sam uspeo da vidim. Na kraju krajeva, i prica oko magline je izuzetno zanimljiva i mislim da ce je kolege naci interesantnom.


M 37 - Salt and Pepper Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Auriga, magnitude 6.2 i prividne velicine 24'.

M37 je najlepse, najsvetlije i najbogatije od tri cuvena otvorena jata u sazvezdju Auriga: M36, M37 i M38. Jato nije bogato samo okularski vec i fizicki: sa svojih oko 500 clanica, M37 je jedno od zvezdama najbogatijih jata na nocnom nebu. O lepoti i sjaju ovog objekta dovoljno govori cinjenica da jato sadrzi cak oko 150 zvezda cija je magnitude svetlija od 12.5. Sve te zvezde su vidljive kroz okular, i sa dodatlom bledjih clanova koje mogu razluciti malo veci teleleskopi jasno je zasto se M37 smatra jednim od najlepsih posmatrackih objekata.

Lociranje: Jato blesti u traziocu i ne moze se promasiti. Nikakva posebna vestina nije potrebna da bi se jato lociralo, prosto naciljajte trazilac ugrubo malo juzno od sredista linije koja spaja zvezde Elnath (𝞫 Tauri) magnitude 1.65 i Mahasim (𝞱 Aurigae) magnitude 2.7. Obe zvezde pripadaju glavnom asterizmu sazvezdja Auriga. Jato ce se samo locirati jer njegov sjaj i velicina jasno dominiraju vidnim poljem trazioca.

U jako dobrim nocima jato je vidljivo i golim okom.

Opservacija: Ovo je jedan predivan prizor. Jato apsolutno dominira vidnim poljem svojim sjajem i velicinom. Iako se nalazi u bogatoj zvezdanoj regiji posred trake Mlecnog Puta koja prolazi kroz savzezdje, M37 se jano istice u moru zvezda, sa jasno definisanim granicama.

Ono sto je prva impresija pri pogledu na malom uvecanju (62.5x) je da je jato jako gusto, kondenzovano i peskasto - toliko da ga je moja supruga pomesala sa globularnim jatom.

Najbolji pogled imao sam na uvecanju 107x. Samim centrom jata dominira lucida objekta, zvezda magnitude 9 koja kroz okular svetli narandzasto-crvenkastom nijansom. Oko nje su gusto i ravnomerno razbacane bledje zvezde, ali ne mnogo bledje po sjaju od lucide. Vec sam spomenuo da 150 zvezda u jatu sija sjajnije od magnitude 12.5. Moja 300-tka uspeva da vidi i jos bledje zvezde od te magnitude, sto objektu daje suptilnu svtlucavu prasinastu strukturu.

Uniformnost peskasto razbacanih zvezda ''narusavaju'' tamne, delimicno bezzvezdane praznine koje se pruzaju kroz objekt. Ja sam uocio dve takve praznine, jednu tanju koja prolazi vertikalno, neposredno zapadno od centra i jednu deblju na severu objekta koja stoji otprilike upravno na prvu prazninu. Te dve praznine formiraju neki oblik slova T, sa iskosenom gornjom crtom. Meni je ta siroka severna praznina bas upecatljiva struktura u ovom objektu.  Kada sam uporedjivao svoj pogled sa astrofotografijama primetio sam kako se te praznine mnogo manje vide na fotografijama, zbog debljine zvezda na njima kao i zbog samog broja zvezda u polju. Sledece posmatranje sam se ponovo vratio na M37 i potvrdio postojanje bas prominentne severne praznine. Tu prazninu sa severa okruzuju zvezde jata koje su redje rasporedjene od ostalih clanica jata i zavrsavaju se distinktivnm lancem od 8 svetlih zvezda.

Najbogatiji deo je jugoistok jata, nesto manje zvezda lezi na zapadu, dok je jato najsiromasnije na severu, gde zvezde zaobilaze taj horizontalni tamni usek.

U ovom jatu ima mnogo toga. Kada bih sad krenuo da ispisujem sve forme koje sam primetio ovaj post bi se pretvorio u necitljivi roman. Recimo, primetio sam jos nekoliko malih tamnih praznina na obodima jata oko kojih zvezde vijugaju u lancima, te duplu zutu zvezdu na kraju severne praznine. Takodje, ako cemo u nasitinije detalje, na uvecanju 136x se vidi da istocni, najsvetliji deo jata, izgleda kao biljka od tri lista, recimo kao ljiljan. Ja malo patim od trazenja formi i detalja, ne zamerite mi.


