PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Nakon što sam promatrao Leo Trio kroz oblake i sad čitajući tvoje opise skroz mi je jasno da moram batalit ovo svoje prtljanje po listovima atlasa i proći sve Messierove galaksije s BAT-inom 

Pa verovtno si u pravu, sigurno bar za pola Messier objekata. Kao sto rece Steve Gottlieb na predavanju: ''Kada vec posmatrani objekat pogledate kroz veci teleskop - kao da ga prvi put gledate''.

Super Pavle. Lijepo je nešto novo čitat dok nas loše vrijeme i dalje mori.

Secas se kada si me pitao zasto opisujem malo objekata kada sam ih posmatrao vise - bas zbog toga da ima sta da se cita u mesecima oblacnih noci, da se odrzi kontinuitet tekstova. Svi ti objekati su vec opsani, neki u audio zapisu, a neki vec pretoceni u tekst. Objavim svake nedelje po 3-4 i uvek ce biti nesto zanimljivo da se procita u konstantnim intervalima,

[Lucius]

Secas se kada si me pitao zasto opisujem malo objekata kada sam ih posmatrao vise - bas zbog toga da ima sta da se cita u mesecima oblacnih noci, da se odrzi kontinuitet tekstova. Svi ti objekati su vec opsani, neki u audio zapisu, a neki vec pretoceni u tekst. Objavim svake nedelje po 3-4 i uvek ce biti nesto zanimljivo da se procita u konstantnim intervalima,

 

[PavleR]

DSO u sazvezdju Coma Berenices:

Melotte 111 - Coma star Cluster (otvoreno jato)
NGC 4494 (elipticna galaksija)
NGC 4559 - Caldwell 36 (spiralna galaksija)

Sazvezdje Coma Berenices jedino koje nosi ime po nekome ko je bio prava istrijska licnost. Ime je dobilo po supruzi egipatskog kralja Ptolomeja III, vladaru Egipta u helenistickom periodu. Kako se ratni pohod koji je Ptolomej vodio oduzio, kraljica Berenisa II je kao zrtvu bogovima prinela svoju kosu, ne bi li joj se muz bezbedno vratio. Kako je dvor helenistickog Egipta bio poznat kao srediste astronomske nauke svog doba, dvorski astronomi su u cast Berenisine zrtve jedan patern zvezda na nebu nazvali ''Berenisina kosa'' - danasnje sazvezdje Coma Berenices.

Coma Berenices je relativno malo i bledo sazvezdje koje u svom glavnom asterizmu ima samo tri zvezde. Te tri svezde su rasporedjene u obliku pravouglog trougla. Na oba temena ostrih uglova nadovezuje se po jedno jato zvezda, koja predstavljaju Berenisine pletenice. Jedana od te dve ''pletenice'', otvoreno jato Melotte 111, dominantan je objekat u sazvezdju. Kao sto posmatrac golim okom prvo uoci otvoreno jato M44 pa tek onda sazvezde Cancer, tako se golim okom u savzezdju Coma Berenices najvise istice Melotte 111, pa tek onda samo sazvezdje.

Ono sto mu fali u svetlim zvezdama, savzezdej Coma Berenices nadoknadjuje u galaksijama. Sazvezdje sadrzi 6 Messier galaksija i jedno Messier globularno jato, kao i na desetine teleskopski atraktivnih NGC galaksija. Takodje, 5 Messier galaksija u sazvezdju predstavljaju severni ulaz u Virgo Cluster i njegov su sastavni deo.


Melotte 111 (Collinder 246) - Coma Star Cluster

Otvoreno zvezdano jato u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 1.8 i privivdne velicine 5º.  Melotte 111 jedno je od najvecih, najsjajnijih i najblizih otvoreniih jata na necnom nebu:

- Sa magnitudom 1.8, po sjaju zaostaje samo za Hijadma i Plejadama. Ipak, zbog svoje ogromne velicine povrsinski sjaj jata je daleko manji od pomenuta dva, pa stoga mnogi osmatraci i ne primete da se u trougulu koji ogranicavaju tri prominente prolecne zvezde golim moze primetiti bledi rasuti sjaj ovog jata. Naime, jato lezi blizu sredista trougla koji formiraju tri svetla prolecna lokatora: Vindemiatrix (𝞮 Virginis), Denobola (𝞫 Leonis) i Cor Caroli (𝞪 Canes Venaticorum). Precizno, jato se nalazi tik uz jednu od tri zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja Coma Berenices - Gamma (𝞬) Comae Berenices magnitude 4.4.

- Po prividnoj velicini, ovo jato je drugo na nocnom nebu, odmah iza Hijada. Medjutim, iako je nomminalna velicina objekta navedena kao 5º, u realnosti teleskopski ce biti zanimljiv dosta manji deo. Najsvetlije zvezde jata prave trougaonu formu u onliku jednakokrakog trouga, ciji kraci imaju dimenzije oko 3º a osnovica oko 1.5º. I pored toga, cak i sa tim dimenzijama Melotte 111 je gigantsko jato i kao takvo je pre svega meta za dvogled ili trazilac.

- Velicina i sjaj u kome se jato pokazuje pre svega su rezultat njegove blizine: sa rastojanjam od 280 ly od Sunca, Melotte 111 po blizini zaostaje samo za Hijadama.

Iako na prvi pogled jato deluje preveliko i cini se da pre predstavlja skup slucajno rasporedjenih zvezda, Melotte 111 je pravo pravcato zvezdano jato u kome su zvezde gravitaciono vezane i krecu se zajedno kroz svemir.

Meni licno, kao osmatracu, ovo jato je od velikog znacaja. Odlucio sam da ga opisem ne samo kao objekat vec i kao, za mene, jedan od najbitnijih lokatora na prolecnom nebu. O tome cu malo kasnije, ali kroz sezone posmatranja ja sam ovaj objekat prihvatio kao ''sidriste'' ove regije prebogate galaksijama. Takodje, Melotte 111 sam prisvojio kao startnu tacku i referencu polozaja za ulazak u Virgo Cluster galaksija.

Lociranje: Jato se vidi golim okom i direktno sam ga naciljao. Nalazi se tik uz zvezdu Gamma Comae Berenices, jednu od tri zvezde pravougla sazvezdja, ali ja nikada tu zvezdu nisam vizuelno trazio jer je Melotte 111 daleko nadsjajava.

Opservacija: Deo o opservacji ovog objekta podelicu na dva dela: deo o samoj strukturi objekta i deo o znacaju cinjenice da se Melotee 111 vidi golim okom i kako to iskoristiti da se usidrimo i krecemo po galaksijama Virgo Cluter-a.

Melotte 111 nije objekat za posmatranje teleskopom. Ja sam jato kao celinu posmatrao traziocem, a teleskopom sam ispitivao zanimljivije zvezde u njemu. Sa samo malo maste lako se moze doci do zakljucka da rapored zvezda u jatu podseca na bozicnu jelku sa ''savijenim vrhom''. Otprike kao kad na vrh jelke stavimo pretezak ukras, pa se gornji deo jelke nakrivi na jednu stranu.

