Sazvezdje Lepus jedno je od tezih zimskih sazvezdja za osmatranje. Samo sazvezdje, iako bledo, je lagano za lociranje jer se nalazi neposrednoj juzno od Oriona. Ono sto DSO u Lepusu cini izazovnim za osmatranje je polozaj sazvezdja ispod ekliptike, pa posmatranja u Lepusu zahtevaju dobar seeing, vreme i strpljenje. Cak i tada, osmatranja ce u velikoj vecni slucajeva biti jako teska jer su DSO u sazvezdju sve sem svetli i velki. Ovo sazvezdje ima sve, ali to sve je malo i bledo: tu su otvorena jata koja su siromasna, globularna jata koja su bleda, galaksije su i male i blede te planetarne magline od kojih je najpoznatija izgleda sicusno cak i na velikim uvecanjima. Iako skoro sva ovosezonska osmatranja u ovom sazvezdju smatram  polu-uspesnim, smatram da i takva osmatranja i objekte treba izloziti u detaljima do kojih osmatrac moze da dodje.


R Leporis - Hind's Crimson Star

R Leporis jedna je od najpoznatijih karbonskih zvezda na nebu. Po mnogo toga je R Leporis znamenita, ali pre nego sto presdstavim nekoliko zanimljivih cinjenica o ovoj zvezdi, objasnio bih sta su to karbonske zvezde i cemu duguju svoju crvenu boju. Ukratko, karbonske zvezde su evolvirani crveni dzinovi koji imaju atmosferu bogatu jedinjenima ugljenika. Taj ugljenik apsorbuje i rasipra plavu i zelenu svetlost, dok propusta narandzastu i crvenu koja dolazi do nasih ociju. Shodno tome, takve zvezde posmatraci ugljavnom vide u toplim narandzatim i crvenma bojama. Najjednostavijiji primer koji svako od nas moze da vidi je Sunce na zalasku, ili jos bolje Suce koja prolazi kroz gust dim. Po pravilu, karbonske zvezde su varijabilne, tj. menjaju sjaj tokom perioda vremena.

R Leporis je jedna od najznamenitijih karbonskih zvezda iz nekoliko razloga:


Trenutna magnituda zvezde je 8.08, sto rezultuje da je boja zvezde tamna nijansa crvene.

Lociranje: Lociranje je poprilicno tesko jer je ternutno zvezda blede magnitude a nalazi se u delu neba lisenog svetlih zvezda. Ja sam je nasao ''izokola'', prateci ono nesto svetlih zvezda u regiji, dok sam do krajnjeg cilja dosao okularski jer se trenutno R Leporis jedva vidi i u traziocu.

  - Krenuo sam od zvezde Mu (𝞵) Leporis magnitude 3.3 u glavnom aterizmu sazvezda.
  - Oko 3º zapadno od nje nalaze se dva paralelna lanaca od po tri zvezde magnituda 6 i 7, lako uocljivi u traziocu.
  - E sada ide malo ''gadan'' deo. Ako trazilac nacentriramo na zapadniji lanac, na njegovom  krajnjem zapadu vidnog polja bice jasno vidljiva jedina iole svetla
    zvezda - HD 31726. Samo 30' ispod nje nalazi se zvezda HD 31848, jasno vidljiva u traziocu.
  - R Leporis nalazi se neposredno uz tu zvezdu. Ja nisam zeleo da ckiljim kroz trazilac vec sam pogledao HD 31848 kroz okular. Desno od te zvezde nalaze se
    dve zvezdice, gde je udaljenija nasa meta - R Leporis. Moze se naci i tako sto se desno od HD 31848 uoci jednakostranicni trougao, cije je desno teme R
    Leporis.

Mapu lociranja dacu na kraju posta.

Opservacija: Osmatranje ove zvezde pati od problema od kojeg pate svi objekti u Lepusu - meta je prenisko i pogled nikada nije dobar. Duboko crvena boja je jasno vidljiva ali mutno i bledo. Naravno, i pre posmatranja sam imao jasnu strategiju kako da izvucem boju iz ove zvezde - defokusiranjem. To je tehnika koju redovno koristim za izvlacenje boja iz binarnih sistema i pojedinacnih zvezda: ako se zvezda defokusira oko nje ce se stvoriti difralcioni prstenovi: boja zvezde preliva se preko ovih prstenova i pokazuje se mnogo jasnije nego kada se zvezda posmatra u fokusu. Medjutim, razocarao sam se kada sam tu tehniku primenio na R Leporis - zvezda sija tolilko bledo, em zbog male magnitude em zbog svog polozaja na niskom nebu, da su se difrakcioni prstenovi utopili u okruzujuce nebo mnogo brze nego sto je to u principu slucaj. Pri pocetnom defokusiranju stvara se mali difrakcioni prsten u kome je tamano crvena boja pojaca. Medjutim, cim se jos samo malo defokusira prsten nestaje u okruzenju. Stoga sam morao da se zadovoljim sa ono malo pojacane boje koju sam izvukao.


