PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Savezdje Serpens:

Messier 16 i IC 4703 - Eagle Nebula (otvoreno jato i emisiona maglina)

Mlado zvezdano jato Messier 16, usadjeno u emisionu maglinu IC 4703, magnitude 6.4 i kataloskih dimenzija 45'x20'. Kroz okular se nece videti ta velicina vec se objekat prikazuje u oko dvostruko manjim dimenzijama.
 
Zvezdano jato se sastoji od dve sjajne grupe zvezda zbijenih duz severne i juzne strane objekta. Jato je izuzetno mlado, sa staroscu zvezda 1-2 miliona godina. Maglina i jato su udaljeni objekti i leze na rastojanju 5.700 - 7.000 ly od Zemlje. To je vise nego 5x veca udaljenost od Orionove magline, ali se Messier 16 i dalje pokazuje veliko i sa puno detalja. Najsjajnija clanica je zvezda magnitude 8.2 sa vise od 60 solarnih masa i 700.000x solarne luminoznosti. Zajedno sa tri drudge zvezde ona je takodje jonizucuji izvor Eagle magline.

Maglina IC 4703 je mesto aktivne zvezdane formacije. Ima oblik orla gde se na astrofotografijama vidi jasno profilisana glava, telo i dva krila ptice. Objekat se nalazi iza tamne magline koja u oblak useca prominenti trougaoni oblik sa severne stvane i time profilise glavu ''Orla''.

Ovaj objekat zauvek je usao u svaki dom zbog toga sto se unutar njega nalaze cuveni ''Pillars of Creation'', jedna od najlegendarnijih fotografija teleskopa Hubble. Fotografija prikazuje kule nebuloznog gasa, mesto intenzivne zvezdane formacije unutar magline, tzv. ''zvezdana porodilista''. Fotografija stubova bez premca je najslavnija fotografija koji je nacinio Hubble Space Telescope. Fotografija je nastala 1995. godine, a koriscena je ''Wide Field and Planetary Camera 2''. Medjutim, ono sto je mnogo manje poznato je da je Hubble ponovo posetio maglinu 2014. godine, i ovog puta je uslikao sa ''Wide Field Camera 3'', trazeci sire polje i vise detalja. Fotografisanje je izvrseno i u vidljivom i u infracrvenom opsegu. Infracrvene fotografije izgledaju fantasticno, otkrivajuci mnostvo zvezda unutar i iza stubova.

M 16 centralni je de neceg sto se naziva Serpens OB1 zvezdana asocijacija. Rec je skupu veroma mladih zvezda rodjenih u isto vreme, pre neka dva miliona godina, koja pokriva 1ºx1º nocnog neba. Nalazi se na spoljasnjoj strani Sagittarius spiralne ruke Mlecnog puta, onoj strani koja je okrenuta ka nama. Stoga gledajuci u nju mi gledamo u smeru ka centru galaksije. Ispred nje, oko 350 ly blize nama, nalazi se Serpens OB2 asocijacija, sa duplo starijom populacijom zvezda (oko 4 miliona godina starosti). Postoje jake hipoteze da je zvezdana formacija u njima povezana, stavise da se siri sve do M 17 (Swan Nebula), i da je u pitanju lanac medjusobno povezanih dogadjaja. Hipoteza kaze da se ponajpre dogodila zvezdana formacija u Ser OB2 asocijaciji, ciji su stelarni vetrovi i sok talasi mladih OB supernova izazvali zvezdanu formaciju u mladjoj Ser OB 1 asocijaciji. Danasnja meta, M 16, bila je jezgro te regije. Potom su se sok talasi sirili dalje i formirali trecu, najmadju regiju zvezdane formacije u vidu Messier 17 - Swan Nebula (starosti samo million godina). Cak se ide dotle da su sok talasi stigli do Sagittarius OB 1 asocijacije i doprineli stvaranju kompleksa super-zvezdane formacije koji mi poznajemo kao Messier 21 -Trifid Nebula.