- Vrh jelke cini zvezda Gamma (𝞬 Comae Berenices) magnitude 4.4. Od nje se na dve strane pruzaju dva lanca svetlih zvezda koji predstavljaju strane jelke.

- Levi lanac u sebi ima tri prominentne zvezde: 15, 16 i 17 Com, respektivnih magnituda 4.9, 5.0 i 5.2. Odmah kroz trazilac se vidi da je 17 Com dvostruka zvezda. U pitanju je pravi binarni sistem na sirokoj separaciji 146''.

- U desnom lancu isticu sve tri svetle zvezde: Struve 1663, SAO 82260, i SAO 82237, respektivnih magnituda 7.1, 6.6 i 6.4. Vec iz magnituda glavnih zvezda u lancima moze se zakljuciti da je levi lanac sjajniji od desnog. Medjutim, ta cinjenica nece smetati desnom lancu da se lepo istakne jer je sastavljen od dovoljno svetlih zvezda. Desnom lancu nedostaju zvezde u delu u kome se uliva u vrh jelke. Stoga ovaj lanac deluje dosta ispunjeniji u delu koji ide ka bazi, pa jelka izgleda kao da je neko skinuo ukrasne trake sa gornje desne polovine drveta.

- Baza jelke sastoji se od skoro pravolinijskog lanca zvezda u kome se isticu dve: 12 Com i 13 Com, respektivnih magnituda 4.8 i 5.2.

Opsti utisak je da jatom dominira 6 najsjajnijih zvezda magnitudnog rapsona 4-5. Ono sto daje lepotu pogledu je magnitudni raspon ostalih zvezda u jatu: tu je oko desetak zvezda magnitudnog raspona 6-7, pracene sa jos 50-tak zvezda sjajnijih od magnitude 10. Sama velicina jata cini da su zvezde dobro razdvojene, pa se cak i one bledjeg sjaja dobro isticu. To cini da su oba lanca i baza jelke popunjeni bledjim zvezdama koje se nadovezuju na 6 najsjajnijih sto jatu daje nepogresivu formu jednakorakog trougla. Nema kompresovanosti niti pozadinskog sjaja nerazlucivih zvezda, sve je ostro i jasno razluceno, svaka pojedinacna zvezdica se jasno istice i ima svoje ''parce nocnog neba''.

Posle osmatranja traziocem presao sam na teleskopsko osmatranje zanimljivijih zvezda u jatu:

- Prvo je na red dosao binarni sistem 17 Comae Berenices. Sistem se sastoji od komponenti magnituda 5.2 i 6.6, na velikoj separaciji od 146''. Zbog relativno svetlih magnituda i velike separacije, zvezde sistema sijaju svetlo i ostro, i prave jako lep pogled. Sistem je kolorican jer komponente sijaju jasnom plavom i belom bojom. Par potuno domiira u okularu malog uvecanja.

- Sledeca meta bila je dzinovska zvezda Gamma (𝞬) Comae Berenices koja predstavlja sam vrh jelke. Ona je istovremeno i jedna od tri zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja i najsjajnija je zvezda u jatu. Zvezda u okularu izgleda zuto i tackasto. Sa svoje zapadne strane ima dva opticka pratioca sa kojima gradi jednakokraki trougao. Boje optickih pratioca su plava i bela, pa tri zvezde prave lep trio ostre  koloricnosti.

- Potom sam izvrsio posmatranje nekoliko svetlijih zvezda u jatu i dosao do zakljucka da nema nikakve poente teleskopski prelaziti preko objekta. Samo zvezdano polje u kome se nalaze sest svetlih zvezda objekta je siromasno i poprilicno nezanimljivo pa sam se tekeslopom brzo prebacio na sledecu pojedinacnu metu, binarni sistem Struve 1633.

- Struve 1633 divno izgleda. Sastoji se od dve u svemu poptupno jednake zvezde na separaciji 9''. Obe zvezde su magnituda 7.1, i obe su zute zvezde stelarne klase F. Par izgleda kao ''macje oci'' u potunom mraku. Sijaju potpuno podjenakim tackastim zutim sjajem, i grade jednakokraki trougao sa dve bliske blede zvezde jugoistocno i jugozapadno od sebe. Par izgleda prelepo u svojoj identicnost i dominira vidnim poljem. Bas ta dominacija para Struve 1633 u odnosu na okolinu je mozda i glavno merilo koliko je Melotte 111 ogroman objekat. Neverovatno je da unutra jednog otvorenog jata jedna njegova zvezda moze biti usamljena u vidnom polju.

Drugi deo opservacijskog izvestaja o Melotte 111 odnosio bi se pre svega na znacaj koji sam ja tokom sezona pridao ovom objektu. On meni sluzi kao jedno od najbitnijih sidrista na prolecnom nebu. Naime, Melotte 111 se vidi golim okom i u nocima najgore transparencije. Kao takav, najsvetliji je i najveci lako uocljiv objekat u ovom svetlim zvezdama siromasnom delu neba. Medjutim, koliko je ovaj deo neba siromasan zvezdama toliko je prebogat galaksijama. Najznamenitije galakticko jato na nebu - Virgo Cluster, nalazi se u delu neba koje je u potpunosti lisen svetlih zvezda i posmatraci uvek pomalo muce muku kako da mu pridju, a jedanput kada se zadje u galakticko jato, izuzetno je lako izgubiti orijentaciju u mnostvu galaksija. U Virgo Cluster obicno se ulazi sa juga ili sa zapada, od Vindemiatrix-a (𝞮 Virginis) ili Denobole (𝞫 Leois).  Medjutim, ja sam razvio svoj metod ulaska u Virgo Cluster sa severa i kao pocetna tacka mi sluzi bas Melotte 111. Naime, ako iz vrha jelke (𝞬 Com) povucem visinu na bazu jelke i produzim je na jug, posle jednog dugog poteza traziocem kroz prazno nebo udara se tacno u 11 Comae Berenices, zvezde pored koje se nalaze galaksije M85 i M100, objekti koji predstavljaju severni ulaz u Virgo Cluster. Odatle je kretanje u Cluster-u lako, ali to je tema za neki drugi post. Sa drudge strane, Melotte 111 mi je polazna tacka i za puno galaksija u sazvezdju Coma Berenices koje nisu deo Virgo Clustera, od kojih su neke NGC 4565, NGC 4559 i  NGC 4278.

—---------------

U okolini Melotte 111 nalazi se bar desetak teleskopski zanimljivih galaksija, od kojih je najznamenitijija NGC 4565 - Needle Galaxy. Medjutim, ja ove sezone nisam potanko posmatrao tu galaksiju i nisam napravio audio zapis sa detaljima. Posto ne zelim da pisem izvestaj po secanju iz proslih sezona, ova galaksija sacekace vedro nebo pa cu je sa zadovoljstvom opisati jer je objekat spektakularan. Ove sezone posmatrao sam, ja mislim, osam galaksija u okolini Melotte 111 i u ovom postu dacu opis dve od njih, od kojih NGC 4559 ne zaostaje mnogo u atrkativnosti za ''Iglom''.


