Problemi sa stijenom

Srijeda, 24. listopada 2007. u 04:03 sati

Reč je o asteroidu opominjujućeg imena: Apofis. Prečnik Apofisa je mali, oko 300 metara, ali ako se sunovrati mogao bi za nekoliko sekundi da uništi čitav jedan grad.

Svakog dana na Zemlju padne preko 100 tona koječega iz svemira. Uglavnom je to fina prašina koja se razveje po planeti i cela padavina prođe nezapaženo. Mnogo toga pljusne u okeane, u pustinje i u druga bespuća. Ponekad iz svemira doleti i nešto veće i teže. Retko, ali desi se. Ako se težina onog što padne meri kilogramima, onda to već može da bude neprijatno. Pa, niko ne voli da mu se na glavu sruči 20 kilograma bilo šta da je to. To se retko dešava i koliko je meni poznato, samo jedno nesrećno pseto je izgubilo život jer se jednog trenutka našlo tačno tamo gde je sa neba u istom momentu pao kamen. Posle se ispostavilo daje kamen doleteo s Marsa, što je posebno zanimljiva priča koju ćemo ispričati nekom drugom prilikom.

Kada veličina kamena u padu počne da se meri metrima onda sve zavisi od toga gde on padne. Ako je to recimo južni pol, srećni smo. Sa većim dimenzijama svemirskog krša polako počinje da nas hvata jeza. Stena od nekoliko stotina metara može da izazove dramu ma gde pala. Ako padne na naseljeno mesto drama postaje tragedija širokih razmera. Jedna takva gromada prozujaće na 30-tak hiljada kilometara pored Zemlje u petak, 13. aprila 2029. Posmatrano u kosmičkim razmerama ogrebaće planetu. To je inače visina na kojoj se nalaze mnogi sateliti i oni će morati da se sklone kako ne bi nastradali. Stanovnici Evrope imaće privilegiju da vide ovu stenu kao svetlu tačkicu na noćnom nebu kako nemo i zlokobno jezdi kroz sazvežđa. Nema sumnje da će taj let pratiti svi raspoloživi zemaljski teleskopi i da će armija astronoma beležiti svaki podatak koji im tehnologija omogući. Jer, stena će se za sedam godina vratiti. Danas niko ne zna pouzdano da kaže da li će nas i pri tom novom prolazu ponovo promašiti. Možda i neće.


Nailazak asteroida, globalna opasnost

Reč je asteroidu opominjujućeg imena: Aopofis. Ime dolazi od egipatskog boga mraka i haosa. Prečnik Apofisa je mali, oko 300 metara, ali ako se sunovrati mogao bi za nekoliko sekundi da uništi čitav jedan grad. Sama planeta udar jedva da bi primetila, ali posledice tog udara mogli bismo da osetimo svi. Jer ako padne, recimo, na neki važan industrijski grad nije pogodila samo grad, već čvorište jednog globalnog sistema i svetska infrastruktura bila bi poremećena. Naravno, poginulo bi na stotine hiljada ljudi, ukoliko ne bi na vreme bili evakuisani. Zavisno od mesta udara, mogli bi da se poremete tokovi reka, da prorade neki vulkani i pokrenu se zemljotresi. Ali, za 50 ili 100 godina ožiljci bi zarasli i čitav događaj bi potomstvu ostao u sećanju samo kao strašna opomena da mora više da se bavi naukom kako bi neki sledeći put bilo spremno za slučaj da se neka stena opet ispreči Zemlji na putu oko Sunca.

Sa još većim kamenom problemi nakon udara se drastično umnožavaju, ali samo dok je kamen koji se obrušava na planetu manji od jednog kilometra. Naravno, mnogo zavisi i od strukture kosmičkog projektila, od brzine i ugla pada, ali možete računati da bi sa veličinom tela od preko jednog kilometra u prečniku broj problema s kojim bismo se nakon udara suočili naglo opao na jedan jedini: kako uopšte preživeti. Svi problemi bliskog i dalekog istoka, problemi Balkana, problemi na berzama, problemi globalnog zagrevanja, zagađenja, problemi bolesti, individualni problemi bubuljica na licu ili viška kilograma u struku i tako dalje, svi bi prestali da postoje, jer bi bio ugrožen život sam.


Trenutak udara

U jednom kataklizmičkom trenutku užasa, oni koji bi događaj i preživeli, našli bi se u kamenom dobu. Sa udarom još većeg tela, recimo desetak kilometara u prečniku, svi problemi bi nestali, pa i problem opstanka, jer spasa ne bi bilo. Uoči sudnjeg dana, ukoliko bismo shvatili da se planina iz kosmosa približava, prestali bi da postoje zakoni i moralne norme, zavladala bi panika, užas i strašno kajanje što smo bili na domak odbrane, ali opčinjeni drugim ciljevima nismo dovoljno ulagali u nauku i zaštitili svoju planetu i svoj život.