Sada cu se takodje pozabaviti necim o cemu sam pisao u ''Horizontima'', u clanku koji se bavio otvotrnim jatima. U pitanju je povezanost zvezdanih jata i maglina koje ih okruzuju. M 16 je idealan primer te povezanosti, jer je maglina koja je izrodila zvezde jata jos uvek prisutna. Naime, maglina i otvoreno jato u njoj nisu nasumicno povezani objekti vec cine celinu. M16 je tipican predstavnik emisionih maglina, tj. HII regija - oblaka gusto spakovanog gasa i prasine u kojima se odvija zvezdana formacija. Vremenski gledano, maglina je uvek starija od jata usadjenog u nju. U pocetku maglina obitava sama u svemiru i neosmotriva je jer vodonik u njoj jos uvek nije jonizovan. Medjutim, tokom vremena, kako raste trenje izmedju cestica gasa tako se i povecava njegova temperatua dok ne pocne proces kolabiranja gasa u stotine, a ponekad i hiljade zvezda. Te zvezde su takodje gusto spakovane pa se cesto gravitaciono vezu i tako formiraju ono sto mi zovemo otvorenim jatima. Zvezde otvorenih jata oduzuju se svojoj maticnoj maglini na impozantan nacin - stelarni vetrovi novorodjenih zvezda bombarduju cestice vodonika, izbijaju elektrone iz svojih orbita (jonizacija gasa) a izgubljena energija materijalizuje se u obliku fotona i gas pocinje da emituje svetlost. Samo u tom trenutku nama za teleskopima je moguce da vidimo emisionu maglinu. Maglina je bila tu i pre toga, ali je mi nismo videli jer gas nije svetleo. U emisionim maglinama dominantno se jonizuje vodonik, zbog cega one svetle primarno crvenom bojom. M 16 je mozda jedan od najkasicnijih primera crvenih emisionih maglina, karakteristika prelepo vidljiva na astrofotografijama.

Treba reci da je opservacija emisionih maglina u principu retkost. Razlog za to je sto su  im dani odbrojani onog trenutka kada magline pocinju da stvaraju zvezde. Naime, sok talasi koje stvaraju stelarni vetrovi zvezda rasprsuju oblake gasa magline i na kraju nama ostaje da osmotrimo samo prazno otvorno jato jer su zvezde jata odavno oduvale matricni gas u otvoreni svemir. Velika vecina otvorenih jata koje smo ikada posmatrali stoje usamljeno na nocnom nebu. Sva ona su nekada bila usadjena u maticnu emisionu maglinu koje vise nema. Stoga je videti prizor kao sto je M 16 ili M 42 poprilicna retkost i dragocen pogled.

Lociranje: Izuzetno lako lociranje. Postoje dva nacina:

1.) Krenemo od zvezde Polis (𝞵 Sagittarii). Severno od nje u trazilac ce ulaziti jedan za drugim svetli Messier objekti - M24, M18 i M17. Kad dodjemo do M17 - Omega (Swan) Nebula, pomerimo se oko 2.5º severozapadno i u traziocu cemo nepogresivo videti blestavo zvezdano jato povezano sa M16.

2.) Brzi ali tezi nacin je da u trazilac lociramo zvezdu Gamma Scuti, najuzniju zvezdu u glavom asterizmu sazvezdja Scutum. Pomerimo trazilac oko 2.5º zapadno i stigli smo do nase mete. Ovaj nacin je tezi jer je sazvezdje Scutum izuzetno bledo i vecini osmatraca nepoznato pa ce se pojaviti problem lociranja zvezde 𝞬 Scuti koja sija bledom magnitudom 4.65.

Opservacija: Ako je cilj opservacije posmatranje jata ovo je izuzetno laka meta. Ako je cilj posmatranje magline onda ona ume da bude teska, u zavisnosti od tamnoce neba pod kojim posmatramo.