NGC 4494

Elipticna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 9.8 i prividne velicine 4.5'.

Ovu elipticnu galaksiju sa posmatracke strane karakterisu dve osobine: visok povrsinski sjaj i skoro loptasta pojava. Iako same elipticne galaksije pokazuju malo, a uglavnom nimalo detalja, meni su one uvek drage mete. Ne bih sada da pisem o prirodi elipticnih galaksija, to cemo neki drugi put, ali dovoljno je reci da one predstavljaju poslednji stadijum galakticke formacije - rezultat su kolizije dve ili vise spiralnih galaksija, cije su se zvezde izmesale i na kraju preuzele elipticnu formu bez osobenosti oblika. Stoga su elipticne galaksije jedne od najstarijih galaksija i mesta su gde je zvezdana formacija uglavnom zamrla. One su uglavnom dom starim crvenim zvezdama u ''dubokoj penziji''.

Po svom obliku elipticne galaksije mogu biti vise ili manje elipticnog oblika i to se vidi u njihovoj oznaci. Da je rec o elipticnoj galaksijij prepoznacemo po oznaci E, posle koje stoji broj zapisan arapskom cifrom. Taj broj moze da se krece od 0 do 7, sto znaci da oznake dolaze u rasponu E0 - E7. Sto je broj manji to znaci da je galaksija zaokrugljenija, a sto je broj veci znaci da je galaksija spljostenija (elipticnija). NGC 4494 nosi oznaku E 1-2, sto znaci da je blizu obliku sfere.

Takodje, ova galaksija ima izuzetno visok povrsinski sjaj od oko 11.9 mag/arcmin², sto je za galaksije mnogo. Taj povrsinski sjaj pomoci ce joj da se izbori sa bliskom zvezdom pored sebe, ali o tome u sekciji o opservaciji. Isto tako, usled visokog povrsinskog sjaja NGC 4494 dobro podnosi uvecanja, sto nije bas cesto kod galaksija.

Lociranje: Izuzetno lagano. U trazilac nacentriramo svetli binarni sistem 17 Comae Berenices, koji je deo Melotte 111 i koji sam opisao u prethodnoj meti. Pogledamo zvezdu kroz okular malog uvecanja, pomerimo je na levu stranu okulara i u vidno polje ce jasno uci sjaj elipticne galaksije NGC 4494.
Alternativno, od 17 Com mozemo skociti samo 30' na istok do zvezde SAO 82354 jer se galaksija nalazi tik uz tu zvezdu.

Opservacija: Galaksije je od zvezde SAO 82354 udaljena samo 5', sto znaci da ce na svim uvecanjima zvezda praviti blisko drustvo galaksiji. Zveda sija ostom zuto-narandastom bojom i magnitude je 7.9. U principu, kod vecine drugih galaksija to bi osmatranje samog galaksije ucinilo jako teskim, ali tu u igru ulazi ogroman povrsinski sjaj nase mete koji sa lakocom uspeva da se izbori sa svetlom pratecom zvezdom. Cak i ako je samo 5' od zvezde magnitude 7.9, NGC 4494 sija izuzetno svetlo i tako se lako izdvaja u vidnom polju da kao da se podsemva zvezdi - ''ne mozes mi nista''.

Sto se tice detalja, kod elipticnih galaksija njih nema mnogo. Kod ovakvih objekata detalji se svode na to da li sjaj bledi ka spoljasnosti ravnomerno ili naglo, da li je oblik objekta kruzan ili eliptican i da li galaksija pokazuje nuklus i kakvog je on oblika. Iako na manjim uvecanjima NGC 4494 deluje potpuno kruzno, na uvecannju 176x pocinje da se vidi blaga izduzenost galaksije u smeru sever-jug. Na tome uvecanju galaksija jos uvek deluje poprilicno loptasto, pa sam presao na uvecanje 320x da ispitam izduzenost objekta. Na 320x pokazalo se da galaksija jeste izduzena, i to u smeru sever-jug. Takodje, kombinacija uvecanja 176 i pogotovo 320x pokazalo je galaksija ima malo i svetlo zvezdoliko jezgro koje je osetno veceg sjaja od okruzujuceg dela galaksije. Posle tog pocetnog naglog pada sjaja izmedju jezgra i hala, halo se stabilizuje u sjaju i fino i ravnomerno bledi  u ka okruzujucem nebu. Sama velicina u kojoj se galaksija pokazuje zavisi od uvecanja i tehnika posmatranja. Iako na malom uvecanju jezgro dominira objekatom i stoga se cini da je galaksija mala, kombinacijom velikih uvecanja i perifrnog vida halo poprilicno dobija na velicini i galaksija se prikazuje pristojno velikom.


NGC 4559 - Caldwell 36

Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.1 i prividne velicine 10.7'x4.4'.

Kada sam prvi put pogledao ovu galaksiju znam da sam izgovorio nesto u smislu ''Au Sunce ti Bozje''. NGC 4559 je klasican primer kako galaksiji ne trebaju spirane ruke da bi bila izuzetan pogled u okularu. Da ne pomislie citaoci da je ovo neka ogromna svetla galaksija laka za posmatranje, naprotiv. Galaksija jeste prilicno velika ali zato joj je povrsinski sjaj veoma mali. Objekat je izuzetno tesko posmatrati ali u okularu ova galaksija lici na sve sem na klasicnu spiralnu galaksiju i to je pravi unikatnim pogledom.

Lociranje: Lociranje ove galaksije je iznenadjujuce tesko. Iako se galaksija nalazi blizu Melotte 111, blizu objekta nema nijedne iole svetle zvezde pa se mora imati malo vestine u pogeldu kroz trazilac ne bi li se primetilo ono malo zvezda magnitude 8-9 koje su blizu galaksije. Najbliza iole svetla zvezda galaksiji je SAO 82380 magnitude 8.6 i ja sam uspeo da je vidim kroz trazilac. Do nje sam dosao sledecim star-hoppom:

- Na sredini linije koja spaja dve zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja (𝞫 i 𝞬 Com) nalaze se dve jasno vidljive svetle zvezde: 30 i 31 Com. Kada krenemo od  𝞬 Com ka te dve zvezde, u tom smeru odmah posle 1.5º naici cemo na poslednju iole svetlu zvezdu na toj liniji: SAO 82380. To je otprilike pola hoda trazioca. Zvezda jeste izuzetno bleda ali izdvojice je to sto posle nje u duzini od citava 2.5º nema apsolutno nijedne zvezde u polju.
- Nacentriramo  SAO 82380 u trazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu samo malo ulevo u i vidno polje ce uci veliki i bledi sjaj galaksije NGC 4559.