NGC 1931 - The Fly

Daleka, bleda i malecka maglina koja se sastoji i od emisionog i od refleksionog dela. Blede je magnitude od 10.1 i premale prividne velicine od 3'. U maglinu je usadjeno malo otvoreno jato sacinjeno od samo 5 zvezda, ali ce zbijenost tog jata i pomoci u lociranju magline i istovremeno biti centralni osmatracka karakteristika objekta.

Maglina je udaljena citavih 7.000 ly od Sunca, sto je za magline poprilicno veliko rastojanje.

Iako je maglina izuzetno mala, svetli izuzetno malim povrsinskim sjajem, sve to cini ovaj objekat teskim za posmatranje. Kada se sve brojke razumeju, shvata se da je ovo objekat koji se moze samo pronaci i osmotriti, bez ikakvih ocekivanja da ce biti osmotriva neka njegova dublja struktura.

Lociranje: star-hopp i pronalazenje magline je lagan deo, osmatranje ce biti potpuno drugacija pesma. Ja sam pronasano sledeci star-hopp:

- Krenuo sam od asterizma Cheshire Cat Smile u unutrasnjosti sazvezdja.
- Dve centralne i najsvetlije zvezde osmeha imaju par opticki bliskih zvezda koje se pruzaju severoistocno i jugoistocno od njih. Uocimo par zvezda koji se pruza severoistocno oz zvezde Phi (𝞿) Aurigae, najsvetlije zvezde u asterizmu.
- U trazilac nacentriramo poslednju zvezdu u tom paru, pogledamo kroz okular malog uvecanja i maglina ce biti jasno vidljiva, centrirana oko necega sto lici na pojedinacnu zvezde a u strari je malo zvezdano jato.

Opservacija: Na uvecanju od 62.5 maglina se vidi kao zamagljena zvezda.

Kako je emisioni deo i najvidljiviji, sledeci logican korak je bio da na okular koji daje uvecanje 176x ucvrstim OIII filter. Bilo mi je cudno, ali OIII filter nije osetno poboljsao pogled. Uzimajuci u obzir koliko je objekat mali i da OIII ne pomaze, presao sam na uvecanje 320x i tu je pogled bio najbolji. Ono sto sam kroz 320x video su tri zvezde jata okruzenene mlecnom maglovitoscu. Zvezde su oko magnituda 12 i tesno su spakovane. Maglovitost se prikazuje jako kondenzovano i belicasto prozirno. Taj gust sjaj nije uniforman i najgusci je oko tri vidljive zvezde jata, dok na obodima nejednako bledi. Mali refleksioni deo magline, koji se nalazi otkacen od emisionog nisam uspeo da osmotrim.

Iako kratak, za sastavljanje ovakvog izvestaja bilo je potrebno dugotrajno i pazljivo osmatranje. Ima kolega koji mi se zale da bas ne razumeju brojke koje navodim pa cu pojasniti svima poznatim primerom - velicina ove magline od 3' manja je 1.5x od De Mairan magline unutar Orionovog kompleksa. A De Mairan ima vise nego dvostruko vecu magnitudu! Stoga posmatranje ove magline ostavite za dobru noc, aparaturu od minimum 200mm i puno strpljenja.


IC 405 (Caldwell 31) - Flaming Star Nebula

Ogromni kompleks emisione i refleksione magline u sazvezdju Auriga, magnitude 6 i prividne velicine 37'x10'.

Sve oko ove magline je zanimljivo, koliko je i njeno osmatranje tesko. Maglina je centrirana oko zvezde AE Aurigae magnitude 6. Medjutim, ta zvezda nema nikakve veze sa maglinom, niti je originalno uopste bila u sazvezdju Auriga. Naime, AE Aurigae ima ogromno sopstveno kretanje, sto znaci da nije stacionirana oko magline vec samo prolazi kroz tu regiju. Da pojasnim: sopstveno kretanje je razlika u poziciji zvezde (u arcsec) tokom jedne godine. Uprosceno, to je mera promene mesta na nocnom nebu na kome ce se zvezda nalaziti ako je posmatramo istog dana tokom dve uzastopne godine. Medjutim, stvari tek sad postaju zanimljive: proracuni pokazuju da je ista ta zvezda AE Aurigae nekada zauzimala mesto unutar Trapezium cluster-a Orionove magline!!! Pre tri miliona godina u regiji Trapeziuma se iz nepoznatog razloga desio tezak gravitacioni ''karambol'' koji je izbacio zvezdu iz te regije i katapultirao je na sever. Danas zvezda lezi u sazvezdju Auriga i nastavlja da se krece ogromnom brzinom: svake godine zvezda predje put od oko 8 milijardi km, sto je otprilike jednako rastojanju Plutona od Sunca !!!!! Svake godine !!!!!