M 79

Globularno jato u sazvezdju Lepus, magnitude 8.2 i prividne velicine 9.6'. Jato je relativno ''mlado'' i staro je 11.7 milijardi godina.

Na zalost, ovaj objekat je jako tesko posmatrati sa nasih lokacija. Jato je samo po sebi srednje velicine i samo relativno bledo, ali zbog svog polozaja na niskom nocnom nebu objekat zahteva izuzetan seeing da bi se makar delimicno razlucio. Steta, jer objekat je sa svoje astrofizicke strane veoma interesantan, izmedju ostalog sto je vrlo moguce da vuce korene iz jedne skoro otkrivene satelitske galaksije Mlecnog Puta.

Naime, za razliku od vecine globularnih jata koja su nekada bila jezgra ili delovi satelitskih galaksija Mlecnog Puta koje je nasa galaksija davno progutala, ovo globularno jato verovatno je nekada bilo deo galaksije koja je jos uvek itekako ziva.  Novija astrofizicka istrazivanja stavljaju jaku mogucnost da je M 79 nekada bio deo Canis Major Dwarf Galaxy, satelitske galaksije Mlecnog Puta koja je otkrivena tek 2003. godine. Canis Major Dwarf je tesko izoblicena gravitacionom vucom nase galaksije, toliko da iza sebe ostavlja rep sacinjen od povezanih otvorenih i globularnih jata. Taj rep ima formu prstena koji se uvija oko Mlecnog Puta. Nasa meta M79, deo je tog prstena i jedno je od samo nekoliko teleskopski razlucivih globularnih jata koja se nalaze sa druge strane galaktickog centra. Onda je i razumljiva ogromna udaljenost ovog objekt od Zemlje - citavih 42.000 ly.

Stoga, imajuci u vidu nesvakidasnjost ovog pogleda, meni je bila i privilegija i zadovoljstvo da posmatram ovu ''egzoticnu'' metu, koliko god njeno osmatranje bilo naprono i nezahvalno. Kolege koji me poznaju znaju da uvek u posmatranje unosim i znanje o objektu koji posmatram, jer posmatranje tada uzima potpuno drugaciji nivo - postoji mnogo objekata za koje je dovoljnoj samo videti ih a kamoli razluciti ih na detalje. Ovo jato je sigurno jedno od njih.

Lociranje: Jato se ne vidi u traziocu i nalazi se jako nisko na nocnom nebu. Ipak, lociranje nije preterano tesko i ja sam nasao lagan star-hopp, gde sam se traziocem ''dogegao'' do najblize zvezde jatu, a samo jato sam nasao okularski.

  - U trazilac nacentriramo zvezdu Epsilon (𝞮) Leporis magnitude 3.2, najjuzniju zvezdu u glavnom asterizmu sazvezdja.
  - Pomerimo se 4º istocno (malo vise od jednog punog hoda trazioca( i doci cemo do dvostruke zvezde HD 35162, jedine svetle zvezde u tom parcetu neba.
  - Nacentriramo tu zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja i stavimo zvezdu na krajnji istok vidnog polja. Sa desne strane okulara u vidno
    polje ce uci bledi sjaj globularnog jata M 79.

Opservacija: Objekt je izuzetno tezak za osmatranje. Jato je bledo i gusto spakovano i ne treba ga posmatrati stihijski vec sa planom i strategijom. Ne samo da treba sacekati noc dobrog seeinga, vec treba pustiti objekat da se popne sto vise na nebu i posmatrati ga u tranzitu. Takodje, treba pokusati uciniti sto vise da posmatracka pozicija bude tamna, adaptirati se na mrak, a svu spoljasnju svetlost bi bilo dobro blokirati prekrivanjem preko glave necim tamnim. Ja koristim gornji deo tankih crnih trenerki za trcanje koje ne propustaju vetar. Lagane su za stavljanje preko glave a poprilicno su neprozirne. I na kraju, moj utisak je da se jato moze razluciti samo perifernim vidom. Ja direktnim nisam uspeo, ako neko jeste - svaka cast!

