PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

E sad moram vaditi masčobu, NGC 2358 je skroz jasno razlučen u 51cm

Nisam ni sumnjao, to mu je i posao   

(NGC 2158)

[PavleR]

DSO u sazvezdju Ursa Major:

M 81 - Bode's Galaxy
M 82 - Cigar Galaxy
NGC 3077 - Garland's Galaxy

Prvi prolecni izvestaj poceo bih ''starim dobrim'' klasicima: M81 i M82, kao i galaksijom koja se lako uocava u blizini njih. Ove galaksije imaju toliko toga da pokazu da su potrebna visestuka osmatranja da bi oko moglo da uoci sve detalje. Treba pustiti oci da se naviknu na osnovni izgled i karakteristike galaksija, jer tek kada postanemo familijarni sa bazicnim pogledom na galaksiju oko uspeva da uhvati skrivene detalje. Dodatno, losi atmosferski uslovi prilikom posmatranja dosta uticu na prikaz ovih objekata u okularu. Ponovjenim posmatranjima dajemo sebi sansu da uhvatimo noc kada ce se pokazati bar pocetak spitalnih ruiku M81 i prominentna traka prasine u galaksijij M82.

Sve tri galaksije su gravitaciono vezane i pripadaju galaktickoj grupi koja se naziva M81 Grupa. Sem ove tri galaksije, od teleskopski zanimljivih galaksija ovoj grupi pripadaju i galaksije NGC 2366 i NGC 2403 u sazvezdju Camelopardalis. M81 Grupa je izuzetno bliska Suncu i nalazi se na rastojanju od oko ''samo'' 12 miliona svetlosnih godina. Kao takva, M81 Grupa najbliza je galakticka grupa nasoj Lokalnog Grupi galaksija (galaksije koje orbitiraju oko Mlecnog Puta). Grupa je dobila ime po svom najsvetlijem clanu - M81.

M 81 - Bode's Galaxy

Spiralna galaksija u sazvezdju Ursa Major, svetle magnitude 6.94 i prividne velicine oko 30'x14'.

Galaksija je dobila ime po coveku koji ju je prvi put ''otkrio''. U pitanju je nemacki astronom Johan Elert Bode, koji je 1774. bio prvi covek koji je osmotrio M81 i M82 i to zabelezio. Charles Messier otkrio ih je pet godina kasnije i uvrstio u svoj katalog.

Tri karakteristike cine M81 jednim od najboljih galakstickih posmatranja na nebu: sjaj, prividna velicina i blizina Suncu. Po prividnoj magnitudi M81 je treca po sjaju galaksija na nocnom nebu, a i po velicini prikaza u okularu spada medju najvece. Sve to moze da zahvali pre svega svojoj blizini: od Solarnog sistema udaljena je samo 11.74 Mly. Sjaju galaksije ne smeta ni cinjenica da nam se prikazuje u skoro face-on pogledu, sto znaci da posmatrajuci je gledamo kroz njenu tanku galakticku ravan. Takodje, svoj sjaj u okularu duguje velikoj i svetloj centralnu regiji, koja stoji u kontrastu sa spiralnim rukama mnogo manjeg sjaja. Ono sto ce vecina nas osmotriti u okularu je bas ta velika i svetla sredisnja regija, ali daleko od toga da se spiralne ruke ne mogu primetiti.

Lociranje: Galaksije M81 i M82 jasno su vidljive u traziocu, i ja koristim tu cinjenicu da ih veoma lako najdem.

- Krenem od binarnog sistema 23 Ursae Majoris u glavnom asterizmu sazvezdja Ursa Major. Zvezda sija magnitudom 3.65 i vidim je golim okom.
- U traziocu ce se lako videti da 23 UMa gradi jednakokrako-ostrougli trougao sa zvezdama 14 UMa i 16 UMa, gde 23 UMa prestavlja teme trougla. Iz 23 UMa povucem liniju paralelnu sa osnovicom trougla dugacku nekih 6º ka spoljasnjoj strani glavnog asterizma, ka zvezdi 24 UMa. Posle otprilike dva hoda trazioca, u vidno polje ce jasno uci magloviti sjaj M81 i M82.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x, M81 i M82 staju u isti pogled okulara prividnov FOV-a od 68º. Na ovom uvecanju M81 pokazuje veoma svetao i ostar nukleus sa okruzujucim jezgrom, dok M82 izgleda izuzetno ostro i izduzeno.

Sto se tice pogleda na M81, galaksija izgleda predobro u okularu. Izuzetno svetao i veliki objekat, cija je najprominentna osobina svetlo ovalno jezgro, sa malim nukleusom. Necu davati usmerenja ovalnosti jer ona zavise od doba noci u koje se vrsi posmatranje, ali uglavnom je ovalnost usmerena u ugrubom pravcu sever-jug. Jezgro je okruzeno isto tako ovalnim halom, koji prati usmerenje sredista.

