Pa tak ti je i tu isto, pojedinci vuku na svojim leđima udruge i projekte. Kad oni stanu, sve se ugasi. Gotovo nitko ne nastavlja. No ima puno ljudi koje zanima astronomija, a nisu ni u kakvoj udruzi, tu se družimo virtualno, a nađemo se i ponekada na kakvom organiziranom skupu pod vedrim nebom. Nekada da bi se kvalitetno bavio astronomijom trebao si biti član udruge. Danas to nije tako. Družiš se (globalno) na Internetu, a djeluješ samostalno (lokalno). Ionako svatko tko želi nešto ozbiljnije, ima svoju vlastitu opremu jer je do nje lakše doći tako nego ju nabavljati za udrugu. Ako imaš novac, odeš i kupiš, ili si napraviš. Udruga to ne može tako, ili najčešće nema novca, ili ju guši birokracija, ili ima članova koji bi nešto drugo...
Ljudi su postali praktični, ne žele se baviti stvarima koje ih sputavaju, koje su suvišne ili im nisu zanimljive, a udruge su upravo baš to. Ljudi bi promatrali, ne bi se bavili papirologijom, ne bi prihvatili obveze oko nečega što udruga MORA raditi. U Virovitici, na primjer, ima jako puno ljudi koji imaju teleskop. Nisam vjerovao dok galileo nije u školi organizirao nekoliko događanja na koje je pozvao ljude da donesu na izložbe svoje instrumente za promatranje. No, tko se od njih bavi astronomijom organizirano? Nitko! Svi se time bave onako, za sebe i svoju dušu. Udruživanje ih uopće ne zanima. Zbog onoga gore što sam napisao.
Vremena su se jednostavno promijenila. Prošli su dani kada su udruge radile na omasovljavanju i organiziranju. To je prošlost. Danas su individualnost i sloboda ono što je dominantno. Tu je Internet na kojemu možeš pronaći svaku informaciju koja te zanima. Ne treba ti udruga za to. Tu su forumi na kojima možeš postaviti pitanja i dobiti odgovore. Društvene mreže... Sve što ti treba možeš imati bez udruge. Manje gnjavaže, manje obveza, manje stresa... Kad imaš vremena i volje, odeš u mrak i promatraš. Kada ti se neće, ne moraš.
U udruzi nije tako. Trebaš ići na sastanke i kada ti se ne ide. Raditi nešto što ti se ne radi. Slušati ljude koje ti se ne sluša. Nekome to paše, a nekome ne. Zato se nemoj zgražati što u Sarajevu ili u BiH nema više tog poleta koji je tu bio prije rata. Ne samo da su se ljudi promijenili, promijenilo se puno toga i nije to samo u BiH, to je tako svugdje. Tko se prilagodio, opstao je, tko nije, nestao je. Puno nas je potrošilo energiju boreći se s time i na kraju posustalo. To je tako. Na kraju se zapitaš što ti je to sve trebalo. I onda, ili digneš ruke od svega i odustaneš od astronomije ili se posvetiš sebi i napraviš si nešto što nisi mogao u udruzi.
Tako je bilo samnom. Bio sam član dviju astronomskih udruga koje su nekada postojale u Virovitici. Niti smo si mogli kupiti teleskop, a još manje imati zvjezdarnicu. Ubile su me birokracije, činovnici, glupi političari i kreteni. Poslao sam sve u rodni kraj, zavukao ruku u džep, kupio opremu i sada si gradim svoju vlastitu zvjezdarnicu. Ne pada mi na pamet više biti član nekakve udruge jer udruge su mi iscrple živce i posve su beskorisne, najmanje se u njia bavi astronomijom, a najviše birokracijom i politikom. Najbolja udruga mi je ovdje, na Astroforumu, tu su ljudi koje zanima astronomija i ne bavimo se birokracijom niti ičime što nas sputava. Imamo potpunu slobodu oko svega. Sami si stvaramo okruženje koje nam najbolje paše. Dobrodošli su svi koji to prihvaćaju. Kad hoćeš, hoćeš, kad nećeš, ne moraš. Nitko te ni na što ne tjera. Ako ti se ne raspravlja o nečemu, ne učestvuješ. Kada imaš nešto za napisati, napišeš. Kada nešto snimiš, postaviš to pa nek ljudi pišu o tome što misle. Nitko nikoga ne vrijeđa, nema maltretiranja kojekakvih likova koji ljudima idu na živce, nećeš dobiti zlonamjerne savjete i napišeš li nešto krivo, nitko te neće objesiti na stup srama. Mana je samo što ne možemo sjediti za istim stolom uz kakvu cugu. Za to se ipak trebamo dogovarati
Vidimo se na novom AstroForumu! 