Ovo nije uzbudljiv pogled ali je lep. Iako je jato Shapley-Saywer klase V, vizuelno izgleda kao da je mnogo gusce spakovano. Objekt je bled, sa mlecno gustim centrom i prebledim razrudjenim halom i jednom vidljivom zvezdom juzno od centra.

Na uvecanju 176x i 320x, pogled je....tezak. Veliko uvecanje ubledi objekat, a u kombinaciji sa pozicijom na bas niskom nebu slika postaje dosta mutna. Objekt sam posmatrao vise noci loveci dobar seeing i samo sam u jednom navratu uspeo da samo delimicno razlucim halo. Centar izgleda kao potpuno homogena mlecna mrlja i nema nikakve sanse za njegovo razlucivanje. Medjutim, ako se u dobroj noci halo posmatra perifernim vidom, njegov juzni i severni deo moguce je razluciti na tek desetak zvezdica. Jedini pravi detalj koji se moze videti je da nekoliko najrazlucivijih zvezda u halu dolaze u obliku malog lanca.


IC 418 - Spirograph Nebula

Malena planetarna maglina u sazvezdju Lepus, magnitude 9.6 i prividne velicine u rasponu 10-15''.

Rapon u dimenzijama dao sam jer su podaci kojima raspolazem toliko razliciti da sam se pre svega oslonio na licni osecaj pri posmatranju. Ono sto sam ja video meri 10-15'', nagledao sam se planetarnih maglina tako da mislim da ne gresim.

Ovo je jedna lepa, malecka meta, koja i pored svoje sicusne velicine sjaji viskom sjajem i pristojnom koloricnoscu. Kod posmatranja ovakvih malih planetarki, vazno je drzati ocekivanja u realnim parametrima, svaki prikaz sem najobicnije zamucene zvezde je uspeh, a kada je objekat ovako visokog povrsinskog sjaja da se moze cak govoriti i o boji - to je jackpot. Kako je maglina poprilicno mlada, cak i da se prikaze vece tesko da bi se mogla osmotriti unutrasnja struktura. Mlade planetarke imaju gustu centralnu konenzaciju gasova. Kod vizuelnog posmatranja ti gusti centralni gasovi  svojim sjajem nadsijaju bilo kakavu unutrasnju strukturu, tako lako vidljivu na astrofotografijama.

Lociranje: Maglina sa lako nalazi ako znamo sta trazimo jer se lako da pomesati sa zvezdom. Ja sam nasao star-hopp iz tri poteza.

  - U trazilac nacentriramo dve bilske zvezde u vrhu levog uva zeca: Lambda (𝞴) Leporis i 7 Leporis. Za nasu metu potrebna nam je 7 Leporis ali ce se ona
    tesko videti golim okom. Stoga treba naci Lambdu, ja nju vidim, a 7 Lep nalazi se odmah iznad nje.
  - Kada koncanicu trazioca nacentriramo 7 Leporis, oko 1º istocno od nje primetimo zvezdu HD 35591. Ne treba je pomesati sa jednom malo svetlijom
    zvezdom iznad nje.
  - Nacentriramo HD 35591, pogledamo kroz okular malog uvecanja, i na krajnjem zapadu okularskog pogleda zasijace maglovita plava zvezda - nasa meta IC
    418. I pored svoje male velicine, maglina jasno sjaji i ne moze se promasiti.

Opservacija: Maglina je premalena i mora se posmatrati na visokim uvecanjima, ja sam korisitio uvecanje 320x. Na ovom uvecanju maglina poprima ovalni oblik izduzen u pracnu sever-jug, ispunjen plavicastim maglovitim sjajem. Maglina je isuvise svetla i mala da bi se osmotrila unutrasnja struktura. Ono sto se da osmotriti je pristojno svetla centralna zvezda magnitude 10.5, koje sa samo katkad probije kroz plavicastu maglu koja je okruzuje. Maglinu sam, kao i jato M79, posmatrao nekoliko noci, i centralna zvezda pojavice se samo u dobrim nocima i to treperavo, sto nije redak slucaj za mlade planetarne magline. Los seeing premaze ionako maglovitu unutrasnjost preko cele povrsine magline, i prstenastasta unutrasja struktura koja okruzuje centralnu zvezdu tada je nevidljiva.

Moj savet za izvlacenje oblika i sjaja iz magline je isti kao i za izvlacenje boja iz zvezda - blago defokusiranje magline. Maglina je mala i dozvoljava primenu ove tehnike. Elipsasti oblik objekta ce biti naglaseniji, a plavicajsta boja izrazenija. Ljudi su prijavljivali i zelenkastu, ruzicastu i bledo-crvenu boju, pa ako rasolazete sa dovoljno aperture sacekajte dobar seeing pa izvestite sta vi vidite.