Medutim, ono sto ovu galaksiju cini posebnom je mogucnost opazanja njene spiralne strukture. Za ''hvatanje'' spiralne strukture potrebno je da se poslozi mnogo toga, ali najbitniji faktor su dobri uslovi posmatranja i tehnika posmatrnja. U nocima odlicnih uslova, kao sto je bila noc 16. februara ove godine, sa potpunom adaptacijom na mrak i intenzivnim koriscenjem perifernog vida moguce je uhvatiti ne samo tragove spirale vec i jednu celu ruku i polovinu druge (moje iskustvo, neko uspe da vidi obe). Naime, iz juznog i severnog kraja krecu dve siroke i veoma blede ekstenzije - poceci spiralnih ruku galaksije. Ona na jugu u sebe ima usadjene dve zvezde. Te dve zvezde nalaze se na samoj ivici hala i prestavljaju sam pocetak juzne ekstenzije. Ekstenzije se potom saviju za skoro 180º i pocinju da se tesno uvijaju oko glavnog tela galaksije. Medjutim, ta spiralna ruka koja izvire iz juznog dela sredista je manje vidljiva. Druga ruka, koja izlazi iz severnog dela objekta, je bolje osmotriva. Ona izlazi iz severnog dela objekta i u pocetku je usmerena ka severu. Potom se savije za 180º na desno i nastavi ka jugu. Ta ruka se tesno uvija i prati ovalni oblik glavnog tela objekta, bez sirenja u stranu okruzujuceg polja. U svom kretanju ka jugu, po svom spoljasnjem obodu prilazi jako blizu dvema zvezdama. Ruku koja izlazi iz juznog dela nikada nisam uspeo da osmotrim u celosti. U tranutku kada se savije i krene ka severu naglo ubledi i vise je ne vidim. Za opazanje spiralne strukture moraju se koristiti malo veca uvecanja, ja ih prvi put primetim na uvecanju 136x, dok najbolje osmatranje imam na uvecanju 176x.


M 82 - Cigar Galaxy

Starburst galaksije iregularne forma, magnitude 8.41 i prividne velicine 11.2'x4.3.

Jasna klasifikacija ove galaksije jos nije izvrsena. U pitanju je definitivno starburst galaksija, sto znaci da prolazi kroz fazu vrlo visokog nivoa zvezdane formacije. Takve galaksije se nazivaju starburst ili kako neko voli da ih nazove ''eksplodirajuce''. Tako visok nivo zvezdane formacije u M82 objasnjenjava se gravitacionim uticajem koji na nju vrsi M81, koji je bio mnogo vise izrazen pre oko 500 miliona godina kada se smatra da je i pokrenuta jaka aktivnost galaksije koja je objektu dala izuzetno iregukarnu formu. Cela povrsina ove izduzene galaksije prekrivena je svetlimn ''cvorovima'' zvezdane formacije. Najjaca aktivnost formacije zvezda desava se u samom jezgru, sto se ogleda u ogormnoj traci prasine koja izlazi iz centra upravno na galaksiju, sa obe njene strane. Ta traka jasno je vidljiva na astrofotografijama, a delimicno ce bice itekako vidljiva i u okularu i predstavljace najkarakteristicniju osobenost ove galaksije.

M82 je mlada i u stvarnosti poprilicno mala, a po broju zvezda cak i siromasna galaksija. Svoju velicinu i sjaj u okularu pre svega duguje svojoj blizini od 11.42 Mly, kao i cinjenici da ''eksplozije'' unutrar objekta cine da ova galaksija sija sjajnom magnitudom i visokim povrsinskim sjajem. Mali broj zvezda u galaksiji lako je objasnjiv samom prirodom objekta: M82 je galaksija u kojoj je zvezdana formacija u punom zamahu i velika vecina materije unutra galaksije se jos uvek nije pretvorila u zvezde. Takve mlade galaksije sa u pocetnim fazama zvezdane formacije nazivaju se amorfne galaksije.

Lociranje: Vidi se u istom vidnom polju trazioca sa M81.

Opservacija: Izuzetan pogled. Galaksija se pokazuje svetlo i veliko, i ima veci povrsinski sjaj od M81. Galaksija je izduzena u obliku sabirnog sociva, sto ce reci da je najdeblja na sredini da bi se potom suzavala ka relativno spicastim krajevima. Kazem relativno spicastim, jer levi kraj izgleda zadebljanije i pokazuje manju ostrinu od desnog. Galaksija se pokazuje ugrubo 4x duzom nego sto je siroka.

Cak i u losim nocima primetice se nejednaka osvetljenost preko lica objekta, dok u dobrim nocima objekat eksplodira u detaljima, kada ce se otkriti priroda ove nejednakosti sjaja. Naima, galaksija ima cvorastu strukturu, tj. lice joj je proisarano cvoricima svetlosti veceg sjaja od ostatka galaksije. Tih cvorica ima puno, nepravilno su razbacani po licu objekta i imaju ''sljunkastu'' strukturu. Najsvetliji i najveci cvor nalazi se blizu samog sredista objekta, malo smaknut sa istocne strane centra. Ti cvorici su mesta intenzivne zvezdane formacije, i mi ih vidimo kao regije veceg sjaja u odnosu na ostalak lica objekta.

Najprominentnijij detalj galaksije je tamni kosi usek koji prolazi kroz sam centar galaksije, ugrubo upravno na njenu duzu osu. Usek je relativno tanak ali ima vidljivu debljinu i ostrih je ivica. Taj usek je toliko unikatan pogled u galaktickim osmatranjima da cak i posle nekoliko desetina pogleda na objekat ovaj detalj ne prestaje da me odusevljava. Ono sto u stvari vidimo je velika traka prasine koja se iz samog centra siri na obe strane galaksije. U samom centru traka je najtanja, pa se izrazito siri kako traka zalazi u otvoreni svemir. Mi od svega toga vidimo samo taj tanki centralni deo. On se dijagonalno pruza preko cele sirine galaksije i bukvalno odseca objekat na dva dela. Cvorici svetlosti su najizrazeniji bas levo i desno od tog useka, gde je onaj sa leve strane ujedino i najsvetliji deo celog objekta.