Opservacija: Sad kad slusam audio zapis posmatranja, prva stvar koju cujem posle nalazenja objekta je ''Koliko je ovo dobro''. NGC 4559 je sve samo nije klasicno posmatranje spiralne galaksije. Naprotiv, galaksija deluje potpuno iregularno, i po obliku, i po nejednakom sjaju po svom telu, i po smaknutom jezgru, i po potpunoj asimetricnosti ivica. Galaksija je poprilicno velika i bleda. Ta velicina, uparena  sa ne bas ''prvorazrednom'' magnitudom rezultuje malim povrsinskim sjajem od samo 14 mag/arcmin². To je cak dve magnitude manje po jedinici povrsine od prethodne mete NGC 4494. Kad se te brojke prevedu u okularski pogled to znaci da je osmatranje galaksije poprilicno tesko i da objekat zahteva mnogo, mnogo truda.

Da krenem od orijentacije. Galaksija se pokazuje izduzeno u smeru jugoistok-severozaoad. Vec na malom uvecanju vidi se ''isaranost'' po telu galaksije, tj. da je objekat celom svojom povrsinom protkan razlikama u sjaju po licu galaksije, te da u galaksiji postoje nasumicno rasporedjena mesta svetlijeg i bledjeg sjaja.

Galaksiju sam najvise osmatrao na uvecanjima 137x i 176x i ovo su neke od glavnih karakteristika objekta:

- Asimetricnost oblika. Galaksjja ne izgleda ni kao oval, ni kao elipsa ni kao krug. Najblize sa cime bih mogao da je uporedim je semenka suncokreta. Naime, kraj galaksije koji ide na severozapad brze bledi od kraja koji ide na jugoistok. Stoga severozapadni kraj deluje krace i zaobljenije, a jugoistocni duze i spicastije, dok sama galaksija deluje jako izduzeno. Galaksija izgleda ''polomljeno'', kao da joj je neko odlomio jedan kraj.

- Nejednakost sjaja po povrsini objekta. Sjaj galaksije nije uniforman vec se po telu objekta javljaju regije manjeg i veceg sjaja. U principu, duzi deo galaksije se javlja svetlije u odnosu da kraci, polomljeni deo. Medjutim, i unutar samih delova galaksije postoje razlike u nijansi sjaja. Ta isaranost preko tela je recimo meni bio prvi utisak kada sam video objekat. Tek posle toga sam uocio asimetricnost oblika.

- Jezgro galaksije je takodje prica za sebe. Sredisnja regija galaksije se jedva razlikuje u sjaju od okruzenja, stavise, bas oko nje je javlja malo jaca ''isaranost'' povrine, pa cak ponekad deluje da je u nekim delovima sredisnja regija bledja od periferije. U principu, sredisnja regija se vidi, ali daleko da svojim sjajem dominira pogledom. Sama sredisnja regija je velika, ali se slabo istice u odnosu na okruzenje ostatka galaksije. Ne mogu sa sigurnoscu da kazem da sam uocio nukleus centralne regije. Pojacani sjaj u samom centru postoji, ali ne mogu da potvrdim da galaksija ima centralni nukleus.

- Izmestenost centralnog dela galaksije. Kako galaksija deluje asimetricno i ''polomljeno'', tako i centar nije smesten u srediste objekta vec se nalazi pomeren ka kracem i oblijem delu galaksije. To duplira utisak asimetricnosti koji ovaj objekat ostavlja.

- Galaksija ima nekoliko zvezdi superimponiranih preko sebe. Te zvezde nisu nimalo blede i jasno su vidljive direktnim vidom. Sve zvezde smestile su se u kraci deo galaksije na severoaapadu. Po sjaju se isticu tri zvezde, dve superimponirane u halo na njegovom juznom i severnom delu, a jedna neposredno na ivici hala.

- Galaksksiju odlikuje ostar i jasan prelaz u okruzujuce polje.

NGC 4559 je jedno naporno ali zahvalno posmatranje. Posle silnih posmatranja spiralnih glalaksija posmatrac mozda malo ''ogugla'' na cesto slicne forme u kojima se takvi objekti javljaju, pa tada pogled na NGC 4559 zaista ''izuje iz cipela''. Ja ovu galaksiju smatram za jedno od boljih prolecnih posmatranjea, ali za nju treba vreme, dobra tehnika posmatranja, solidna aparatura i strpljenje. Objekat je velik i bled, i trazi ''zrtvu'' ali zato daje jedno zaista fantasticno posmatranje.

Mapa lokacije:: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53595786192/in/dateposted-public/

[Acheron]

Jao NGC 4559  sam zadnji put promatrao 20.03.2006., prije 18 godina!!!
Koliko čuda na nebu ima za pogledati, a čak i ako sam ih pogledao opet se isplati ponovni ih pogledati.

To je generalno problem kod mene, puno toga sam pogledao, a za znatan dio objekata nisam ponovio promatranje bolji teleskopom, okularom, pod boljim nebom...

[Lucius]

 

[PavleR]

Savezdje Coma Berenices - NGC 4274 grupa:

NGC 4274 (spiralna galaksija)
NGC 4278 i NGC 4283 (blizak par elipticnih galaksija)
NGC 4245 (lentikularna galaksija)
NGC 4253 (spiralna galaksija)
NGC 4314 (preckasta spiralna galaksija)

U prethodnom postu opisao sa otvoreno jato Melotte 111 u sazvezdju Coma Berenices, te njegov znacaj kao sidriste na prolecnom nebu vidljivo golim okom. Takodje, napomenuo sam da se u okolini jata nalazi mnostvo galaksija i opisao dve od njih (NGC NGC 4494 i NGC 4559). U ovom postu nastavljam u istom ritmu, samo se ovog puta selimo tek malo zapadno od jata gde lezi cak 5 teleskopski osmotrivih galaksija koje staju u jedno vidno polje okulara malo sireg FOV-a. Sve galaksije cine galakticku grupu koja se naziva NGC 4274 Grupa.

NGC 4274 Grupu cini kvintet teleskopski osmotrivih galaksija:

- NGC 4274 magnitude 10.4. Centralna je galaksija kvinteta oko koje se rasporedjuju ostale 4
- NGC 4278 i NGC 4283. Galaksije cine par koji stoji na ratojanju od samo 3.5'. Magnitude galaksija su 10.2 i 12. U okularu galaksije ce biti smestene samo 20' severno od NGC 4274.
- NGC 4245 magnitude 11.4. Objekat se nalazi oko 30' istocno od centralne galaksije NGC 4274.
- NGC 4314 magnitude 10.6. Galaksija je najzanimljiviji i najlepsi deo kvinteta i nalazi se 29' jugozapadno od centalne galaksije NGC 4274.
- NGC 4253 magnitude 13.4 je takodje deo grupe, ali je toliko mala i bleda je nije moguce je opisati je sa vise od jedne recenice. Galaksija je vidljiva perifernim vidom ali se vidi samo kao malena flekica bez ikakvih osobenosti. Stoga cu ovoj grupi prici kao da cini kvintet galaksija, iako sam u stvari uspeo da osmotrim sest objekata.