Da krenemo od jata. Jato je veliko, sastoji se od preko 50-tak zvezda i treba ga posmatrati na uvecanju maksimalno 107x. Ako metu posmatramo bez O III filtera videcemo veliko i lepo otvoreno zvezdano jato sa malim tragovima nebuloznosti izmedju zvezda u svom centru. U okularskom pogledu jato je jasno razdvojeno na severni i juzni deo:

- juzni deo se sastoji od jako lepe koncentracije zbijenih zvezda, sa usekom na sredini ka jugu u obliku slova V. Taj deo ima prominentnu formaciju od sest zvezda u obliku kruznog luka poluprecnika oko 120º. Najsvetija zvezda u juznom dela je dvosturka i predstavlja centar tog luka, jer je podjenako udaljena od svake zvezde u luku. Ova formacija jako lepo izgleda i ugodna je za oko. Na istocni kraj luka nadovezuje se jedan lanac od pet izuzetno svetlih zvezda, koje sijaju osetno jace od zvezda u samom luku. I na zapadni deo luka se nadovezuje jedan lanac zvezda, ali kraci i bledjji. Taj lanac u sebi ima pet zvezda, od kojih su dve svetle i nalaze se na samom kraju lanca. Kako su ta dva lanca relativno upravna na luk, sve pomalo lici na zecju glavu sa dugackim usima.

- severni deo se sastoji od dva lanca zvezda jedan ispod drugog, gde je gornji lanac svetliji a donji bledji. Oba lanca izviru iz jedne tacke na zapadu i sire se krivudavo na istok.

Kada se zavrsi posmatranje jata treba ucvrstiti O III filter zbog posmatranja magline. Mogu da kazem da je za ovaj objekat seeing izuzetno znacajan, da ne pominjem sto tamnije nebo. Osmatranje moze ici od ''vidimo maglinu u delovima'' do ''vidimo maglinu u celosti''. Takodje, mislim da je M16 jedan od objekata gde su ponovljena osmatranja imperativ. Svaki sezonu i svako posmatranje maglinu vidim bolje i detaljnije. Moj opsti utisak je se ponovljenim osmatranjima oci naviknu na pojedine delove objekta i kod sledecih osmatranja automatski ih detektuju. Tada oci mogu da vide ono sto ranije nisu videle jer vise nije potrebna koncentracija za uocavanje opste forme. To je pogotovo vidljivo kod galaksije M51: kada se prvi put uoci spirala oci ce je odmah detektovati svako sledece posmatranje i moci cemo da se skoncentrisemo na detalje te spirale. Naravno, ovo je samo moj licni utisak a ne pravilo.

U principu ja danas maglinu vidim u celosti i svi njeni delovi spojeni su u nepogresivu konturu orla rasirenih krila. Maglina se moze podeliti u cetiri dela: juzno i severno krilo, telo i glavu orla:

- juzno krilo je prominentnije, uvek se pokaze i jasno se vidi. Na mestu gde se krilo spaja sa telom ptice jasno se vidi tamna maglina koja se useca duboko u objekat u obliku sirokog slova V.

- jugoistocno od tamne magline nalazi se glava ''Orla'' i njena vidljivost dosta zavisi od seeinga. Glava potpuno obuhvaca juzni deo zvezdanog jata i u njoj je maglovitost najredja. Ako je seeing los nece se videti forma glave vec samo magloviti ''jastucici'' oko zvezda koji samo nagovestavaju da se oko jata nalazi veca maglovita forma. Medjutim, pod dobrim seeingom glava se pokuzuje u celosti, potpuno povezana sa telom i krilima orla. Glava orla cak ima i ''kljun'' koji predstavljaju dva para bliskih zvezda iz jednog od gore pomenutih lanaca otvorenog jata.

- severno krilo je je malo bledje od juznog ali je zato prominentno i ja ga uvek jasno vidim. Sire je i vece od juznog ali je manje gusto.

- telo ''Orla'' cini maglovitost izmredju centralnih zvezda jata i ona se vidi ponekad cak i bez filtera a sa filterom se vidi uvek.

U dobrim nocima Orao se vidi u celosti, bez prekida u strukturi. Prelepo izgleda, velik i rasirenih krila, mocan prizor. Maglina je posebna po tome sto je otoreno jato usadjeno u nju toliko svetlo da mu se zvezde lagano probijaju cak i kroz OIII filter. Sto se tice filtera, meni se malo vise svideo pogled sa UHC: mozda je maglovotost malo slabija ali je ostrija i puna usadjenih zvezda. OIII pokaze vise maglovitosti ali ona gubi na ostrini i postaje pomalo difuzna.