NGC 2017

Otvoreno jato u sazvezdju Lepus, magnitude 6.4 i prividne velicine 10'.

Iako pristojne velicine i magnitude, ovo otvoreno jato je jedno od siromasnijih i dosadnijih koje sam posmatrao.

Lociranje: Veoma laka lokacija, jato se jasno vidi u traziocu kao zbijen skup nekoliko zvezda:

  - Krenuo sam od zvezde Arneb (𝞪 Leporis), najsjajnije zvezde u sazvezdju, koja cini koren repa zeca.
  - Manje od jednog okularskog pomeraja na istok jasno ce biti uocljiva vertikala sastavljena od tri svetle zvezde. Nas objekat nalazi se izmedju Arneba i te
    vertikale, malo ispod linije koja spara Arneb sa srednjom zvezdom u vertikali. Objekat je jasno vidljiv u traziocu i moze se direktno nacentrirati.

Opservacija: Nikakav spektakularni pogled. Jato se sastoji od cetiri svetle i dve blede zvezde. Cetiri svetle zvezde grade distinktivan oblik slova Y, sa jednom sredisnjom zvezdom i po jednom zvezdom na kraju svake ekstenzije slova Y. Paralelno sa ''sipkom'' slova Y idu jos dve blede zvezdee maglituda 10 i 11, te za posmatrace sa manjim aparaturama ovo jato moze izgledati jos siromasnije.

Kada se poveca uvecanje na 107x, moze se primetiti i sedma zvezda jata. Ona sija jako bledom magnitudom 14 i nalazi se neposredno ispod centralne zvezde, sa druge strane sipke slova Y u odnosu na prethodno pomenute dve blede zvezde.

Jato sam posmatrao i na uvecanju 176x ne bi li slucajno otrkrio jos neku zvezdu i jasnije video boje. Nove zvezde se nisu pojavile, dok se sada jasno video da zvezda na jednom kraju racve slova Y svetli narandzastom bojom.


NGC 1964

Spiralna galaksija u sazvezdju Lepus, magnitude 10.8 i velicine 5.0'x2.1'.

Ovu objekjat posmatrao sam jer je u pitanju najsjajnija galaksija u sazvezdju Lepus. Medjutim, kao sto sam rekao, sve je u sazvezdju Lepus bledo, malo i tesko za posmatranje, pa ni ovaj objekat nije drugaciji.

Lociranje: Lociranje je izuzetno tesko jer se galaksija nalazi u delu neba lisenog iole svetlih zvezda pa ce pogled kroz trazilac uglavnom biti prazan. Stoga ovaj objekat zahteva dobar trazilac i dosta iskustva u gledanju kroz njega.

Galaksija se nalazi neposredno uz tupougli trougao tri zvezde magnitude oko 10, ali naci taj trougao nije lako. Ja sam se traziocem ''dovukao'' do regije u kojoj se nalazi taj trougao a sam trougao sam nasao okularem.

  - Krenuo sam od zutog superdzina Nihal (𝞫 Leporis), cuvenog binarnog sistema u glavnom asterizmu sazvezdja.
  - Istocno od Nihala lako ce se ouciti prava linija koju grade tri zvezde, gde je najsjajnija i najsevernija 10 Leporis.
  - Produzimo liniju koja spaja Nihal sa srednjom zvezdom u toj linijii za 1º i uocicemo tupougli trougao zvezda magnitude 8. Nikakvo pomeranje trazioca nije
    potrebno, sve se to nalazi u istom vidnom polju, ali za uocavanje tako bledih zvezda kroz trazilac treba malo vestine. Slobodno pogledajte periferno kroz
    trazilac ako ne vidite te zvezde.
  - Nacentrirano koncanicu trazioca negde u unutrasnjost tog trougla, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo se malo na istok i na zapadnom
    kraju okularskog pogleda uocicemo mali tupougli trougao bledih zvezda i odmah uz njih jasan i svetao sjaj maglovite sjajne mrlje - galaksije NGC 1964.

Opservacija: Kada u okularu dodjemo do navedemog tupouglog trougla videce se da je jedna od te tri zvezde dvostruka. Galaksija bledo svetli desno od temena tupog ugla. Prvi ustisak o galaksiji bice njeno zvezdoliko jezgro. Potrebno je korisiti periferni vid ne bi li se bolje uocio sjaj cele galaksije.