Na uvecanju 176x vidi se da centralna traka prasine nije i jedina. Ceo objekat je mestimicno ispresecan  tamnim trakama ali je za njihovo osmatranje potrebno nabiti uvecanje u nocima koje to dozvoljavaju. M82 je galaksija visokog povrsinskog sjaja, sto znaci da dobro reaguje na uvecanja, pogotovo za osmatranje ovakvih detalja. Na malim uvecanjima sitni detalji M82 ne mogu se uociti jer je galaksija presvetla. Velika uvecanja ubledice objekat a pojacace kontrast - idealna kombinacija za posmatranje M82. Isto vazi i za sve objekte koji su presvetli u okularima malog uvecanja, kao sto je Orionova maglina M42.

Halo galaksije je nejdanako osvetljen. Na istoku je deblji ali se brze utapa u okolno nebo, dok je na zapadu duzi, spicastiji i postepenije se spaja sa okruzenjem. Takodje, jos jedna osobenost M82 su pomalo ''hrapave'' ivice. Iako je galaksija svetla i ima ostar prelaz u okruzujuci mrak, ako se malo bolje zagleda relativno lako se vidi da na je na nekim mestima ivica objekta ''zasecena''. Ta ''hrapavost'' je vidljiva na juznom delu ivice.

Duzina gledanja osetno poboljsava kvalitet pogleda, pa galaksiji treba posveti vreme. Da ne govorim da je treba promatrati iznova i opet iznova. Detalji iz ovog opisa nisu svi uoceni u jednom dobrom posmatranju, oni su reziultat visestrukih dugotrajnih posmatranja objekta.


NGC 3077 - Garland's Galaxy

Elipticna galaksija u sazvezdju Ursa Major, magnitude 9.9 i prividne velicine 5.4'x4.5'.

Galaksija je izoblicena gravitacionom interakcijom sa M81. Od M81 udaljena je samo 200.000 ly,  i verovatno je satelitska galaksija iste. Usled gravitacione vuce od strane M81, Garlandova galaksija nema klasican oblik elipticnh galaksija vec su joj ivice pretvorene u vlaknaste i rasute oblake prasine. Takodje, zbog aktivnog nukleusa galaksije, objekta je uvrsten u katalog Seyfert galaksija.

Lociranje: Galaksija se nalazi 45' severozapadno od M 81. Najlakse je staviti M81 na severozapoad vidnog polja okulara i NGC 3077 pojavice se na jugoistoku vidnog polja. Galaksije menjaju usmerenja tokom noci tako da pravci i smerovi koje sam dao ne moraju biti tacni u trenutku posmatranja.

Opsrevacija: Da ova galaksija ne pravi triplet sa M81 i M82, vec da je posmatramo kao usamljeni objekat, verovatno bi pogled na nju vise cenili. Ovako, Garlandova galaksija pada u zapecak pored svoje dve komsijske galaksije. Ipak, ako se skoncentrisemo samo na nju i ne zurimo da se vratimo dvema gigantskim komsinicama, naci cemo da je pogled na NGC 3077 ako nista onda bar lep.

Kao i vecina elipticnih galaksija, NGC 3077 nece pokazati mnogo detalja jer ih elipticne galaksije uglavnom nemaju. Medjutim, galaksija sija svetlo i relativno ostro, te ju je zanimljivo pogledati. Okruglog je oblika, sa sirokim i sjajnim jezgrom, te bledim spoljasnjim slojem koje se lako vidi. Srediste joj nije okruglo vec ovalno i dominantno sjaji u odnosu na spoljasnjost. Sto se duze gleda perifernim vidom galaksija dobija na velicini, pa se posle duzeg posmatranja poakazala  dosta veca nego pri imicijalnom pogledu. Halo se pokazao siri, sa karakteristikom da se siri uglavnom ka severu.

Uz samu galaksiju nalaze se dva svetla binarna sistema integrisamih magnitude od po 8: Stuve 1398 na rastojanju 10', i Struve 1400 na rastojanju samo 4' od jezgra galaksije. Obe zvezde nalaze se okvirno na liniji koja spaja NGC 3077 sa M81. Struve 1398 sastoji se od komponenti magnituda 6 i 11.3 na separaciji 4'', dok komponente Struve 1400 sijaju magnitudama 8 i 9.8 na separaciji 3.5''. Zbog malih separacija, slabog sjaja sekundara i blizine svetle galaksjie ovo su zahtevni parovi, pa ljubitelji binarnih sistema mogu imati trostruko zadovoljstvo pri posmatranju ove galaksije - jedna galaksija i dva binarna sistema u istom pogledu. Ta dva sistema se ne mogu promasiti jer ce biti najsvetlije zvezde u okularu i nalazice se tik uz galaksiju. Ja sam uspeo da na uvecanju 176x razdvojim Struve 1400 ali nisam uspeo da osmotrim bledog pratioca Struve 1389. Naprosto, zvezda je preblizu svetloj galaksiji, pri pokusaju da uklonim NGC 3077 zvezda se nasla u nepovoljnom polozaju u okularu, pred sam kraj vidnog polja. Realno, nikada se nisam previse ni trudio jer mi je prioritet bio posmatranje galaksije. Dok ovo pisem malo me sramota da to kazem pa cu sledece posmatranje NGC 3077 dati sve od sebe da razdvojim ovaj binarni sistem.