Severozapadno od magline pruza se veliki lucni lanac svetlih zvezda koje nemaju veze sa maglinom ali umnogome obogacuju pogled. Taj lanac u sebi sadrzi i zvezde magnitude 8 koje su sjajnije od samih zvezda otvorenog jata u maglini. Sa tim lancem pogled postaje pun svetlih lukova zvezda na sve strane. Jako lep pogled.

Sto se tice ''Pillars of Creation'', naravno da sam pokusao da ih vidim na velikim uvecanjima, i naravno da ih nisam video. Znao sam tacno gde se nalaze, sta treba da vidim, ali mislim da sa svoje lokacije prosto nisam imao nikakve sanse pri bilo kakvom seeingu. Stoga necu ni opisivati polozaj stubova i tehnike koje sam koristio jer je osmatranje bilo neuspesno. Osmatranje Stubova je slicno kao i kod pokusaja osmatranje B33 Horsehead Nebula u sazvezdju Orion: kazu iskusni osmatraci da ako jasno ne vidimo Flame Nebula ne treba ni da pokusavamo da nadjemo B33. Nesto slicno je i sa Stubovima.

Sve u svemu, ovo je izuzetno zanimljiva i izazovna meta. Sa svakim novim posmatranjem videcemo nesto sto nam je promaklo u proslom. Cak i ako za neko vece ne planirate da posmatrate ovu metu, ako je seeing dobar uperite teleskop u M16 - mozda cete se iznenaditi i videti nesto novo.

[Acheron]

Kod 12" Pillars (Stupci) su uvijek bili marginalna trokutasta sjenka na maglici. Čak i u 20" nisu "na izvolte", već treba pogoditi kombinaciju povećanja uz kvalitetno nebo.

[PavleR]

Sazvezdje Lyra:

- Delta1 i Delta2 (𝞭1 i 𝞭2) Lyrae i Stephenson 1 (dvojna zvezda i otvoreno jato)
- Messier 56 (globularno jato)
- Minkowski 1-64 (planetarna maglina)


Delta1 i Delta2 (𝞭1 i 𝞭2) Lyrae i Stephenson 1

𝞭1/𝞭2 Lyrae  je opticka dvojna zvezda cije komponente nisu gravitaciono povezane, jer im se udaljnost od nas znatno razlikuje. Svetija zvezda - 𝞭2 Lyrae nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja teme krace stranice paralelograma koja je bliza Vegi.

U pitanju je uparenost zvezda visokog sjaja i koloricnog kontrasta, a zvezde su taman dovoljnih magnituda da prizor bude prelep i jako ugodan za oko. Zvezde se nalaze na velikoj separaciji od 10.3'. Par je okruzen clanicama otrovenog jata Stephenson 1, centriranog oko 𝞭2 Lyrae.

𝞭2 Lyrae je istinski gigant. Narandzasti je dzin M-tipa, i uz to semiregularna varijabilna zvezda cija se magnituda krece u rasponu 4.22-4.33. Najimpresivnija karakeristika zvezde je njena velicina. Kao i kod svih dzinovskih zvezda podaci o velicinu ne mogu se sa sigurnoscu utvrditi ali se zna da joj je radijus 286-381x veci od Suncevog. Ta velicina stavlja je u red dvadesetak najvecih zvezda na nocnom nebu. Kao i svi crveni dzinovi, 𝞭2 Lyrae se ohladila i tempreatura njene fotosfere je 3.500 K, sto je znatno hladnije od Suncevih 5.500 K. Znaci imamo zvezdu koja moze progutati hiljade Sunaca ali je skoro duplo hladnija od njega.

𝞭1 Lyrae je u potpunosti drugacija zvezda. Manja je i mnogo toplija. Plavo-bela je zvezda je glavne sekvence B-tipa, temperature fotosfere 18.000-20.000 K. Magnitude je 5.6.