Galaksiju sam posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Na ovim uvecanjima kontrast se poveca te se galaksija vidi pristojno dobro. Da ne bude zabune, galaksija je i dalje bleda ali se na ovim uvecanjima i perifernim vidom jasno moze videti svetlo zvezdoliko jezgro i bledi halo. Halo je izuzen i cini da se duzina objekta prikaze vise nego dvostruka veca od sirine. Sjaj galaksije uniformno bledi od jezgra ka krajevima hala i nema naglih prelaza u sjaju. Nikakvi detalji u stukturi galaksije ne mogu se izvuci, te je najkarakteristicnija osobina galaksije izuzetno svetlo i malo jezgro koje izgleda kao zvezda superimponirana preko galaksije.

Trougao od tri zvezde prati galaksiju na svim uvecanjima, i kojiko smeta jer svelosno zagadjuje objekat, toliko i dodaje na zanimljivosti ovog inace bezlicnog objekta. Najbliza zvezda trougla je samo 2' udaljena od nje.

Tako je Lucius, vec duze vremena sam u astronomiji. Samim teleskopskim posmatranjima na ovom nivou bavim se poslednjih 3-4 godine. Medjutim, u hobi sam usao sa znanjem fizike i astrofozike na vrlo visokom nivou, pa sam sve pocetne prakticne probleme savladao kratko i uspesno. U hobi sam recimo usao sa potpunim poznavanjem sazvezdja i kretanjem po nocnom nebu, kao i o prirodi nebeskih objekata. Moram i da kazem da mi i danas na svakih sat vremena posmatranja dolazi sigurno pet a mozda i vise sati sedenja za kompom i ucenja o vizuelnoj astronomiji i objektima.

Sto se tice izvestaja, postoji razlog zasto opisujem po par objekata nedlejno. Prvo je vreme potrebno da se takvi izvestaji napisu. Svaki izvestaj o samo jednom objektu iziskuje oko sat-dva vremena. To kada se cita ne izgleda tako, ali prvo moram da saslusam audio zapis sa posmatranja, pa da napisem malo teorije o objektu, pa da opisem lociranje sto je najtezi deo, pa onda posmatranje. Onda treba napraviti mapu lokacije koje su ljudi trazili, odstampati je, skenirati. Ja bas puno radim, pa izvestaje pisem u kasno u noc. Drugi razlog je sto ne zelim da ispucam sve izvestaje pa onda da mesec dana ne objavim nista kada dodju meseci bez ijedne vedre veceri. Ovako uvek ima nesto da se procita u konstantnim intervalima, a zaista se trudim da ti izvestaji budu takvi da moze da se nauci nesto i o samim objektima, i o kretanju kroz nocno nebo, i o posmatranju i o tehnikama posmatranja. Recimo ja u ovom trenutku imam spremenih 17 izvestaja o binarnim sistemima i 29 izvestaja o DSO koje jos nisam objavio. Da ne govorim da imam jos 48 audio zapisa koje tek treba da pretocim u tekst. Najlakse je da ih sve sad ispucam, ali mislim da je bolje da se odrzi kontinuitet. Da ne govorim da sam vec na AM forumu objavio izvestaje za oko stotinak objekata. Kada dodje leto, pa budem imao vise vremena ucestalicu izvestaje, a u isto vreme cu objaviti ovde i vec ranije objavljivane, na drugim mestima, samo da dodje sezona objekata.

Posto zivim u Beogradu, ni odlazak na poziciju nije lak. Sednem u kola, vozim sat vremena, osmatram dok god mogu i iste veceri se vratim za Beograd. Kada uspem da prespavam na poziciji to mi je premija. Ne znam da li si bio skoro u Beogradu, ali on sija ko bozicna jelka, bez sat vremena voznje nema dobre pozicije. Od grada su napravili light-show, cak i sat vremena voznje od Beograda na severu se i dalje vidi odsjaj grada.

M 35 - The Shoe-Buckle Cluster

Bogato otvoreno jato u sazvezdju Gemini, magnitude 5 i prividne velicine 28'.

Ovo jato je jedno od napooznatijih i najlepsih otvorenih jata na nocnom nebu. Pleni sjajem i velicinom, kao i delikatnim rasonom sjaja zvezda koji je izuzetno ugodan za oci. Jato je, ne samo na oko, vec i fizicki izuzetno bogato. Objekat sadrzi oko 500 zvezda, sto ga stavlja medju najbogatija jata na nocnom nebu.

Lociranje: Jato se izuzetno lako locira jer se nalazi tik uz stopalo blizanca Castora. Desna noga Casora je jedina od cetiri noge blizanca koja ima ''cipelu'', a kako se jato nalazi tik iznad te cipele odatle je i dobilo ime - ''kopca cipele''. Jato se lagano vidi u traziocu kao velika zvezdana mrlja.