—--------------------

Sva usmerenja u ovom postu su okvirna, i njih uzmite sa rezervom. Savezdje Ursa Major krece se oko Polarisa po krugu malog pouprecnika i orijentacija objekata se dosta promeni u toku jedne noci, pa usmerenje sever-jug ce za nekoliko sati biti severozapad-jugoistok.

Mapa locirnja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53570649744/in/dateposted-public/

[Acheron]

Zbog te orijentacije u slike u okularu ja namjerno koristim opise gore-dole, lijevo-desno. Sve je to relativno u odnosu na okular pa je zato dobro navesti vrijeme promatranja, čisto kako bi bilo lakše reproducirati u nekom planetariju kasnije.

Ove galaksije tek trebam pošteno pogledati u velikom teleskopu.

[Lucius]

      
Galaksije tek trebam krenuti promatrati. Nisu mi zanimljive (osim činjenice da gledam svjetlo staro milijune godina). Kad sam vidio da je više od pola Herschelovih 400 galaksije slabo mi je došlo.
Nego, koje bi to galaksije vi preporučili kao "izuvanje iz cipela" za 25 cm reflektor? Pod tim mislim ponajviše da mogu opaziti strukturu poput spirala...ili su spirale rezervirane za teleskope 30 cm i više?

[PavleR]

     
Galaksije tek trebam krenuti promatrati. Nisu mi zanimljive (osim činjenice da gledam svjetlo staro milijune godina). Kad sam vidio da je više od pola Herschelovih 400 galaksije slabo mi je došlo.
Nego, koje bi to galaksije vi preporučili kao "izuvanje iz cipela" za 25 cm reflektor? Pod tim mislim ponajviše da mogu opaziti strukturu poput spirala...ili su spirale rezervirane za teleskope 30 cm i više?

Pozdrav Lucius. Velicina aparature samo je jedan od faktora u posmatranju galaksija. Posto te zanima opazanje spiralne strukture, za tako nesto mora mnogo kocikca da se poklopi, gde je velicina ogledala samo jedna od njih. Najbitnije kockice su odlicni uslovi posmatranja i pre i iznad svega sto bolja adaptacija na mrak. Ostali, ali ne i manje bitni faktori su duzina posmatranja, broj ponovljenih osmatranja i vestina u posmatranju. Ja sam namerno nekoliko puta u postu napisao da je pogled na spiralu M81 rezultat desetina ponovljenih posmatranja i odlicne osmatracke noci. Da ne duzim, mislim da svi navedeni faktori ne vrede mnogo ako nema adaptacije na mrak. Ja sam cak sam sebi zabranio cigarete tokom posmatranja, a strastveni sam pusac. Dovoljno je jedan plamen upaljaca ili jedan zar pri uvlacenju dima i buy buy detalji bledih objekata.

Sto se tice galaksija kod kojih se moze uociti spiralna strukture sa 250mm tu ti je neprevazidjena M51. Tu je mozda i M106, ja u dobrim nocima uspevam da redovno uocim severnu ''kuku''. Ja sam uspeo da uocim spiralu i kod M74, ali to je jesenji objekat. Ima ih jos, ali ako ne uspes da uocis strukturu kod M51 tesko da ces moci kod ostalih.

Za ovo pitanje je Vedran mnogo pozvaniji da odgovori, pa neka se nadoveze. U svakom slucaju, galaksije sa uocljivom spiralnom strukturom traze posvecenost i moraju se posmatrati iznova, iznova, pa opet iznova. Nema sanse da se uoci spirala u prvom posmatranju, U prvim posmatranjim oci primecuju glavne osobine objekta. Tek kada se familijarizujemo sa bazicnim izgledom objekta, oci pocinju da kupe sitne detalje. Daleko od toga da ja vidim spiralne ruke M81 svako posmatranje. Naprotiv, vidim ih samo ponekad, kad se sve kockice poklope.

Samo jos da kazem da spiralna struktura nije jedini detalj koji galaksija moze da pokaze. Ima mnogo galaksija bez uocljive spirale, ali sa drugim zanimljivim detaljima. Podocnjak M64, isarana osvetljenost NGC 2903, trake prasine NGC 4565 i M104. Recimo mnogo lakse ces uociti trake prasine u galaksijama nego spiralne ruke, a izgledaju jos bolje kroz okular. Pogledaj ove 4 galaksije koje sam naveo, mislim da ces moci kroz svoj teleskop da vidis neke od tih detalja. Takodje Leo Triplet je prelep pogled, kao i M96 Grupa u Lavu. Nece pokazati detalje ali je pogled poseban. U Virgo Clusteru nema detalja, ali kad budes video vidno polje nacickano galaksijama, posebno u Markarijanovom Lancu, videces da ti spirale i ne trebaju.

[Acheron]

M51 je pokazala spiralu kada sam je prvi put vidio u 200mm dok sam bio golobradi klinac s 18 godina.
Svakako bih od nje krenuo. Tu je i M64, M106, M100, a i NGC 4565.

Osobni favorit mi je M33, ali ona je zahtjevan objekt koji često ovisi više o kvaliteti neba nego o samom teleskopu.

Većina galaksije je razočaranje kada se gleda pod zagađenim nebom, one baš cijene mrak i dobru transporentnost. I kao što Pavle reče, strpljenja. Svaki pogled na galaksiju je nadogradnja prethodnog pogleda. Iako sam ostario, vid vjerojatno oslabio itd... s 300tkom sam više vidio 2023. u galaskijama nego 2008.