I tu zanimljivostima nije kraj. Ono sto je cinjenica je da maglina svetli energizovana bas tom odbeglom zvezdom AE Aurigae. Emisioni deo magline zraci svetlost usled energije aporbovaane od te zvezde, dok refleksioni deo takodje najvise odbija svetlost upravo te zvezde. Uprosceno, dok AE Aurigae nije bila u ovoij regiji nije bilo ni magline, bar ne u obliku koji se danas moze detektovati teleskopom. Ovaj odbegli svemirski putnik slucajno je nabasao na ovu regiju i ucinio da ova gigantaska maglina zasija u svom prelepom obliku i sjaju.

IC 405 je veoma bliska maglina Suncevom sistemu i udaljena  je od njega nesto vise od Orionove magline. Dok je M42 na rastojanju 1.300 ly od nas, IC 405 nalazi se na rastojanju 1.500 ly. Po dimenzijama maglina je ogromna i to ce je uciniti izuzetno teskom za uocavanje. Maglina ima bolno mali povrsinski sjaj i za osmatranje je potrebno da se poklopi mnogo kockica, te malo iskustva u uporedjivanju kontrasta mracnih delova neba.

Lociranje: Lociranje ovog objekta svodi se na pronalazenje zvezde AE Aurigae. Zvezda sija magnitudom 6 i lako ce se videti kroz trazilac.

- Krenuo sam od puno puta pominjanog asterizma ''Cheshir Cat Smile'' u unutrasnjosti glavnog asterizma sazvezdja.
- Samo 2º zapadno od njega nalazi se novi lako uocljivi asterizam - dva paralelna lanca zvezda, gde je donji lanac znatno svetliji.
- 40' severno od tog lanca u trazilac ce uci zvezda koja se sjajem jasno istice od svih ostalih - AE Aurigae. Nacentriramo je utrazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja sa ucvrscenim nebula filterom i ...... srecno.

Opservacija: Za pozmatranje ove magline preporucuje se koriscenje H-Beta filtera, istog kojim se posmatra i B33 - Horsehead Nebula. Kako je meni uvek bilo tesko da se odreknem 100-200 EUR za kupovinu filtera koji cu koristiti samo za nekoliko objekata radio sam sa onim sto imam - a to je kvalitetan OIII filter.

Maglinu treba posmatrati na sto manjem uvecanju jer je objekat veliki i zauzima dobar deo vidnog polja malog uvecanja. Ono sto ce biti odmah uocljivo je otvoreno zvezdano jato cijji centar cini AE Aurigae. Za samu maglinu jako je vazno da se ne odustane odmah i da se pazljivo posmatra ''boja mraka'' u okularu. Ako se strpljivo posmatra samo zvezdano jato primetice se da je okruzenje oko zvezda jata za nijansu bledje od okruzujuceg svemira. Ja sam koristio tehniku polaganog kruzenja okularem preko vidnog polja. Olabave se bocni zatezaci tubusa, tubus se uhvati jednom rukom i laganim kruznim pokretima se blago krece u krug oko regije u kojoj se objekat nalazi. Ta tehnika koristi se da bi se indukovao periferni vid kod izuzetno tamnih objekata velike velicine. Ono sto sam primetio je lepezasta struktura koja je za nijansu svetlija na krajevima nego u sredini. Da ne bude zabune, nikakva mlecna maglovitost se ne moze uociti, samo promena u boji pozadine. Slicnom tehnikom sam uocio maglovitost u unutrasnjosti Helix magline - ikao se cini da je unutrasnjost suplja, ako se dobro pogleda videce se da mrak u unutrasnjosti magline nije isti kao mrak koji okruzuje prsten magline. Tako je bilo i IC 405 - mesto koja zauzima maglina uocava se razlikom u kontrastu nocnog neba u vidnom polju okulara.

Osmatranje ovog objekta potrebno puno prethodnog iskustva, i to u trazenju prebledih objekata kao i u oucavannju ''drugacije nijanse mraka''. Nagrada za trud bice mala, bar za moju aparaturu, nikakva forma se nece uociti sem strukture od dva kraka nocnog neba drugacijeg kontrasta od okruzujuceg. Iskreno sazvetujem da se tehnika osmatranje prvo uvezba na objektima kao sto su Barnard's Galaxy i Helix Nebula, jer oba zahtevaju primenu slicnih tehnika posmatranja.

M 37 - Salt and Pepper Cluster:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53496174178/in/dateposted-public/
NGC 1931 - The Fly:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53496176903/in/dateposted-public/
IC 405 (Caldwell 31) - Flaming Star Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53496457405/in/dateposted-public/

[Lucius]

 

[Acheron]

Eto, naučio sam da je IC405 filijala Orionove maglice

[TonY206]

Odličan izvještaj, i jako zanimljive priče iza objekata! 