- U trazilac sam nacentrirao zvezdu Tejat (𝞵 Geminorum) magnitude 2.9. Ja je vidim golim okom kao zvezdu koja predstavlja kraj desne noge blizanca Castora.
- Pomerimo trazilac samo malo na istok i u vidno polje ce uci dve zvezde koje formiraju cipelu ili stoplalo Castora: Propus (𝞰 Geminorum) i 1 Geminorum. Izmedju od te dve zvezde i oko 1º severno od njih u traziocu ce jasno zasijati sjaj otvorenog jata M 35.

Opservacija: Toliko toga ima da se kaze o ovom jatu da mi je tesko da odredim kojim redosledom da ga opisujem. Krenucu od magnitudnom raspona zvezda i lokacije jata unutar bogatog zvezdanog polje.

Naime, iako jato sija svetlom magnitodm 5, ipak ga treba ostaviti za posmatranje u tamnim nocima bez mesecine i pri dobrom seeingu. Naime, iako je od 500 zvezda u jatu oko 100-150 njih teleskopski razlucivo, vecina njih sija bledom magnitudom. Samo desetak zvezda u jatu sija magnitudama 8 i 9, dok su sve ostale magnituda 10-12. Jato sija toliko svetlo ne zbog svetlih zvezda koje sadrzi vec zbog samog broja zvezda u njemu.

Jato se nalazi posred trake Mlecnog Puta koja prolazi kroz sazvezdje Gemini. Uparena sa bledim zvezdama u jatu, ta bogata pozadina cini teskim da se odredi gde su spoljasnje granice jata. Sam centar i okloina su jasno definisani, ali kako se krecemo po obodu objekta bice teze utvrditi koje zvezde pripadaju jatu a koje pozadinskom sjaju Mlecnog Puta. Recimo, jugozapadno od jata primetio sam jedan lanac svetlih zvezda za koje isprva nisam imao ideju da li pripadaju objektu ili ne. Naravno da ta pozadina nije samo hendikep, ona cini da objekat predivno stoji u prebogatom zvezdanom polju.

Sto se tice samog pogleda, ovo je jedno od najlepsih otvorenih jata koje sam ikada gledao. Vracam mu se svake sezone po nekoliko puta, i jato nikad ne prestaje da me ocara svojom suptilnoscu i kombinacijom sjaja zvezda. Za razliku od nekih sjajnih otvorenih jata gde svetle zvezde apsolutno dominiraju poljem, ovo jato je jedna delikatna kombinacija mnostva bledih zvezda peskasto razbacanih preko lica objekta. Unutar te zvezdane prasine od stotinak i vise bledih zvezda razbacano je desetak svetlih. Ko je malo pazljivije posmatrao otvorena jata primetio je da malo svetlih zvezda razbacanih po tepihu mnostva bledih pravi 3D efekat, tj. stvara se utisak da se svetle zvezde nalaze ispred bledjih. Sve u pogledu je blago i nenapadno, nema delova jata koja se izdvajaju po sjaju ili dominiraju nad drugima, sve je ujednaceno i podjednako rasporedjeno.

Isprva deluje kao da su zvezde nasumicno razbacane preko objekta, ali kao se malo pazljivije pogleda moze se primetiti lepi zvezdani patern koji neki amaterski astronomi nazivaju ''Saksofon'', dok meni vise licin na broj 1, pa ga za svoju uoptrebu nazivam ''Jedinica''.

    - Patern ''Saksofon'' ili ''Jedinica''

Kroz samu sredinu jata poteze se uska i dugacka tamna praznina. Zvezde se oko te praznine rasporedjuju u obliku zaobljenog slova V, gde je jedna linija slova pravolinijska a druga je kraca i savija se nekih 30º u stranu. Taj raspored zvezda podseca na muzicki instrument saksofon i ja se dobro secam da sam ga lagano uocio jos pri svom prvom posmatranju objekta. Takodje, ponekad me taj patern podseti i na oblik broja 1. Na samom vrhu saksofona kao i njegovim ''ustima'' nalaze je jedne od svetlijih zvezda u jatu. Jedna od njih oznacava mesto gde se instrument savija, a na samim ''ustima'' imamo dve svetle zvezde jedna do druge.

Kasnije mi se desavalo da teze uocim ovu formu, pa njeno opazanje dovodim u vezu sa stvarima koje sam pricao ranije - za posmatranje M 35 bitno je izabrati dobru noc koja ce pokazati sto vise bledih zvezda u jatu. Tamna praznina i patern ''Saksofon'' nisu mali, patern je duzine oko 10' i proteze se kroz celo telo objekta.