M51 2008. pod tada prekrasnim nebom Petrove gore
https://zvjezdopisi.com/wp-content/uploads/2021/06/20080129_M51_143x.jpg

M51 2023. pod nebom koje je vjerojatno sada jednako dobro ili malo lošije nego Petrova gora 2008.
https://zvjezdopisi.com/wp-content/uploads/2023/03/Messier-51-sketch.jpg

Zanemari svjetlinu objekta na skici, ona varira, gledaj detalje u spiralama.

[Lucius]

Zahvaljujem vam.
Znam da je mrak najvažniji kad pričamo o galaksijama. Zato ih nisam niti vele promatrao sa svoje kućne pozicije (osim M31 i ekipe do nje). M51 i pratitelja sam uspio primjetiti pod lampom, ali bez detalja...samo sam vidio da su tu. NGC 404 sam vidio fleku isto od kuće.
M33 sam probao nekoliko puta bez uspjeha, ali znao sam da ne može bez mraka.

galaksije sa uocljivom spiralnom strukturom traze posvecenost i moraju se posmatrati iznova, iznova, pa opet iznova.

Ponavljanje istih objekata mi nije strano.

[Acheron]

A gle, ne zezamo te bezveze da odeš u mrak.
Gledati iz dvorišta je kao gledati Youtube na 144p, a neki mrak na 10km ti već može biti 480p/720p.
Mljet je recimo 1080p, Mazin 1440p. 4K bi mogao biti u Bosni oko Klekovače 

[Lucius]

A gle, ne zezamo te bezveze da odeš u mrak.

Nije to zezanje nego realnost. Sad stvarno imam želju ići u mrak da odradim te DSO, ali vrijeme ne surađuje. Ohladit ću se.

[PavleR]

Sazvezdje Leo:

Leo Triplet (M66 Grupa. Arp 317):
- M65
- M66
- NGC 3628 (Hamburger Galaxy)

Jos jedan prolecni klasik. Posto smo se dopisivali na forumu o najboljim prolecnim galaksijama, odlucio sam se da opisem ovu metu. Ove mala grupa galaklsja mozda ne pokazuje previse detalja, ali je zato jedan od najlepsih prolecnih prizora. Sa malo aparature, vestine za okularom i najvise sa malo srece da se uhvati dobra i mracna noc, mogu ove galaksije itekako da pokazu suptilne detalje. Medjutim, ''hvatanje'' detalja nije poenta posmatranja Tripleta, vec unikatan raspored i oblici galaksija koje nam donose tri velike galaksije u jednom vidnom polju okulara. Dve se izdvajaju visokim sjajem, a jedna po cudom i neobicnom obliku.

Triplet sam posmatrao puno puta u vise sezona i mogu da kazem da su atmosferski usolvi, seeing i transparencija krucijalno bitni faktori za osmatranje ove grupe. Triplet se moze pokazati neugledno i bez posebnih osobenosti, a moze i zasijati u svojoj punoj formi. Ipak, galaksije treba pogledati i u losim nocima da bi se familijarizovali sa bazicnim izgledom objekata. Tako cemo lakse znati da prepoznamo kada je pogled dobar i kada je trenutak da se Triplet napadne iz ''svih oruzja'' i da mu se posveti dobar deo osmatracke noci.

Lociranje: Lociranje je izuzetno lako, jer se grupa nalazi blizu svetle zvezde Chertan (𝞱 Leonis) magnitude 3.3.

- Krenuo sam od zvezde Chertan koja se lako vidi golim okom.
- Chertan neposredno ispod sebe ima cetiri zvezde koje grade distinktivni oblik deltoida (zmaja). Najsvetlija i najjuznija je 73 Leonis, dok levo teme deltoida predstavlja binarni sistem Struve 1527.
- 73 Leonis i Struve 1527 grade jednakokraki trougao sa zvezdom HD 98388, koja je od obe zvezde udaljena oko 50'. Triplet se nalazi odmah uz tu zvezdu, tako da je dovoljno pogledati zvezdu kroz okular i Triplet ce biti lako uocljiv u istom vidnom polju.

Opservacija: Trio se sastoji od tri galaksije: M65, M66 i NGC 3628. U okularu malog uvecanja galaksije ce biti poredjane u obliku jednakokrakog trougla, sa vrhom prema dole. Levo teme osnovice cini M65, desno teme osnovice je M66, dok je vrh trougla u galaksiji NGC 3628. Duzina osnovice je 25', dok su duzine krakova 35'. Dakle, na uvecanju 62.5x i sa okularem koji daje prividno vidno polje od 68º, sve tri galaksije staju u jedno vidno polje. M65 i M66 ce sijati sjajno i obe su ovalnog oblika. Donja galaksija, NGC 3628, mozda najvise trpi od losih atmosferskih uslova, te pati zbog male aperture. Ja je sa 305mm svaiu put uocim direktnim vidom, ali velicina i oblik u kome se galaksija prikazuje dosta vraira od posmatranja do posmatranja.

U ukupnom pogledu M65 deluje svetlo, izduzeno i sa sjajnom centralnom regijom i nevidljiim nukeusom. M65 izgleda ovalnije i ima mnogo sjajnije jezgro. Deluje zaokrugljenije i manje od M65. NGC 2638 je daleko najbledja, i to podosta bledja od ostale dve. U losim nocima videce se kao bleda dugacka traka, ali ce u dobrim nocima galaksija dobiti ispunu i shvatice se zasto nosi ime Hamburger. Pojavljuje se bez osobenog sjaja centralne regije.