𝞭2 Lyrae je centar svetlog i rasutog otvorenog jata Stephenson 1. Jato broji 77 zvezda, svetle je magnitude 4 i velike je velicine od 20'. Iz brojki je jasno da je jato nekondenzovano zbog malog broja zvezda na ogromnoj povrsini.

Lociranje: 𝞭2 Lyrae je deo glavnom asterizma sazvezdja, video sam je golim okom i direktno naciljao.

Opservacija: Prelepo! Mocan koloricni kontrast dve isijavajuce zvezde.

𝞭2 Lyrae sija jarko narandzastom bojom ali joj je magnituda taman tolika da zvezda ne raspia svoj sjaj vec sija tackasto i ostro. Jako me podeca na zvezdu Eltanin (𝞬 Draconis) za koju sam verovatno vec puno mesta napisao da je meni najlepsa zvezda na nebu. Zamimljiva je i percepcija boja jer je kod sistema 𝞭1-2 Lyrae prisutna promenjena vizuelizacija realnih boja usled koloricnog kontrasta. Iako bi zvezda trebalo da sija vise crvenom bojom nego narandzastom, 𝞭2 Lyrae ostavlja utisak dominantno narandzaste zvezde koja cak vise ide ka zutoj nego ka crvenoj. Tu opservaciju izvrsili su mnogi posmatraci a 𝞭2 Lyrae nije usamljena zvezda u tom pogledu. Mnoge zvezde u dvojnim sistemima prikazuju se u ''nerealnoj'' boji zbog blizine svetlog sekundara drugacije boje.

𝞭1 Lyrae nalazi se na 8h od svetlije zvezde, a sistem je jako razmaknut. Sija ostro, plavo-belom bojom. Prizor treba posmatrati na malom uvecanju ili eventualno srednje-malom. Ja sam koristio uvecanja 62.5x i 107x.

  - Stephenson 1

Ovo veliko i rasuto jato sija magnitudom 3.8. Sacinjeno je od 77 zvezda magnitude uglavnom oko 8 i zauzima veliku povrsinu od 20'. Jato je nazvano po americkom astronomu Charles Stepenson-u, koji je sumnjao da ova gruba grupisanost nije sluvcajna vec da je u pitanju pravo zvezdano jato. Kasnije opservacije potvrdile su da je Stephenson bio u pravu pa je jato nazvano njenu u cast.

Iako se cini da je upravo je 𝞭2 Lyrae najsvetlija zvezda ovog svetlog i rasutog jata, ona to nije. Ona je samo superponirana zavezda koja je skoro 400 ly blize nama od zvezda Stephenson 1 (740 ly naprema 1.200 ly). Sa drudge strane, za 𝞭1 Lyrae se smatra da jeste prava clanica jata, Ostale prominentne zvezde jate ''uvukle'' su se u procep izmedju 𝞭2 i 𝞭1 Lyrae u vidu luka koji izgleda kao ''smesko''. Taj luk ima 7 svetlih zvezda i izgleda kao siroki osmeh. Jos jedna svetla zvezda jata smestila se neposredno severno od 𝞭2 Lyrae pa izgleda kao njen pratilac. Sve zajedno prizor malo podseca na asterizam ''Cheshire Cat's Smile'' u sazvezdju Auriga: 𝞭2 Lyrae i njen pratilac izgledaju kao oci a luk od 7 zvezda kao rasireni osmeh. Jato je blize narandzastoj zvezdi 𝞭2 Lyrae.

Ostale zvezde jata rasute su preko velike povrsine pa je malo tesko odrediti koje zvezde pripadaju jatu a koje zvezdanoj pozadini. Ja sam izbrojao nekih 40-tak zvezda za koje imam utisak da su deo jata. Osim pomenitog ''smeska'', prominentan je vertikalni lanac od 4 zvezde odmah levo od 𝞭2 Lyrae, a postoje i jos dve koncentracije zvezda u vidu jos dva luka na severu. Jedan je sirok i sastoji se od tri svetle zvezda, a severno od njega nalazi se jos jedan luk sastavljen od vise zvezda ali mnogo bledjih - otprilike magnitude 10. I oko 𝞭1 Lyrae ima razbacanih zvezda, ali u manjoj koncentraciji nego oko 𝞭2 Lyrae.