Kako ovo jato nema jasnu formu vec deluje kao nasumicno razbacana zvezdana prasina, ovaj patern je najjasnija forma koja se moze dati objektu.

Jato sam posmatrao na uvecanjima 62.5x i 107x. Na uvecanju 107x objekat potpuno ispuni vidno polje ali moj utisak je da se u tom pogledu pomalo izgubi ono malo forme koje jato ima. Asterizam ''Saksofon'' bolje je uocljiv na malim uvecanjima. U redu je koristiti i jedno i drugo uvecanje, sve zavisi od preference posmatraca.

U istom okularskom pogledu malog uvecanja, 25' severno od M35, primeticemo bledu mrlju centriranu oko jedne zvezde - to je sledecu meta, otvoreno jato NGC 2158.


NGC 2158

Bledo, malo i daleko otvoreno jato u sazvezdju Gemini. Jato sija izuzetno bledom magnitudom od 8.6, i meri sicussnih 5'. Te brojke cine ga tesko osmotrivim za male i srednje teleskope. Da bi se shvatilo koliko je jato tesko kvalitetno osmotriti dovoljno je reci da mu najsjajnija zvezda sija magnitudom 12.4.

Iako u okluaru deliji kao David i Golijat, M35 i NGC 2158 su po fizickim karakteristikama dva skoro identicna objekta. Mi ih vidimo u drasticno drugacijem prikzu jer je NGC 2158 4x udaljenij od Sunca nego M35. Dok je M35 od nas udaljen 3.000 ly, NGC 2158 lezi na udaljenosti od ogromnih 12.000 ly. Pri toj udaljenosti, ovaj objekat je jedno od najudaljenijih otvorenih jata koje sam ikada posmatrao. Medjutim, sama ta cinjenica da gledamo toliko duboko unutar nase galaksije meni ovu opservaciju cini ''egzoticnom'' i zanimljivom.

Lociranje: Objekat se vidi u istom okularskom pogledu sa M35, 25' na severu.

Opservacija: U okularu malog uvecanja jato izgleda jako bledo i vidi se kao maglovita mrlja centrirana oko jedne zvezde. Na malim uvecanjima vidi se kao mala, bleda emisiona maglina. Ono sto je zanimljivo je da se, i pred bledog izbleda objekta, jato lako uocava usred bogate pozadine trake Mlecnog Puta.

Na uvecanju 176x jato vise izgleda kao globularno nego otvoreno i po prvi put se pomalo razlucuje ako se koristi periferni vid.

Konacno i najbolje posmatranje izvrsio sam na uvecanju 320x. I na ovom uvecanju direktnim vidom objekat sam video kao rasejano globularno jato. Medjutim, perifernim vidom objekat se poprilicno razluci, na nekih desetak zvezda. Jato ima oblik klina sa vrhom okrenutim ka severu. Zvezde u jato su izuzetno kompresovane a neposredno desno od objekta lako je uocljiva jedna svetla zvezda.


NGC 2392 - Eskimo Nebula (Caldwell 39)

Daleka planetarna maglina u sazvezdju Gemini, magnitude 9.6 i prividne velicine 48''.

Eskimo Nebula je jedan od najpopularnijih osmatrackih i astrofotografsih objekata. Ja licno smatram da se njena osmatracka popularnost vise nadovezuje na astrofotografku, jer posmatracki maglina ni izbliza nece otkriti prelepe detalje koji se vide na astrofotografijama. Ipak, posmatranje ovog objekta je uvek izuzetno zadovoljstvo. Naime. i pored njene ogromne udaljenosti od 6.520 ly i maloj stvarnoj velicini od samo 0.68 ly u precniku, maglina sija svetlo i jasno, a u nocima dobrog seeinga i neobjasnjivo ostro za tako udaljen i mali objekat. Verovatni razlog velikog sjaja magline predstavlja centralna zvezda spektralnog tipa O(H)6f. Te oznake sugerisu da je centralna zvezda nekada bila super-luminozni dzin O-tipa, cemu danas maglina i duguje svoj izuzetan sjaj i pored velike udaljenosti. Ako neke od kolega zanima da se podrobnije udje u stelarne klase i sufikse u oznaka zvezda mozemo da otvorimo novi topic u koji ce se detaljno baviti tom temom (ili prosto pitajte ovde, objasnicemo sve).