Dve najudaljenije galaksije nalaze se na rastojanju od samo 1º 6', sto komotno staje u jedan okularski pogled malog uvecanja i malo sireg vidnog polja. Svih 5 galaksija je lako uocljivo na malom uvecanju u teleskopu 305mm. Kada sam krenuo u osmatranje nije mi bio cilj da galaksije posmatram kao kvintet vec da osmotrim NGC 4274 i NGC 4314. Medjutim, kvintet se nametnuo sam od sebe. Sazvezdje Coma Berenices vrvi od galaksija, pa uz malo kreativnosti nije tesko stvoriti triplete, kvartete a u ovom slucaju cak i kvintet.

Da ne bih non stop ponavljao suvoparne NGC ozake, detaljan raspored galaksija u okularu pokusacu da dam mapom na kraju posta. Reci cu samo da ce centralnu sliku u okluaru ciniti tri galaksije usmerene u smeru sever-jug, gde dve od njih prave blizak galakticki par. Certvta galaksija nalazi se na istoku a peta na jugozapadu. U mom okularu malog uvecanja koji daje 68º prividnog FOV-a, ja mogu komotno da smestim 4 galaksije u jedno vidno polje, dok je peta tek koji minut izvan ivice vidnog polja. Sa 82º svih pet objekata lagano staje u jedno vidno polje.

Lociranje: Kvintet se nalazi samo 2º severozapadno od ogromnog otvorenog jata Melotte 111. U produzetku linije koja spaja zvezde 𝞫 i 𝞬 Comae Berenices, lako se prometi trougao koje formiraju svetle zvezde 9 com, 10 Com i Struve 245. Produzimo simetralu duzi koja spaja 10 Com i Struve 245 na severoistok za samo 1º, pogledamo kroz okular malog uvecanja, i najmanje 3 galaksije kvinteta ce se lagano pokazati.


NGC 4274

Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.4 i prividne velicine 6.8'x2.4'. Centralna je galaksija grupe i od nje se vrsi navigacija ka ostale cetiri.

Opservacija: Ako stavimo NGC 4274 u centar vidnog polja, galaksija ce svojim sjajem izdominirati vidnim poljem (dok u pogled ne ubacimo NGC 4314). Galaksija se pojavljuje veliko i sjajno. Izrazito je izduzenog oblika, sa  vecom osom usmerenom od severoistoka ka jugozapadu. Galatickim centrom dominira malo i pomalo ovalno jezgro. Iako je jezgro malo, ono ima gustinu i ne moze se reci da je zvezdoliko. Halo je jasno vidljiv i izrazito izduzen. Na malim uvecanjima halo deluje unioforman u sjaju, ali ta opservacija ce se promeniti sa vecim uvecanjima.

Na uvecanu 176x halo pokazuje da je nejednak u sjaju, i to na veoma lep i zanimljiv nacin. Naime, halo je bledji u okolini jezgra, dok mu se sjaj povecava na ivicama. To halu daje prstenastu strukturu, a galaksija podseca na nesto izduzeniju verziju planete Saturn.


NGC 4278 i NGC 4283

Blizak galakticki par. NGC 4278 je elipticna galaksija, magnitude 10.2 i prividne velicine 4.1'x3.8'. Galaksija je klase E 1-2, sto znaci da je po obliku skoro pa sfera.

Samo 3.5' jugozapadno od nje nalazi se jos jedna mala elipticna galaksija - NGC 4283. Galaksija sija magnitudom 12 i meri sicusnih 1.5'x1.5'.

Opservacija: Ovaj galakticki par nalazi se oko 20' severno od NGC 4278. Veca galaksija, NGC 4278, svetli pristojnim sjajem i javlja se u skoro okruglom obliku. Manja je od NGC 4274, ali sija svetlijom magnitudom i ima veci povrsinski sjaj, pa ce se u okluaru videti kao najsvetliji clan kvinteta. Sto se tice forme, kao i kod svih elipticnih galaksija, detalja je izuzetno malo. Objekat ima malo i okruglo, zvezdoliko jezgro. Na jezgro se nadovezuje skoro kruzni halo koji je nesto bledji od jezgra i koji potpuno uniformno bledi ka okruzujucem nebu.

NGC 4283 deluje kao umanjena verzija svoje sestrinske galaksije i sve sto se moze reci za vecu elipticnu moze se reci i za manju - samo u umanjenoj verziji.

Ovaj galakticki par u okularu pravi lep kontrast oblika sa NGC 4274. Dok je glavna galaksija grupe izrazito izduzena, dve elipticne galaksije pojavljuju se kao lopta i loptica svetla iznad nje, i meni izgledaju kao da cine osvetljenje za glavni objekat (kao sijalice koje osvetljavaju scenu na kojoj je glavni glumac).


NGC 4245

Lentikularna galaksija magnitude 11.4 i prividne velicine 2.9'x2.2'.

Kao i vecina lentuikularnih galaksija, NGC 4245 je pravi galakticki dinosaurus. Ovaj ''staracki dom'' zvezda sadrzi jezgro za koje se smatra da je formiralo pre citavih 12 miliardi godina, sto ce reci da je objekat rezultat sudara spiralnih galaksija starih skoro kao i sam Univerzum.

Opservacija: Galaksija se nalazi oko 30' severoistocno od centralne galaksije grupe. Do nje vodi lanac od 4 zvezde koji se uliva u galaksiju sa severoistoka.

Galaksija ima veoma malu velicinu i pokazuje se skoro tackasto, kao mala loptica. Prikazuje se bledo, a velicina joj je toliko mala da nikakvo uvecanje nece pomoci sa detaljima, kojih verovatno i nema jer je galaksija lentikularna. Jedino sto ce veca uvecanja pokazati je da je galaksija pomalo izduzena, uprkos pocetnoj kruznoj formi koju galaksija ima na malim uvecanjima.


NGC 4253

Spiralna galaksija preblede magnitude 13.5 i sicusne velivine 1'x0.8'

Opservacija: Osmatranje ove galaksije je NGC 4274 Grupu od kvinteta pretvorilo u sekstet. Medjutim, ova galaksija je toliko sicusna i bleda da ne utice na opsti utisak da u jednom vidnom polju vidimo 5 galaksija. Ja sam je osmotrio prifernim vidom kao malecku bledu mrljicu, jedva vidljivu na pola puta izmedju  galaksija NGC 4274 i NGC 4245, pa malo juzno od linije koja ih spaja. Za ovako bledu i malu galaksiju dovoljno je samo osmotriti je pa da osmatrac bude srecan - vestine su mi sve bolje iz sezone u sezonu :) . Naravno, apsolutno nikakav oblik a kamoli detalji se ne mogu izvuci iz ove galaksije.
 