Vrlo poučno

[PavleR]

Hvala svima na lepom komentarima. 

U medjuvremenu mi je stigao stampac sa remonta, pa sam bio vredan i napravio mape lociranja koje sam ostao duzan u ovom i prethodna dva posta. Sve mape su postavljene u odgovarajuce izvezstaje.

[spadej]

Pavle,
čudesni su ovi tvoji izveštaji. Čitam već drugi put ovaj poslednji, gledam skice koje si okačio...
Mislio sam da poznajem Auriga regiju, jer veoma često gledam baš taj deo neba. I pomalo mi je već postala dosadna, tj. bila je do ovog tvog opisa. Jedva čekam da ponovo bacim pogled... Naravno, ne očekujem da ću videti različite nijanse mraka ali ima tamo dosta toga za gledati.
Ono što je najveći benefit tvojih izveštaja, bar kod mene, je to što si odagnao svaku moju sumnju da sam pogrešio što sam počeo da gradim opsu. Uplašila me je ogromna količina LP-a koju imam u zimskom periodu, pa sam počeo da sumnjam u svrsishodnost takve gradjevine. Ali kad vidim da i samo jedna jedina zvezda može da se posmatra danima, i da opet ne vidiš sve, odmah mi bude lakše. Još kad olista gora, i zakloni mi većinu sada vidljivih svetlijki, biće uživanja....

[PavleR]

Pavle,
čudesni su ovi tvoji izveštaji. Čitam već drugi put ovaj poslednji, gledam skice koje si okačio...
Mislio sam da poznajem Auriga regiju, jer veoma često gledam baš taj deo neba. I pomalo mi je već postala dosadna, tj. bila je do ovog tvog opisa. Jedva čekam da ponovo bacim pogled... Naravno, ne očekujem da ću videti različite nijanse mraka ali ima tamo dosta toga za gledati.
Ono što je najveći benefit tvojih izveštaja, bar kod mene, je to što si odagnao svaku moju sumnju da sam pogrešio što sam počeo da gradim opsu. Uplašila me je ogromna količina LP-a koju imam u zimskom periodu, pa sam počeo da sumnjam u svrsishodnost takve gradjevine. Ali kad vidim da i samo jedna jedina zvezda može da se posmatra danima, i da opet ne vidiš sve, odmah mi bude lakše. Još kad olista gora, i zakloni mi većinu sada vidljivih svetlijki, biće uživanja....

Pozdrav Dejane.

Nisam ja jos zavrsio sa Aurigom, imam jos jedan spreman izvestaj sa objekatima iz tog sazvezdja    .

Sto se tice LP-a, ti nemas mnogo losije nebo, vec losiju osmatracku poziciju. Kada zavrsis opstervatoriju i zastitis se to ce biti potpuno druga pesma. Bio si kod mene, posmatrali smo zajedno, video si i Andromedu i Double Cluster golim okom. Ne moze na 10 minuta voznje da bude tolikla razlika u nebu - sve je do pozicije. Milion puta su me do sada kolege pitale kakvo mi je nebo, ali me nikad niko nije pitao kakva mi je posmatracka pozicija. A ona je podjednako bitna kao i kvalitet neba. Ako je posmatracka pozicija osvetljena oci nikada ne mogu da se adaptiraju na mrak i svi bledi objekti su izgubljeni za posmatranje. Na zalost, kao sto znas, u toku je ubrzana urbanizacija svega lepog i prirodnog sto imamo, pa i moja pozicija postaje ugrozena, video si bandere koje postavljaju. Ceka me borba da na sve nacine pokusam da zastitim ono sto imam.

Dejane, hvala na lepim komentarima, i radujem se prvom posmatranju iz tvoje novoizgradjene opservatorije.

[Bro]

M37 je najlepse, najsvetlije i najbogatije od tri cuvena otvorena jata u sazvezdju Auriga: M36, M37 i M38. Jato nije bogato samo okularski vec i fizicki: sa svojih oko 500 clanica, M37 je jedno od zvezdama najbogatijih jata na nocnom nebu.

Vidis,kako zanimljivo, na 70 mm i cca 20x i neprilagodjenom vidu mi je M37 najslabije vidljiva! Baš sam ih uspoređivao prije par dana...Dok se na druga dva objekta vidi struktura, M37 mi je izgledala tek kao mrlja s par naznaka da unutra ima sjajnijih zvijezda.
Baš je zanimljivo procitati kako je drugacija percepcija u drugacijim uvjetima i s drugom opremom, hvala!