Lociranje: Maglina nema dovoljno visok povrsinski sjaj da bi se videla kroz trazilac i ja sam je nasao tako sto sam se traziocem ''dogegao'' do najblize zvezde a potom sam samu maglinu nasao okularem:

- Krenuo sam od svetlog binarnog sistema Wasat (𝞭 Geminorum) magnitude 3.5 u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezda predstavlja ''kukove'' blizanca Polluxa i jasno se vidi golim okom.
- Istocno od nje, na rastojanju nesto manjem od 2º, najsvetlija zvezda u vidnom polju trazioca bice 63 Geminorum.
- Samo 25' jugoistocno od 63 Geminorum oucio sam dve svetlije zvezde, jedna pored druge. Bliza je HD 59087 a dalja HD 59333. Obe svetle bledo kroz pogled traziocem i treba malo vestine primetiti ih.
- Nacentriramo koncanicu trazioca na blizu zvezdu HD 59087, pogledamo kroz okular malog uvecanja i Eskimka ce se pojaviti tik iznad zvezde, na rastojanju nesto manjem od 2'. Maglinu ne mozemo promasiti jer sija sjajno, kao bleda maglovita zvezda.

Opservacija: Da bi se osmotrila dvostruka struktura ove magline potreban je teleskop malo vece aperture i korisenje visokih uvecanja. Ja sam koristio uvecanje 320x, jer mi je to najvece uvecanje koje mogu da postignem okularski, bez koriscenja Barlow sociva. Ja licno imam veliku averziju prema Barlow socivima, ali to je samo moja licna preferenca. Sa drudge strane, seeing je retko dobar i za 320x a kamoli vise, tako i da sam raspolagao vecim uvecanjem morao bih da cekam noc ekstremno dobrih uslova da bih mogao da ga iskoristim.

Maglinu sam posmatrao nekoliko sezona i iz iskustva mogu da kazem da se kvalitet pogleda poprilicno menja u zavisnosti od uslova posmatranja. Ova maglina u nocima dobrog seeinga ima dvostruku strukturu:

  - svetao centar sa jasno vidljivom centralnom zvezdom.
  - tanki taman prsten koji razdvaja unutrasnju i spoljasnju skoljku
  - tamniju spoljasnju skoljku sa relativno ostrim ivicama koja postepeno bledi ka rubovima

U nocima loseg seeinga sjaj magline se premaze preko celog njenog lica i dve skoljke i prsten se stope u jednu bledu mrlju.

Ovaj objekat nije lak za posmatranje. Ako se posmatra na manjim ucvecanjima struktura se nece primetit a na vecim uvecanjima potrebno je strpjivo posmatrati i koristiti periferni vid. O III fliter umnogome pomaze u posmatranju. Nije neohodan ali se unutrasnji tamni prsten bolje primeti koriscenjem filtera.

Sam centar magline sastoji se od jasno vidljive centralne zvezde, koja se bez problema probija kroz svetli maglicasti sjaj koji je okruzuje. Ova centralna skoljka nije kruznog oblika vec blago trazpezastog, bar po onome sto sam ja uspeo da osmotrim Meni najprominentniji deo objekta je tanki mracni prsten koji okruzuje centralni deo magline. On je tezak za uociti jer ga u losim nocima i u nefiltriranom pogledu prekrije sjaj unutrasnje i spoljasnje skoljke. Takodje, taj prsten video sam iskljucivo perifernim vidom, sto dodaje na tezinu posmatranja ovog objekta. Izvan tog tamnog prstena pruza se spoljasnja skoljka koja je bledja od unutrasnje. Za razliku od unutrasnje skoljke koja sjaji uniformno, spoljasnja svetli neravnomerno, gde je svetlija ka centru magline a bledi kako se priblizavamo obodima. Sa mojom aparaturom i uvecanjem kojim raspolazem nisam uspeo da vidim vise osobenosti spoljasnje skoljke od ovih koje sam naveo.

Ovo je jedan izuzetno tezak objekat za osmatranje i ponekad mi nije jasno zasto je toliko popularan. Maglina jeste lepa ali bas mnogo toga mora da se poklopi: dobar seeing, bar srednja aparatura teleskopa, dobri okulari visokog uvecanja, O III filter i poznavanje posmatracke tehnike perifernog vida. Da budem iskren prema sebi, i ja sam upao u maniju posmatranja Eskimke svake sezone po nekoliko puta, nadajuci se da cu ulovoti noc kada ce se maglina pokazati zadovoljavajuce dobro. Ovaj izvestaj baziran je na noci najboljeg posmatranja, u nekoliko drugih noci prikaz je bio poprilicno losiji. Zato srecno sa Eskimkom i cuvajte je za dobru noc.