NGC 4314

Preckasta spiralna galaksija, magnitude 10.6 i prividne velicine 3.9'x3.7'. Najlepsi clan grupe.

Opservacija: NGC 4314 nalazi se oko 30' jugozapadno od centralne galaksije kvinteta. Iako se ova galakticka grupa ne zove po njoj, NGC 4314 je definitivno glavna zvezda ove galakticke grupacije. Iako joj je magnituda za nijansu bledja od NGC 4274, ova galaksija ne samo da ne deluje bledje od vodece galaksije grupe vec sam ja imao osecaj da je cak malo i nadsjajava.

Medjutim, glavni razlog zasto je bas ova galaksija ''zvezda veceri'' je njena centralna precka. Ja sam u jednom od prethodnih postova objasnio sta su to preckaste galaksije, te da ima razlicitih vrsti precki koje se nalaze u sredistu takvih objekata. NGC 4314 je posebna po tome sto sadrzi zaista ogromnu galakticku precku. Njena precka ne samo sto je izuzetno svetla vec se proteze skoro od jednog do drugog kraja cele galaksije. Spiralne ruke pocinju uz krajeva precke ali ne zaobilaze samu precku, sto znaci da galaksija na dva kraja pocinje i zavrsava preckom. Iza tih krajeva precke skoro da nema hala. Centralna precka ove galaksije je toliko velika da je zbog nje NGC 4314 klasifikovana kao ''peculiar'' galaksija, tj. pripada klasi galaksija sa neobicnostima u svojoj morfologiji.

Sa opservacijske tacke gledista, mislim da je bitno da se zna morfologija same galaksije. To iz razloga sto kada pogledamo galaksiju u okularu, ona ce se javiti svetlo i u jako izduzenom obliku. Taj izduzeni oblik bice na sredini nesto deblji - kao iglica sa svelim loptastim zadebljanjem po sredini, pa prvo sto ce se pomosliti da je u pitanju edge-on spiralna galaksija sa centralnim ispupcenjem. Medjutim, sve to sto vidimo je u stvari samo centralna precka galaksije !!!. Duzim sedenjem za okularom i intenzivnim koriscenjem perifernog vida, ostatak galaksije ce se pojaviti kao dve jako blede ekstenzije koje pocinju iz krajeva precke i uvijaju se oko galaksije, svaka na suprotnu stranu. Te dve ekstenzije prave kruzni oblik, i osmatranjem hala galaksija iz izrazito izduzene prelazi u kruznu formu.

Izduzenost centralne precke ugrubo je umsmerena od istoka ka zapadu. Galaksija ima superimponiranu zvezdu na istocnoj ivici.

Ova galaksija najlepsa je galaksija grupe i sama galaksija deluje kao najsvetliji clan kvinteta. Iz prethodih postova citaoci su mogli da zakljuce da ja bas volim da trazim centralne precke u galaksijama, pa mi je ovaj objekat posebno ''prirastao srcu'' zbog same velicine precke.

—------------------------

Na kraju moram da kazem da su sve galaksije iz ovog posta poprilicno male. Sama cinjenica da pet galaksija moze da stane u jedno vidno polje govori o tome da u pitanju nisu bas ''galakticki divovi''. Stoga, za njihovo posmatranje kao pojedinacne objekte uvecanje se mora napumpati na bar +150x. Ja sam koristio uvecanja 176x i 320x. Neke od ovih galaksija imaju pristojan povrsinski sjaj i mogu da podnesu velika uvecanja. Neke su toliko male da nikakvo uvecanje nece pomoci da se prikazu bilo kakvi detalji. Moj savet za kolege koje odluce da istraze ovu grupu je da se fokusiraju na NGC 4274 i NGC 4314, kao jedine dovoljno svetle i velike galaksije da bi mogle da prikazu makar tragove detalja.

—-------------------

Izgled NGC 4274 grupe u okluaru 62.5x, 82º FOV:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53612641312/in/dateposted-public/

Maps lokacije:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53613864244/in/dateposted-public/

[Lucius]

   Napokon nešto od tebe pročitat dok čekamo vedro vrijeme.

[TonY206]

Bravo Pavle, počela je sezona galaksija 👍

[Lucius]

Bravo Pavle, počela je sezona galaksija 👍

Kako kome. Ja se nadam bar ove Messierove riješit. NGC će se načekat (ako ikad).

[Acheron]

Jedva čekam ovo u miru pročitati

[Acheron]

Pročitao u miru.
Lijep putopis kao i uvijek.

Baš sam slab s Coma Berenices, hrpu objekata sam inicijalno pogledao s 200mm i nisam kasnije napravio "follow up". Kao, budem i nikad da dođu na red.

[PavleR]

Pročitao u miru.
Lijep putopis kao i uvijek.

Baš sam slab s Coma Berenices, hrpu objekata sam inicijalno pogledao s 200mm i nisam kasnije napravio "follow up". Kao, budem i nikad da dođu na red.

A svako od nas je negde slab  . U prolece toliko objekata ima za pogledati, a vedrih veceri je toliko malo. Kvalitetne prolecne veceri su toliko retke da kad god napravim plan sta cu da posmatram automatski razmisljam koja posmatranja sam morao da zrtvujem za tu sezonu.

Bravo Pavle, počela je sezona galaksija 👍

Pocela je sezona jos pre mesec dana, vec mesec dana opisujem samo galaksije. Sva sreca pa sam imao tri izuzetne noci krajem februara da udjem ranije u sezonu. Poucen iskustvom ranijih sezona o jadu i cemeru prolecnih meseci, cekao sam da se posle 0:30 smene zimsko i prolecno nebo i iskoristio suve i transparentne februarske noci i posmatrao galaksije dok sam mogao da stojim. Da sam cekao mart ne bi se nagledao.

[PavleR]

Galaksije u sazvezdju Coma Berenices - severni ulaz u Virgo Cluster:

M85 (lentikularna galaksija)
NGC 4394 (preckasta spiralna galaksija)
M100 - Mirror Galaxy (grand-design spiralna galaksija)

U danasnjoj temi bavicu se severnim ulazom u Virgo Cluster galaksija. Kao sto sam pomenuo u jednom od prethodnih postova, u Virgo Cluster obicno se ulazi sa juga ili sa zapada, od Vindemiatrix-a (𝞮 Virginis) ili Denobole (𝞫 Leois).  Medjutim, ja sam razvio svoj metod ulaska u Virgo Cluster sa severa i kao pocetna tacka mi sluzi otvoreno jato vidljivo golim okom - Melotte 111. Jato je sastavljeno od presjajnih zvezda i ima oblik jednakokrakog trougla, sto ga cini odlicnim oblektom za usmeravanje ka mracnim delovima neba. Naime, ako iz vrha trougla povucem visinu na osnovicu i produzim je na jug, posle jednog dugog poteza traziocem kroz prazno nebo udara se tacno u 11 Comae Berenices, zvezdu pored koje se nalaze galaksije M85 i M100, objekti koji predstavljaju severni ulaz u Virgo Cluster. Zvezda 11 Com sidriste je Virgo Clustera - ona prestavlja zvezdu o koju je jato ''obeseno'' o severni deo neba. Kada god se zagubim u Virgo Cluster-u, vratim se na 11 Com odakle se posle ponovo lagano usmerim.