Jato je jako veliko a zvezde su mu relativno nasumicno razbacane, pa se stoga objekat tesko izdvaja iz pozadine.

𝞭1-2 Lyrae i Stephenson 1 su zaista prelep pogled. Kontrast boja tackastih ali svetlih zvezda okupanih u sitnijim ali svetlim zvezdama otvorenog jata.


Messier 56

Globularno jato u sazvezdju Lyra, magnitude 8.3 i prividne velicine 8.8'.

Najsjajnija zvezda u jatu sija magnitudom 13.3, pa je odmah jasno da ce biti tesko primetiti pojedinacne zvezde u ovom objektu. Magjitum, opservaciji razlucivih zvezda umnogome ce pomoci cinjenica da je Shapley-Sawer klasa jata visokih 10. To znaci da jato ima veoma malo koncentracije prema centru, te da su mu zvezde rasute poput gusto otvorenog jata. Stavise , postoje samo dva Messier globulara sa manjm koncentracijom od M 56 - M 55 i M 71.

U  velikom izboru letnjih globularnih jata kao posmatrackih meta, M56 nije na vrhu liste.  U poredjenju sa razlucivim svetim  gigantima M13, M22, M5, M92, M10 i M12, ovo jato je malo, bledo i jedva razlucivo, Medutim, ipak je ova meta vredna paznje jer se u njoj nalaze neke od najstarijih zvezda u Univerzumu. Naime, procenjena starost jata je citavih 13.7 milijardi godina !!! To je starost samo nesto manja od procenjene starosti samog Univerzuma. Cisto da naglasim, najstarija pojedinacna zvezda vidljiva teleskopom je Methuselah - HD 140283 (prikladno ime), u sazvezdju Libra, i stara je drevnih 12 milijardi godina. U ovom jatu gotovo sve zvezde starije su od nje. Posmatrajuci M 56 posmatramo kreaciju najranijeg Univerzuma, stvorenu pre nego sto je nasa galaksija uopste pocela da se stvara. Odakle onda ove zvezde u nasoj galaksiji? Na to pitanje sam detaljno dao odgovor u svom clanku u ''Horizontima'', broj 12. Naime, prisustvo globularnih jata u halu nase galaksije jos uvek je pitanje na koje fizika nije dala konacan odgovor. Model koji je fizicki i matematicki najodrziviji je da su sva ona bila deo patuljastih galaksija i da ih je Mlecni Put preuzeo kada je ''rastrgao i preuzeo'' te galaksije. Za neka jata se smatra da su bila jezgra tih galaksija. Za ovo jato se smatra da je bilo deo galaksije Gaia Enceladus, sa kojom se Mlecni Put sudario pre 9-11 milijardi godina. Stoga M 56 ne mora biti tek neka bleda mrlja koju cemo jedanput pogledati da joj se nikada ne vratimo. Objekat to mozda jeste sa cisto osmatracke tacke gledista, ali sa astronomske tacke ovo jato je pogled u najstariju ''decu'' Univerzuma.

Takodje, u ''Horizontima'' sam se bavio i putanjom globularnih jata oko centra nase galaksije. Jeste da globulari nastanjuju halo galaksije, ali oni tamo ne miruju vec se krecu oko centra Mlecng Puta, cesto po ekscentricnim orbitama. Pri tome globulari presecaju galakticku ravan. Najbolji primer za takvo kretanje je upravo M 56. Jato ima visoko eksentricnu orbitu i u ovom trenutku je u procesu prolaska kroz ravan galaksije. Stoga je M 56 jedan uniklatan pogled globulara koji trenutno ne obitava visko u halu, vec je mnogo blizi galalktickom disku i vecini zvezda i otvorenih jata u njemu.

Opservacija: Meta je srednje-velika, bleda i peskasta, bez cetralne kondenzacije jezgra. Shapley-Sawyer klasa jata je visokih X, sto znaci da je jato rasute koncentracije, sto potpuno odgovara okularskom pogledu.

Na malom uvecanju jato izgleda relativno sajajno i lako je uocljivo.