Sto se tice zvezdanog polja, poljem ce dominirati zvezda HD 98388, koja se nacrtala malo levo od sredine linije koja spaja M65 sa NGC 3628. Imedju M65 i M66 se usekao klin od 5 bledjih zvezda, ali dovoljo svetlih da me malo ''nerviraju''.

Za posmatranje pojedinacnih galaksija mora se povecati kontrast, tj. uvecanje.


M 65

Spiralna galaksija magnitude 9.6 i prividne velicine 8.7'x2.5'.

Iako se prikazuje u slicnoj velicini kao susedna M66, znatno se razlikuje u obliku. Naime, oblik joj je izrazito izduzen, gde je galaksija u duzini oko 3x vecih dimenzija nego u sirini. Duza osa orijantisana je u ugrubom smeru jugoistok-severozapad, a u zavisnosti od vremena posmatranja moze se javiti i ''uspravno''.

Galaksija ima pristojan povrsinski sjaj, koji pre svega duguje velikom i svetlom jezgru. To jezgro bice dominantna karakteristika galaksije, i njegov sjaj videce se pri svim uslovima posmatranja. Jezgro M65 je drugacijeg oblika i vrste sjaja od onog kod M66. Naime, centralna regija M65 pokazuje se izduzenije i vece, ali manje svetlo od jezgra M66, te ce se u vecini noci pokazati bez detalja. Kada kazem ''bez detalja'' mislim da se u jezgru tesko moze uociti nukleus, tj. sam centar jezgra koji sija sjajnije od okoline. U principu, sjaj jezgra deluje uniformno i bez naglog povecanja sjaja kako se ide ka centru. Medjutim, u dobrim nocima, kada se perifernim vidom dobro zagledam u jezgro, uspevam da osmotrim nesto sto bi moglo da lici na mali nukleus. Sam oblik jezgra je dosta amorfan i ne postoji jasna prelazna ivica izmedju jezgra i hala.

Kao i uvek, najizazovniji, najtezi i najlepsi deo osmatranje galaksija je pokusaj osmatranja hala i detalja u njemu. Sto se tice M65, za osmatranje njenog hala potrebna je bas dobra noc i dugo sedenja za okularom. Dimenzije galaksije se povecavaju sa duzinom posmatranja, a veoma bledi halo dolazi do izrazaja. U njemu je jako tesko uociti detalje. Po formi, halo prati oblik jezgra i pokazuje se izrazito izduzeno. Ja sam u svojim posmatranjima uspeo da osmotrim samo dva detalja hala:

- Prvi je da je njegov sjaj najveci uz samo jezgro, i to sa njegove leve strane. Sa desne strane halo je za nijansu bledji, dok se su izduzeni delovi hala bledi i nejasnog oblika, tj. tesko mi je da procenim u kom trenutku se galaksija spaja sa okruzujucim nebom.

- Drugi  detalj koji sam uocio je bleda zvezda usadjena u severoisticni deo hala. Ta zvezda je navarno superimponirana preko galaksije i mi je vidimo samo zato sto lezi u istoj liniji pogleda sa galaksijom gledano sa Zemlje.


M 66

M66 je najsjajniji clan Tripleta. Preckasta je spiralna galaksija, magnitude 8.9 i prividne velicine 9.1'x4.2'.

Ova galaksija je poprilicno ''druga zivotinja'' u odnosu na M65, i meni je nekako ''draza''. Ovu galaksiju ''favorizujem'' o odnosu na M65 iz razloga sto ona u dobrim nocima jasno pokazuje centralnu precku. Ako je vec galaksija preckasta, onda ja kao osmatrac uvek dajem sve od sebe das tu preceku i osmotrim, a M66 je sa te strane veoma zahvalan objekat. Da ukratko pojasnim: ''preckaste'' galaksije u jezgru nemaju ''kuglu'', vec se od nukeusa na dve njegove strane sire dve ekstenzije sastavljene od gusto napakovanih zvezda. Te dve ekstenzije, zajedno sa nukeusom, nazivaju se ''precka'' a galaksije sa takvim sredistem nazivaju se ''preckate'' spiralne galaksije (barred spyrals). Najpoznatiji primer preckaste galaksije je bas nas Mlecni Put. Spiralne ruke kod takvih galaksija  uglavnom ne pocinju iz samog centra jezgra vec iz dva kraja precke. Postoji puno tipova ''precke'', neke su takve da su teleskopski neosmotrive, a mnoge galaksije su toliko udaljene da im se precka ne moze osmotriti zbog mizernog povrsinskog sjaja objekta. Medjutim, kod nekih blizih galaksija, sa izrazenijom centralnom preckom, opazanje je moguce i jedna od njih je M66.

Kroz okular, M66 je slicne velicine kao M65, ali se pojavljuje dosta zaobljenije. Galaksija je i dalje izduzena, ali sa manjom razmerom osa nego kod M65, tj. izgleda vise ovalno. Najzanimljiviji deo galaksije je jezgro, tj. centralna precka.. Ono sto ga razlikuje od jezgra M65 je pre svega jasnoca i sjaj u kome se prikazuje.  Izduzeno jezgro deluje izrazeno, sa jasnijim ivicama i mnogo manje amorfno nego kod M65. Ta centralna izduzena regija koji sam opisao je u stvari centralna precka galaksije. Druga razlika u izgledu jezgra je sto ce se kod M66 lako uociti mali svetli nukleus. Njegov sjaj bice jasno veci od ostatka jezgra, a sam nukleus pokazace se kao loptica unutar izduzene precke.