Evo šta bi se dogodilo

U okolini naše planete vrzma se mnogo stenja i kamenja. Uglavnom je sve to sitno i na oku astronoma. Uglavnom. Ponekad se desi da i neki asteroid ili kometa iz dubine Sunčevog sistema, pod uticajem spleta gravitacionih sila mnoštva drugih tela, skrene sa svoje putanje i lagano, sa svakim ophodom oko Sunca, počne da se približava Zemlji. Mnoga ta tela su na nišanu moćnih teleskopa, ali nebeska straža još nije dovoljno razvijena da bi na vreme uočila baš svaki opasan nebeski objekat i precizno izračunala njegovu putanju, i ako nam neka opasna gromada promakne primetićemo je suviše kasno, onda kad već više ništa ne možemo da učinimo. Šanse za odbranu postoje samo ako do sudara ima puno vremena. Nekoliko decenija na primer. U tom slučaju, preciznim malim uticajem na kretanje objekta (za više danas čovečanstvo ni udruženim naporima nije sposobno) moguće ga je pomeriti toliko da nas promaši. Ako zakasnimo - silazimo sa pozornice života i iz spiska civilizacija Galaksije, a planetu prepuštamo vrlo jednostavnim oblicima života.

Dakle, uzmite da smo zakasnili i da nam se asteroid od desetak kilometara u prečniku približava. Zavisno od smera kretanja u odnosu na planetu njegova brzina može dostići i preko sto hiljada kilometara na čas. Ukoliko bi na Zemlju naleteo bočno, onda bi i njegova brzina bila manja, svega nekoliko hiljada kilometara na čas, ali to ne bi promenilo našu sudbinu. Od trenutka udara asteroida u gušće slojeve atmosfere pa do njegovog pada na tlo protekla bi sekunda. Na nebu bi se stvorio strahoviti bljesak, mnogo jači nego što ga je iko ikada mogao videti i već sledećeg trenutka kamen bi bio tu. Pri tolikoj brzini tela u padu vazduh ne stiže da se pomeri u stranu već se sabija ispred projektila, a sa sabijanjem se greje do temperature od otprilike 60 hiljada stepeni. To je deset puta više nego što vlada na površini Sunca. Od siline udara asteroid bi odmah ispario, ali na mestu udara stvorio bi se krater, preko sto kilometara u prečniku. Ogromne količine zemlje, prašine i kamenja odletele bi u vis i obavile čitavu planetu. Oni koji bi se zatekli na mestu udara imali bi brzu i bezbolnu smrt, a ostali bi stradali kasnije.


Osnovni podaci o Apofisu - klikni na sliku za veću sliku

Užareno kamenje i vreo pepeo padali bi kao kiša svuda po planeti i palili sve što može da gori. Udar bi pokrenuo zemljotrese, proradili bi vulkani i podigli se cunamiji. Tog dana život bi izgubilo nekoliko milijardi ljudi. Bilo bi i drugih posledica, takođe dramatičnih. Vazdušni udar razarajuće snage bi u talasima prostrujio planetom. Više hiljada kilometara daleko od mesta pada asteroida, posmatrači bi u daljini videli visok, mračan zid uskovitlane prašine i čađi kako im se strelovito, ali potpuno nemo približava, jer je njegova brzina veća od brzine zvuka. Na sasvim drugom kraju planete u prvi mah niko ne bi znao šta se dešava i da smrt dolazi, jer bi zbog poremećaja u jonosferi svi komunikacioni sistemi prestali da rade. Kada bi se haos konačno malo smirio, nebo bi i dalje ostalo prekriveno gustim oblacima prašine i to bi tako trajalo mesecima, možda i godinama. Sunce ne bi dopiralo do tla i temperatura na planeti bi u prvi mah opala za desetak stepeni. Kasnije bi prekomerno porasla zbog ogromnih količina ugljen dioksida i vodene pare kojom bi atmosfera bila ispunjena usled velikih požara i bljuvanja vulkana. Žetve bi svakako izostale te i narednih godina, jer bi biljke u tami uvenule. Biljojedi, ako bi i preživeli sam udar sa neba, uginuli bi od gladi. Zatim bi i mesojedi ostali bez hrane. Sva iole krupnija stvorenja izumrla bi i na planeti bi opstali samo najotporniji i najžilaviji oblici života. Ukupna inteligencija na Zemlji svela bi se na razum buba Švabe. I to je ukratko to. Sa malim izmenama u scenariju ista sudbina pogodila bi planetu i ako bi umesto asteroida pala kometa sličnih razmera. Isto bi bilo i da umesto tlo kosmički ubica pogodi okean o čemu ćemo neki drugi put.



Pogledajte ovaj video koji zorno prikazuje scenario koji se može dogoditi.


Ovaj tekst možete pročitati u novom, dvadeset sedmom broju Astronomije, a isto tako, nova Astronomija donosi pregršt novih zanimljivosti i odličnih tekstova brojnih autora. Želite li doći do svog primjerka ovoga sjajnog astronomskog časopisa, kao i nabaviti starije brojeve Astronomije, možete se pretplatiti jer ga nema u slobodnoj prodaji kod nas, a sve informacije potražite kod nas ili na stranicama Astronomskog magazina. Raspravljati o ovim temama možete na našem AstroForumu. Dođite, očekujemo vas.