Na uvecanju 176x se vidi da objekat nije kruzne forme vec trougaone, sa vrhom trougla okrenutim prema dole. Jato ima vidno granuliranu tekstruru, pomalo i paucinastu.  Strpljivim posmatranjem, zvezde najudaljenije od centra pocinju da se razlucuju, ali ne i ostatak objekta. Najjasnija i najsvetlija pojedinacna zvezdica nalazi se na samom obodu jata, i to bas na vrhu trougla (na jugu). Objekat nema centar u vidu svetle uzarene kugle kao mnogi drugi globulari, pa samim tim je tesko reci i da jato ima halo. Umesto toga, objekat izgleda kao spljostena gomila peska gde gustina zrna raste kako idemo ka centru. Pogled je ujednacen, nema svetlih zvezda koje sjajem odskacu od okoline a centar nije mnogo sjajniji od ostatka objekta, jedino sto je gusci. Zbog nedostatka kondenzacije centra, rani posmaraci su ovaj objekta klasifikovali kao gusto otvoreno jato.

Samo jato okruzeno je jako bledim zvezdicama koje verovatno nisu deo jata, ali formiraju sliku kao da je jato ulovljeno u paucinu. Iako bled i tesko razluciv, pogled na jato ima neku svoju draz i nije dosadan.

Kada se zavrsi sa ispitivanjem unutrasnjosti jata, treba se vratiti na malo uvecanje da bi se uzivalo u zvezdanom polju u kome jato lezi.


Minkowski 1-64

Planetarna maglina magnitude 13.3 i prividne velicine 28''.

Jos jedna maglina iz kataloga koji je sastavio legendarni astronom Rudolph Bernhard Minkowski. Njegov katalog sadrzi 66 planetarnih maglina podeljenih u 4 kategorije. Iako sve magline nose njegovo ime, sam Minkowski otkrio je svega nekoliko njih. Minkowski je sirokoj astronomskoj zajednici pre svega poznat kao lider poduhvata Palomar Observatory Sky Survey (POSS), kada je fotografskim putem sacinjen atlas severne hemisfere.

Minkoiwski 1-64 nepoznata je maglina vecini amaterskih astronoma, i kada se pogleda magnituda i velicina stice se utisak da je to opravdano. Medjutim, mislim da se necu prevariti ako kazem da ovaj je objekat istrpeo veliku nepravdu od strane nas amatera. Naime, u pitanju je maglina iz Minkowski kataloga koji uvezbano oko moze da primeti u direktnom pogledu bez filtera, i ja je smatram za jednu od najjasnije uocljivih Minkowki planetarki. Lociranje objekta ume da bude tesko i skoro je nemoguce bez precizne mape, ali u blizini magline postoje jasni zvezdani markeri, pa je cilj naci njih, a ne samu maglinu.

Po morfologiji, Minkowski 1-64 je umanjena verzija M 57 (Ring magline). Na fotografijama pokazuje kruzni prstenasti izduzeni oblik, koji je jako tesko izvuci mojom aparaturom teleskopa.

Opservacija: opis dajem na osnovu dve opservacije, 29.06.2025 i 18.07.2026..

Neverovarno je kako se ova bleda maglina jasno pokazuje u direktnom pogledu bez filtera. Nalazi se neposredno uz trapez 4 blede zvezde, i do nje se dolazi prouzetkom jednog kraka trapeza za jednu njegovu duzinu. Na bilo kom uvecanju pojavljuje se u skoro savrsenom kruznom obliku. Homogene je ispune i mojim teleskopom nemoguce je izvuci prstenastu strukturu. Koliko sam ja upoznat, prsten se vidi teleskopima od 20'' pa na vise. Moj utisak je da maglina izgleda kao bleda kruzna galaksija bez svetlog jezgra. Pri prvom posmatranju video sam je perifernim vidom na uvecanju 176x, da bih je ove godine odmah uocio direktnim vidom na istom uvecanju. Kako kazu, ponavljanje je majka mudrosti.