Sto se tice hala, ja nisam mogao da osmotrim nikakvu spiralnu strukturu, ni pod kakvim uslovima. Halo sam za sebe pokazuje malo detalja. Ono sto je mu je mozda najupecatljivij osobina je ostrina. Ivice M66 su mnogo ostrije nego kod M65 i jasnije se vidi granca izmedju objekta i okruzujuceg mraka. Isto kao kod M65, halo je svetliji u svojim uzim delovima (levo i desno od jezgra) i bledji na severu i jugu.

Ono sto sam kroz sezone mogao da uocim je da se sam pogled na galaksiju znatno menja u zavisnosti od kvaliteta neba pod kojim posmatramo. Los seeing i transparencija umeju da potpuno upropaste ovaj objekat, pa je za osmatranje bilo kakve strukture hala zaista potrebno izabrati dobru noc.

Galaksija ima pet svetlih zvezda jugoistocno od sebe, medu kojima dominira jedna zvezda magnitude 10.

Kada se uporedi pogled na M65 i M66, moze se reci da M65 deluje vece ali suptilnije. Jezgro je manje izrazeno i sjaj preko objekta je nakako uniformno rasporedjen. Kod M66 jezgro dominira pogledom, a galaksija deluje dinamicnije i ''zivlje''.


NGC 3628 - Hamburger Galaxy

Spiralna galaksija magnitude 9.5 i prividne velicine 14'x3.6'.

Ova predivna galaksija je mozda i najbolji primer koiko prasina ume da umanji sjaj objekta. Naime, po magnitudi ova galaksija je svetlija od M65, ali ce se u oklularu pokazati neuporedivo bledje. Cak i sam oblik galaksije, koja se prikazuje potpuno edge-on, trebao bi jos vise da podigne povrsinski sjaj, slicno kao kod M82. Zasto se onda Hamburger vidi toliko bledo u okularu? Razlog je ogromna i siroka traka prasine koju galaksija poseduje. Traka prolazi celom duzinom galaksije i tacno preko jezgra. Prasina u njoj apsorbuje svetlost koju emituje galaksija i umnogome smanjuje njen sjaj. Za raliku od M104 ili NGC 4565 koje takodje imaju ovu traku, kod Hamburgera je traka tolike sirine da skoro prekriva celo jezgro i zaklanja sve unutrasnje spiralne ruke. Stoga ju je u srednjim aparaturama mnogo tesko uociti i traku prasine i jezgro ove galaksije, i ona se obicno zbog toga prikazuje kao dugacka, skoro pravougaouna traka bledog uniformnog sjaja.

NGC 3628 je sigurno jedna od ''najegzoticnijih'' galaksija na prolecnom nebu. Toliko toga ''nije u redu'' sa ovom galaksijom da objekat sigurno spada u unikatnije koji se mogu osmotriti.

- Da krenem od velicine i polozaja: Galaksija je izrazito izduzena i javlja se sa oko 4x vecom duzinom nego sirinom. Po dimenzijama vece ose skoro da prestize M65 i M66. U okularu ce se javiti u skoro polozenom obliku, u vecini vremena nakrivljena je u smeru istok-severoistok ka zapad-jugozapadu (mnogo jednostavnije od 10h ka 4h).

- Sledeca osobenost galaksije je definitivno sjaj. Usled apsorpcije sjaja jezgra i spiralnih ruku od stane gigantske trake prasine galaksija se pojavljuje izrazito bledo. Cuo sam de se u manji teleskopima ponekad moze uociti samo perifernim vidom. U 305mm objekat je bez problema uocljiv direktnim vidom, ali mu je sjaj osetno manji od M65 i M66. Traka prasine je toliko velika i siroka da se kroz nju ne moze uociti nikakav sjaj jezgra. Stoga objekat izgleda uniformno bledo, sa jako malim ralizkama u nijansama sjaja. Ta monotona bledoca galaksije vrlo cudno izgleda i u velikoj je koliziji sa opstim pogledima na galaksije - sjajnije ka centru a bledje ka spolja. Tek pri krajevima objekta vidi se da galaksija dodatno bledi, kako se utapa u okruzujuce nebo.

- Kontast galaksije sa okuzenjem je jako mali. To ce praviti problem jer ce biti potrebna veca uvecanja da poprave kontrast. To ce sa druge strane jos vise ublediti objekat, pa savetujem posmatrace da se izigraju sa svim uvecanjima koje imaju dok ne najdu optimalan pogled. U principu, treba ici na sto optimalniju izlaznu pupilu; kod mene je to uvecanje 176x i na njemu sam imao najbolji pogled na objekat. Posmatranje je izuzetno tesko - kada se popravi kontrast objekat ce ubledeti i potrebno je konstantno ga posmatrati perifernim vidom.