Virgo Cluster je gigantsko galakticko jato koje u sebi sadrzi oko 2.5000 galaksija. Galaksije Cluster-a su udaljene od Sunca citavih 50 miliona svetlosnih godina, pa iako mnoge od njih deluju svetlo i veliko, u realnosti se nalaze na poprilicnoj udaljenosti od nas. Poredjenja radi, svetle galaksije u sazvezdju Ursa Major (M101, M81, M82) vise su nego duplo blize nama od galaksija Virgo Cluster-a. Cluster je lociran je izmedju dve sjajne zvezde, Vindemiatrix u sazvezdju Virgo i Denobola u sazvezdju Leo. Vecinom su u pitanju blede elpiticne patuljaste galaksije, ali sa teleskom solidne aperture moguce je osmotriti  nekih 150 velikih galaksija, od kojih su neke istinski giganti.

Jato zauzima ogromu povrsinu na nocnom nebu, ugrubih dimenzija 10ºx10º. Sa severa, Cluster pocinje svetlim galaksijama iz sazvezdja Coma Berenices, da bi se brzo preslo u sazvezdje Virgo. Odatle, Cluster sa siri uglavnom na istok, prilazeci blizu sjajnoj zvezdi Vindemiatrix (𝞮 Virginis). Unutar Cluster-a nema ni jedne jedine zvezde dovoljno svetle da moze da sluzi kao lokator, pa se jatu mora prilaziti sa strane - neko u Cluster ulazi sa istoka, neko sa zapada, a ja sa severa.

U ovom postu opisacu severni ulaz u Cluster, i to dve najprominentnije galaksije  u njegovom severnom delu, kao i jednu manju. Obe galaksije nalaze se u okolini severnog sidrista Virgo Cluster-a - zvezde 11 Comae Berenices. Stoga cu prvo dati nacin na koji uspevam brzo da lociram 11 Com. Krenem od Melotte 111. I iz vrha trougla koji cine zvezde 16, 17 i 13 Comae Berenices produzim visinu na bazu trougla za citavih 9º, koji prolazi kroz deo totalno praznog neba. Ovaj potez se moze uciniti predugackim, ali nije. Razlog je sto je tokom citavog hoda od 9º u trazilac nece uci nijedna jedina iole svetla zvezda. Prva svetla zvezda na koju cemo naici je 11 Com, te je apsolutno ne mozemo promasiti.


M 85

M85 je drevna lentikularna galaksija, i jedna je od najvecih i najstarijih galaksija u Virgo Cluster-u. Sija sjajnom magnitudom od 9.1, sto je stavlja medju dvadesetak nasjajnijih galaksija na nocnom nebu. Prividne je velicinne 7.4'x5.9'.

M 85 je svoju lentikularnu klasu i oblik dobila posle galaksticke kolizije za koju se veruje da se desila pre 4-7 milijardi godina. Naime, kada se dve spiralne galaksije ''sudare'' obe galaksije gube spiralnu strukturu, zvezde im se izmesaju, jezgra uglavnom spoje, a galaksija polako pocinje da uzima oblik elipsoida. Taj proces je dugotrajan i u njemu novonastala galaksija prvo uzima oblik ''sociva'' - po cemu se ovakve galaksije i zovu lentikularne. Na kraju, forma galaksije uzima elipsoidni ili sferni oblik i takve galaksije nazivaju se elipticne. Elipticne galaksije su poslednja faza galaktickog razvoja, dok su lentikularne prelazni oblik izmedju trenutka sudara i zavrsne faze galaktickog razvoja u vidu elipticne galaksije.

M85 ne odstupa od tog oblika, i ima izrazen izduzeni oblik sociva bez ikakve spiralne strukture. Galaksija je ogromna i prebogata zvezdama - procenjuje se da je dom nekih 400 milijardi ostarelih zvezda. Sa tom populacijom zvezda spada u jednu od najbogatijih galaksija na nocnom nebu. U njoj, kao i u vecini lentikularnih i elipticnih galaksija, zvezdana formacija je zamrla jer su se magline gasa odavno pretvorile u zvezde i vise ih u galaksiji nema.

Samo 8' od nje, nalazi se mala spiralna preckasta galaksija NGC 4394, sto ce reci da ce galaksije ciniti par na svakom uvecanju.

Lociranje: Galaksije se nalaze 1.25º severoistocno od zvezde 11 Com. Mozemo trazilac direkto nacentrirati na galaksije, a najbolje je stavilti 11 Com u okular, pomeriti zvezdu na severoistok dok ne izadje iz vidnog polja, i sa jugozapada u okularsko polje ce uci  jasan sjaj nase dve mete.

Opservacija: U trenutku osmatranja, NGC 4394 nalazila se sa desne strane M85, na jugozapadu. M85 vidno je mnogo veca i sjajnija, ali se NGC 4394 jasno vidi.

M85 se pojavljuje poprilicno svetlo i veliko. Osnovna karakteristika galaksije je izduzenost i jezgra i hala. Centralna regija joj  je svetla i izuzena u smeru 7h ka 1h. Unutar centralne regije vidljiv je zvezdoliki nukleus. Jezgro je okruzeno halom koji prati izduzenost centralne regije. Galaksija izuzetno reaguje ne periferni vid i duzinu posmatranja. Upotrebom ove tehnike osmatranja dimenzije hala se znatno povecavaju i pre svega izduzuju, a sto se galaksija duze posmatra postaje sve veca. Sa povecanim dimenzijama galaksije lentiukularna priroda objekta dolazi do izrazaja, te postaje jasno da je halo toliko izduzen da me je objekat u jednom trenutku podsetio na ''iglicaste'' galaksije (egde-on galaksije). Galaksija ima dve zvezde superimponirane preko sebe. Jedna se nalazi u unutrasnjem halu, na udaljenosti samo ko 1' juzno od jezgra, mozda i manje. Zvezda je jako bleda (mislim da je magnitude 13) ali se perifernim vidom vidi bez problema iako je blizu svetlog jezgra. Druga zvezda nalazi se na samoj ivici hala, u smeru 2h. Ova zvezda je svetlija i sija magnitudom oko 10.


NGC 4394

Preckasta spiralna galaksija, blede magnitude 10.9 i prividne velicine 3.4'.

Za razliku od gigantske velicine M85, NGC 4393 je izuzetno mali objekat u stvarnoj velicini i meri ''samo'' oko 40.000 ly u precniku. Kako su galaksije na priblizno istoj udaljenosti od Sunca, razlika u velicini koju budemo videli u okularu bice proporcionalna razlici u stvarnoj velicini galaksija.