Na uvecanju 320x mi se ucinilo da je mozda vidim pomalo izduzenu u smeru od 1 ka 7h, ali je uopsteno oblik magline kruzni. Ovo uvecanje nije dobro za posmatranje magline jer se objekat javlja vise amorfno, manje svetlo, a pojacani kontrast ovde ne opravdava gubitak sjaja.

OIII i UHC filteri ne pokazuju nove detalje ali joj izostravaju ivice i bolje je oblikuju.

[tome]

Odličan opis Pavle!

Minkowski otkrio je svega nekoliko njih

Mislim da je on otkrio samo jednu, M2-9.
Pisao sam nešto o njemu ranije. Pa se sjećam da sam istraživao.
Potvrdio je prirodu više PN i emisijskih maglica ali mislim da je samo jednu otkrio.
Kasnije se prebacio na radio astronomiju.

Trebalo bi ju snimiti. Još jedna na listi...

Naime, procenjena starost jata je citavih 13.7 milijardi godina !!! To je starost samo nesto manja od procenjene starosti samog Univerzuma.

Nedavno sam čitao članak koji povezuje novo otkrivene objekte s JWST, "Little Red Dots" kao moguće globularce u pelenama.
https://phys.org/news/2026-07-idea-cosmic-mysteries-linking-red.html#goog_rewarded

Samo nastavi....

 

[Adri]

Zanimljivo. M1-64- sam pokusavao sa 12" neku noc, nista. Lokacija je otprilike od oka, cca 21.1 sqm, no horizonti nisu nesto. No doduse, nekako sam bas u neudobnom polozaju za 12" na tim elevacijama, pa nisam vjerojatno dao dovoljno vremena, nemam bas najadekvatniji stolac, a 12" F5 je bas "ni vrit ni mimo", ne mozes lijepo sijediti ko npr za 8" F6 ili 10"F5, a opet da razvlacim ljestve ko za velikog nema mi smisla.

Uglavnom, namjerno zelim prvo uociti i promatrati kroz 12" prije neko odem na velikog jer je to objekt koji bi trebao svakako biti u dosegu 12".

Pillarse sam uocio neocekivano kao tamne "prste", ali samo u 25", i to sa iste, ne bas bajne lokacije sto se juznog horizonta tice. A strijelac je vec pri zalazu isto bio (ponoc je bila vec). Nisam ocekivao da cu ih vidjeti no transparentnost se poboljsala u odnosu na strasnu vlagu u zraku prije par dana, i opet, UHC je dao najbolji pogled, iako su i sa OIII bili vidljivi (3.46mm izlazna pupila, 184x). Mislim da uz dosta bolje nebo i mozda i juzniju sirinu bi se tu imalo stosta za vidjeti.

[PavleR]

Ljudi, hvala na citanju.

Trebalo bi ju snimiti. Još jedna na listi...

E to bi bilo super jer maglina na fotografijama ima distinktivni oblik kruznog prstena. Odlicno izgleda na fotografijama, a nema ih bas mnogo.

Zanimljivo. M1-64- sam pokusavao sa 12" neku noc, nista. Lokacija je otprilike od oka, cca 21.1 sqm, no horizonti nisu nesto. No doduse, nekako sam bas u neudobnom polozaju za 12" na tim elevacijama, pa nisam vjerojatno dao dovoljno vremena, nemam bas najadekvatniji stolac, a 12" F5 je bas "ni vrit ni mimo", ne mozes lijepo sijediti ko npr za 8" F6 ili 10"F5, a opet da razvlacim ljestve ko za velikog nema mi smisla.

Ja sam je video pod losijim nebom, ali dok je bila u tranzitu, skoro u zenitu. Mislim da je do polozaja.

Da li si siguran da si bio na pravom mestu? Dominantna struktura u okularu trebao bi da bude distinktivan, skoro jednakokraki trapez 4 zvezde magnituda oko 9 i 10. Trapez se bas istice. Produzi mu se duzi krak prema osnovici za oko jednu duzinu i tu je maglina. Ako se ne secas trapeza, mozda je nisi tacno locirao. Mada opet, magnituda 13.3 na elevaciji na kojoj je posmatras - moze da bude gadno  .

[Acheron]

Pokušat ću i ja Min 1-64, ne pamtim kako sam je gledao