- I na kraju mozda i najzanimljiviji deo pogleda - oblik galaksije. U kom ce se obliku ova galaksija javiti umnogome zavisi od kvaliteta neba pod kojim posmatramo i atmosferskim uslovima u posmatrackoj noci. U losim i prosecnim nocima galaksija ce se javiti u obliku sabirnog sociva, deblja ka sredini i tanja na krajevima, sa dva skoro spicasta zavrsetka. U osrednjin nocima primetice se da ti zavrseci nisu bas skroz spicasti ali se uglavnom nece moci prozreti u njihov pravi oblik. Medjutim, u dobrim nocima i sa intenzivnim koriscenjem perifernog vida ti zavrseci ce se transfomisati u zadebljane krajeve bledog sjaja i galaksija ce uzeti pravougaoni oblik. Galaksija tada jos vise dobija na duzini, a moze se primetiti da se ti bledi zavrseci sire u okruzujuce polje umesto da postaju tanji. To objektu daje oblik ''koske''. U jednom tekstu nekog astronomskog magazina naisao sam na clanak u kome autor kaze da ''u teleskopu 24'' galaksija deluje deblje na krajevima nego u sredini''. Nemojte da vas uplase ti tekstovi, autor je verovatno zaboravio dane kada je gledao Hamburger manjim teleskopima - pravougana forma se itekako moze videti u 12'', samo da su uslovi dobri.

—----------

Iz prilozenih opisa moze se videti da svaka galaksija pojedinacno nece pokazati mnogo detalja. Ali ako se sve tri galaksije posmatraju u jednom vidnom polju pogled je predivan ! Stoga je moj savet posmatracina da ako poseduju teleksope 12'' i manje pre svega posmatraju ovaj objekat kao Triplet. Uporni pokusaji izvlacenja detalja iz objekata koji ih realno ne mogu pokazati u tim aparaturama samo ce nas izmoriti i skrenuti koncentraciju sa unikatnog pogleda koji je pred nama. Po meni, u malim i srednjm aparaturama (u koje ubrajam i svoju) ovo je pre svega trio galaksija i tako mu treba i prici. Sa drudge strane, ko poseduje teleskope preko 12'' moze slobodno da uroni u pojedinsti svake galaksije jer one u velikim aparaturama itekako mnogu da pokazu mnogo detalja.

Da bih oslikao ovo o cemu sam govorio u prethodnom pasusu, ali i da bih pomogao kolegama da uoce kolika je razlika u pogledu na Triplet sa srednjim i velikim teleskopima, dacu link ka poslednjem Vedranovom tekstu u kome je detaljno opisao kako izgleda pogled na Triplet kroz teleskop od 508mm (20''). Vedran se rado slozio da svoje izvestaje upoptunim i njegovim posmatranjima istih objekata, sto ce citaocima ovih izvestaja dati priliku da na jednom mestu uporede posmatranja kroz razlicite teleskope. Kod Triplerta, velicina aperture mnogo znaci i to ce videti u ovom odlicnom Vedranovom tekstu:

https://zvjezdopisi.com/2024/03/05/lav/


Takodje, dacu i link ka skici koju je Vedran napravio kada je Triplet gledao identicnim teleskopom kao i ja. Na toj skici moci ce jasno da se vide mnogi detalji koje sam opisao. Skica je izuzetna i recimo kod M65 sadrzi neke detalje koje ja nisam uspeo da osmotrim:

https://zvjezdopisi.com/wp-content/uploads/2020/04/20200423_M65-M66-NGC3628_143x_public-1.jpg

Levo gore je M65, desno gore je M66, dok je na dnu NGC 3628. Primetite razliku u jezgrima M65 i M66. Takodje, na skici se jasno vidi precka M66 na koju sam dosta obratio paznju u ovom tekstu. I najlepse, pogledajte krajeve NGC 3628. I posle kazu porebno je 24'' da bi se osmotrili zadebljani krajevi :)

Ovim bih zavrsio ovaj opis. Iskreno nije ga bilo lako napisati, potrudio sam se da dam sto vise detalja koje sam uspeo da osmotrim. Njih nema puno ali iz svakog stoji veliki trud pri posmatranju ovih meta. Takodje, zahvalio bih se Vedranu na kolaboraciji na ovom izvestaju, kao i na pomoci koji mi je pruzio i licno i kroz tekstove u ''Zvjezdopisima''.

Mapa lokacije:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53581345892/in/dateposted-public/

[Acheron]

Nakon što sam promatrao Leo Trio kroz oblake i sad čitajući tvoje opise skroz mi je jasno da moram batalit ovo svoje prtljanje po listovima atlasa i proći sve Messierove galaksije s BAT-inom 

[Lucius]

Super Pavle. Lijepo je nešto novo čitat dok nas loše vrijeme i dalje mori.

Vedrane, ja mislim da će to biti izuvanje iz cipela. Pazi da ne padneš sa lojtri.

[Acheron]

Bio sam spreman dati dupeta za vedro nebo tokom ovog perioda, ali ga nitko nije htio

Al stvarno, da nanjušim dobru noć spreman sam obići sve u krugu 200 km. Čak sam razmišljao da odem u Sloveniju, iznad Logarske doline u nadi da bi na 1300m visine nebo bilo bistrije nego u mulju na 300-400 mnv. Nažalost, vrijeme se sprda zadnjih mjeseci s nama.

[Lucius]

Nažalost, vrijeme se sprda zadnjih mjeseci s nama.

Da. Ja sam izgubio nadu da ću imati kvalitetno promatranje ovaj mjesec. Nešto sutra i četvrtak najavljuju razvedravanje ovdje, ali i buru tako da...opet ništa. Da mi je samo stavit oko na okular po ure preporodio bih se.

[TonY206]

Bravo Pavle, odličan izvještaj kao i uvijek