Lociranje: Nalazi se na udaljenosti od samo 8' od M85 i zajedno sa njom formira galakticki par.

Opservacija: NGC 4394 je kruznog oblika i javlja se mnogo bledje. Medjutim, njen centralni deo je dovoljno svetao da se posle i kraceg posmatranja perifernim vidom moze uociti centralna precka galaksije, bolje reci ''preckica'' jer je galaksija jako malih dimenzija. Precka je iskosena ugrubo u smeru 8h prema 2h i pruza se celom duzinom galaksije, tj sve do njenih ivica. Malo me je iznenadila lakoca sa kojojm sam uspeo da vidim centralnu precku. Oko precke se pruza mali, bledi kruzni halo u kom nisam uspeo da uocim nikakve detalje.

Galaksije cine par na svakom uvecanju, buduci da su udaljlene samo 8'. Par sam posmatrao na uvecanjima 136x i 176x, oba uvecanja su dobra ali ne treba ici mnogo preko toga jer je povrsinski sjaj objekata osrednji do mali.


M 100 - The Mirror Galaxy

Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 9.3 i prividne velicine 6.9'x6.2'.

M 100 je grand-design galaksija, sto znaci da ima dugacke, siroko razdvojene i jasno definisame spiralne ruke. Sve to predivno zvuci, ali problem je u tome sto su neke od najlespih i najvecih grand-design galaksija postavljene face-on na nasu liniju pogleda. To znaci da ih posmatramo kroz tanku galaksticku ravan i da im je povrsinski sjaj izuzetno mali. Takve su i M 101 i M74 pa i M100. Videti spiralnu strukturu face-on grand-design galaksija je tezak izazov i zahteva da se poklopi mnogo toga. Cesto, bez bas velike aperture izazov je i nemoguc.

Lociranje: 1.5º jugoistocno od vec pomenute zvezde 11 Coma Berenices jasno je uocljiv trapez cetiri svetle zvezde. M100 nalazi se tacno na polovini duze osnovice tog trapeza. Nacentrirao sam trazilac na tu tacku, pogledao je kroz okular malog uvecanja i svetli okrugli sjaj M100 odmah je usao u vidno polje okulara.

Opservacija: Ova galaksija ima sta da pokaze, ali sve to je u nejasnim formamama i zahteva bas pazljiva i ponovljena posmatranja. Galaksija na malom uvecanju izgleda okruglo, malo i relativno svetlo.

Galaksiju sam najvise posmatrao na uvecanju 176x, a za detalje sam isao i na 320x. Posvetio sam joj poprilicno vremena i posmatrao nekoliko puta pokusavajuci da uhvatim njenu spiralnu strukturu. Sam oblik galaksije je kruzan. Mozda se moze govoriti o nekoj maloj ovalnosti ali u principu M100 je kruzna koliko spirala galaksija to moze da bude. Galaksija se vidi bledje nego sto joj magnitude sugerise. Za sam centar galaksije se moze reci da je sjajan ali kruzni halo koji ga okruzuje nije. Centar je poprilocno mali, okrugao i neupadljiv. Nije tackast ali daleko da mu je velicina zavidna. Izgleda kao mala svetla lopta u samom centru velilog kruznog hala.

Medjutim, ono sto daje zanimljivost ovom pogledu je halo. Halo je nesrazmerno velik u odnosu na jezgro. Ono sto mu je glavna karakteristika je neujednacen povrsinski sjaj preko lica i prisustrvo cvoraste teksture. Naime, unutar tog bledog hala nalaze se spiralne ruke galaksije. One su jako tesno uvijene oko jezgra i uociti ih je izuzetno tesko. Pri posmatranju perifernim vidom vidi se kako se halo ''vrpolji'', tj. pogled je nestabilan i na trenutke iskacu njegovi svetliji delovi pa se onda opet gube. Ono sto se u stvari desva je da u trenucima boljeg seeinga sjaj spiralnih ruku i cvorastih HII regijia unutar njih dolazi do izrazaja. To izaziva nejednak sjaj u kome se halo prikazuje. Taj nejednak sjaj nije konstantan i cini se da svetle regije nasumicno ulaze i izlaze iz pogleda. Same spiralne ruke video sam samo u nagovestajima, kao lukove jace svetlosti unutar hala. One prate oblik same galaksije, tj. uvijaju se kruzno oko jezgra i ima ih mislim da ih ima dve, jedna na severu i druga na zapadu. Ruke su kratke i ne uvijaju se u dugackom luku, vec se brzo zavrsavaju. U bas dobroj noci vidljivije su i HII regije unutar njih, koje se pokazuju kao mali cvorici jaceg sjaja unutar svetlijeg dela hala.

Na kraju, M100 moze biti opusteno posmatranje ako je cilj samo osmotriti objekat. Galakasija je dovoljno svetla da se moze pokazati skoro u svim teleskopima. Medjutim, za detalje spirlne strukture i HII regije potrebna su dobra osmatracka noc, velika uvecanja, dobra tehnika perifernog vida i mnogo, mnogo stpljenja. Spiralna struktura integrisana je u halo i nije jednostavno izvuci je.

Za ovaj objekat kolega Vedran Vrhovac naprio je skicu i ja cu dati link ka njoj. Vedran je opet uradio odlican posao i mnoge karakteristike koje sam opisao jasno se vide na skici. Pri skiciranju M100, Vedran je posmatrao galaksiju identicnim teleskopom koji i ja koristim, tako da je skica verodostojan prikaz objekta glednog kroz teleskop 305mm:

https://zvjezdopisi.com/wp-content/uploads/2020/04/20200423_M100_214x_public.jpg

Na skici se bas dobro vidi nejednka osvetljenost hala. Primetite kako su dve spiralne ruke usadjene u halo: jedna krece sa istoka, druga sa severozapada, i potom se krecu u smeru kazaljke na satu. Ja ih nisam video u istoj velicini kao i Vedran, meni su se prikazale malo krace. Takodje skica verno prikazuje kako je spiralna struktura potpuno integrisana u halo. Za ovakvu skicu bilo je potrebno bas pazljivo i naporno posmatrati objekat perifernim vidom. Takodje primetite nesrazmerno malo jezgro u odnosu na halo. Bleda flekica na jugozapadu od M100 je bleda galaksija NGC 4322, koju ja nisam uspeo da osmorim; iskreno, nisam se ni potrudio, skroz me je bila zaokupila sama M100 ( malo ne je sramota zbog aljkavosti posmatranja okruzujuceg neba).

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53623900638/in/dateposted-public/

[Lucius]

Ajde bar da netko uživa u promatranjima. Super kao i uvijek.

[stipe]

Bravo Pavle!

Ovako nesto i ja spremam, ali samo sa dvojnim i visestrukim zvijezdama i to online zbirku sa snimkama.